"Investfarm" izvozi opasni farmaceutski otpad iz Srbije
Kompanija "Investfarm" iz Beograda izvoziće opasan farmaceutski otpad iz Srbije.
Investitor ovog projekta, čiji je cilj adekvatno odlaganje opasnih materija i zaštita životne sredine, je Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije.
Prodati državni zapisi Srbije za 2 milijarde dinara
Uprava za trezor Ministarstva finansija Srbije prodala je danas (19. novembar 2009. godine) na aukciji sve ponuđene šestomesečne državne zapise u ukupnoj vrednosti od dve milijarde dinara.
Prodata je cela emisija od 200.000 državnih zapisa po kamatnoj stopi od 10,9% godišnje, precizira se u saopštenju Uprave za trezor.
Te državne hartije od vrednosti dospevaju na naplatu 20. maja 2010. godine.
Naredna aukcija šestomesečnih državnih zapisa biće održana u četvrtak, 26. novembra 2009. godine.
Apatinski kanap jedinstven u Srbiji - "K&M" zapošljava novih 180 radnika
Preduzeće "K&M" ovih dana obeležava 18 godina rada, a kao rođendanski poklon dobilo je obaveštenje da im je odobren bespovratni kredit od Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza SIEPA. Ugovor će biti potpisan 20. novembra sa ministrom za ekonomiju i regionalni razvoj Mlađanom Dinkićem. Ova firma je prva u Srbiji sa isključivo domaćim kapitalom koja je dobila sredstva od Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza SIEPA. Do sada su ovo dobijale firme sa isključivo stranim ili mešovitim kapitalom. Dobijenim sredstvima, ova porodična firma će zaposliti 180 radnika u naredne tri godine. Umesto u dve, radiće se u tri smene, a s obzirom na nove mašine i prostor, ukupna proizvodnja, kako po količini tako i po asortimanu biće daleko veća od sadašnje. Proizvodi ove firme, a reč je o kanapima od prirodnih materijala, za sada su jedini domaći proizvod na tržištu Srbije, ali je istovremeno tražen i na inostranom tržištu. Kanap od prirodnih vlakana kupuje mesna industrija "Carnex", "Matijević", Industrija mesa "Čoka", ali i male klanonice, Duvanska industrija "Japan Tobacco International" i ostale firme, zatim proizvode se i užad za čelične sajle koje koristi Fabrika kablova Jagodina, "Novkabel" Novi Sad, u Zaječaru, a mnoge vrste užadi koriste se i u brodogradnji. Trenutno firma izvozi u Bosnu i Hercegovinu i Sloveniju i svakim danom je sve više naručilaca iz zemlje i inostranstva.
Belgijska KBC prodaje banku u Srbiji
Belgijska finansijska grupa KBC objavila je da namerava da proda svoju banku u Srbiji, u okviru strateškog plana poboljšanja poslovanja. U saopštenju se navodi da KBC grupa KBC banku u Srbiji neće odmah prodavati, već, kako se kaže, u dogledno vreme, kada se uslovi na tržištu promene.
- KBC poseduje fleksibilnost kapitala tako da ne mora da prodaje kompanije odmah, jer je za to potrebno vreme. Uslovi u lokalnim ekonomijama su teški, tako da cena koju bi postigli u ovom trenutku smanjuje njihovu realnu vrednost - ističe se u saopštenju.
Nova stretegija poslovanja napraviće dovoljno kapitala da KBC otkupi hartije od vrednosti koje su ustupljene državi, navodi se i dodaje da su strateški plan, koji je baza za plan restruktuiranja, koji je zahtevala Evropska komisija, odobrili regulatorni organi Komisije.
Prioritet poslovanja gradiće se na postojećim osnovama bankarsko-osiguravajuće grupacije KBC u Belgiji i pet odabranih tržišta istočne Evrope, koja čine Češka, Poljska, Mađarska, Slovačka i Bugarska, ističe se u saoštenju.
KBC grupa će prodati i banku u Rusiji, kao i manjinski udeo od 31% akcija u slovenačkoj Novoj ljubljanskoj banci (NLB), koja posluje i u Srbiji.
Belgijska banka KBC kupila je sve akcije A banke iz Beograda u junu 2007. godine i od tada posluje na tržištu Srbije, a od marta 2008. pod imenom KBC banka Beograd.
Manje gubitaša, veći gubici
Kumulirani gubici 110 velikih industrijskih preduzeća – 2,4 milijarde evra. – Opredeljujući uticaj na gubitak privrede od 2002. imalo je nerentabilno poslovanje velikih preduzeća u prerađivačkoj industriji
Gubitak kao budžetski deficit: proizvodni pogon IMR-a (Foto D. Jevremović) U očekivanju da srpska privreda u narednih mesec i po zatvori knjige i sravni ovogodišnje bilanse i u konkretne brojke pretoči posledice krize, jedno je izvesno – velikih iznenađenja ne bi trebalo da bude. Kriza je sigurno pogoršala ionako negativan učinak privrede, ali je on bio loš i bez planetarne recesije, a tranzicija je otvorila i produbila probleme koji su postojali i u predtranzicionom periodu. Svaka treća od 89.726 firmi u Srbiji u godinu krize ušla je sa gubitkom iz prethodne, a čak 45 odsto ukupnog minusa knjiži se na samo 0,2 odsto svih aktivnih firmi – 216 velikih preduzeća u kojima radi 214.124 ljudi ili gotovo petina ukupno zaposlenih u privredi.
Velikih gubitaša je sada manje nego pre osam godina, u njima radi i manje radnika, ali su im gubici (zbirno) veći – tako bi mogla da glasi ključna konstatacija iz analize Republičkog zavoda za razvoj o najvećim srpskim gubitašima, urađena na osnovu poslednjih predatih završnih računa za 2008. godinu.
O čemu je zapravo reč?
– Broj velikih preduzeća gubitaša je prepolovljen, sa 427 u 2002. godini na 216 u 2008. godini. Broj zaposlenih u firmama gubitašima je smanjen za 35 odsto (114.582 radnika), ali su oni prošle godine iskazali tekući gubitak od 1,8 milijardi evra, milijardu veći nego u 2002. godini. Usporena dinamika rešavanja kumuliranih problema, nedovoljno ulaganje u modernizaciju opreme i unapređenje tehnologije proizvodnog procesa, skroman napredak u restrukturisanju velikih sistema od strateškog interesa i javnih preduzeća, neadekvatno postprivatizaciono restrukturisanje imalo je za posledicu rast tekućeg gubitka velikih preduzeća u odnosu na početne godine tranzicije (sa 822 miliona evra u 2002. na 1,8 milijardi u 2008. godini). Gubici su se iz godine i godinu nagomilavali, pa je kumulirani gubitak velikih firmi gubitaša uvećan dva puta – sa 4,1 milijardu evra u 2002. na 8,4 milijarde u 2008, čime je povećano i njihovo učešće u kumuliranom gubitku privrede sa 32,1 na 50,4 odsto – objašnjava dr Edvard Jakopin, direktor Republičkog zavoda za razvoj.
Uz to, visoka zaduženost i kumulirani gubici koji su opterećivali poslovanje velikih preduzeća kroz čitav tranzicioni period, uticali su na smanjenje kapitala velikih preduzeća znatno iznad prosečnog u privredi.
Opredeljujući uticaj na gubitak privrede od 2002. imalo je nerentabilno poslovanje velikih preduzeća u sektoru prerađivačke industrije, proizvodnje električne energije, gasa i vode i saobraćaj, skladištenja i veza, u kojima posluju nekadašnji privredni giganti – nosioci razvoja (Industrija obuće „Beograd”, IMT, IMR, „Šamot”, „Boreli”, „Petrohemija”, RTB „Bor”...), kao i velika javna preduzeća od strateškog državnog interesa (EPS, Železnice Srbije, JAT...).
Veliku kočnicu industrijskog i ukupnog privrednog razvoja čini 110 velikih industrijskih preduzeća gubitaša. Ta preduzeća su suočena sa nerentabilnom proizvodnjom, zastarelom opremom, nekonkurentnim proizvodnim programom i viškom zaposlenih, pod teretom su gubitaka, a većina je još u procesu restrukturisanja, sa neizvesnim rešenjima. Osim 36 velikih preduzeća obuhvaćenih procesom restrukturisanja, poseban problem predstavlja 46 privatizovanih velikih preduzeća, koja nisu uspela da izađu iz zone nerentabilnosti, imaju pola milijarde evra kumuliranog gubitka i milijardu evra obaveza i predstavljaju socijalnu pretnju za državu, jer zapošljavaju 23.737 ljudi.
Inače, 110 velikih industrijskih gubitaša zajedno generišu deset odsto prihoda industrije i 43 odsto kumuliranog gubitka i zapošljavaju 73.348 radnika (19 odsto zaposlenih u industriji). Te firme su u 2008. godini iskazale gubitak od 641,6 miliona evra, ili 279,8 miliona evra više nego 242 velika gubitaša 2002. godine. Njihov kumulirani gubitak povećan je sa 1,4 milijarde evra u 2002. na 2,4 milijarde evra u prošloj godini i 3,5 puta je veći od vrednosti njihovog kapitala. Obaveze ovih preduzeća prevazilaze vrednost kapitala 4,6 puta. Čak 42 od ovih 110 preduzeća posluje bez sopstvenog kapitala, a veće obaveze od prihoda ima čak 78 firmi.
Težinu problema ilustruje nekoliko poređenja datih u ovoj analizi: kumulirani gubitak i obaveze 110 velikih industrijskih gubitaša iznose koliko 17 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno 64 odsto javnog duga. Njihov tekući gubitak jednak je ukupnim budžetskim subvencijama, odnosno budžetskom deficitu, a kumulirani gubitak je četiri puta veći od deficita srpskog budžeta. Za toliko su od budžetskog manjka veće i obaveze, odnosno dugovanja ovih preduzeća.
Pad IT tržišta u Srbiji 30 odsto
Tržište informatičkih tehnologija u Srbiji dostići če pad od 30 odsto do kraja godine, u odnosu na 2008, kaže predsednik "Komtrejd Grupe" Veselin Jevrosimović
On procenjuje da bi oporavak mogao da usledi sledeće godine, kada se očekuje rast globalnog IT tržišta od 15 odsto. Prema zvaničnim podacima, pad IT tržišta u Srbiji ove godine iznosi 20 odsto, mada informatičari procenjuju da će do kraja godine dostići 30 odsto.
Jevrosimović navodi da je najveći pad zabeležen u proizvodnji softvera i informatičkim uslugama, ocenjjući da je za to najzaslužnija inertnost državnog aparata, koji u ovim teškim vremenima nije imao hrabrosti da pribegne preventivnim merama smanjenja troškova svoje administracije uz pomoć informacione tehnologije.
Prema njegovi rečima na osnovu projekta uvođenja "elektronskih sednica vlade" Komtrejd grupe dokazano da se na uloženih 300.000 evra, godišnje može uštedeti više od 1,2 miliona evra, samo na smanjenju upotrebe papirnih dokumenata.
"Država bi u ovim teškim vremenima mogla da uštedi više od milijardu evra godišnje upotrebom IT tehnologija", kaže Jevrosimović.
U Srbiji se u IT tehnologije godišnje ulaže svega 10 odsto od sredstava koje investira EU po glavi stanovnika i tek 2011. godine se očekuje da se u našoj zemlji vrati nivo razvijenosti tog sektora kakav je bio 2008. godine. Procene sa svetskih tržišta govore da je u trećem kvartalu ove godine zabeležen rast prodaje stonih računara i lap topova, što će se nastaviti do kraja godine, dok se u 2010. prognozira rast IT tenologija na svetskom tržištu od 15 odsto.
Objašnjenje za takva očekivanja leži su u očekivanoj prodaji novog Majkrosoftovog operativnog sistema "Vindouz 7", koji će generisati potražnju za novim i zamenu starih kompjutera sa novima, kako bi se instalirao novi sistem, objasnio je Jevrosimović, ukazujući da će se sve to pozitivno odraziti i na rast srpskog tržišta.
Najavljujući da Komtrejd planira aktivniji nastup na globalnom informatičkom tržištu, a ne samo u regionu, Jevrosimović je podsetio da je Komtrejd pre nekoliko dana postao Majkrosoftov LAR partner, što mu omogućava pružanje dodatnih kompleksnih IT usluga, kao što je licenciranje softvera uz dodatne pogodnosti za srednja i velika preduzeća. Potpredsednik Vlade Srbije i ministar za nauku Božidar Đelić kaže da će Vlada Srbije povećati ulaganja u informacione i telekomunikacione tehnologije. On je naveo da je za investicije u toj oblasti u narednih tri do pet godina obezbeđeno oko 300 miliona evra. Ipak, kako su mediji pisali prethodnih dana, Vlada najavljuje i mogućnost da bi računari u Srbiji uskoro ponovo mogli da budu oporezovani sa 18 procenata.
Kretanje kamata na kredite u trećem kvartalu
Kamatnu maržu na stambene kredite u korišćenju u evrima i švajcarskim francima u trećem kvartalu ove godine smanjila je jedino Pireus banka, pokazala je anketa Narodne banke Srbije (NBS) sprovedena među bankama o kretanju kamatnih stopa na kredite stanovništvu Kamatnu stopu na dinarske potrošačke kredite u korišćenju smanjila je samo Banka Inteza, a kod dinarskih gotovinskih kredita kamatna stopa je smanjena kod dve banke - Kredi agrikol i NLB banke.
Što se tiče kredita u ponudi, 16 banaka je imalo stambene kredite kod kojih je kamatna stopa iskazana kao referentna kamatna stopa plus kamatna marža, devet banaka je nudilo kredite kod kojih se kamatna stopa usklađuje u skladu s poslovnom politikom, dok devet banaka u svojoj ponudi nije imalo stambene kredite.
Kod stambenih kredita u evrima, kod kojih je kamata iskazana kao euribor plus kamatna marža, ta marža se na kraju trećeg kvartala kretala u rasponu od 2,9 odsto u Privrednoj banci Beograd do 9,5 odsto u OTP banci. Dve banke su u trećem tromesečju povećale svoje marže - Kredi banka i OTP banka, a dve su je smanjile - Eurobanka EFG i Rajfajzen banka. Kamatne marže na stambene kredite indeksirane u švajcarskim francima, kod kojih je kamatna stopa iskazana kao libor plus kamatna marža, kretale su se u rasponu od 2,9 odsto u Privrednoj banci Beograd do 8,5 odsto u Alfa banci.
Kod stambenih kredita u evrima, u bankama kod kojih se kamatna stopa utvrđuje u skladu s poslovnom politikom, te kamatne stope na kraju trećeg kvartala kretale su se u rasponu od 6,25 odsto u Pireus banci do 12 odsto u Univerzal banci. Tri banke su smanjile kamatne stope za po jedan procentni poen - Erste Banka, Pireus banka i Folksbanka u odnosu na 30. jun. U posmatranom periodu samo Pireus banka je nudila stambene kredite indeksirane u švajcarskim francima, po kamatnoj stopi od 5,75 odsto, što je za 0,75 procentnih poena niže nego u prethodnom kvartalu.
Serbia
BELGRADE (Serbia), November 19 (SeeNews) - Serbia`s August construction output, measured by the estimated value of completed projects, fell by 14.3% year-on-year, data from the country`s statistics office showed.
Construction output in August was 14% lower than a month earlier, the statistics office said in a statement.
A total of 771 construction permits were issued in August, down 12.1% from a year earlier.
In July, the country`s construction output was up 24.9% on the year and 77.7% higher on the month. A total of 694 construction permits were issued in July, 23.1% down from a year earlier.
Details on the value of Serbia`s August construction output and the number of issued permits follow (pct change):
Y/Y M/M
TOTAL ESTIMATED VALUE -14.3 -14.0
TOTAL PERMITS -12.1 +10.9
BUILDINGS, ESTIMATED VALUE +6.2 +31.9
BUILDINGS, PERMITS -14.4 +17.2
OTHERS, ESTIMATED VALUE -70.7 -80.8
OTHERS, PERMITS +2.5 -13.2
NOTE: "Others" includes infrastructure projects like railroads, roads, bridges, motorways, airport runways, pools.
Serbia's Sept Avg Net Monthly Salary Falls Real 0.9% Y/Y
BELGRADE (Serbia), November 19 (SeeNews) - The average net monthly salary in Serbia fell by 0.9% year-on-year in real terms to 31,319 dinars ($492/331 euro) in September, data of the country's statistics office showed.
On a monthly basis, Serbia's net average salary was 0.3% lower in September.
In August, the average net monthly salary was down 1.4% on the year and was 3.6% lower than a month earlier.
Details follow (pct change in real terms):
Sept'09 Aug'09 Sept'08
net salary (dinars) 31,319 31,338 32,969
m/m pct change -0.4 -1.4 -1.38
y/y pct change -0.8 -3.6 +5.85
gross salary (dinars) 43,577 43,597 46,015
m/m pct change -0.3 -3.7 -1.34
y/y pct change -0.9 -1.5 +5.84
(1 euro =94.6554 Serbian dinars)
|
