Kinezi nude Srbiji kredit i za razvoj energetike
Kina je zainteresovana da Srbiji da kredit koji bi se koristio za energetske kapacitete u našoj zemlji. Kinezi su, naime, zainteresovani da deo sredstava koji se koriste za izgradnju mostova u Srbiji bude iskorišćen, pored infrastrukture, i za tu oblast srpske privrede.
Osim mosta Borča-Zemun, kineskim zvaničnicima je ranije predložena i izgradnja nove moderne luke na Dunavu i posebna bescarinska industrijska zona. Sada je, međutim, u planu i oblast energetike. Kina će se time pridružiti Italijanima i Nemcima i Rusima.
Tako je "Elektroprivreda Srbije" nedavno potpisala memorandum o saradnji sa energetskom kompanijom RWE iz Nemačke o izgradnji hidroelektrana na Dunavu, Moravi i Drini. Protekle nedelje je srpska delegacija i sa Italijom potpisala sporazum o gradnji elektroenergetskih kapaciteta uz ulaganja od 1,5 mlrd EUR.
Struja iz obnovljivih izvora
Vlada Srbije usvojila je Uredbu o merama podsticaja za proizvodnju električne energije korišćenjem obnovljivih izvora energije. Politika podsticaja podrazumeva garantovane otkupne cene za svu električnu energiju proizvedenu u malim hidroelektranama, postrojenjima na biomasu, vetroelektranama, solarnim elektranama i elektranama koje koriste biogas, deponijski ili kanalizacioni gas u periodu od 12 godina od početka proizvodnje.
Vlada usvojila zahteve za ratifikaciju kredita EIB od 459 mil EUR
Vlada Srbije usvojila je 20. novembra predloge zakona o ratifikaciji dva kredita Evropske investicione banke, ukupne vrednosi 459 mil EUR.
Kako se navodi u saopštenju izdatom posle sednice Vlade, 384 mil EUR iz kredita za Koridor 10 koristiće se za modernizaciju deonice autoputa od Grabovnice do Levosoja.
Zajmom EIB za opštinsku i regionalnu infrastukturu prdviđeno je 75 mil EUR za realizaciju projekata Nacionalnog investicionog plana, za koje će iz budžeta Srbije biti obezbeđeno dodatnih 125 mil EUR.
Ukupno 200 mil EUR, dodaje se, namenjeno je unapređenju putne infrastrukture, obnovi i modernizaciji objekata za obrazovanje, naučno-istraživačkih ustanova, izgradnji i poboljšanju zdravstvenih objekata i obnovi objekata kulturno-istorijskog značaja.
Berza slavi 115 godina
Zasluga za stvaranjeBeogradske berze pripada ondašnjim trgovcima, okupljenim oko Srpskog trgovačkog društva
Prošlo je 115. godina otkad je na Aranđelovdan, 1894. godine, u Građanskoj kasini u Beogradu održana osnivačka skupština prve berze na Balkanu.
Bilo je to vreme velikog privrednog uspona mlade kraljevine, čiji je obrazovani i „evropejski” orijentisan kralj Milan potpisao Zakon o javnim berzama, koji je Narodna skupština usvojila 3. novembra 1886. godine, da bi osam godina docnije berza bila i osnovana, i to u – elitnoj prestoničkoj kafani.
Zasluga za stvaranje Beogradske berze pripada ondašnjim trgovcima, okupljenim oko Srpskog trgovačkog društva, koji su bili nadahnuti uverenjem da je „izvor moći jedne države i blagostanja njenog naroda u dobro uređenoj trgovini i naprednoj narodnoj privredi, bez čega ni jedna država ne može napredovati, niti jaka biti”.
Statut Berze potvrđen je u Ministarstvu privrede 3. oktobra 1894. godine. Pošto je na Novu godinu svečano osvećena i otvorena, Berza je s radom počela 2. januara 1895. godine na prvom spratu starinske kuće u kojoj je bila kafana „Bosna” u Savamali.
Pod imenom Jugoslovensko tržište kapitala, koje su osnovale 32 banke iz SFRJ u vreme vlade Ante Markovića, berza se ponovo formira 27. decembra 1989. godine, a prvi berzanski sastanak bio je 27. februara 1990. godine. Ime „Beogradska berza” vraćeno je 28. maja 1992. godine.
|
