Mala i srednja preduzeća predstavljaju najvitalniji deo srpske ekonomije i najbolje što država može da uradi za njih jeste da im ne smeta suvišnim birokratskim procedurama, izjavio je juče ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić.

Otvarajući Međunarodni sajam preduzetništva „Biznis baza“, Dinkić je podsetio da u sektoru malih i srednjih preduzeća radi i od njega živi milion ljudi u Srbiji i naveo da 99 odsto privatnog sektora čine mala i srednja preduzeća koja ostvaruju 60 odsto bruto domaćeg proizvoda Srbije, ako se izuzme finansijski sektor.
Dinkić je podsetio da je Srbija uspela da u godini krize ne povećava poreze i najavio da to neće činiti ni dogodine kako bi „onima koji rade omogućili što bolje uslove za poslovanje“. On je ukazao i na to da bi smanjenje birokratskih procedura preduzećima donelo godišnju uštedu od 200 miliona evra. Najavio je da će 2010. država nastaviti da subvencioniše kredite za likvidnost preduzeća, ali i kredite za investicije koji moraju biti dugoročniji.
Govoreći o automobilskoj industriji kao najvećoj uzdanici za smanjenje trgovinskog deficita Srbije, ministar je najavio da će sledeće nedelje u Prokuplju početi da radi kompanija „Leoni“ iz Nemačke, čija je početna investicija 15 miliona evra i zaposliće 1.300 ljudi.
Dodao je da će i drugi proizvođač kablova iz Nemačke „Dreksel Majer“ proširiti proizvodnju u Zrenjaninu, kao i da će slovenačka kompanija „Grah automativ“, koja radi u Batočini, graditi pogon u Svilajncu. Ministar očekuje da u decembru „Ikarbus“ potpiše ugovor sa italijanskom kompanijom „Breda menarini“ o proizvodnji autobusa.

Manjak u državnoj kasi biće dogodine 107 milijardi dinara, potvrdila je za „Blic“ ministarka finansija Diana Dragutinović koja je juče posle podne svim ministarstvima dostavila predlog Nacrta zakona o budžetu za 2010. godinu.

Vlada će predlog budžeta najverovatnije razmatrati u ponedeljak posle podne ili u utorak ujutru, a kada će se naći pred poslanicima ostaje da se vidi.
Što se poreske politike za narednu godinu tiče uz budžet neće ići nijedna veća izmena sem smanjivanja poreske stope na štednju sa 20 na 10 odsto. Privremeno uvedena taksa na impulse u mobilnoj telefoniji od 10 odsto ostaje.
- Nisam mogla da nađem prihod koji bi je zamenio jer je to šest milijardi dinara godišnje. Čim se pronađe alternativni prihod, ukinućemo je – kaže ministarka Dragutinović.
Ministarka otkriva da u skorije vreme neće biti prebacivanja nekih roba sa osam na 18 odsto na ime poreza na dodatu vrednost kako je ranije najavljivano, ali će poreski obveznici drugačije biti praćeni.
Izmene poreza na imovinu valja očekivati u januaru, najkasnije u februaru, s obzirom da je skoro završen predlog izmena zakona.
Ministarka Dragutinović kaže da je budžet pravljen tako da svi podnesu deo tereta.
- Prvobitno je planirano oko 30 milijardi dinara kredita, ali je sada smanjeno na 20 milijardi i pretežno se odnosi na ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja koje u ovom trenutku ima najviše takvih obaveza prema građanima i privredi – objašnjava ministarka.
Subvencije su mimo prvobitnog plana skresane za oko sedam milijardi dinara, što znači da će sa manje novca baratati javna preduzeća, poljoprivreda itd.
- Javna preduzeća moraće da imaju jasnu politiku zarada odnosno da prate sudbinu celog javnog sektora – navodi ministarka Dragutinović.
Štedelo se i na kupovini roba i usluga, za šta je odvojeno manje para nego prošle godine. Najvažnije je bilo podmiriti investicije za Koridor 10 za koji će ići oko 12 milijardi dinara – i to za severni krak, eksproprijaciju.
Fond penzijskog i invalidskog osiguranja biće podmiren sa 215 milijardi dinara što je skoro isto kao prošle godine. Ali zato nacrt budžeta za 2010. sadrži neke delove koji dosadadašnji nisu imali. Videće se sva bespovratna pomoć koju dobijaju budžetski korisnici, kao i sve donacije iz pretpristupnih fondova.
- Biće prikazani i sopstveni prihodi budžetskih korisnika, ali i gubitak budžeta po osnovu različitih poreskih oslobođenja. Veliki su gubici samo po osnovu nerealnih kredita kod poreza na dobit i to ćemo promeniti, ali ne i poresku stopu – ističe ministarka.
Ministarka Dragutinović je optimista jer veruje da će budžet proći i Vladu i Narodnu skupštinu.
- Pretpostavljam da će ministri imati primedbe, što je normalno. Možda će odlučiti da novac prebace u neki drugi projekat. Uvek neko od nečega odustane ili traži da se nešto promeni. Verujem da će biti puno polemike u Skupštini, ali bi do 15. decembra budžet trebalo da bude usvojen – kaže ministarka Dragutinović.

Jača kontrola naplate akcize na alkoholna pića
Nezvanično saznajemo da budžetski novac curi kada je u pitanje naplata akcize na alkoholna pića. Zato se planira drugačija akcizna politika pa se već posle marta 2010. očekuje veći priliv u državnu kasu. Ako se ispostavi da je planirana disciplina u plaćanju akcize na alkohol dala efekta moglo bi dođe do ukidanja nepopularne dodatne takse na utrošene impulse u mobilnoj telefoniji. Priliv od akciza na duvan i cigarete uklapa se skoro u dinar.

Trenutno oko 150.000 ljudi u Srbiji živi od ove proizvodnje u kojoj posluje 86 kompanija. Za velike investitore država je spremna da iz budžeta izdvoji 25 odsto vrednosti investicije, kaže ministar Dinkić

Automobilski klaster Srbije – mreža preduzeća koja se bave proizvodnjom auto-delova – počeo je da daje prve rezultate: kraće vreme isporuke proizvoda, veća produktivnost i smanjenje troškova. Ti pomaci su postignuti zahvaljujući programu poslovnog partnerstva koji je pre dve godine u 11 preduzeća pokrenula Organizacija za industrijski razvoj Ujedinjenih nacija (UNIDO). Namera je bila poboljšanje sposobnosti srpskih proizvođača auto-delova, razvoj njihove konkurentnosti i regionalno umrežavanje sa klasterima Slovenije, Hrvatske, Makedonije, Austrije i Italije, rečeno je na jučerašnjoj završnoj konvenciji o jačanju automobilskog klastera.

– Automobilska industrija je naša najveća uzdanica na putu ka smanjenju spoljnotrgovinskog deficita na srednji rok. Sa novim investicijama prema njegovoj proceni, to će biti grana koja generiše izvoz od više milijardi evra godišnje – rekao je ministar ekonomije Mlađan Dinkić.

Država je zato spremna da daje podsticaje za investiranje u iznosima od tri hiljade evra u Vojvodini, četiri hiljade evra u Šumadiji i pet hiljada evra u nerazvijenim područjima, po novootvorenom radnom mestu.

Prihod od auto-industrije prošle godine je iznosio oko 900 miliona evra, dok je, kako je podsetio ministar ekonomije, 2007.godine bio ispod 500 miliona.

– Trenutno oko 150.000 ljudi u Srbiji živi od te privredne grane u kojoj posluje 86 kompanija, a jedna trećina je iz inostranstva i to najviše iz Slovenije, Nemačke i Francuske – rekao je Dinkić i najavio da će sledeće nedelje u Prokuplju početi da radi nemačka kompanija „Leoni” koja proizvodi auto-kablove, a njena početna investicija je 15 miliona evra i zaposliće 1.300 ljudi.

– Drugi proizvođač kablova iz Nemačke „Dreksel Majer” proširiće proizvodnju u Zrenjaninu, dok će slovenačka kompanija „Grah automotive”, koja radi u Batočini, graditi pogon u Svilajncu. Ugovor između beogradskog „Ikarbusa” i italijanske kompanije „Breda menarini” o proizvodnji autobusa treba da bude potpisan u decembru – nabrojao je ministar ekonomije i istakao da će najveće ulaganje u ovoj oblasti biti „Fijatova” investicija.

– Za investitore poput „Fijata”, koji su spremni da ulože više od 200 miliona evra i zaposle više od 1.000 ljudi, država je spremna da iz budžeta izdvoji 25 odsto vrednosti investicije – naglasio je Dinkić.

Beograd -- “Turkiš erlajns” je najozbiljniji kandidat za strateškog partnera Jata, kaže Srđan Radovanović, generalni direktor srpske aviokompanije.

On kaže da se „turski avioprevoznik zainteresovan za bilo koji oblik strateškog partnerstva sa Jatom - dokapitalizacija, akvizicija, ’džoint venčer’. Sve mogućnosti su u igri, a odluka bi mogla da bude doneta do 20. decembra“.

„Zamenik generalnog direktora Jata sastao se sa članom Upravnog odbora ’Turkiš erlajnsa’. Prema informacijama, koje su mi prenete sa tog sastanka mislim da možemo da se nadamo saradnji sa ovom kompanijom. Naravno, mi smo tu samo animator, a odluka je na Vladi Srbije, koja treba da odradi kompletan posao“, kaže direktor Jata.

„Očekujemo da će UO ’Turkiš erlajnza’ doneti odluku do 20. decembra i tada ćemo znati ima li prostora za strateško partnerstvo“, kaže Radovanović i navodi da kolege iz Turske impresionira ne samo položaj baznog aerodroma već ljudski potencijal Jata.


„Najveća prednost Jata je naših 150 obučenih pilota s velikim iskustvom i na tome nam zavide mnoge kompanije“ ističe Radovanović. On objašnjava da je “Turkiš je preuzeo ’BH erlajns’ ali u BiH imaju kadrovskih teškoća, jer pilote moraju da obučavaju u Istanbulu. I nama strateško partnerstvo sa ’Turkiš erlajnzom, koji je velika i zaista ozbiljna aviokompanija, odgovara“.

„Za razliku od ostalih aviokompanija koje trpe gubitke i smanjuju broj zaposlenih, Turkiš posluje pozitivno, povećava broj radnika“, kaže direktor Jata i dodaje da „njihova flota sada ima 127 aviona, a naručili su još sto. Oni su sjajni. Takođe, ’Turkiš erlajns’ je sa nemačkom Lufthansom u ’Star alijansi, a geografski mi smo na pola puta od Frankfurta do Istanbula“.

Na pitanje ima li i drugih zainteresovanih kompanija za strateško partnerstvo sa Jatom, Radovanović odgovara pozitivno, ali ističe da je ta priča “mršavija” u odnosu na ”Turkiš erlajns”.

„U Jatu su bili predstavnici grčke Marfin grupe ali njihov motiv bilo je prvenstveno finansiranje nabavke goriva, dakle od svih tema koje smo pokrenuli 80 odsto se odnosilo na kerozin, a 20 na moguće partnerstvo“, kaže Radovanović.

Da bi se namirila dugovanja, somborsko metaloprerađivačko preduzeće "Bane", koje je u likvidaciji, prodaće svoju imovinu.

Prodaja će početi narednog meseca, a kupcima će najpre biti ponuđene mašine. Najveći poverioci su Poreska uprva i radnici.

U ovoj nekada moćnoj firmi, sa blizu 3.000 zaposlenih, trenutno radi samo 90 radnika. Oni dovršavaju započetu proizvodnju, pa će se potom i sami naći na evidenciji Nacionalne službe za zapošljvanje.

Kompanija "Centroproizvod" planira da 2010. godine investira 8 mil EUR u novu fabriku u okviru proizvodnog pogona u Surčinu, najavio je taj proizvođač prehrambenih proizvoda.

Za tri kvartala ove godine kompanija je, kako je saopšteno na konferenciji za novinare, povećala prodaju 11% na godišnjem nivou, ubeležila 30% veću stopu profitabilnosti, investirala 1,6 mil EUR u proizvodnju i zaposlila 60 radnika.

Direktor kompanije Nemanja Popov je kazao i da je kompanija ove godine ušla na tržište Slovenije preko kompanije "Mercator" i Bugarske posredstvom "Deltinog" lanca "Piccadilly".

- "Centroproizvodovi" proizvodi prodrli su i na tržište Hrvatske preko privatnih robnih marki - dodao je Popov.

Primena novih tehničkih i tehnoloških dostignuća, savremeni proizvodni pogoni i stroga kontrola produkcije doprineli su unapređenju kvaliteta proizvoda i "Centroproizvod" je ove godine dobio dva nova sertifikata kvaliteta - ISO 22000:2005 i ISO 14001:2004.

Asortiman "Centroproizvoda" čini više od 240 proizvoda koji dolaze iz surčinskog pogona "Cipiripi", čukaričke "Arome" i pogona "Bilje" iz Bavaništa.

BELGRADE (Serbia), November 27 (SeeNews) – Turkish Airlines has emerged as the most serious contender for a strategic partnership with Serbia’s troubled flag carrier JAT Airways, Serbian daily Vecernje Novosti reported on Friday.

“The Turkish company is interested in any form of strategic partnership – recapitalisation, acquisition, joint venture. All options are on the table and a decision could be taken by December 20,” Vecernje Novosti (www.novosti.rs) quoted JAT CEO Srdjan Radovanovic as saying.

The final decision will rest with the government in Belgrade.

The managing board of Turkish Airlines is expected to take a decision by December 20 and once it does it will become clear if there is room for a strategic partnership, Radovanovic said.

Serbia is seeking a strategic partner or some other turnaround option for its loss-making flag carrier, Infrastructure Minister Milutin Mrkonjic said last month. The government in Belgrade has set up a working group to sort out the privatisation of the company.

Radovanovic also pointed out that the Turkish carrier is part of Star Alliance together with Germany’s Lufthansa and that Serbia is located half-way between Frankfurt and Istanbul.

Turkish Airlines envisages a partnership where it would not commit any cash but would help JAT expand its fleet instead, Belgrade-based broadcaster b92 (www.b92.net) reported on Tuesday, adding that Russia’s Aeroflot is also interested in this form of strategic partnership with JAT.

JAT Airways currently owns 16 aircraft for the transport of passengers and cargo on domestic and international lines: ten Boeing 737-300s, one Boeing 737-400 and five ATR 72-200s, according to data from the carrier's website (www.jat.com).

In April, local media reported that the average age of the fleet is 20 years.

A tender for the sale of 51% of JAT Airways at a call price of 51 million euro ($76 million) failed last year as no bidders turned up.

($=0.6723 euro)

BELGRADE (Serbia), November 27 (SeeNews) – The World Bank and the government in Belgrade agreed on a $500 million (335 million euro) loan on Friday in support of Serbia’s 2009 and 2010 budgets, Finance Minister Diana Dragutinovic said.

A $200 million portion of the loan will be used in support of Serbia’s 2009 budget while the remaining $300 million will be used next year, Dragutinovic told a news conference.

The World Bank financing is now pending parliamentary approval.

Serbia qualified for the funds due to the successful completion earlier this month of a review by the International Monetary Fund (IMF) of the country’s performance under its 3.0 billion euro funding deal with the international lender as well as due to a tighter public spending control and a sustainable monetary policy.

Serbia has agreed to freeze pensions and wages in the public sector in 2010, where the biggest savings will come from, and has committed to begin the overhaul of the public sector under its two-year stand-by deal with the IMF.

Public spending will be cut to 41.4% of the projected gross domestic product in 2010 from just above 43% that has been the case since 2001.

In its report on Serbia’s public spending released in September, the World Bank said pensions account for the biggest chunk of the country’s public outlays at around one third.

The World Bank’s lending purse for Serbia totals $900 million between July 2007 and June 2011, the head of the World Bank Office for Serbia, Simon Gray, has said.

Serbia will be repaying the loan over 20 years at an annual interest rate of 1.0%, Dragutinovic said.

($=0.6702 euro)