Investicioni privredni kvasac
U najboljem slučaju do 2012. godine možemo da očekujemo ekonomski rast od šest odsto. – Dogodine nas očekuje blagi rast potrošnje domaćinstva, ali i slabljenje dinara
Autor J. Prokopljević Ekonomski rast će dogodine biti uslovljen prilivom stranih direktnih investicija, poruka je koju je juče stručna javnost sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu poslala kreatorima privredne politike. Gotovo da identično izgleda ekonomski portret sledeće godine slikan četkicama dve grupe stručnjaka, okupljenih oko biltena „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT) i „Kvartalni monitor”. Na jučerašnjoj tradicionalnoj decembarskoj konferenciji u organizaciji Naučnog društva ekonomista prognoze za 2010. godinu gotovo da su se poklopile.
Tako je ocenjeno da je zbog nereformisanog javnog sektora najveće učešće u bruto domaćem proizvodu (BDP), odnosno svemu što se u našoj zemlji proizvede za godinu dana, pre krize su imale usluge, zato je njegova struktura sada nepovoljna.
– Da bi se taj problem rešio neophodno je u narednom periodu podići ukupan nivo investicija. Njihova struktura se mora menjati tako da se promeni i struktura BDP-a – upozorio je Stojan Stamenković, urednik „MAT-a”.
Prema njegovoj proceni, više neće moći da funkcioniše model ravnoteže u kome potrošnja raste brže od BDP-a. Efikasna i izvozno orijentisana privreda preduslov su novog modela ravnoteže i rasta, dodaje Stamenković.
Oporavak će u narednim godinama biti izvestan, ali spor. Pod uslovom da investicije dogodine nadoknade ovogodišnji pad i od 2011. godine počnu da rastu po prosečnoj stopi od 15 odsto. Samo u tom slučaju možemo da budemo svedoci optimističnog scenarija po kome će 2012. godine privredni rast biti šest odsto. U najgoroj varijanti, ekonomski rast će u istom periodu biti tri, umesto šest odsto. Potrošnja će u optimističnom scenariju, izračunali su stručnjaci MAT-a, dogodine moći skromno da poraste za 3,5 odsto.
– I to se prvenstveno odnosi na potrošnju domaćinstva, pod uslovom da država i dalje bude štedljiva i skromna – objasnio je Vladimir Vučković MAT-ove računice.
Inače, u optimističnoj verziji scenarija ekonomisti okupljeni oko ovog biltena predviđaju prosečnu inflaciju od 5,8 odsto, ali i slabljenje dinara. Nacionalna valuta bi dogodine trebalo da pređe takozvanu psihološku granicu od 100 dinara za evro. Za Stojana Stamenkovića polemika guvernera i privrednika zapravo se svodi na izbor Narodne banke da li da zaštiti interese neopreznih velikih dužnika ili obaranjem referentne kamatne stope, koja za posledicu ima slabljenje dinara, štiti buduće investitore.
Viceguverner Bojan Marković objasnio je prisutnima kakve negativne posledice bi privredi Srbije donelo zadržavanje kursa na bilo kom nivou. Najbolji odgovor na to pitanje, istakao je, daju nam primeri dugih zemalja koje imaju fiksni kurs a u kojima je nezaposlenost posle krize duplirana.
– Plivajući devizni kurs je automatski stabilizator privrednih ciklusa – kazao je Marković.
On je naveo da trošenje deviznih rezervi za odbranu nacionalne valute zahteva velika sredstva a cilj je gotovo nemoguće postići.
„Nije šija nego vrat”
Pitali smo viceguvernera zašto Narodna banka Srbije sama otvara polemiku o fiksnom kursu kad niko od privrednika koji poslednjih nedelja negoduju od guvernera to nije ni tražio. Kod pojedinih prisutnih ekonomista izazvala je podsmeh naša konstatacija da je poslovni svet insistirao na predvidljivosti plivajućeg kursa i zahtevao od centralne banke da instrumentima koje već ima, dinar brani preventivno, a ne posledično. Iz publike su se tako čuli i komentari: „Nije šija, nego vrat”.
– Vrlo je važno da definišemo šta je prava tema – kazao je okupljenima Marković odgovarajući na pitanje. – Narodna banka može svojim intervencijama samo da spreči prevelike dnevne oscilacije, a ne da određuje trend ili nivo do koga dinar može da se kreće. Ako bismo garantovali okvir i istovremeno plaćali kamatu na emitovanje državnih hartija od vrednosti time bismo nekome garantovali i prihod. To otvara prostor za špekulacije.
Poreske dileme
Vladimir Vučković iz MAT-a sumnja da će dogodine realan rast prihoda od PDV-a biti 3,3 odsto.
– Ovo blago pomeranje zasnovano je na osnovu rasta PDV-a na robu iz uvoza za 4,2 procenta. Mi smo na tu cifru stavili znak pitanja jer sumnjamo da će dogodine ukupna vrednost uvoza porasti za bezmalo pet odsto – kazao je Vučković.
Sa druge strane, profesor Milojko Arsić, smatra da je procenau budžetu o očekivanim prihodima prilično konzervativna.
Neumesni optimizam
Prilično je neuobičajeno da i pre nego što je budžet počeo da se primenjuje državni zvaničnici izlaze sa prognozom da je moguće da će plate i penzije biti veće, naveo je Milojko Arsić, osvrćući se na prekjučerašnju najavu ministra Mlađana Dinkića.
– Čak i ako ekonomski rast bude veći od 1,5 odsto, što je prognoza Međunarodnog monetarnog fonda, onda ga ne treba potrošiti na plate i penzije, na koje se sada troši pola budžetskih sredstava, već na investicije – uveren je Arsić.
Pismo o namerama Vlade Srbije MMF-u
Monetarna politika vlade u 2010. biće usmerena na zadržavanje inflacije u rasponu od 4 do 8 odsto
Vlada Srbije najavila je da će monetarna politika u 2010. biti i dalje usmerena na zadržavanje inflacije u unapred zadatom ciljanom rasponu od četiri do osam odsto, pri čemu je njen preliminarni plan da cene pod kontrolom države rastu u rasponu do devet, plus-minus dva odsto.
Ovaj plan vlade mora biti dalje analiziran i razrađen jer predstavlja ključni osnov za projekciju inflacije koju priprema Narodna banka Srbije, navedeno je u Pi„smu o namerama” Vlade Srbije upućenom generalnom direktoru MMF-a Dominiku Štros-Kanu.
Opšti cilj kojim će se Vlada Srbije rukovoditi kod reforme i smanjivanja troškova budžeta biće smanjenje izdataka penzionih fondova na oko 10 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) do 2015. sa procenjenog nivoa od 13 odsto BDP-a u 2009. godini. Vlada planira da u 2011. ponovo počnemo s usklađivanjem penzija sa inflacijom što je predviđeno važećim zakonom. Ka„ko bismo omogućili penzionerima da osete pozitivne efekte mogućeg razvoja naše privrede, a u skladu sa srednjoročnim ciljem smanjenja udela potrošnje na penzije u BDP-u, ukoliko realni rast BDP-a pređe granicu od četiri odsto, penzije bi se u tom slučaju uvećale za iznos rasta preko te granice”.
Vlada će usvojiti planove poslovanja za 2010. za 10 najvećih javnih preduzeća u skladu sa zamrzavanjem zarada na nominalnom nivou do kraja februara 2010. i usvojiti neophodne mere, kako bi se obezbedilo zamrzavanje mase zarada u komunalnim preduzećima na nivou lokalne samouprave do kraja marta 2010. godine.
Nastaviće se program privatizacije preduzeća u društvenom vlasništvu tokom 2010. sa ciljem da se privatizuje ili likvidira većina preostalih društvenih preduzeća i firmi izdvojenih iz javnih komunalnih preduzeća koje se ne bave osnovnom delatnošću tih preduzeća, navedeno je u Pi„smu o namerama” koje su potpisali premijer Mirko Cvetković, guverner NBS Radovan Jelašić i ministarka finansija Diana Dragutinović.
Electricity prices to rise, gas prices to fall
BELGRADE -- Energy Minister Petar Škundrić said that electricity prices would increase in the first several months of 2010, but that gas prices would drop.
He told daily Večernje novosti that electricity is expected to increase in price by about 10 percent, and it is possible that the government will make a decision on decreasing gas prices, though the percentage is not known yet.
Škundrić said that this would create balance within the prices of energy sources.
Commenting the announcements that Serbian Electric (EPS) will ask for another increase in the prices of electricity in July 2010, Škundrić said that a decision on price corrections will be made depending on the macroeconomic situation at the time.
He said that the agreement between Serbia and Italy for building hydro-electric plants is the best possible thing Serbia could do at this time.
He reminded that the government and parliament have obligated themselves to promote the energy sector and develop renewable sources of energy, as well as to secure financing for projects.
As far as the South Stream pipeline project is concerned, Škundrić said that the route of the pipeline is expected to be defined in the first half of 2010, and that the construction of the section of the pipeline traveling through Serbia is expected to begin in 2011.
Škundrić said that an expert debate should be opened on the use of nuclear energy.
“There is no use in closing our eyes to that topic, but while the moratorium is in power, nothing will be done that goes against it,” Škundrić said.
Srbija planira da se gasovodom MG-10 od Dimitrovgrada spoji sa Sofijom
Državni sekretar u Ministarstvu energetike Dušan Mrakić izjavio je u subotu (26. decembar 2009. godine) da Srbija planira da se gasovodom MG-10 od Dimitrovgrada spoji sa Sofijom i poveže sa grčkom lukom Konstantinopulis, ukazujući da je prioritet da se najpre definitivno odredi trasa "Južnog toka" kroz našu zemlju, što on očekuje u prvom kvartalu naredne godine.
- Čim se bude definitivno odredila trasa "Južnog toka", a to će biti verovatno prvi kvartal iduće godine, mi ćemo onda razmotriti mogućnost izgradnje tog gasovoda MG-10, u svakom slučaju - rekao je Mrakić i napomenuo da su zvaničnici Srbije, na svakoj zvaničnoj konferenciji iskazivali želju da se i naša zemlja uključi u taj gasovod, ako se ikada bude pravio.
Mrakić je dodao da se planira povezivanje na gasovod MG-10 preko Dimitrovgrada sa Sofijom, koji bi se dalje konektovao sa grčkom lukom Konstantinopulos, odakle treba da transportuje gas iz kaspijskog basena.
Podsećajući da je srpska strana ponudila Rusima da otkupi udeo u zajedničkom preduzeću, Mrakić je rekao:
- Za sada to još stoji na papiru, komercijalni uslovi su u pitanju. Videćemo koja će biti cena i šta će biti oko toga. Međutim, on je napomenuo da je pitanje da li je "Gazprom" voljan da proda svoj udeo.
Mrakić je dodao da je ruska strana pokazivala nameru da proda svoj deo akcija u "Jugorosgazu", ali sada po komercijalnoj ceni, što nama u ovom momentu ne odgovara, jer nemamo dovoljno sredstava.
"Gazpom" u "Jugorosgazu" ima vlasnički udeo od 75%, dok "Srbijagas" ima 25%. "Jugorosgaz" je zajedničko srpsko-rusko preduzeća koje ima posredničku ulogu u uvozu prirodnog gasa u Srbiju.
SIEPA: U 2010. godini 2 mlrd EUR investicija
Strane investicije u Srbiju u 2010. mogle bi da budu 2 mlrd EUR, a najviše se očekuje od dobavljača za "Fiat", izjavila je direktorka Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA) Vesna Perić.
- Srbiji je potrebno oko 3 do 4 mlrd EUR, ali ako se ostvari i 2 mlrd EUR, to će biti veoma dobar rezultat - izjavila je Perić je u intervjuu agenciji Beta.
Prema njenim rečima, ima mnogo zainteresovanih kompanija, koje će biti "Fiatovi" dobavljači iz sektora elektronske industrije, prerade metala i plastike.
- Očekujemo realizaciju u sledećoj godini, jer oni prate proizvodnju "Fiata i moraju da budu spremni - rekla je Perić.
Ona je navela da je dobro što nije bilo odustajanja investitora u 2009. godini, već da su sačekali da vide kakva će biti globalna tražnja, a realizacija se očekuje u 2010. i 2011.
Vesna Perić je rekla da je plan da se SIEPA u 2010. koncentriše na plasiranje domaćih finalnih proizvoda na tržište bivšeg Sovjetskog Saveza i severne Afrike.
Ona je rekla da je za poluproizvode značajno tržište zapadne Evrope gde srpske kompanije imaju prostora da budu konkurentne i postanu dobavljači.
Perić je navela da je SIEPA iz budžeta za 2010. dobila 306 miliona dinara.
- Zadovoljni smo jer smo dobili više nego prošle godine, kada je izdvojeno 240 miliona dinara, jer je Vlada prepoznala da je potrebno više sredstava da bi se povećao izvoz i privukle strane investicije - rekla je Perić.
Prema njenim rečima, ta sredstva će biti usmerena na veći broj sajmova i istraživanje tržišta za kompanije.
SIEPA ima program za internacionalizaciju preduzeća, prema kojem finansira 50% troškova za uvođenje sertifikata, resertifikaciju, standardizaciju i ostale marketinške aktivnosti koje su neophodne za izvoz, rekla je Perić i pozvala kompanije da se prijave.
Ona je navela da su srpske firme na sajmovima u inostranstvu u 2009. godini ugovorile poslove vredne 30 mil EUR.
Perić je ocenila da je veoma dobro što je Srbija u godini finansijske krize privukla 2 mlrd USD stranih investicija, što je isti iznos kao i 2008. godine.
|
