Podrška Svetske banke Srbiji biće povećana za 300 miliona dolara, pri čemu će dve trećine novca biti uloženo u infrastrukturu, a ostatak sredstava namenjen je prosveti i nauci, rekao je večeras potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić

"Uslov za dobijanje te podrške je da do aprila, kada se održava Generalna skupština Svetske banke završimo specifikaciju za trošenje novca koji je već odobren, to jest da Vlada utanači program reforme koji ćemo sprovesti", kazao je Đelić agenciji Beta.


Delegacija Srbije predvođena potpredsednikom vlade Božidarom Đelićem, predstavila je danas na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu mogućnosti ulaganja u Srbiju.
"Imali smo više od 50 bilateralnih sastanaka sa svetskim liderima biznisa i politike. Održali smo kao jedina zemlja u regionu seminar za potenzijalne investitore. Ako računamo i neformalne susrete dnevno smo imali tridesetak kontakata sa učesnicima Svetskog foruma u Davosu", kazao je Đelić.
On je rekao da su značajni rezultati postignuti u razgovorima sa investitorima u agrobiznisu, firmama Nestle i Pepsiko, koje su već prisutne na srpskom tržištu.
"Zajednički cilj oko kojeg smo se dogovorili je da ove firme uspostave proizvodnju od nekih 300 miliona dolara godišnje koja bi gotovo u potpunosti išla za izvoz i na taj način bi agrobiznis afirmisali kao stratešku granu naše zemlje", kazao je Đelić.
Prema njegovim rečima veliko je interesovanje za učešće na tenderu za izgradnju dve termoelektrane u Srbiji.
"Naročito su zainteresovane dve velike nemačke firme koje su potvrdile da će učestvovati na tenderu za naše dve termoelektrane, što predstavlja investiciju od nekih 1,6 milijardi evra", kazao je Đelić.
Kako navodi potpredsednik Vlade uspešni razgovori vođeni su i proizvođačem guma Mišlenom.
"Sa Mišlenom smo se dogovorili da radimo zajedno u sledećih 18 meseci na izgradnji jednog logističkog centra od 20.000 kvadrata. Investicija je vredna nekih 10 miliona evra i trebalo bi da se sprovede u narednih 18 meseci", rekao je Đelić.
Prema njegovim rečima, sa velikim tehnološkim firmama poput Majkrosofta i Hjulit pakarda dogovoreno je da se razrade strateška partnerstva, kako bi te kompanije zapošljavale veći broj ljudi u Srbiji.
U delegaciji Srbije su i generalni direktor Telekoma Branko Radujko, predsednik informatičke Komtrejd grupe Veselin Jevrosimović i potpredsednica Delta holdinga Milka Forcan.
Forum u Davosu počeo je 28. januara, traje pet dana i na njemu se razmatraju mere za izlazak iz svetske ekonomske krize.
Na forumu se okupilo više od 2.500 učesnika iz 96 zemalja, a među njima je i 40 šefova država ili vlada i više od 510 učesnika iz civilnog društva, predstavnika nevladinih organizacija i medija.

Kao odgovor na svetsku ekonomsku krizu, država će ove godine uložiti 472 miliona evra u velike infrastrukturne projekte, izjavio je ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić na predstavljanju prioriteta tog ministarstva u Vršcu


- Reč je o ulaganju u drumski i železnički Koridor 10 i plovni Koridor 7, kao i o izdvajanju značajnih sredstava za oporavak našeg nacionalnog avio-prevoznika - precizirao je Mrkonjić i dodao da će, pored toga, Vlada sa 129 milijardi dinara omogućiti kreditiranje privrede preko banaka, dok će preko Fonda za razvoj kreditirati preduzeća sa 27 milijardi dinara.

Prioritet Koridor 10

Podsetivši da je dovršavanje Koridora 10 prvi prioritet Vlade, državni sekretar Ministarstva za infrastrukturu Aleksandar Cvetanović rekao je da je više od polovine tog projekta završeno i da je ostalo da se izgradi još oko 300 kilometara. To će, kako je kazao, biti izgrađeno u naredne tri godine, za šta je potrebno 1,72 miliona evra.

- Kada bude završen Koridor 10, Srbija će od naplate putarina prihodovati dve milijarde evra, za razliku od 200 miliona evra, koliko sada iznose ti prihodi - precizirao je Cvetanović.

- Od 2009. do 2032. godine očekuje se čist dobitak od 4,3 milijarde evra i zato bi bila šteta da damo taj put u koncesiju - naglasio je on i naveo da bi ove godine domaćim i inostranim sredstvima trebalo da bude izgrađeno oko 100 kilometara puteva.

- Izgradnjom železničkog Koridora 10, koji bi trebalo da bude završen za osam godina, Srbija će postati nezaobilazni faktor na transportnom tržištu Evropske unije, koja će dobiti najkraći, najbrži i najjeftiniji put. Svi špediteri zapadne Evrope biraće taj put zato što će biti znatno brži i jeftiniji - izjavio je pomoćnik ministra za infrastrukturu Dejan Lasica i dodao da ta investicija, vredna 4,6 milijardi evra, podrazumeva izgradnju 770 kilometara pruge i omogućavanje brzine od 160 kilometara na čas.

Lasica je kazao da će ove godine biti uloženo 120 miliona evra za infrastrukturu, a u narednom periodu dodatnih 240 miliona evra u vozna sredstva. Prema njegovim rečima, prvo će biti rađene deonice od mađarske i hrvatske granice prema Beogradu. Pored izgradnje tog koridora, prioritet će imati i modernizacija magistralnih pruga sa međunarodnim karakterom, kao što su pruge Beograd-Bar i Pančevo-Vršac, koje povezuju Koridor 10 i Koridor 4, u Rumuniji.

Govoreći o efektima modernizacije železnice, Lasica je kazao da će putovanja biti kraća, a bezbednost veća, da će biti manji troškovi prevoza, kao i da će biti omogućen razvoj privrede i otvaranje novih radnih mesta. Biće povećani prihodi železnice, posebno od tranzita, a veliki doprinos biće i u očuvanju i zaštiti životne sredine.

- Očekuje se da će od četiri milijarde evra uloženih u izgradnju, oko dve milijarde ostati u Srbiji, s obzirom na to da će mnoge domaće firme učestvovati u modernizaciji - zaključio je Lasica.

Konsolidacija "Jata"
Još jedna, ne manje važna investicija biće konsolidacija nacionalnog avio-prevoznika. Državni sekretar Ministarstva za infrastrukturu Miodrag Miljković izjavio je da će se "Jat ervejz", zahvaljujući merama Vlade Srbije, oporaviti i "ponovo visoko poleteti".

- Srbija mora da ima svog avio-prevoznika i Vlada je odlučna da izvrši poslovnu konsolidaciju "Jata" - naglasio je Miljković.

On je istakao da su donete mere koje će ove godine smanjiti troškove "Jata" za deset miliona evra. Zahvaljujući linearnom smanjenju zarada, uštedeće se 100.000 evra mesečno, a prelaskom na zimski red letenja dodatnih 700.000 evra. Pored toga, smanjen je i broj "Jatovih" predstavništava u svetu, sa 49 na 27, a smanjenje će, prema rečima Miljkovića, biti nastavljeno. On je naglasio da neće biti otpuštanja radnika, već da će zaposleni moći samo dobrovoljno da odu, uz socijalni program, koji će definisati Vlada i koji predviđa isplatu 5,4 miliona evra.

Miljković je najavio i revidiranje postojećeg ugovora sa "Jat tehnikom", istakavši da će novi ugovor omogućiti uštedu od 500.000 evra mesečno.

Priprema flote za narednu sezonu koštaće četiri miliona evra. Deo postojeće biće iznajmljivan trećim licima, dok će "Jat" iznajmljivati modernije avione za prevoz naših putnika.

- Ako "Jat ervejz" dobije podršku i pomoć za te mere, i ako Vlada istraje u želji za stabilnom nacionalnom kompanijom, "Jat" će ponovo visoko da leti - zaključio je Miljković.

Novac će sa računa jedne beogradske banke sutra biti prebačen u budžet Srbije, najavio ministar energetike

Ruska kompanija Gaspromnjeft juče je izvršila transfer novca za kupovinu Naftne industrije Srbije na svoj račun u jednoj banci u Beogradu, izjavio je ministar energetike Petar Škundrić Tanjugu. On je precizirao da će prebacivanje 400 miliona u budžet Republike Srbije biti „okončano u ponedeljak”.

– Nešto duži transfer ovih sredstava potrajao je zbog toga što se trezor maksimalno potrudio da bankarski troškovi prenosa budu minimalni – objasnio je Škundrić

Škundrić je u izjavi koju je prenela Beta precizirao da posle uplate sledi prenos 51 odsto akcija NIS-a ruskom naftnom gigantu Gaspromnjeftu, kao i promena u organizaciji i menadžmentu kompanije. „Kada se izvrši prenos 51 odsto kapitala održaće se nova skupština akcionara na kojoj će biti imenovan bord direktora. U ime Gaspromnjefta biće šest predstavnika Upravnog odbora, a u ime srpske strane pet”, precizirao je Škundrić, dodavši da će predsednik Upravnog odbora NIS-a najverovatnije biti predstavnik Gaspromnjefta Dmitrij Mališev.

Ministar je najavio da su u NIS-u moguće promene na „određenim rukovodećim pozicijama”.

– To će kasnije doći na red. U ovom trenutku svi zaposleni ostaju na svojim radnim mestima – kazao je Škundrić, objasnivši da će radnici koji žele da napuste NIS moći to da učine u dogovoru sa menadžmentom kompanije. Po njegovim tvrdnjama, ti radnici će imati bolju nadoknadu nego drugi radnici u preduzećima koja su do sada privatizovana.

Škundrić je kazao da su svi radnici zaštićeni „jer je postignut do sada najbolji socijalni program”.

Sporazum o prodaji 51 odsto kapitala NIS-a Gaspromnjeftu potpisan je 24. decembra 2008. u Moskvi. Tim sporazumom ruska kompanija se obavezala da će uplatiti 400 miliona evra u roku od 130 dana od dana potpisivanja tog ugovora, kao i da će u modernizaciju NIS-a investirati dodatnih 547 miliona evra.