Investitorima profit važniji od podsticaja
Srbija nije SAD da može da pravi velike deficite i da fiskalno podstiče privredu. – Kad podsticaji premaše investiciju
Ministar ekonomije Mlađan Dinkić već dugo je ubeđen da kad daju drugi, moramo i mi. I više nego oni, jer velikim i ozbiljnim investitorima treba platiti da dođu u Srbiju. I u to je očigledno uspeo da ubedi i kolege u ovoj i prethodnim vladama: u „meni” za strane ulagače upisani su i finansijski podsticaji iz budžeta.
Ono što je sigurno, biće i novih stimulansa i to sve do 2011, jer u kriznim vremenima bitka sa konkurentima postaje surovija, najavljuju iz srpske vlade.
Ali na pitanje dajemo li zaista više ili manje od drugih nema pouzdanog odgovora. Jer niko još nije sabrao koliko su prošle i prethodnih godine iznosila odricanja države Srbije u korist investitora, računajući i direktne isplate iz državne kase, ali i gubitak potencijalnih republičkih i lokalnih prihoda kroz poreske grantove, ulaganja u infrastrukturno opremanje lokacija, dodelu besplatnih placeva, oslobađanje plaćanja lokalnih taksa drugih dažbina... Istina, niko i nema obavezu da o tome vodi zbirnu evidenciju. Tako će biti sve dok se ne donese zakon o kontroli državne pomoći po kome bi se formirala i baza podataka u kojoj bi se našao svaki dinar pomoći isplaćen iz državnih kasa, ali i ocenjivalo da li se, u svakom pojedinačnom slučaju, time narušava konkurencija.
Ekonomisti i deo investitorske javnosti ne poriču da su podsticaje kao mamac za strane investitore u velikim količinama koristili tranzicioni šampioni sa najvećim investicionim učinkom, poput Češke, Mađarske i Slovačke i naši konkurenti po lokaciji – Rumunija i Bugarska u godinama kad su dostigle svoj plafon. Međutim, na pitanje da li direktni podsticaji iz državne kaseu kriznim vremenima, pozivaju na realnost:
– Bilo bi lepo kad bi Srbija mogla da proširi lepezu tih podsticaja, ali se u to ne treba preterano pouzdati. Srbiji je istina potreban strani kapital, ali i fiskalno stezanje. Ne sme da ima preveliki deficit, jer ga ne može finansirati, mora da smanji potrošnju da bi smanjila uvoz i pred takvim zahtevima nema velikog prostora za fiskalne podsticaje. Srbija nije SAD da može da pravi velike deficite i da fiskalno podstiče privredu – upozorava Laza Kekić iz „Ekonomist intelidžens junita”.
Za profesora ekonomije na beogradskom Pravnom fakultetu Borisa Begovića – nema dileme:
– Ne i nikako. Iz tri i više razloga. Prvo, u državnoj kasi je novac poreskih obveznika, koji su mnogo siromašniji nego investitori, pa se ovakvim podsticajima narušava elementarno pravilo pravednosti prisilne preraspodele dohotka – oduzima se siromašnima da bi se dalo bogatima. Drugo, podsticaji investitora su neminovno zasnovani na arbitrarnosti – državni zvaničnici biraju ko će koliko podsticaja da dobije, pa ta arbitrarnost stvara ne samo mogućnost za netransparentne odluke, već se stvara i distorzija na tržištu. I treće, ni oni investitori kojima je u izgledu da prime relativno veliki iznos subvencija nisu previše srećni, budući da znaju da tu, a možda i veću sumu mogu da prime i njihovi konkurenti, pa se uzdržavaju od poslova u tako nepredvidljivim uslovima – obrazlaže Begović.
On ukazuje i na apsurd. Jedan investitor mu je priznao da je od države primio veće subvencije nego što su bili njegovi ukupni investicioni troškovi.
Predstavnici ekonomskih vlasti, međutim, računaju da bi usmeravanjem podsticaja u izvozne grane „rešavali i problem nedovoljnog izvoza i platnobilansnog deficita”.
– Kakva zamena teze! Ti problemi se rešavaju određenim ekonomskim politikama, pre svega politikom kursa, i institucionalnim reformama kojima se umanjuju barijere ulasku novih preduzeća, a ne industrijskom politikom zasnovanom na arbitrarnom izboru „šampiona” koje treba podržavati – isključiv je Begović.
On sugeriše da je bolje je da se vlasti usmere na stvaranje za investitore povoljnog institucionalnog okvira, zasnovanog na dobrim zakonima i ostalim propisima i na doslednom, nepristrasnom i efikasnom sprovođenju tih zakona.
Ako je po ne baš direktnom odgovoru Dejana Cvetkovića, predsednika Američke privredne komore u Srbiji,podsticaji nisu presudni i za investitore. Kad vagaju između podsticaja i okruženja u koje ulažu, pre odu tamo gde u startu niko ništa ne plaća, ali pruža sigurnost da će se investicija sama isplatiti i da će moći da maksimiziraju profit.
Ako država obezbedi sigurniji pravni milje, kroz usklađivanje domaćih sa evropskim zakonima i ukidanje postojećih zakonskih cenzusa i restrikcija, obezbedila bi se pravna sigurnost za dugoročna ulaganja stranih investitora, uz potpuno poštovanje principa i pravila slobodne tržišne utakmice i izjednačavanje tretmana domaćih i stranih investitora. Od ključne važnosti je da se ne šalju zbunjujući signali, da se dogovori sa stranim investitorima poštuju – zaključuje Cvetković.
Ukinut depozit za podizanje deviznih kredita
Narodna banka Srbije odlučila je da banke oslobodi obaveze da za podizanje kredita od građana zahtevaju polaganje depozita od 30 odsto iznosa kredita, izjavio je danas guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić
Jelašić je na konferenciji za novinare podsetio da ta obaveza do sada nije ni postojala za podizanje stambenih i dinarskih kredita, kao i obaveze po kreditnim karticama.
On je istakao da je NBS procenila da u postojećim makroekonomskim uslovima više nema potrebe za dosadašnjim nivoom restriktivnosti pošto se očekuje da će i banke u novim uslovima biti restriktivnije, ali i da će građani biti stroži prema sebi pri donošenju odluke da podignu kredit.
Donete su i odluke da limit za bruto plasmane stanovništvu bude povećan sa 150 na 200 odsto osnovnog kapitala banke, kao i da zaduživanje banaka u inostranstvu, napravljeno od 1. oktobra prošle do kraja ove godine, bude trajno izuzeto iz obračuna devizne rezerve, naveo je Jelašić.
Guverner je ukazao i da je odlučeno da se osnovica za obračun obavezne rezerve može umanjiti za iznos kredita, odobren u skladu sa programom Vlade Srbije i to za privredu, za kredite za investicije od 17 milijardi dinara, i za stanovništvo, za potrošačke kredite od 20 milijardi dinara.
Jelašić je naglasio i da jedino cena dinarskih kredita odslikava realnost ekonomskih uslova u Srbiji i upozorio građane da zaduživanje u stranoj valuti uključuje dodatni kursni rizik.
On je napomenuo da kredit koji na prvi pogled izgleda jeftiniji može da "ispadne skup" zavisno od kretanje kursa i da svaki građanin sam snosi odgovornost za svoje odluke.
Kod hipotekarnih kredita, gde nema dinarske alternative, prilikom zaduživanja u evrima, treba voditi računa da mesečna rata po mogućnosti bude i niža od propisanih 50 odsto zarade, dodao je Jelašić.
NBS je polovinom 2007. godine propisala da sve banke moraju da do kraja te godine smanje limit za bruto plasmane stanovništvu sa 200 na 150 odsto kapitala banke, što je trebalo da uspori rast kreditnog zaduživanja, a u aprilu prošle godine povećala je obavezu deponovanja za kredite u stranoj valuti sa 20 na 30 odsto.
Jelašić upozorava Vladu Srbije
Srbija mora što pre treba da preispita ovogodišnju ekonomsku politiku, jer su svi pokazatelji na kojima se temeljila – u ozbiljnom padu
Radovan Jelašić PLUS Grafikon (Fotodokumentacija „Politike”) „Godina nije otpočela dobro.” Ovim, gotovo biranim, rečima guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić otvorio je jučerašnju konferenciju za novinare i u kratkim crtama pobrojao šta ga je navelo na takvu ocenu – inflatorni i kursni pritisci rastu (s njima i ekspanzivnost poreske politike), sve je veći odliv deviza u inostranstvo i na sve to – opada ekonomska aktivnost.
Zato guverner procenjuje da je već vreme da se osnovni elementi ovogodišnje makroekonomske politike, na osnovu koje je skrojen budžet, temeljno preispitaju, jer nam prete dublje i teže neravnoteže. Da li će i kada to vlada učiniti, nije njegovo da sudi, ali početkom marta u Beograd stiže misija MMF-a s kojom se neće razgovarati o realizaciji sadašnjeg „programa predostrožnosti”, već i o aranžmanu koji predviđa mnogo veće pare i obaveze.
Kada će MMF doći, kako reče guverner, ne zavisi samo od njihove spremnosti i volje, već i od naših potreba. MMF ne dolazi da bi nam rešio nagomilane probleme i budžetske neravnoteže. To je bio i ostaće naš posao. Ako u tom pogledu ništa ne preduzmemo, budžetski deficit biće mnogo veći od planiranih 1,75 odsto.
Guverner je još jednom naglasio da pare od MMF-a ni u jednoj varijanti, ma kolike bile, neće niti mogu ići u budžet, već za jačanje deviznih rezervi. Ozbiljniji aranžman Srbije sa MMF-om biće pouzdan znak ostalim svetskim i evropskim finansijskim institucijama da nam povoljnim zajmovima pomognu u savladavanju recesije i teške platnobilansne situacije. Osnovni cilj u budućim odnosima sa MMF-om, bio je više nego jasan guverner, nije zaduživanje nego prilagođavanje ekonomske politike. Drugim rečima, ne treba da nam MMF nameće šta treba da uradimo. Mi to i sami savršeno dobro znamo. Pitanje je samo političke i društvene spremnosti na to.
Prošlogodišnji deficit plaćanja prema svetu bio je 2,3 milijarde dolara, a taj minus nema odakle da se podmiri, ako izostanu veći prihodi iz sveta, osim iz deviznih rezervi iz kojih je samo od početka ove godine za „peglanje” kursa dinara potrošeno 480 miliona evra.
Inflacija u januaru, prema preliminarnim podacima, bila je 2,2 odsto, a godišnja – 10,1 odsto. Ponajviše, kako je Jelašić upozorio, zbog visokog rasta cena pod kontrolom države – gorivo, komunalne usluge, cigarete, lekovi, PTT… Zbog visokog rasta cena i poreza novčana politika NBS ne može biti drugačija nego restriktivna. A to znači da sadašnja referentna kamatna stopa od 16,5 odsto ne može u dogledno vreme biti manja, bez obzira na to šta vlada čini u pogledu pospešivanja privredne aktivnosti.
Guverner se ozbiljno pribojava da ovogodišnji rast bruto domaćeg proizvoda bude jedva u pozitivnoj zoni, a mi smo u sve budžetske i druge projekcije ušli sa 3,5 odsto. Došlo je do ozbiljnog pada industrijske proizvodnje u decembru 2008. od gotovo devet odsto, pada uvoz, s njim i izvoz, kreditna aktivnost banaka i investicije. Nažalost, rastu drugi vidovi potrošnje.
Šta treba menjati
ekonomsku politiku (svođenjem svih pokazatelja na gotovo nultu varijantu. U najboljem slučaju na 1,5 do dva procenta rasta BDP-a.);
budžet (hitno smanjenje obima i strukture javne potrošnje i jačanje poreskih prihoda kako bi se održao planirani deficit od 1,75 odsto BDP, a više para izdvojilo za kapitalne investicije.);
od MMF tražiti više para „za dozvoljeni minus”, ali uz redefinisanu makroekonomsku politiku (donošenje ozbiljnijih mera za sprovođenje makroekonomske politike, očuvanje deviznih rezervi, smanjivanje trgovinskog i ukupnog deficita i inflacije.)
Olakšice bankama
NBS je, prema rečima guvernera, povećala „prostor” za pozajmice građanima time što je bankamapomerila limit za bruto plasmane stanovništvu sa 150 na 200 odsto osnovnog kapitala. Izuzela je od obavezne rezerve sva zaduživanja banaka u svetu od 1. oktobra 2008. do kraja ove godine. Umanjila osnovicu za obračun obavezne rezerve za iznose kredita koji budu odobreni u skladu sa programom vlade – za privredne investicije 17, a za potrošačke kredite stanovništva do 20 milijardi dinara. Minimalna osnovica za obračun obavezne rezerve iz septembra 2008. produžena je do kraja obračunskog perioda – 18. decembar 2009–17. januar 2010. I na kraju, ali ništa manje važno, banke više ne moraju da od građana zahtevaju polaganje depozita od 30 odsto od iznosa dobijenog kredita.
Blokirano 218 milijardi dinara
Prema jučerašnjim podacima koje je saopštio guverner Jelašić, u Srbiji je za prinudnu naplatu evidentirano 58.069 dužnika. To je 10,8 odsto više blokiranih matičnih brojeva nego 1. oktobra 2008. Na „ledu” je duže od 60 dana bilo 6.650, a svih godinu dana – čak 37.083 dužnika. Ukupan iznos za koji su te firmi blokirane iznosi 218,4 milijarde dinara. Ukupan iznos blokade je 32,3 odsto veći nego jesenas.
Evro u utorak vredi 93,8 dinara
Beograd -- Dinar će prvog narednog radnog dana, u utorak, 17. februara, oslabiti za 0,12 odsto ili za 12 para, tako da će zvanični srednji kurs biti 93,8063 dinara za evro
Narodna banka Srbije u petak (13.02) nije intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu. Guverner Radovan Jelašić kaže da će vrednost dinara i ubuduće opredeljivati tržište, odnosno ponuda i tražnja deviza.
On je naveo da je od početka godine centralna banka intervenisala sa ukupno 480,1 milion evra, isključivo da bi sprečila prevelike oscilacije kursa i obezbedila likvidnost tržišta, a ne da bi uticala na trend kretanja kursa.
Dinar je od početka godine oslabio za oko četiri odsto, a promet na međubankarskom deviznom tržištu bitno je smanjen u odnosu na promet u septembru ili oktobru prošle godine, naveo je Jelašić.
Prema poslednjim podacima, devizne rezerve NBS iznose oko 8,3 do 8,4 milijarde evra, u šta je uračunat i prihod od prodaje Naftne industrije Srbije, naveo je Jelašić i dodao da uplata tog novca još nije imala efekat na kurs jer novac nije prodat na tržištu već i dalje stoji na računu NBS.
Srpska nacionalna valuta ove godine je 28. januara bila najslabija prema evru i vredela je 96,34 dinara za evro po srednjem kursu, a najjača je bila 5. januara, kada je srednji kurs bio 89,54 dinara za evro. U prošloj godini, dinar je bio najslabiji prema evru 4. decembra - 91,6317 dinara, a najjači 7. avgusta, kada je imao vrednost 75,7543 dinara za evro.
Druga aukcija državnih zapisa 17. februara
Beograd - Uprava za trezor Srbije najavila je juče da će druga emisija tromesečnih državnih zapisa u vrednosti od tri milijarde dinara biti ponuđena na aukciji, u utorak, 17. februara. Kako se navodi u saopštenju, građani na aukciji mogu da učestvuju isključivo posredstvom ovlašćenih učesnika - poslovnih banaka i brokersko-dilerskih društava
Uredbom Vlade Srbije određeno je da učesnik na aukciji može da kupi državne zapise u vrednosti od najmanje 200.000 dinara, a maksimalna vrednost kupovine može da iznosi 15 odsto od ukupnog obima emisije. Prva aukcija državnih zapisa Republike Srbije održana je 5. februara i tada je prodato 84.470 zapisa, ukupne vrednosti 844,7 miliona dinara, što je oko 42 odsto ukupne emisije od dve milijarde dinara. Zapisi su prodati po kamatnoj stopi od 15 odsto, a za naplatu dospevaju 7. maja ove godine. Direktor Uprave za trezor Ivan Maričićocenio je da na srpskom tržištu postoji kapacitet za trgovanje tim hartijama od vrednosti i izrazio uverenje da će i nova aukcija biti uspešna.
|
