Beograd - Vlada Srbije saopštila je juče da je dala nalog banci da od koncesionog preduzeća Sever-jug autoput, koje su osnovali austrijske kompanije Alpina i Por naplati garanciju od 10 miliona evra za izgradnju autoputa Horgoš-Požega. Kako se navodi u saopštenju, Vlada je u petak, 30. januara dala nalog da se 10 miliona evra uplati na račun pošto koncesiono preduzeće Sever-jug autoput nije ispunilo obaveze predviđene Ugovorom o koncesiji, odnosno koncesionari nisu uspeli da do 31. decembra 2008. godine zatvore finansijsku konstrukciju što je preduslov da Ugovor o koncesiji stupi na snagu i otpočnu radovi na izgradnji autoputa Horgoš-Požega


Vlada Srbije ima pravo da naplati garancije od 10 miliona evra za izgradnju autoputa Horgoš-Požega od koncesionog preduzeća Sever-jug i u tom smislu je njena odluka da banci naloži uplatu novca na račun sasvim ispravna - kaže za Danas ekonomista Milan R. Kovačević. On ističe da su se koncesionari obavezali da će platiti garanciju onoga dana kada je koncesija potpisana i da je neobično što se Vlada Srbije „dosad ustručavala da naplati garanciju, utoliko pre što koncesionar nije uspeo da do 31. decembra 2008. godine zatvori finansijsku konstrukciju“. Komentarišući zahtev koncesionara da im Vlada Srbije nadoknadi troškove u iznosu od 12,9 miliona evra, Kovačevićnaglašava da republička vlada nema nikakve obaveze prema koncesionaru izuzev da od njih otkupi dokumentaciju za izgradnju autoputa.

U saopštenju se, inače, navodi da je Vlada Srbije i dalje spremna da u što kraćem roku otkupi svu potrebnu dokumentaciju od koncesionara, kako bi se ubrzali radovi na toj deonici Koridora 10.

Predstavnica Alpine Helena Alute izjavila je u decembru prošle godine da koncesionari traže od Vlade Srbije da im nadoknadi 12,9 miliona evra i dodala da su to realni troškovi koji su proizašli iz potpisanog ugovora. Vlada Srbije nije nudila koncesionarima naknade, većje, prema navodima medija, ponudila da koncesionaru vrati 10 miliona evra bankarske garancije i da za 2,5 miliona evra otkupi dokumentaciju za izgradnju autoputa koju su koncesionari napravili. Ugovor o koncesiji za autoput Horgoš-Požega potpisan je u martu 2007. godine. Prema ranijim procenama vrednost koncesije za autoput Horgoš-Požega je oko 1,5 milijardi evra i trebalo je da se izda na 25 godina, a obuhvatala je izgradnju leve trake autoputa od Horgoša do Novog Sada duge 106 kilometara, održavanje 68 kilometara autoputa od Novog Sada do Beograda, i projektovanje i izgradnju autoputa Beograd-Požega, dužine 148 kilometara. Prema podacima Agencije za privredne registre, koncesiono preduzeće Sever-jug autoput osnovali su Alpina i Por, koji su suvlasnici te firme sa po 50 odsto kapitala.

Stanje na međubankarskoj pijaci na kojoj je evropska valuta u poslednja četiri meseca poskupela čak 20 odsto, biće donekle stabilizovano zbog 400 miliona evra koji su pristigli od prodaje 51 odsto kapitala NIS-a. Stručnjaci upozoravaju da ne treba očekivati čudo niti vraćanje dinara na dobrih, starih 80 za evro, već eventualnu promenu od dva do tri dinara manje.

Iz Narodne banke Srbije i Ministarstva finansija poručuju da će se uz ovih 400 miliona evra lakše spavati jer bi prvi veliki devizni priliv u 2009. godini trebalo da dovede do stabilizacije nacionalne valute. Poznavaoci prilika ističu da ono što žulja jeste činjenica da problemi koji su i doveli do drastičnog pada dinara i dalje važe, a biće na snazi i kad se skrckaju pristigle devize.


- Taj novac će morati da se pretvara u dinare što će stabilizovati kretanje dinara i delovaće vrlo pozitivno na građane pre svega psihološki. Međutim, ako i dalje ne bude bilo konstantnog priliva deviza i većeg izvoza, dinar će posle nekoliko meseci ponovo oscilirati kao i sada. Vrednost kursa zasniva se na konkurentnoj snazi privrede koju mi nismo imali ni u godinama kada je dinar bio ne samo stabilan već i višestruko precenjen - kaže Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna ispitivanja.
Poput većine ekonomista, on nabraja grehe vlasti koja je troškarila pare od privatizacije i nerealnom vrednošću dinara sputavala srpski izvoz.
Srbija na strana tržišta izvozi čak 65 odsto isključivo sirovina, a u ukupnoj trgovini u prošloj godini ostvaren je manjak od 8,2 milijarde evra, što je u odnosu na prethodnu godinu manjak veći za čak 15 odsto.
- Ako se nastavi ista ekonomska politika, uz pare koje dobijemo od NIS-a i MMF-a, dinar bi mogao biti stabilan do leta, ali ne duže od toga - kaže Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište.
Ekonomisti poručuju da bi dinar i na duže mogao biti stabilniji kada se vrednost domaće valute ne bi branila isključivo rasprodajom deviznih rezervi kod Narodne banke Srbije. I dok jedni preporučuju agresivnije trošenje deviznih rezervi, guverner Jelašić ističe da ni 130 miliona evra, koliko je samo prošle nedelje prodato, nije malo. Prvi čovek NBS kazao je prekjuče da je sa MMF-om dogovoreno da se za stabilizaciju kursa do marta potroši do 500 miliona evra deviznih rezervi, a da će pare od NIS-a dobro doći da se ova rezerva uveća.

Privatnici traže od države da ih oslobodi plaćanja akciza za „prirodno gorivo”, bar u istom procentu u kom ga oni dodaju derivatima nafte

„Zeleni“ benzin obaveza od 2015. Foto Tanjug U Srbiji bi gorivo moglo da pojeftini i pored rasta cena barela sirove nafte i kursa dolara, ali samo ako bi se benzinu i dizelu dodavalo prirodno, obnovljivo biogorivo.

U toj srazmeri država bi, smatraju privatni vlasnici pumpi, trebalo da im smanji akcizu. Ako oni u ponudi svih goriva imaju bar pet odsto biogoriva, za toliko bi, smatraju, i država morala da im smanji tu trošarinu.

Taj posao bi mogao postati isplativiji ako cena nafte na svetskom tržištu počne ponovo ubrzano da raste. Zato će privatni prometnici i proizvođači ovih dana uputiti zahtev Ministarstvu finansija da ih oslobodi plaćanja akciza na biogorivo srazmerno udelu dodatog prirodnog goriva, najviše do 20 odsto, u derivatima nafte.

Privatnici su pokušali da taj predlog „provuku” u Skupštini kao amandman na predlog Zakona o akcizama, ali je odbijen uz obrazloženje da bi se na taj način smanjio priliv novca u budžet, kao i da Srbija ima dovoljno vremena za takvu promenu strukture derivata. Prema propisima Evropske unije, takva obaveza Srbiju „kači” tek od 2015. godine.

Boža Stanišić iz privatne naftne kompanije „Petrobart-Avija” kaže da se po važećem zakonu akciza ne plaća na tečna goriva koja su 100 odsto proizvedena od sirovina biljnog porekla, ali se ne može izbeći na derivate koji imaju manji procenat biogoriva. To nije slučaj u većini evropskih zemalja, gde se stimuliše veća potrošnja ekološkog goriva.

Pošto se biogorivo koristi kao dodatak motornom benzinu i dizel gorivu, dobijenim preradom sirove nafte, na koje se već zaračunava akciza, zakon ne ostavlja prostor proizvođačima za oslobađanje od plaćanja ili povraćaja akciza za deo koji čini gorivo biljnog porekla, pojašnjava Stanišić.

To praktično znači da se akcizom podjednako opterećuje i biogorivo iako bi ono trebalo da bude oslobođeno svih poreskih davanja. Kako ne bi došlo do zloupotreba prilikom uvoza biokomponenti ili tokom mešanja benzina i dizela s biogorivom, privatnici predlažu da država izdaje licence firmama koje budu ozbiljno rešile da uđu u taj posao. Na taj način bi se tačno propisalo u kojim uslovima i gde bi se prirodno i fosilno gorivo mešalo. Cilj je da se na taj način stimuliše proizvodnja sirovina biljnog porekla za dobijanje biogoriva i obezbeđuju viši ekološki standardi, ističe Stanišić.

Privatnici tvrde da bi efekti oslobađanja ili povraćaja akcize bili računovodstveno neutralni, pošto lavovski deo te trošarine nose sirovine naftnog porekla u koje se gorivo bioporekla samo dodaje motornom benzinu i dizelu.

Sve države članice EU dužne su da do 2010. godine obezbede minimalnu proporciju biogoriva i ostalih obnovljivih goriva plasiranih na tržište. Srbiji je taj rok produžen do 2015. godine. Do tada bi udeo biogoriva u ukupnoj proizvodnji trebalo da iznosi oko 5,75 odsto.

Kako bi se podstakla veća upotreba biogoriva, Belgija je već sada smanjila akcize na gorivo sa sadržajem biodizela u derivatima nafte od oko 3,7 odsto, dok Velika Britanija planira da od naredne godine daje subvencije proizvođačima tih sirovina. Grčka je na korak da donese zakon da se omogući delimično ili potpuno oslobađanje od akciza na biogoriva.

Beograd -- Fijat će početkom marta objaviti kojom dinamikom će uplaćivati 200 miliona evra za osnivački kapital zajedničkog preduzeća Srbije i Fijata


"Dinamika investicija biće usporena zbog svetske krize koja je pogodila automobilsku industriju", kazao je državni sekretar za privredu i privatizaciju Srbije Nebojša Ćirić posle sastanka sa sindikatima i poslovodstvom Zastave na kojem im je predstavio rezultate razgovora sa čelnicima Fijata u Torinu prošle sedmice.

Dogovoreno je da do kraja marta, istakao je, zajedničko preduzeće Fijat automobili Srbija, preuzme 1.000 zaposlenih iz Zastave uz uslov da se hala za proizvodnju "punta" uskladi sa evropskim standardima za zaštitu na radu. Ćirić je kazao da će rekonstrukcija fabrike u Kragujevcu zvanično početi 23. februara.

Državni sekretar je najavio da će sa predstvnicima sindikata Zastave razgovarati o aneksu protokola potpisanog u maju prošle godine zbog usporenog tempa investicija u Fijat automobile Srbija. Ćirić je ponovio i da je sa Fijatom dogovoreno da proizvodnja automobila "punto" u Kragujevcu počne krajem marta i da će to biti najmanje 15.000 vozila godišnje, dok je Zastava u 2008. goini proizvela ukupno 10.000 vozila.

Tu proizvodnju, naglasio je, u potpunosti će finansirati Fijat i nadoknadiće Zastavi sve eventualne troškove. "U Torinu je dogovoreno i da će Fijat pomoći da se u dogovoru sa prodavcima Fijatovih vozila u Srbiji i regionu maloprodajna cena 'punta' značajno umanji", naveo je i dodao da će iznos tog sniženja uskoro biti objavljen.

Generalni direktor Grupa Zastava Zoran Radojević izjavio je da bi proizvodnja "punta" u kragujevačkoj fabrici mogla da počne "odmah", pošto su ispunjeni svi tehnički uslovi. "Kada stignu lotovi, odnosno gotovi delovi za 'punto', tog momenta može da počne proizvodnja", naglasio je on.

Radojević je kazao i da bi Fijat mogao da počne proizvodnju novog modela automobila u Kragujevcu polovinom 2010. godine.


Predsednik Samostalnog sindikata Zastava automobila Zoran Mihajlović kazao je da Fijat sigurno neće uplatiti novac za osnivački kapital do kraja marta, kao što je bilo ranije ugovoreno, ali da se očekuje da će novac biti uplaćen do kraja godine.

"Bitno je da očuvano radna mesta, da radnici budu sigurni ne samo u 2009. godini već i nadalje. Hoćemo da im se obezbedi i posao, a ne samo plate", naveo je on i dodao da će tražit i da se u osnovni ugovor sa Fijatom doda aneks kojim bi se dogovorilo poštovanje posebnog kolektivnog ugovora.

Mihajlović je kazao i da je na sastanku rečeno da će Fijat postati vlasnik fabrike u Srbiji tek nakon uplate poslednje rate dogovorenog ulaganja od 200 miliona evra. On je oprezan kada je reč o budućoj uposlenosti Zastavinih radnika, posebno ako se ima u vidu da je najava da će se do kraja 2009. godine odložiti uplata kapitala od 200 miliona evra.

"Možemo da budemo vrlo zabrinuti, situacija nije nimalo laka ni jednostavna. Ekonomska kriza i prolongiranje rokova dovešće do novih problema", ocenio je on i dodao da je sindikatima važno da da se radnicima obezbedi plata, ali i posao, ne samo u 2009. godini, već i u 2010. godini.

Srbija i Fijat su 28. septembra 2008. godine potpisali ugovor o zajedničkom ulaganju u kragujevačku Zastavu, a zajedničko preduzeće Fijata i Srbije, pod nazivom Fijat automobili Srbija, osnovano je 14. oktobra.

Ugovorom je predviđeno da ukupan udeo Fijata bude 200 miliona evra u novcu, dok ulog Srbije iznosi 50 miliona evra u novcu i 50 miliona evra u stvarima i pravima.

Predviđeno je da do kraja 2012. godine zajedničko preduzeće ima 2.433 zaposlena na neodređeno vreme, a fabrika automobila Zastava je u trenutku potpisivanja ugovora imao oko 3.700 zaposlenih.

U fabrici će se proizvoditi "punto", a planirano je da zajedničko preduzeće postane i jedini proizvođač jednog novog Fijatovog modela za tržište EU, za šta će biti instaliran pogon kapaciteta proizvodnje 200.000 vozila godišnje.

Prema navodima ugovora, Fijat grupa se obavezala i da će uložiti napore, u skladu sa razvojem poslova i zahteva tržišta, radi započinjanja proizvodnje drugog modela u Srbiji sa instaliranjem proizvodnog kapaciteta za dodatnih oko 100.000 vozila godišnje.