Radnici traže da se država, koja je vlasnik 63 posto kapitala, uključi i sačuva svoju imovinu ili će preduzeti radikalne mere

Predstavnici sindikata: Mitić, Veličković i Maksić (Foto A. Davinić) Vranje – Predstavnici tri sindikata, ASNS, UGS „Nezavisnost“ i SSS, nekada moćnog tekstilnog giganta bivše Jugoslavije, sada samo holding kompanija „Jumko“ iz Vranja, zbog kataklizme i opšte agonije u kojoj se nalazi 1.730 zaposlenih i još nekoliko hiljada radnika sa nerešenim statusom, oštro su upozorili rukovodstvo grada Vranja i nadležne u Srbiji da, makar samo na trenutak, obrate pažnju na vranjske tekstilce. Kako su za „Politiku“ izjavili Snežana Veličković, predsednica ASNS, Radojko Maksić, predsednik UGS „Nezavisnost“ i Slađan Mitić, predsednik SSS, dogorelo je do nokata jer su mnogi radnici na ivici bede i jedva preživljavaju, a neki gladuju.

Predstavnici tri sindikata su, ovih dana, na više adresa uputili dopise nadležnima u kojima ih upozoravaju da se uključe i, koliko-toliko, pomognu vranjskim tekstilcima u prevazilaženju izuzetno teškog stanja. Prepušteni sami sebi, ne preostaje nam ništa nego da se samoorganizujemo i kako znamo i umemo realizujemo najradikalnije proteste koji, kako kažu naši sagovornici, neće odgovarati nikome.

Ovo je naše poslednje upozorenje gradskoj i republičkoj eliti da obrate pažnju na naše vapaje za pomoć kako bismo opstali. Igra gluvih telefona i bežanja od istine nadležnih iz Vranja i Beograda traje već nekoliko godina, kaže Snežana Veličković i dodaje da je paradoks da nekadašnji gigant „Jumko“ čiji radnici neredovno primaju od pet do šest hiljada dinara mesečno, ili tačno u proseku 9.177. dinara, prvo za isplatu članova upravnog odbora mesečno izdvoji 500.000 dinara. Da bi njih, a potom donekle i radnike isplatili, prodaje se vredna imovina „Jumka“, što je velika sramota.

Radojko Maksić iz UGS „Nezavisnost“ kaže da je izvesno da će „Jumko“ kao „pacijent na infuziji“ izdahnuti ako se ne uključi „nova boca“ ili ne uradi „hirurška“ intervencija. Jer, šta očekivati od preduzeća koje je toliko ruinirano da izgleda kao da je u 13. veku.

– Ne mogu da shvatim da država koja je vlasnik 63 posto kapitala ne želi da se uključi i sačuva svoju imovinu. Zato tražimo od državnog vrha hitan sastanak na svim nivoima kako bi se zaustavila ova teška situacija, kaže Maksić.

Slađan Mitić, predsednik SSS, kaže da sadašnji i bivši radnici „Jumka“ žive u najvećoj bedi. Od 10. oktobra 2007. godine traju lažna obećanja. A opšti krkljanac je nastao dolaskom „Zambera“,zbog čega ćemo zatražiti odgovornost pojedinaca na lokalnom i republičkom nivou.

Privatnu tužbu protiv više odgovornih lica već priprema ASNS, kaže njegov predsednik Snežana Veličković i dodaje da su nadležnima u Vranju i Beogradu dali rok od sedam dana, a onda će odlučiti kakav će radikalni vid sindikalne borbe primeniti da bi zaštitili tekstilce „Jumka“. Šta će se događati narednih dana u vranjskom „Jumku“, ostaje da se vidi.

Ulaganja u energetiku Srbije narednih nekoliko godina mogla bi da obezbede zapošljavanje od deset do dvadeset hiljada radnika, preko potreban priliv direktnih stranih investicija i rast izvoza

U gradnju dve elektrane i modernizaciju još jedne, kao i u rafinerije Naftne industrije Srbije, gasovod „Južni tok“ i skladište gasa Banatski Dvor, u narednih nekoliko godina moglo bi da bude uloženo više od četiri milijarde evra.

To će obezbediti posao domaćoj privredi, omogućiti otvaranje novih radnih mesta, ali i dobijanje referenci za rad u inostranstvu.
Ovakav vid pokretanja privrede i priliva stranog kapitala mnogo je efikasniji od prodaje porodičnog srebra, kao što je, na primer, Telekom. Novi kapaciteti za proizvodnju električne energije, modernizovan NIS sa izvozom goriva doneli bi stotine miliona evra od izvoza. Zato nije jasno zašto je država skoro dve godine, do pre mesec i po dana, odlagala raspisivanje tendera za gradnju novog bloka u TE „Nikola Tesla B“ i završetka gradnje TE „Kolubara B“, sa dva bloka po 350 megavata, vrednih više od 1,5 milijardi evra.
Slobodan Ružić, bivši zamenik ministra energetike, kaže da su veliki energetski projekti uvek pokretač cele privrede. On navodi da je nezahvalno prognozirati koliko bi novih radnih mesta moglo da bude otvoreno, ali sigurno da je reč o hiljadama. Posla će biti i za postojeće domaće firme i za nove, što je posebno bitno u uslovima ekonomske krize.
– U izboru strateškog partnera za dve elektrane, trebalo bi voditi računa o tome koliko će biti angažovane naše firme. One bi mogle da obave najmanje trećinu poslova, a uz bolje pregovore, i polovinu. Strani partneri neće biti na gubitku jer su domaće firme kvalitetne, a konkurentne sa cenama. Prostor za angažovanje naše radne snage postoji u konsultovanju, projektovanju, proizvodnji opreme i montaži – objašnjava Ružić. Prema njegovim rečima, prvi poslovi oko tendera pojaviće se sredinom godine u oblasti konsultantskih usluga. To će se povećavati kako vreme prolazi jer se on nada da će posle raspisivanja tendera sve ići brže.
Dragomir Marković, direktor Direkcije za strategiju i investicije EPS-a, kaže da će investicije u dve elektrane zaposliti dve do tri hiljade radnika na gradilištima i deset hiljada u mašinskoj industriji. S obzirom na to da je potrebno ulaganje u povećanje proizvodnje uglja na kopovima, u EPS bi bilo posla za još šest-sedam hiljada novih radnika.
– Do kraja marta trebalo bi da znamo koje će se kompanije kvalifikovati za drugu fazu izbora strateških partnera. Posle toga će izabrane firme sastavljati svoje ponude i dostavljati ih EPS-u, što bi trebalo da traje do oktobra. Pobednike na tenderu trebalo bi da imamo do kraja ove godine – navodi Marković. On ističe da će EPS u povećanje proizvodnje uglja uložiti oko 700 miliona evra. Svetska kriza će se, prema njegovim rečima, odraziti na ceo projekat i negativno i pozitivno. „Doći će do otpadanja određenih firmi, ali to će biti prirodna selekcija, jer EPS želi za partnera neku od najvećih svetskih kompanija. Dobra je što cena opreme pada, a kraći su i rokovi isporuke opreme“, dodaje Marković.
Aca Marković, član Saveta Agencije za energetiku, kaže da su projekti u energetici prilika da se pokrene domaća privreda, ali i da Srbija od velikog uvoznika postane izvoznik. Reč je o krupnim projektima kako kod električne energije, tako i kod nafte i gasa, koji zapošljavaju celu privredu, posebno mašinogradnju i građevinu. On se nada da će država imati dovoljno sluha da ih što pre ostvari.

Rusi se pitaju
Gradnja gasovoda „Južni tok“ i skladišta gasa Banatski Dvor mogla bi da počne krajem 2010. godine. Ukupna investicija prelazi dve milijarde. U modernizaciju NIS „Gasprom njeft“ u narednih pet godina mora da uloži više od 500 miliona evra, ali se očekuje da će cifra biti veća. Ružić kaže da bi i investicije u naftni i gasni sektor mogle da budu unosne za domaće firme, ali tu država može manje da utiče. Ipak je, kako navodi, reč o investicijama u kojima strana firma ima većinski udeo, pa će se ona više pitati.

Tender i za TETO
I tender za gradnju novog modernog bloka u Termo­elektrani-toplani „Novi Sad“ trebalo bi uskoro da bude raspisan. Cela procedura bi trebalo da traje sedam-osam meseci, a gradnja godinu i po do dve. Investicija se procenjuje na više od 200 miliona evra, a proizvodnja iz novog bloka očekuje se početkom 2012. godine.

Povodom izjave ministarke finansija Diane Dragu­tinović da će uplata osnivačkog kapitala „Fijata“ biti odložena za narednu godinu i da će sredstva iz budžeta predviđena za tu namenu biti prelivena u RTB Bor, direktor „Zastave“ Zoran Radojević kaže da nema takvu informaciju

Radojević tvrdi da odlaganje uplate neće uticati na realizaciju ugovora o proizvodnji „punta“, koja je dogovorena za kraj marta ove godine.

„Trenutno se s predstavnicima ’Fijata’ dogovora isporuka delova, sistem kontrole i kvaliteta, a imamo i opremu za sklapanje ’punta’“, rekao je Radojević, i podsetio da je osnivački ulog „Fijata“ ionako predviđen za proizvodnju novog modela automobila A-klase, koja je planirana u narednoj godini.
Predsednik Samostalnog sindikata „Zastava automobila“ Zoran Mihajlović, međutim, kaže da bi odlaganje uplate osnivačkog kapitala „Fijata“ odložilo proizvodnju novog modela A-klase za 2011. Komentarišući različite izjave ministarke finansija i državnog sekretara u Ministarstvu ekonomije Nebojše Ćirića, Mihajlović kaže da takve izjave unose dodatnu konfuziju među zaposlene i građane i poručuje ministrima da se „pre iznošenja pojedinih stavova, ipak, dogovore“.

Beograd -- Za uređenje beogradskog dunavskog priobalja potrebno je oko četiri do pet milijardi evra, kaže predsednica Luke Beograd Ivana Veselinović


U planu je da se na beogradskom priobalju izgradi stambeno-poslovni kompleks od 2,5 miliona kvadratnih metara, navela je ona na javnoj raspravi na temu "Potencijali, vizija i strategija razvoja dunavskog priobalja", održanoj u Privrednoj komori Beograda.

Ta investicija bi mogla da se realizuje za 15 do 18 godina i na tom projektu bi oko 44.000 ljudi moglo da nađe zaposlenje, kazala je Veselinovićeva.

Prema njenim rečima, projekat uređenja beogradskog dunavskog priobalja jedan je od najvećih u Evropi i zbog toga treba dosta vremena za njegovu realizaciju, ali i zbog toga što je taj deo grada (od Francuske ulice do Pančevačkog mosta) industrijska zona i potpuno infrastrukturno neopremljen.

"U martu ćemo predstaviti 50 odsto master plana, a do oktobra on bi trebalo da bude završen, do kada očekujemo da će biti završen i urbanistički plan za ovaj deo grada", kazala je ona.

Veselinovićeva je dodala da je Luka Beograd angažovala svetskog arhitektu za ovaj projekat, Jana Gela koji je učestvovao u projektima širom sveta i bavi se konsaltingom strategije razvoja kao i kreiranjem vizije urbanističkog unapredjenja zona i gradova.

Jan Gel je kazao da je osnova svih njegovih urbanističkih rešenja ideja "Prvo život, pa prostori, pa tek onda zgrade - nikako obrnuto".

"Predlažemo površinu koja će biti povezana sa celim gradom, a fokus će biti na identitetu, životu grada, prostornoj i uličnoj hijerarhiji, ali i na postojećem stanju i razvojnoj politici grada. Akcenat će biti stavljen na vezu sa urbanističkim pogonima, infrastrukturom, pešacima i biciklistima, zelenim površinama, ali i sa budućim saobraćajnim planom za motorna vozila", kazao je Gel.

Beograd -- Srpski ministar infrastrukture Milutin Mrkonjić izjavio je da će ove godine za modernizaciju železnice na Koridoru 10 kroz Srbiju biti uloženo 220 miliona evra


On je kazao da je obezbeđen novac za rekonstrukciju železnice Batajnica-Golubinci da bi se postigla brzina od 160 kilometara na čas, za završetak novosadskog železničkog čvora, rekonstrukciju pruge Gilje-Ćuprija u dužini 10 kilometara i za elektrifikaciju pruge od Niša do Dimitrovgrada.

Srbiji su, kako je rekao, odobreni međunarodni krediti za sve železničke projekte koji su planirani za ovu godinu osim za završetak beogradske stanice Beograd-centar u Prokopu.

To će se raditi "domaćim sredstvima", ali se još ne zna tačno kako će biti urađeno, rekao je srpski ministar infrastrukture. Mrkonjić je rekao da je završeno 90 odsto stanice "Prokop" i dodao da bi trebalo uložiti još oko 20 miliona evra da bi potpuno bila opremljena za saobraćaj.

Prema njegovim rečima, postoji mogućnost da inostrani investitori ulože u "Prokop", a da potom grade svoje objekte.

"Prokop" je, kako je naveo, dobra prilika za ulaganje pošto se nalazi blizu centra Beograda i u završnoj je fazi izgradnje.

"Iznad stanice 'Prokop' projektovan je komercijalni centar od oko 120.000 kvadratnih metara i to pruža mogućnost ljudima koji se bave trgovinom da to kupe od države i da tu zarađuju novac", rekao je on.

"Očekujemo da u martu objavimo konkurs za to ili ugovorimo neku direktnu pogodbu", kazao je Mrkonjić i dodao da ima zainteresovanih firmi iz inostranstva.

Modernizacija železnice na Koridoru 10 kroz Srbiju bi, kako je naveo, trebalo da bude završena za sedam do osam godina.

Za taj posao je potrebno ukupno 4,6 milijardi evra, a u prve četiri godine planirana su ulaganja od 1,1 milijardu evra, kazao je on.

Mrkonjić je rekao da su ta ulaganja potrebna da bi na pruzi kroz Srbiju vozovi mogli da idu brzinom od 160 kilometara na čas i da bi pruga celom dužinom imala dva koloseka.

Prema njegovim rečima, projekti uglavnom nisu urađeni. "Železnički Koridor 10 je najveći razvojni projekat Srbije danas", kazao je Mrkonjić i dodao da železnica razvija skoro sve privredne sektore, jer je potrebno postavljati šine, stubove za elektrifikaciju, kao i proizvoditi vagone i lokomotive.