Iz fondova EU 120 mil. evra budžetu
Evropska komisija razmatra da 120 miliona evra iz pretpristupnih fondova EU izdvoji za očuvanje makroekonomske stabilnosti i budžetske potrebe srpske vlade.Evropski komesar Oli Ren kaže da bi podrška za stabilizaciju srpskog budžeta bila ponovni dokaz opipljive solidarnosti EU sa Srbijom koja nastoji da otkloni posledice finansijske krize i očuva makroekonomsku stabilnost.
Ren je to rekao nakon što je Đelić predao pismo Evropskoj komisiji u kojem se predlaže da iz programa IPA za pretpristupnu podršku EU kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo Srbiji izdvoji 120 miliona evra za budžetsku stabilizaciju da bi se obezbedio nastavak reformi.
To je, prema rečima Đelića, deo makrofinansijskog plana za 2010. o kojem Srbija razgovara i sa Međunarodnim monetarnim fondom, Svetskom bankom, Evropskom investicionom bankom i Evropskom bankom za obnovu i razvoj.
On je dodao da je od Evropske komisije zatražio podršku za dogovor sa privatnim evropskim bankama u Srbiji da one odlože plaćanje dospelih dugova srpskih privatnih firmi od pet milijardi evra u ovoj godini. Te evropske privatne banke treba da učestvuju i u podršci za prevazilaženje srpskog budžetskog deficita.
Traži se partner za IMT
Posle dva neuspešna tendera, nekadašnji gigant u proizvodnji traktora - novobeogradski IMT - novog vlasnika treba da dobije po modelu zajedničkog ulaganja.
Najveći kandidat za strateškog partnera jeste beloruski MTZ, ali u IMT-u tvrde da za njihovu fabriku ima još zainteresovanih. Generalni direktor IMT-a Slobodan Petrović kaže da je ta ideja prvi put prezentovana tokom boravka predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka u Srbiji, kada se sastao s premijerom Srbije Mirkom Cvetkovićem i ministrom ekonomije Mlađanom Dinkićem.
“Tada je zaključeno da se nastave razgovori, a šta će izaći - to ćemo videti”, dodao je on.
Pregovori bi trebalo da se nastave u Minsku 30. i 31. marta, kada delegacije dveju država budu potpisivale sporazum o slobodnoj trgovini.
U IMT-u tvrde da beloruska firma nije jedina zainteresovana za fabriku koja je u zlatno doba proizvodila i 40.000 traktora godišnje, dok je poslednjih godina taj broj jedva dostizao hiljadu.
“Jedna od firmi koja je posetila IMT, dva puta, je firma Juto, kineska firma, veliki proizvođač, koji je nekada proizvodio tenkove, pa onda traktora guseničara, pa prešao na traktore točkaše, ono što i mi radimo. Veliki su proizvođač - 160.000 traktora godišnje. Takođe nam se relativno skoro javila i indijska firma Sonalika”, rekao je Petrović.
Dva dosadašnja tendera za privatizaciju IMT-a bila su neuspešna - na prvi se niko nije javio, dok su sva tri ponuđača na drugom povukla ponude.
Ministarstvo ekonomije donelo je potom odluku da se atraktivno zemljište firme na Novom Beogradu proda odvojeno od fabrike, za koju će biti nađen strateški partner.
Gubitak NIS-a 190 miliona dolara
Iako prva tri kvartala 2008. nisu nagoveštavala poslovni gubitak, naša naftna kompanija samo zbog pada vrednosti dinara izgubila 100 miliona dolara.Naftna industrija Srbije samo u četvrtom kvartalu 2008. godine zabeležila je gubitak od oko 190 miliona dolara. Po osnovu pada vrednosti dinara u odnosu na dolar kompanija je registrovala minus od oko 100 miliona dolara. A kao glavni razlog za poslovanje s gubitkom navodi se to što se nafta kupovala u dolarima, a 90 odsto prihoda od prodaje derivata naplaćivalo u dinarima.
Vrednost dolara jelane, kažu u NIS-u, uvećana 17,1 odsto – sa 53,7 na 70 dinara, a evra 11,8 procenata. Cene goriva su shodno važećoj uredbi menjane 2008. godine 19 puta, pri čemu ciklus proizvodnje traje 120 dana.
Šta se, međutim, stvarno dogodilo u poslovanju NIS-a za poslednja dva kvartala 2008. godine?I kako se istopila dobit od 2,3 milijarde dinara, koliko srpska strana u Upravnom odboru NIS-a tvrdi da je zarađeno.
Očekuje se da ovu dilemu najkasnije do 30. juna razreši revizorski izveštaj KPMG-a, kažu u NIS-u.
Ivan Nikolić, saradnik „Makroekonomskih analiza i trendova”, biltena Ekonomskog instituta u Beogradu, kaže za „Politiku” da je drastičan pad cene sirove nafte na svetskoj berzi sa 150 na 40 dolara za barel mogao dovesti do gubitaka NIS-a samo ukoliko su se na zalihama našle velike količine nafte nabavljane po visokim, a da su onda, zbog naglog pojevtinjenja crnog zlata, derivati na pumpama prodavani po znatno nižim cenama.
Ne mogu se, kaže Nikolić, kriviti ni samo oni koji su kupovali veće količine nafte po ceni od 130 ili 140 dolara, jer su se pribojavali prognoza svetskih analitičara o skoku barela od 200 pa i 250 dolara do kraja 2008. godine. Pitanje je, međutim, da li je i kako tako visoka cena „peglana” kasnijim, mnogo jevtinijim nabavkama.
Srbija ima uredbu o formiranju cena derivata u maloprodaji. Teško je poverovati da je država radila u korist sopstvene štete pa je u trećem i četvrtom kvartalu, kada je pala cena barela, prodavala gorivo na pumpama po mnogo nižoj ceni nego što je plaćala sirovinu.
Tako nešto morao je da uoči i sam tadašnji menadžment, pa i članovi UO. Oni su i pre isteka trećeg, a pogotovo četvrtog kvartala morali svom „gazdi” – državi da signaliziraju da firma srlja u gubitke.
Upitan da li je otpis potraživanja velikim javnim preduzećima– dužnicima NIS-a mogao da dovede do različitih završnih računa, Nikolić kaže da tu treba proveriti metodologiju sastavljanja finansijskih izveštaja, te da je dobro što će revizor reći svoju nezavisnu i nepristrasnu reč.
Vuk Đoković, državni sekretar u Ministarstvu finansija, nije želeo da daje ocene o prošlogodišnjem poslovanju NIS-a pre nego što revizor izađe sa svojim izveštajem. On, međutim, kaže da svetska ekonomska kriza ne može biti jedini razlog za loše poslovne rezultate kompanije.
Predsednik Upravnog odbora Nafta a. d. Nebojša Atanacković ističe da je knjigovodstveni sistem u Srbiji takav da se lako mogu prikazati gubici ili profit u poslovanju kompanije, a da to ne odgovara realnom stanju stvari.
Zakon o računovodstvu je veoma loše urađen i omogućava raznorazne gimnastike sa završnim računom. Onaj ko želi, recimo, da izbegne plaćanje poreza ima mogućnost da prikaže svoje poslovne rezultate kao veoma neuspešne bez ikakvih posledica.
Međutim, u takvim slučajevima, koji uključuju nezavisnog revizora i korišćenje međunarodnih standarda za izveštavanje, moguće je stvoriti realnu sliku situacije u kompaniji.
U NIS-u dodaju da je i pored različitih završnih računa kompanija izmirila sve svoje obaveze prema državi i po osnovu poreskih obaveza za 2008. u budžet uplatila više od 50,9 miliona dinara. Od poreza na zarade u NIS-u, u državnu kasu se slilo još oko 587 miliona dinara.
|
