Beograd - Evropska komisija mogla bi većdanas da odobri zahtev Srbije da se iz IPA fonda direktno u budžet preusmeri 120 miliona evra kao podrška prevazilaženju krize, saznaje Danas. Rečje o inicijativi koju je prekjuče u Briselu podneo vicepremijer Božidar Đelić, a u srpskoj Vladi nadaju se da će sredstva stići veću drugom kvartalu ove godine


- Novac jeste namenjen pokrivanju budžetskog deficita, ali će biti iskorišćen za investicione projekte države. Jer, manjak u budžetu ne postoji samo na strani plata i penzija većće sredstva nedostajati i za planirane investicije pa ćemo taj nedostatak pokriti iz sredstava IPA fonda - kaže za Danas savetnik vicepremijera Goran Radosavljević.

On navodi da je rečo sredstvima iz IPA fonda namenjenim za 2009. godinu, koja bi Srbija, po redovnoj proceduri, dobila verovatno tek 2011. godine. Radosavljevićističe da su svi detalji dogovoreni i da se sada čeka samo formalna odluka. „Novac očekujemo u drugom kvartalu s obzirom na to da u trećem tromesečju predstoje izbori u Evropskoj uniji pa bi proces odlučivanja mogao da se otegne“, kaže Radosavljević.

Inače, Srbiji je u okviru IPA za 2009. godinu namenjeno 194,8 miliona evra. Radosavljevićpodseća da će preostali iznos od oko 60 miliona evra (ne moraju biti povučena sva odobrena sredstva) biti upotrebljen za druge projekte, ali će oni biti realizovani po redovnoj proceduri odnosno do 2011. godine. Kada je rečo projektima koji će zbog preusmeravanja novca u budžet ostati uskraćeni, savetnik potpredsednika ističe da Vlada od njih ne odustaje pa će biti finansirani iz drugih izvora ili iz sredstava IPA za naredne godine. On nije mogao da kaže koji investicioni projekti će biti finansirani sa traženih 120 miliona evra, ali je podsetio da je planirano oko deset i da će verovatno biti izabrano šest.

Kristina Nađ, portparol evropskog komesara za proširenje Olija Rena, kaže za Danas da Evropska komisija neće komentarisati zahtev Srbije s obzirom na to da je u toku odlučivanje o toj inicijativi.

Srbija će u periodu od 2007. do 2012. iz IPA fonda (Instrument za pretpristupnu pomoć) moći da povuče oko 1,2 milijarde evra. Našoj zemlji otvorene su prve dve komponente IPA (pomoću tranziciji i izgradnja institucija, kao i prekogranična saradnja). Iz IPA se finansiraju konkretni projekti poput, recimo, podrške poboljšanju efikasnosti pravosuđa i policije, Poreske uprave i Uprave carina, izbeglicama i interno raseljenim licima, zaštiti prava građana i manjina, obrazovanju i borbi protiv droga, kupovina dva filtera u Termoelektrani Nikola Tesla, za izradu plana za kanalizaciju i otpadne vode u slivu Zapadne Morave... (deo projekata odobrenih Srbiji). Međutim, procedura je takva da je trenutno u toku realizacija projekata predloženih za 2007. godinu.

Procedura

Prema proceduri Evropske komisije iznos sredstava za određenu kalendarsku godinu odobrava se u periodu avgust-oktobar te godine. Potom se u martu ili aprilu naredne godine između Vlade Srbije i Evropske komisije potpisuje finansijski sporazum, a raspisivanje tendera kreće tek od druge polovine iste godine da bi realizacija projekata bila završena za godinu i po do dve godine posle početka pregovora. Zato će tek u aprilu ove godine uslediti potpisivanje finansijskog sporazuma Vlade i EK za sredstva IPA za 2008. godinu, a projekti za prošlu godinu verovatno će biti realizovani tek u prvoj polovini 2010. Zbog toga će i preostalih 60 miliona evra iz IPA za 2009. godinu biti upotrebljeno 2011. godine dok će iznos od 120 miliona evra stići ove godine.

Iako je prolećna setva na pragu ratari su suočeni ne samo sa vremenskim neprilikama veći sa finansijskim problemima. U Privrednoj komori Srbije kažu da će prolećnim kulturama biti zasejano oko 2,6 miliona hektara i da će najviše oranica, čak oko 1,3 miliona hektara biti pokriveno kukuruzom (oko 100.000 hektara više nego lane)


Za jaru pšenicu i soju planirano je po 160.000 hektara, za suncokret 180.000 hektara, za povrće 290.000 hektara i za krmno bilje oko 260.000 hektara. Procenjuje se da će ove godine setva kukuruza koštati između 58.600 i 62.000 dinara po hektaru. Međutim, ni troškovi setve drugih poljoprivrednih kultura nisu mnogo niži. Tako bi na primer, za setvu soje trebalo obezbediti oko 56.600 dinara, dok će setva šećerne repe koštati oko 57.800, a suncokreta 55.700 dinara po hektaru.

Đorđe Bugarin, sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Vojvodine, u izjavi za Danas ističe da će u odnosu na prošlu godinu biti povećane površine pod šećernom repom i sojom.

- Setva šećerne repe u Vojvodini većje počela, dok ostale poljoprivredne kulture moraju da sačekaju da temperatura zemljišta dostigne bar sedam do osam stepeni. Prema prvim procenama, kukuruzom će biti zasejano oko 650.000 hektara i to će biti dominantna kultura, dok će površine pod suncokretom biti manje za oko 20 odsto u odnosu na 2008. godinu, pre svega zato što ni isplata prošlogodišnjeg roda još nije okončana. Jedan od razloga je i to što uljare na lageru imaju još neprerađenog suncokreta, ali i jestivog ulja koje čeka kupce - ističe Bugarin.

On podseća da su uljare, poštujući ranije dogovore, platili suncokret po višim cenama od tržišnih, dok je u međuvremenu na svetskoj pijaci pala cena uljarica pa je sada teško proizvoditi jeftino ulje. Bugarin ukazuje i na podatak da je žitaricama u Vojvodini jesenas zasejano oko 350.000 hekatara. Setva šećerne repe ugovorena je na oko 60.000 hektara, a očekuje se da će poljoprivrednici i ove godine na oko 5.000 hektara sejati repu za hrvatske šećerane.

Inače, prolećna setva će krenuti početkom aprila i u toku su pripreme za obezbeđenje repromaterijala, semena, veštačkog đubriva i goriva. Sudeći prema cenama repromaterijala prolećna setva neće biti jeftina, iako je cena veštačkog đubriva počela da pada. Na drugoj strani rast kursa evra izazvao je skok cena veštačkog đubriva iz uvoza, kao i goriva, a najviše je poskupela semenska roba.

Na oranicama MK Grupe, koje pokrivaju površinu od oko 17.000 hektara većje počela prolećna setva jarih useva.U toku je priprema zemljišta za setvu šećerne repe na oko 3.500 hektara u Vojvodini, što je za deset odsto više u odnosu na prošlu godinu. Narednih mesec dana, na poljima MK Grupe očekuje se i početak setve merkantilnog kukuruza na 4.500, soje na oko 2.000 hektara, dok je za suncokret planirano oko 1.000 hektara. Prvi put MK Grupa će početi semensku proizvodnju soje na 600 hektara, u saradnji sa Institutom za ratarstvo iz Novog Sada. U MK Grupi ističu da je na poljoprivrednom imanju „Đuro Strugar“ u Kuli završen projekat sistema navodnjavanja na 750 hektara vredan 2,5 miliona evra. Očekuje se da će to doprineti povećanju ovogodišnjih prinosa.

Vojislav Malešev, predsednik udruženja paora Klub 100 P plus, ističe da će ovog proleća setva biti obavljena pod uslovima koji su za paore najteži u poslednjih pedeset godina.

- Cene naših proizvoda su potcenjene i pri tom za njih nema zainteresovanih kupaca. Tako, na primer, nema kupaca za kukuruz, pšenicu, mleko, a ni uzgajivači stoke nisu zadovoljni interesovanjem klanica. Na drugoj strani cene inputa su skočile nebu pod oblake, pa se ne zna šta je teže nabaviti, da li đubrivo ili hemijske preparate. Nisu povoljniji ni uslovi za robna zaduženja, dok su krediti za poljoprivredu koje nudi Ministarstvo nedovoljna za setvu - izjavio je Malešev. On kaže da će poljoprivrednici sejati soju jer su manja ulaganja po hektaru, a pad cene semenskog kukuruza neće promeniti opredeljenje poljoprivrednika jer su ulaganja u setvu i uzgoj te kulture veća.

Prema rečima Maleševa cene poljoprivrednih proizvoda izazivaju najveće nezadovoljstvo ratara. „Niko ne može da opravda cenu kilograma kukuruza koji sada košta osam dinara i slabo se prodaje, a lane je bio 16 dinara. Nema kupaca ni za pšenicu iako je cena pala na samo 11 dinara po kilogramu, (prošle godine kilogram je koštao 24 dinara). Ništa bolja situacija nije ni sa mlekom koje je lane otkupljivano po ceni od 30 do 35 dinara, dok se sada ne može prodati“, komentariše Malešev.

Paorske muke

Za setvu pšenice jesenas je trebalo izdvojiti 25.600 dinara po hektaru, odnosno 48 odsto više u odnosu na 2007. godinu. Troškovi prolećne setve, i pored pada cena semena suncokreta, soje i šećerne repe takođe beleže rast. Tako je, recimo, seme kukuruza, ratarima najinteresantnije kulture, skuplje u odnosu na 2007. godinu za trećinu, a slična je situacija i sa đubrivom NPK i pesticidima. Uprkos tome što je u ovogodišnjem agrarnom budžetu za regresiranje kupovine semena, đubriva i dizel goriva izdvojeno 13,3 milijarde dinara to neće mnogo olakšati muke paora. Utoliko pre što je regres namenjen samo registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, koja obrađuju do 100 hektara i koja su izmirila dugovanja Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje za prošlu godinu.

Za javne radove u tri oblasti Nacionalna služba za zapošljavanje izdvojila 650 miliona dinara. – Zahtevi za posao primaju se do kraja marta

I čišćenje deponija – javni radovi (Foto Fonet) Baka Suzana ima preko 80 godina i teško je bolesna. Nema dece, niti bližu rodbinu. Živi u predgrađu Subotice i već nekoliko godina njeno „jedino dete, komšinica, prijateljica“ jeste žena angažovana preko Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) i programa realizacije javnih radova, konkretno oko pomoći starim licima.

Suzana nema telefon, pa angažovana sestra nije mogla da joj javi da se razbolela i da neće doći. Baka je izašla na ulicu, zamolila komšinicu da joj pozove taksi i od jedva sakupljenog sitniša stigla do Subotice. Uznemirena, želela je da sazna šta se desilo sa njenom drugaricom.

Humanitarna delatnost i pomoć starim sugrađanima samo je jedan od javnih radova koje je NSZ pokrenula 2007. godine, kada je uspela da nađe privremene poslove za 4.000 radnika.

Ove godine poziv za javne radove objavljen je 11. marta, a zahtevi se primaju do kraja meseca, a sve filijale NSZ upoznate su sa kriterijumima angažovanja radnika. Za 10.000 radnika izdvojeno je 650 miliona dinara, a javni radovi predviđeni su u tri oblasti: socijalna, humanitarna i kulturna delatnost,što podrazumeva pomoć starima, rad u muzejima i na arheološkim nalazištima, kompjutersku obradu arhivske građe u bibliotekama... Druga oblast je angažovanje oko javne infrastrukture – izgradnja puteva, brana, romskih naselja...A treća oblast je uređenje životne sredine – sanacija divljih deponija i uređenje javnih površina (dečja igrališta i parkovi).

Leskovac je ove godine pozvao predstavnike javnih ustanova, preduzeća, organa lokalne samouprave, udruženja građana, preduzetnika, mesnih zajednica i nevladinih organizacija da se potrude i za 400 ljudi iz Lebana, Bojnika, Medveđe, Crne Trave i Vlasotincapronađu posao. Za ovu vrstu aktivnosti biće izdvojeno oko 40 miliona dinara.

– Broj nezaposlenih u Jablaničkom okrugu konstantno se smanjivao do oktobra – kaže Jovica Marinković, direktor filijale NSZ u Leskovcu. – U februaru je na evidenciji bilo 37.000 nezaposlenih. Međutim, od novembra do februara bez posla je ostalo još 4.000 ljudi. Iako je prošle godine realizovano 12 javnih radova u vrednosti od 28 miliona dinara i angažovano 287 lica, svih pet pomenutih opština i dalje imaju status najnerazvijenijih, a u nekima je stopa nezaposlenosti čak dvostruko veća od republičkog proseka.

Kako ističe Marinković, minimalna zarada koja se može ostvariti preko javnih radova je oko 15.300, a najviša, za one sa sedmim stepenom stručne spreme, i do 22.000 dinara.

Na severu Srbije, međutim, uslovi za realizaciju javnih radova su potpuno drugačiji.Zlatko Panić, direktor filijale NSZ u Subotici, kaže da je poslednjih meseci uočen veći broj nezaposlenih, ali i smanjena ponuda slobodnih radnih mesta.

– Stoga će javni radovi svakako biti korisni jer će lica sa evidencije zahvaljujući javnim radovima biti angažovana narednih tri do šest meseci, a nije redak slučaj da neki od njih potom u firmi u kojoj rade pronađu i stalan posao – objašnjava Panić.

Država bi time ojačala budžet i prisustvo na finansijskom tržištu

Preduzeća, banke, osiguravajuće kompanije, brokerske kuće, penzioni fondovi i građani za mesec i po dana kupili su za šest milijardi dinara hartija od vrednosti koje je emitovao državni Trezor i tim novcem država je popravila finansijsko stanje svog budžeta.

Trezorski zapisi trenutno su možda najsigurnije investicije sa kamatom do 15 do 16,5 odsto, što je na nivou referentne kamatne stope Narodne banke Srbije. Da bi popravila stanje u budžetu, država je do sada emitovala zapise u vrednosti od 14 milijardi dinara, a to što sve nije prodato ne znači da je to bio znak slabog interesovanja kupaca. Ivan Maričić, direktor Uprave za trezor, kaže da je tražnja bila gotovo jednaka ponudi, ali da su mnogi kupci ispostavljali nerealne zahteve u pogledu kamate, koje država nije bila spremna da ispuni. Tako su transakcije realizovane po preovlađujućoj ceni koja važi za sve investitore, pa i za kupce koji su izdali naloge kupovine i ispod tog nivoa.

Interesovanje kupaca za kratkoročne trezorske zapise s rokom dospeća od tri meseca nateralo je državu da uveliko razmatra mogućnost da emituje dužničke hartije s rokom dospeća do godinu dana. Država bi time ojačala budžet i prisustvo na finansijskom tržištu, kaže za „Politiku“ direktor Maričić.

Imajući u vidu da je priprema za emisiju kratkoročnih državnih papira (što se smatra početkom formiranja emisione strategije države) trajala pola godine, emisija obveznica s rokom prispeća od godinu dana pogotovo ne bi smela da bude ishitren posao, naglašava Maričić. Jer, cilj emitovanja i prodaje ovih državnih zapisa nije samo da država reši problem nedostatka para u budžetu, već se tako konačno tržišno priznaje prinos na kratkoročne državne hartije, što omogućava normalno funkcionisanje investicionih fondova i drugih institucionalnih investitora.

To je i jedan od preduslova za emitovanje srednjoročnih i dugoročnih državnih hartija, odnosno za izlazak države na domaće i međunarodno tržište kapitala.

Dosadašnje nepostojanje granične reperne stope ispod koje se ne isplati ulaganje slobodnih novčanih sredstava, u znatnoj meri je odvraćalo investitore od ozbiljnijih ulaganja na srpskom finansijskom tržištu.

Međutim, tržišno formiranje reperne stope prinosa na državne hartije omogućava investitorima da profesionalno kreiraju svoje portfelje, imajući u vidu da državne hartije donose realan prinos bez rizika.

Pojavljivanje državnih hartija na tržištu doprinosi i stvaranju povoljnijeg i stabilnijeg ambijenta i za priliv dugoročnog kapitala, čime se postepeno marginalizuju špekulanti koji se najbolje snalaze u rizičnom ambijentu.

Na jučerašnjoj aukciji državnih hartija od vrednosti Uprave za trezor prodata su 50.042 državna zapisa, ukupne vrednosti 500.420.000 dinara, što je 16,68 odsto obima emisije.

„Imajući u vidu da su od početka ovogodišnjih aukcija prošla tek dva meseca, važno je da se zadrži trend rasta, čemu u prilog govori činjenica da je na četiri aukcije održane u martu nominalna vrednost prodatih državnih zapisa za 544.320.000 dinara veća od februarske“, izjavio je Maričić.

Zapisi su prodati po kamatnoj stopi od 16,5 odsto na godišnjem nivou i dospevaju na naplatu 23. juna 2009, a naredna aukcija državnih hartija od vrednosti biće održana 31. marta 2009. godine.

Ministarka za Nacionalni investicioni plan (NIP) Verica Kalanović izjavila je danas u Pirotu da je izgradnja Koridora 10 najveći nacionalni projekat i da ekonomska kriza neće usporiti te radove

Kalanović je na konferenciji za novinare, posle razgovora sa predsednikom opštine Pirot Vladanom Vasićem, rekla da su kapitalne investicije i zapošljavanje radnika odgovor na ekonomsku krizu.
Ona je naglasila da se za istočni krak koridora od Niša ka Dimitrovgradu razmatraju opcije i da je sa predstavnicima opštine razgovarano o dve varijante deonice tog autoputa - brdskoj i dolinskoj.
Kalanovićeva je dodala da je preovladalo opredeljenje i dolinskoj varijanti ovog kraka, koja podrazumeva i izgradnju alternativnog puta Pirot-Bela Palanka, koji će da poveže i sela uz tu deonicu.
Ona je najavila da će ove godine početi izgradnja Žukovskog mosta kraj Pirota, koji bi vezivao industrijsku zonu grada preko nove petlje za autoput.
Kalanovićeva je rekla da je prioritet što brža izgradnja Koridora 10, navodeći da očekuje da se ova i deonica izgradi do kraja 2012. godine, sem tunela kroz Sićevačku i Grdeličku klisuru.
Na pitanje da li je rešen problem eksproprijacije zemljišta za buduću deonicu autoputa, Kalanovićeva je rekla da je nesto urađeno u opštini Dimitrovgrad i na deonici od Proseka ka Crvenoj reci.
Ona je dodala da će se u drugom delu godine raditi na eksproprijaciji u belopalanačkoj i pirotskoj opštini.
Kalanovićeva je dodala da realizacija lokalnih projekata u Pirotu ide dobro, navodeći da je danas potpisan ugovor o prvoj fazi rešavanja vodosnabdevanja u Pirotu zajedno sa nemačkom razvojnom bankom (KFW) koja će obezbediti polovinu sredstva, a polovinu NIP.
Ona je naglasila da je dogovoren početak izgradnje zatvorenog bazena u Pirotu i nastavak rešavanja problema otpadnih voda u selima pirotske opštine.
Predsednik opštine Pirot Vladan Vasić je rekao da ova opština ima dobru saradnju sa Ministarstvom za NIP i izrazio očekivanje da će projekti u Pirotu u ovoj godini biti realizovani.