Jelašić danas pregovara o reprogramu kredita srpskih preduzeća
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić danas će u Beču pregovarati sa inostranim kreditorima o reprogramu duga srpskih banaka i preduzeća.Tom sastanku će prisustvovati predstavnici deset banaka koje imaju najveća potraživanja u Srbiji po osnovu direktnih zaduženja i njihovi supervizori, zatim predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda, Ministarstva finansija Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj. Predlog predstavnika Srbije je da inostrane banke ove godine, zbog ekonomske krize, ne smanjuju ukupan iznos direktnih zaduženja privrede i banaka u Srbiji. Time bi se sprečilo odlivanje deviznih rezervi Srbije i pritisak na devizni kurs. Zadržavanje istog iznosa privatnog duga prema inostranstvu jedan je od uslova da Bord direktora MMF potvrdi dogovoreni novi aranžman sa Srbijom o povlačenju oko tri milijarde evra kredita do aprila 2011. godine. Predstavnici MMF-a, koji su učestvovali u dogovorima o novom aranžmanu, najavili su da će na sastanku u Beču izneti svoje viđenje makroekonomske situacije u Srbiji i založiti se da inostrani kreditori zadrže iznos potraživanja u Srbiji. U 2009. godini za naplatu dospevaju krediti u iznosu oko 4,5 milijardi evra koje su od inostranih banaka uzela preduzeća i banke iz Srbije.
Za mesec dana 13.000 ljudi ostalo bez posla
Krajem februara 2009. godine u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ) registrovano je 749.691 nezaposleno lice, što je za oko 13.000 više nego prethodnog meseca! Samo u poslednja četiri meseca broj nezaposlenih porastao je za 31.000.
Stručnjaci upozoravaju da je broj građana bez posla kod nas veći nego što statistički podaci govore, s obzirom na to da veliki broj nezaposlenih nije na evidenciji NSZ, kao i da se jedan broj građana periodično briše s ove evidencije zbog neaktivnosti u traženju posla. Nadležni ipak kažu da situacija nije dramatična, te da se veći krizni udar kada je u pitanju nezaposlenost očekuju sredinom godine.
Stalno zaposlenje ili posao na određeno vreme ove godine će očigledno biti privilegija. Vlada je doduše uputila u skupštinsku proceduru predlog zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. Ovim zakonom biće unapređeno stanje na tržištu rada u cilju ostvarivanja najvećeg mogućeg stepena zaposlenosti u republici.
Kao nova zakonska kategorija uvodi se i akt o učinku kojim ministar nadležan za poslove zapošljavanja utvrđuje normu koju Nacionalna služba za zapošljavanje treba da realizuje sprovođenjem programa i mera iz akcionog plana. Kako navode u NSZ, nacionalni akcioni plan bi služio kao glavni instrument planiranja aktivne politike u oblasti zapošljavanja. Na godišnjem nivou bi se uređivali ciljevi i prioriteti aktivne politike, zatim programi i mere te politike za narednu godinu, kao što su realizacija obuka za poslodavca, subvencije za nezaposlena lica za samozapošljavanje ili subvencije poslodavcima za otvaranje novih radnih mesta.
Na osnovu njega utvrđivao bi se i finansijski okvir za navedene mere aktivne politike. Za NSZ bi bio utvrđen nivo učinka koji mora da bude ispunjen u primeni navedenih mera i na taj način bi se pratila njihova realizacija i realizacija samog akcionog plana zapošljavanja. S druge strane, NSZ bi trebalo da utvrdi učešće nezaposlenog u aktivnim merama. Individualni planovi zapošljavanja omogućavaju praćenje i ocenu efekata aktivne politike zapošljavanja.
Koliko će ova novina doprineti smanjenju broja građana koji su bez posla ostaje da se vidi, s obzirom na to da direktor NSZ Vladimir Ilić očekuje da zaposleni u Srbiji tek u narednom periodu osete efekte krize. Ocenjujući aktuelnu situaciju na tržištu rada, Ilić kaže za „Blic“ da povećan broj nezaposlenih u prethodnom periodu nije dramatičan, ali da se tokom ove godine očekuje porast broja onih koji ostaju bez posla.
- Stvaran broj nezaposlenih je 400.000, stopa nezaposlenosti je 14 odsto, a to su podaci iz Ankete o radnoj snazi, koja se sprovodi po standardima EU - objašnjava Ilić.
Prema podacima NSZ , najveća nezaposlenost je na jugu Srbije.
Ilić ističe da je nezahvalno u ovom trenutku davati bilo kakve prognoze o daljim tendencijama jer će posledice svetske ekonomske krize u Srbiji zavisiti od razvoja krize u razvijenim zemljama. Kako je rekao, direktne posledice krize kada je reč o nezaposlenosti mogu se očekivati u drugoj polovini ove godine.
Ilić dodaje da će se tokom godine akcenat staviti na zapošljavanje osetljivih kategorija stanovništva kao što su stariji od 45 i 50 godina, za osobe sa invaliditetom, pripadnike romske narodnosti i na one koji čekaju posao duže od dve godine.
- Poslodavci koji zapošljavaju ova lica imaće prioritet prilikom dodele subvencija koje NSZ daje u iznosu od 80 do 160.000 dinara - ističe Ilić.
Neki ekonomisti, međutim, tvrde da kada su statistički podaci u pitanju, kod nas postoje mnoge nepravilnosti i nelogičnosti, zbog čega nemamo uvid u pravo stanje stvari. Tako ekonomista Miroslav Zdravković kaže da je vrlo nezahvalno analizirati statističke podatke o nezaposlenosti.
- Naši nadležni stalno tvrde kako je kod nas smanjena stopa nezaposlenosti i do 15 odsto, na primer. U stvari, loša slika se dobija zbog toga što se veliki broj ljudi briše sa spiska nezaposlenih posle određenog vremena ako nije aktivan u traženju posla. Rast iskazane nezaposlenosti neutrališe se brisanjem sa spiska osoba koje ne traže aktivno posao, pa broj nezaposlenih može da se smanji za oko 200.000. Međutim, u decembru prošle godine zbog velikog broja otpuštanja izbilo je na videlo da je u Srbiji zapravo veliki broj ljudi bez posla - objašnjava Zdravković.
Zdravković dodaje da je još jedna stvar koja utiče na formiranje loše slike o zaposlenosti ta što je oko 400 do 500.000 ljudi u radnom odnosu na određeno vreme.
- Mi pri tom imamo i pad proizvodnje, smanjen priliv stranih investicija, stagnaciju izvoza, pa se na ovaj način formira i pogrešna slika o domaćoj privredi - objašnjava Zdravković.
Rekordni rezultati TE-KO Kostolac
Od početka godine u Privrednom društvu Termoelektrane i kopovi Kostolac proizvedeno je 1,4 milijarde kilovat-sati električne energije i 2,1 milion tona uglja što predstavlja apsolutni rekord u dosadašnjem radu preduzeća. U saopštenju TE-KO Kostolac ističe se da je ovih dana ostvaren još jedan nesvakidašnji rekord. Naime, trideset pet dana svi blokovi kostolačkih termoelektrana rade bez zastoja, odnosno više od 850 sati teče neprekidna proizvodnja iz svih agregata. Poređenja radi, prethodni rekord, ostvaren krajem prošle godine bio je upola manji. „Napredak u funkcionisanju Privrednog društva Termoelektrane i kopovi Kostolac obećava stabilniju proizvodnju električne energije, a samim tim i redovnije snabdevanje potrošača u Srbiji. Posebno ohrabruje činjenica da je progres u kvalitetu rada postignut bez velikih finansijskih ulaganja u proteklim godinama, već je to urađeno pooštravanjem procedura remontnog održavanja“, ističe se u saopštenju TE-KO Kostolac.
MMF odobrio Srbiji 3 milijarde evra
Srbija je od MMF-a dobila zajam od tri milijarde evra, a moraće da uštedi 100 milijardi dinara, zbog čega vlada uvodi oporezivanje primanja iznad 12.000 dinara.
Srbija i Međunarodni monetarni fond postigli su dogovor o kreditnom stend baj aranžmanu od tri milijarde evra u naredne dve godine, ali kreditna podrška te međunarodne finansijske institucije uslovljena je ozbiljnom štednjom koja će biti sprovedena smanjenjenjem potrošnje i povećanjem poreza.
Prema analizama MMF-a, Srbija će u 2009. godine umesto najavljivanih 3,5 odsto rasta BDP-a, imati pad od dva odsto.
Ministarka finansija Diana Dragutinović kazala je da će ekonomska politika Vlade Srbije biti prilagođena ekonomskoj krizi rebalansom budžeta, koji će se zansivati na promeni poreske politike i smanjenju budžetskih isplata.
Kako je navela Dragutinović, planirane su budžetske uštede oko 60 milijardi dinara i povećanje prihoda od 40 milijardi dinara na osnovu povećanja poreza.
Dragutinović je najavila da će od 1. maja sa šest odsto biti oporezovan bruto iznos plate iznad 12.000 dinara, koliko će u buduće iznositi neoporezovani deo zarade, umesto dosadašnjih 5.000 dinara. Prema njenim rečima, taj porez će važiti za sve mesečne prihode, u šta su uračunati plate, penzije, ugovori o delu, honorari, isplate od dividendi i drugi prihodi.
Rebalansom budžeta biće zamrznute plate i penzije u ovoj godini na nivou iz decembra 2008. godine, dok je ranije bilo predviđeno da plate budžetskih korisnika mogu rasti najviše do nivoa inflacije.
Porez na kamatu na deviznu štednju i kapitalnu dobit na trgovinu hartijama od vrednosti, koji je ukinut u okviru programa za borbu protiv krize, i dalje će se neće naplaćivati, ali će se oporezovati isplaćene dividende i sve vanredne zarade, kazala je ona.
Ona je podsetila da je do sada bila praksa da se 50 odsto dividendi javnih preduzeća izdvaja u budžet I dodala da će Fondu zdravstvenog osiguranja biti smanjeni transferi za 3,5 do 4 milijardi dinara, kao i određena sredstva lokalnim samoupravama.
Kako je najavila, sve te mere biće pripremljene u vladi Srbije u naredne tri nedelje, kada će biti urađen i rebalans budžeta.
Dragutinović je kazala da odluka o racionalizaciji u Vladi Srbije treba da bude deo političkog dogovora i da ona nije deo dogovora sa MMF-om.
Ona je ocenila da bi takva odluka imala više simbolični značaj i da ne bi imala značajan efekat na smanjenje budžetskih rashoda.
Jager: Pad BDP-a Srbije u 2009.Šef misije MMF za Srbiju Albert Jeger istakao je da će Srbija u 2009. godini skoro sigurno zabeležiti pad bruto društvenog proizvoda od dva odsto, dok se očekuje da će u 2010. godini on biti na nuli.
Kao posledica toga, budžetski prihodi nisu na planiranom nivou tako da se u budžetu otvara jaz, a zbog presušivanja inostranih izvora kapitala otvara se i veliki jaz u spoljnom finansiranju, ukazao je Jager.
Zbog toga je Srbiji neophodan veliki paket mera fiskalnog prilagođavanja da bi se budžetski deficit ograničio na tri odsto BDP-a, što je maskimalni nivo koji se može finansirati iz neinflatornih izvora, objasnio je on.
S druge strane, strane banke su zamoljene da pruže garancije da će zadržati postojeći nivo kreditne izloženosti u Srbiji istovremeno zadržavajući dobar nivo kapitalizacije svojih filijala u Srbiji, rekao je Jager.
On je dodao i da će srpske vlasti, pored značajne podrške MMF-a, tražiti i dodatnu podršku od drugih međunorodnih finansijskih institucija i donatora i podsetio da će revidirani i uvećani aranžman morati da odobre Upravni i Izvršni odbor MMF-a.
Jager nije precizirao kada će Odbor direktora MMF-a potvrditi dogovoreni aranžman sa Srbijom od tri milijarde evra, ali je naveo da će pre toga Vlada Srbije morati da ispuni odredjene uslove.
To, kako je rekao, podrazumeva da Vlada Srbije usvoji rebalans budžeta, predloži promene poreskih propisa za ostvarenje planirane ekonomske politike i da se dobije potvrda od međunarodnih kreditora da u ovoj godini neće smanjivati obim kredita privatnim pravnim licima u Srbiji.
Jeger je istakao da bi, u slučaju da to ne bude ostvareno, Vlada Srbije i MMF morali ponovo da razmatraju dogovoreni stend baj aranžman.
Jelašić: Kamata od 1,47 do 3,47 odstoGuverner NBS Radovan Jelašić je kazao i da će kamate na kredit od MMF biti 1,47 odsto godišnje na sredstva do 200 odsto kvote Srbije, zatim 2,47 odsto na sredstva od 200 do 300 odsto kvote i 3,47 odsto iznad 300 odsto kvote.
Guverner je rekao da se očekuje smanjenje tih kamata u našu korist kao i da najskuplji deo kredita iznad 300 odsto neće morati da bude povučen.
Jelašić je ocenio da je aranžmanom sa MMF predviđen suštinski zaokret u smanjenju javne potrošnje i najveće prilagođavanje budžeta od početka tranzicije.On je istakao da Srbija bez mera koje su predviđene aranžmanom ne bi mogla da sama pokrije budžetski deficit i finansira isplatu plata i penzija već bi morala komercijalno da se zadužuje.
Jelašić je ukazao da bi prvi deo kredita od tri miljarde evra trebalo da bude povučen sredinom maja i napomenuo da su za ovu godinu predviđena sredstva od 2,2 milijarde evra, a ostatak za 2010. godinu.
On je istakao da je aranžmanom predviđeno da inflacija bude između osam i 12 odsto, umesto dosadašnjeg plana od šest do 10 procenata, a rast cena pod kontrolom države ne bi smeo da pređe 15 odsto.
Aranžman će važiti do aprila 2011. godine i zameniće važeći kreditni aranžman iz predostrožnosti, koji je odobren u januaru ove godine i predvidjao je povlačenje 402,5 miliona evra.
Pregovori Vlade Srbije i MMF-a počeli su 16. marta u Beogradu.
|
