Strane kompanije koje će graditi dve elektrane u Srbiji trebalo bi kroz pregovore, a potom i ugovore obavezati da zaposle srpske firme kao podizvođače. Tako bi se obezbedilo da do 40 odsto poslova vrednih više od 1,7 milijardi evra pripadne srpskoj privredi



Na izgradnji Termoelektrane „Kolubara B“ i trećeg bloka u Termoelektrani „Nikola Tesla B“ počev od sledeće godine posao bi moglo da dobije direktno 3.000, a indirektno do 10.000 radnika.
– Posle 20. marta Elektroprivreda Srbije trebalo bi da dobije prve informacije o zainteresovanosti kompanija za gradnju dve elektrane, na osnovu oglasa koji je 20. januara objavljen u „Fajnenšel tajmsu“. Potom će uslediti dva tendera, a do kraja godine bi trebalo da se odaberu strateški partneri. Pregovori sa strateškim partnerima biće najvažnija faza celog posla, kaže Nikola Rajaković, državni sekretar u Ministarstvu energetike. On smatra da se zastupljenost domaćih firmi mora ozvaničiti ugovorima. Ne samo pričom ili obećanjima.
– Najveći deo poslova oko dve elektrane otpada na montažu. Tu Srbija ima nekoliko firmi, među kojima su „Termoelektro“, „Goša“, koje imaju na stotine angažovanih radnika na Zapadu jer kvalitetno, a jeftino obavljaju poslove. Prostora za angažovanje naših firmi ima i u proizvodnji, mašinogradnji, iako će osnova elektrana stići iz inostranstva. Bitno je da strateški partneri kroz saradnju sa domaćim firmama shvate da su one konkurentne. Mislim da čak i na otvorenim nadmetanjima za ove poslove imamo velike šanse – objašnjava Rajaković.
On naglašava da postoji više modela kako obezbediti veće angažovanje domaće privrede, ali da je rano o tome govoriti jer treba prvo sačekati da se izaberu strateški partneri.
I Slobodan Petrović, sekretar Udruženja za energetiku Privredne komore Srbije, smatra da se zastupljenost domaćih firmi može obezbediti kroz pregovore i ugovore. On predlaže da se razmisli i o mogućnosti da strane firme formiraju konzorcijume sa domaćim.
– Nije preambiciozno reći da nijedna strana firma ne može da sagradi elektrane bez naših, ali je pitanje kolika će biti ta saradnja. Srbija ima stručne ljude, profesionalce, kako inženjere, tako i kvalifikovane majstore, čije zapošljavanje nije skupo. Na kraju, svako ko ulaže želi da prođe jeftinije, pa mu naši radnici dođu kao poručeni – ističe Petrović. On procenjuje da je korektno da oko 40 odsto poslova, što kroz proizvodnju opreme, montažu ili usluge, odradi domaća radna snaga.
Veliki energetski projekti uvek su pokretač cele privrede. Prvi poslovi za domaće firme pojaviće se oko tendera sredinom godine u oblasti konsultantskih usluga. To će se povećavati kako vreme prolazi.
Zoran Radosavljević, direktor ABS holdings Srbija, smatra da tenderski uslovi moraju da budu takvi da se u prvi red stave oni strateški partneri koji u ukupnoj vrednosti svojih projekata imaju najveće učešće proizvoda i usluga dobavljača iz Srbije. To znači da bi EPS na tenderu morao da zahteva od strateških partnera da daju precizne podatke o tome koje će domaće komponente i usluge koristiti u okviru svog projekta i da na osnovu toga izračuna ko je najisplativiji za srpsku privredu.
– Konzorcijum dve ili tri srpske kompanije, među kojima je i ABS, bio bi sposoban da bude generalni izvođač svih radova na opremanju i izgradnji dve termoelektrane, a iz inostranstva bi bilo potrebno dobaviti samo deo tehnološke opreme, turbinu i generator. Sve ostalo postoji u Srbiji i poželjno je da se uzme iz naše zemlje. Taj konzorcijum bi naravno angažovao i desetine malih i srednjih preduzeća kao podizvođača u nekoj od faza opremanja i izgradnje termoelektrana – ističe Radosavljević.

„Pupin“ kao „Simens“
Kao primer stručnosti i tehnološkog nivoa, služi nedavna modernizacija sistema za nadzor i upravljanje u Termoelektrani „Nikola Tesla“. „Pupin automatika“ je obavio ovaj posao na jednom od blokova termoelektrane na potpuno istom nivou kao i poznate svetske kompanije. Među firmama koje su osposobljene za razne vrste poslova u energetici su i „Minel“, „Energoprojekt oprema”, „Entel”, „Sever“, „Prva petoletka“, Elektrotehnički institut „Nikola Tesla“, „Rudnap – Minel kotlogradnja“, „Kolubara metal“. Deo ovih preduzeća osnovao je krajem prošle godine Konzorcijum za konsalting i inženjering u energetici.