„Vojvodina“, ipak, prodata
Nacionalizovani hotel u centru Novog Sada prodat po četiri puta manjoj ceni od njegove procenjene vrednosti
Iako je privatizacija najstarijeg novosadskog hotela „Vojvodina“, sagrađenog još 1854. godine, već niz godina zakazivana, pa otkazivana jer je u toku sudski spor oko njegovog vlasništva, ovaj prepoznatljivi simbol Novog Sada od prekjuče, ipak, posle aukcije u Agenciji za privatizaciju, ima nove vlasnike. To je srpsko-crnogorski konzorcijum koji čine Hotelijersko preduzeće „Palić“ u Subotici i Turističko preduzeće „Maestral“ u Budvi.
Iako je 70 odsto društvenog kapitala hotela procenjeno na 5,74 miliona evra, „Vojvodina“ je prodata po otprilike četiri puta manjoj ceni – za 136 miliona dinara, odnosno za 15 miliona više od početne.
Lazar Dunđerski, jedan od naslednika hotela koji je do Drugog svetskog rata bio u vlasništvu njegovog imenjaka i prezimenjaka, poznatog veleposednika Lazara Dunđerskog, uz oštar protest zbog prodaje hotela zatražio je od države hitno obeštećenje, jer će se u suprotnom, aukcijska prodaja naći pred našim pravosudnim organima, a ukoliko se i oni budu oglušili o činjenice, spor će se naći pred Evropskim sudom u Strazburu.
Prema dokumentaciji u zemljišnim knjigama Opštinskog suda u Novom Sadu, naslednikov deda je poklonio hotel „Vojvodina“ u korist „opštenarodne imovine“ 1950. godine. Njegov imenjak i prezimenjak, međutim, kaže da je reč o neistini, odnosno falsifikatu, jer je hotel promenio vlasnika na osnovu falsifikovanog ugovora o poklonu.
– Da je tako potvrđuje i činjenica da takav ugovor ne postoji u zbirci isprava Zemljišnoknjižnog suda u Novom Sadu, a ni u ovdašnjem Istorijskom arhivu, što mi je saopšteno u pisanoj formi – kaže za „Politiku“ Dunđerski.
Ovo je drugi nacionalizovani hotel koji je prodat na aukcijama u poslednjih 15 dana. Prethodno je posle sedam puta odloženih aukcija, najzad prodat i nekada prestižni hotel „Putnik“, takođe, u strogom centru grada, koji je pre nešto više od godinu dana ozbiljno oštećen u požaru kada je poginulo troje, a teže i lakše povređeno više gostiju.
Zanimljivo je da je isti konzorcijum kupio i „Putnik“ koji je sada postao i vlasnik „Vojvodine“!
Naplatu prepustiti profesionalcima
Najveći krivac slabe likvidnosti srpske privrede je spora naplativost robe i usluga, u čemu je jedini spas faktoring Srpska preduzeća, posebno mala i srednja, problema sa naplatom prodate robe i usluga imala su i pre svetske krize, a sada je situacija sve neizvesnija. Postaje normalno da se novac dobije tek posle pet, šest meseci, a u najgorim slučajevima, sve završava u sudskom procesu, koji prosečno traje pet godina. Sa zahuktavanjem krize i produžavanjem ionako prolongiranih rokova, proizvođači se i u Srbiji sve više okreću faktoringu - prodaji svojih potraživanja profesionalcima. Pare ne ostaju zarobljene u robi, a kamata je manja nego ona koja teče kod bankarskih kredita.
Vaso Lekić, vlasnik kompanije "Fudlend", ističe da ranije nisu koristili faktoring, jer su rokovi plaćanja bili korektni, ali sada sve više razmišljaju o tome, zbog nelikvidnosti u kojoj se privreda nalazi.
- Faktoring će biti sve zanimljiviji, jer sve je teže firmama da dođu do svojih sredstava. Bolje platiti i troškove faktoringa i to ukalkulisati u poslovanje, nego čekati sopstveni novac. Pre svega ćemo ići na izvozni faktoring, pošto daje još bolje mogućnosti od domaćeg - kaže Lekić.
Ono što je u normalnim vremenima način ubrzanja poslovnog ciklusa i povećanja likvidnosti firme, u vreme krize mogla bi biti i zaštita od rizika. Međutim, ni faktori, kako se zovu firme koje rade faktoring, neće otkupiti svako potraživanje, već samo ono iza koga stoji pouzdan kupac, sa dobrom istorijom plaćanja i dobrim bilansima. Vlado Rosić, direktor "Marfin faktor i forfetinga", ističe da se faktoring bavi kupoprodajama kada je ugovoreno plaćanje na odloženo 90 do 120 dana i onda kada nema formalnog sredstva obezbeđenja, menice, bankarske garancije ili akreditiva.
- To je sada realnost u trgovačkim odnosima, pošto je cela privreda, globalno gledajući, tržište kupca. Kupac diktira uslove zbog hiperprodukcije poslednjih dvadesetak godina. Prodavac ne može da insistira da mu se plati u kešu, avansno ili da se otvori akreditiv, jer će tako izgubiti i posao i kupca na duže vreme a, s druge strane, mora da plati svoje radnike, repromaterijal, komunalije. Poseban je problem što ne zna da li će mu kupac ikada platiti, pogotovo kada je reč o novom kupcu. S druge strane, kada je velika turbulencija na tržištu, za tih tri, četiri meseca i solidan kupac sam može da zapadne u teškoće i da mu ne plati - kaže Rosić.
Prema njegovim rečima, tada nastupa faktor, koji otkupljuje potraživanje i uplaćuje avans od oko 80 odsto potraživanja, tako da prodavac odmah dobije novac, a faktor, pošto je preuzeo potraživanje, brine o naplati. Kada se potraživanje naplati, faktor isplaćuje razliku od avansa, oko 20 odsto, i naplati svoju uslugu. Faktor se brine o naplati sve do sudskog spora, a tada se ide na prinudnu naplatu. Troškovi se sastoje od kamate na avansni deo koji faktor isplaćuje prodavcu i iznose nešto više od bankarskog kratkoročnog kredita. Za domaći faktoring to je kamata na dinarske kredite, a kod izvoznog primenjuju se kamate na devizne kredite. Ono što faktor naplaćuje za svoju uslugu je provizija koja iznosi od jedan do 1,5 odsto vrednosti fakture. Rosić ističe da zbog nelikvidnosti koja je nastala poslednjih meseci, sve je više firmi koje ne plaćaju, ali oni koji su redovno plaćali ranije, plaćaju i sada, samo što su rokovi duži.
- Činjenica je da se trošak čekanja prebacuje na klijenta, jer naplaćujemo kamatu na period od preuzimanja do naplate potraživanja. Ali prednost za firmu je to što se u njegovim knjigama ne vodi kao zaduženje već kao realizacija. Ako firma uzme kratkoročni kredit kod banke, ona se zadužila, ali ako uzme faktoring, ona je naplatila pre vremena. Takođe, banka će tražiti da se vrati kredit, a mi ćemo produžiti rok, do nekih 90 dana od roka dospeća. To je neka granica posle koje mi pokrećemo spor ili krećemo u prinudnu naplatu. Ali tih 90 dana mi čekamo i komuniciramo i sa jednim i sa drugima, a u krajnjem slučaju, od kupca uzimamo neko potraživanje prema nekom drugom, nešto kao multilateralna kompenzacija - objašnjava on. Od trgovačkih lanaca nema zaštite
Međutim, ni faktoring kuće neće da preuzmu svako potraživanje. Prvo se proverava kupac, odnosno njegov bonitet. Kada je reč o međunarodnom faktoringu, kupac se osigura ili faktor u njegovoj zemlji daje garanciju. U Srbiji nema institucije koja bi osigurala kupca, tako da faktori sami procenjuju rizik, ali postoje NBS i Kreditni biro, gde mogu da se prikupe informacije. Toga, recimo, nema u Crnoj Gori. Faktori ne preuzimaju potraživanjima gde postoji koncentracija veća od 25 odsto na jednog kupca.
- Ako firma 50 odsto proizvodnje prodaje jednom trgovinskom lancu, on će biti jako pogođen odlaganjem roka. Veliki trgovinski lanci će platiti, to je sigurno, jedino što treba je izdržati taj period do naplate. S druge strane, tu je reč o velikim novčanim iznosima i nijedan pojedinačni faktor ne može da prati trgovinske lance i njihove dobavljače. Trebalo bi da faktoring malo više zaživi u Srbiji da bi to moglo da se pokrije - ocenjuje direktor "Marfin faktoringa".
Koliko košta (domaći) faktoring
Vrednost fakture - 2 miliona dinara
Rok plaćanja - 90 dana
Avans - 1,6 miliona dinara
Kamata - 20% (80.000 dinara)
Provizija -1,5% (30.000 dinara)
Ukupan trošak faktoringa - 110.000 dinara
Hladnjače pred kolapsom zbog zaliha
Užice - Za razliku od prethodnih godina, kada su se u vezi s otkupnom cenom maline sukobljavali proizvođači i otkupljivači, ove godine sukob plamti među otkupljivačima. Vlasnici hladnjača iz Arilja tvrde da su zbog dezinformacija o ogromnim količinama zamrznute maline u hladnjačama i zakulisnih igara na tržištu, prinuđeni da to voće izvoze po ceni po kojoj su je otkupili prošle sezone što bi, zbog velikih gubitaka, moglo da rezultira zatvaranjem hladnjača, a u pitanje se dovodi i ovogodišnji otkup
Za razliku od prethodnih godina, kada su se u vezi s otkupnom cenom maline sukobljavali proizvođači i otkupljivači, ove godine sukob plamti među otkupljivačima. Vlasnici hladnjača iz Arilja tvrde da su zbog dezinformacija o ogromnim količinama zamrznute maline u hladnjačama i zakulisnih igara na tržištu, prinuđeni da to voće izvoze po ceni po kojoj su je otkupili prošle sezone što bi, zbog velikih gubitaka, moglo da rezultira zatvaranjem hladnjača, a u pitanje se dovodi i ovogodišnji otkup. S druge strane, proizvođači tvrde da je malinarski rat među otkupljivačima posledica njihove želje za brzom zaradom, ali i potrebe da se što pre oslobode zamrznutih zaliha, jer su prinuđeni da brzo vraćaju nepovoljne kredite.
U Udruženju ariljska malina, koje okuplja četrdesetak hladnjača, otkupljivača i izvoznika, ocenjuju da ova situacija najviše odgovara inostranim otkupljivačima koji su dobro obavešteni šta se dešava na našem tržištu. Uz podatak da su ariljske hladnjače prošle sezone otkupile više od 12.000 tona maline, Milomir Zimonjić, predsednik tog udruženja, navodi da je izvozna cena „rolenda“ (najkvalitetnija malina) sa tri evra pala na 2,7 evra, dok je „griza“ sa 2,6 pala na 2,2 evra, pa bi se neki od vlasnika hladnjača mogli suočiti sa gubicima od nekoliko stotina hiljada do čak milion evra.
Iako neki trgovci tvrde da se u hladnjačama nalazi oko 25.000 tona maline, prema našim podacima reč je o zalihama od oko 12.000 tona, pri čemu je već ugovorena prodaja 70 odsto te količine. Priče o ogromnim zalihama plasiraju pojedini domaći kupci koji otkupom maline po nižim cenama, a zatim prodajom na inostranom tržištu po znatno višim cenama, ostvaruju dobru zaradu. Zbog takvog mešetarenja mnogi hladnjačari neće uspeti da pokriju troškove otkupa, a da ne govorimo o visokim kamatama na kredite, zatim o ambalaži, troškovima radne snage, skladištenja, struje i izvoza, kao i kursnim razlikama, upozorava Zimonjić.
Rade Ljubojević, predsednik Upravnog odbora Udruženja hladnjača Srbije, podseća da je kupovna moć trgovačkih lanaca na zapadu niža za 20 do 30 odsto, da je jedan od razloga što se naša malina manje kupuje upravo visoka cena.
- Zalihe koje su pod ugovorima nisu velike, ali se ne preuzimaju i to stvara probleme, jer su pokrivene kreditima, čija naplata dospeva. Tome treba dodati i visoke kamate, što znači da preti finansijski kolaps koji bi mogao da zaustavi njihov rad. Posledice su i otpuštanje radnika, neizvestan otkup ovogodišnjeg roda, ne samo maline već i ostalog voća, posebno kupine, koja zbog visoke otkupne cene ne može da se proda. Gotovo celokupan otkup kupine nalazi se u hladnjačama i pitanje je da li će se uopšte otkupljivati ove godine, a neizvestan je i otkup šljive i maline - upozorava Ljubojević.
On smatra da je rešenje u razgovorima proizvođača i otkupljivača koji bi trebalo da pronađu zajednički interes. „Ukoliko bi se problem visoke otkupne cene svalio isključivo na pleća hladnjača, to bi vodilo ka uništenju voćarske proizvodnje, jer proizvođači bi trebalo da dele zajedničku sudbinu sa prerađivačima“, kaže naš sagovornik.
Dragiša Terzić, predsednik Udruženja proizvođača malina Srbije, čije je sedište u Arilju, takođe tvrdi da informacije o velikim zalihama u hladnjačama nisu tačne. On dodaje da je uobičajeno da se malina početkom godine veoma loše prodaje, zbog slabe potražnje, ali da njena cena na inostranom tržištu raste u martu i aprilu.
Glavni uzrok što izvoznici ne mogu da postignu ekstra cene jeste to što naši otkupljivači ne mogu da dobiju povoljne kredite, sa grejs periodom od godinu dana, jer u tom slučaju ne bi morali da žure da maline prodaju na inostranom tržištu. Ovako, hladnjače su primorane da je prodaju ispod cene da bi vratile kredite, a inostrani kupci to znaju pa ih ponudama i niskim cenama ucenjuju - objašnjava Terzić, podsetivši da ovo udruženje godinama traži od države da otkupljivačima obezbedi povoljnije kredite.
Dva evra za ovogodišnji rod
Otkup ovogodišnjeg roda maline dočekaćemo bez zaliha jer će sve biti prodato. Činjenica je da otkupljivači svake godine pričaju istu priču, kako bi proizvođače pripremili za nižu cenu. Nadamo se da će i ove godine otkupna cena maline biti oko dva evra za kilogram, procenjuje Dragiša Terzić, predsednik Udruženja proizvođača maline i dodaje da je cena veštačkog đubriva prošle godine bila 20, a sada je 50 dinara.
Sutra četvrta aukcija državnih zapisa
Uprava za trezor Ministarstva finansija Srbije zakazala je za sutra aukciju nove emisije tromesečnih državnih zapisa u vrednosti tri milijarde dinara.
Zapisi su u nominalnoj vrednosti od 10.000 dinara i za naplatu dospevaju 9. juna 2009. godine.
Te kratkoročne hartije od vrednosti mogu da kupuju i građani preko ovlašćenih brokera, a minimalna vrednost kupovine je 200.000 dinara, dok je maksimalna 450.000 dinara.
Na prvoj ovogodišnjoj aukciji prodati su državni zapisi u vrednosti 845 miliona dinara, po godišnjoj kamatnoj stopi od 15 odsto. Na drugoj aukciji po kamatnoj stopi od 16,5 odsto prodati su zapisi vrednosti 2,2 milijarde dinara, a na trećoj su po istoj kamatnoj stopi prodati zapisi u vrednosti 1,4 milijarde dinara.
World Bank approved loan to Serbia – 34.9m EUR worth of loan
The Board of Managers of the World Bank (WB) has approved the loan of 34.9m USD to Serbia for achievement of the goals of economic growth. According to the website of WB, the loan will support Government of Serbia’s reforming measures for improvement of business environment, in order to encourage establishment of new enterprises and attract direct foreign investments.
The loan will help strengthening of financial discipline through stronger budget restrictions in business sector, continuous reform and restructuring of public companies.
The loan will also help development of more efficient and stable financial sector by strengthening control of banking sector and encouraging development of capital market.
This loan is the first in the series of three programme loans that should support Serbia’s development policy, of which aim is to help Serbia cope with the construction of key institutions and challenges in both private and financial sector.
The loan will be approved under the standard terms of the bank – with the repayment period of 20 years and grace period of 8 years.
"Amstel" in Serbia - famous company waits for license for beer production
The President of Republic of Serbia, Boris Tadić, spoke on March 6th to the Director General of company "Heineken", Jean Fransoaz Van Boxmer, and expressed satisfaction with further investments of "Heineken" in the economy of Serbia.
Jean Fransoaz Van Boxmer said that the United Serbian Breweries were waiting for the license for production of "Amstel" beer.
Promene vrednosti Indexa u 16:30
Bivše SFRJ
BELEX15 (Beograd) -2.76% close
CROBEX (Zagreb) -1.63% close
SBI20 (Ljubljana) -1.22% close
BIRS (Banjaluka) -0.50% close
SASX-10 (Sarajevo) -0.46% close
MBI10 (Skoplje) -3.92% close
Zapadna Evropa
FTSE 100 (London) -0.03% open
CAC 40 (Pariz) -0.98% open
DAX (Frankfurt) 0.32% open
ATX (Beč) -1.26% open
SMI (Cirih) -0.28% open
Istočna Evropa
WIG20 (Varšava) -1.42% open
SOFIX (Sofija) 0.04% close
BET (Bukurešt) -2.62% open
RTSI (Moskva) 3.09% close
BUX (Budimpešta) 1.22% open
Azija
Hang Seng (H. Kong) -4.84% close
Nikkei225 (Tokio) -1.21% close
KOSPI (J.Koreja) 1.58% close
SENSEX (Bombai) -1.99% close
Amerika
DJIA (Njujork) 0.06% open
NASDAQ (Njujork) -0.03% open
S&P 500 (Njujork) 0.35% open
|
