Gligorov: Novi vladin paket mera smanjiće ukupnu tražnju, što će samo po sebi produbiti recesiju. – Zec: Ovde dobijaju dužnici, štediše gube

Vlada Srbije mora da razmišlja i o srednjoročnim rešenjima, odnosno kakva će privreda biti posle izlaska iz krize jer se kratkoročnim merama samo „gase požari” i preti nam još dublja recesija.

To je jedna od ocena učesnika okruglog stola na temu „Privredna i ekonomska situacija u zemlji – moguća rešenja”. Saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov ocenio je da će inflacija do kraja godine iznositi oko šest odsto, što je, kako je rekao, i prirodno jer se privreda već nalazi u recesiji. Na skupu koji je organizovala Asocijacija malih i srednjih preduzeća i Unija proizvođača tekstila, Gligorov je istakao da pad industrijske proizvodnje ukazuje da je na delu recesija i naveo da, imajući u vidu i druge parametre, nije isključeno da nam sledi još jedan rebalans ali i korekcija ugovorenog programa sa MMF-om.Najavljenim uštedama ali i zadržavanjem restriktivne monetarne politike, novi vladin paket mera smanjiće ukupnu tražnju, što će samo po sebi produbiti recesiju, smatra Gligorov.

On je ocenio da orijentacija vlade ka donošenju kratkoročnih rešenja treba da se promeni i da se razmišlja kakva će privreda Srbije biti posle izlaska iz krize.

Prema njegovim rečima, neke zemlje u centralnoj Evropi već razmišljaju o srednjoročnim rešenjima i sprovode mere koje podstiču konkurentnost privrede.

Gligorov je rekao da otpuštanja u javnom sektoru nisu dovoljna ako se ne učini nešto na poboljšanju efikasnosti administracije. „Ako se nešto ne učini na efikasnosti, država će imati potrebu za tim ljudima koje namerava da otpusti”, rekao je on.

Profesor ekonomije Miodrag Zec pozdravio je zaokret vlade ka smanjivanju javne potrošnje, ali je ukazao da postoje mnogi propusti.

Prema njegovim rečima, i dalje se nastavlja sa praksom da država brine o dužnicima a ne o poveriocima i zato je više dužnika, čak i među tajkunima jer su oni u lagodnijoj poziciji od poverioca.„Ovde dobijaju dužnici, štediše gube. Ovo je sistem koji ne štiti poverioca, a štiti dužnika”, ocenio je Zec.

On je izneo i procenu da je optimalan broj činovnika koji treba da rade u administraciji 12.000, a da bi krajnji cilj trebalo da bude njihovo svođenje na 8.000.Taj ekonomista je naveo i da se moraju urediti i javna preduzeća, odnosno utvrditi koju školu treba završiti za obavljanje određenog posla u tim preduzećima, a „nije zgoreg to uraditi i za druga državna regulatorna tela, kojih je preko stotinu”.„Treba videti i gde se utvrđuje tranziciona cena menadžmenta. Hajde da raspišemo konkurs za direktora EPS-a čija je plata 150.000 dinara, pa da vidimo koliko će se ljudi prijaviti” predložio je Zec.

Predsednik UO Unije proizvođača tekstila Milan Knežević ponovio je da je potrebno da se država obračuna sa sivom ekonomijom u kojoj je promet oko četiri milijardi evra, odnosno oko 50 odsto ukupnog bruto domaćeg proizvoda.

On je naveo i da bi država mogla da „namakne” dodatne prihode, između ostalog, i boljom kontrolom javnih nabavki, legalizacijom građevinskih objekata, kao i uvođenjem progresivne stope poreza na dobit za pravna i fizička lica i proširenjem lepeze poreskih obveznika.

Generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović izjavio je da su pregovori s "Gaspormom" vezani za Južni tok prilično odmakli i da će gasovod sasvim sigurno ići kroz Srbiju i predstavljati potpuno novi izvor novih količina gasa


Bajatović je rekao da očekuje izveštaj s pregovora iz Moskve o stvarima koje treba razjasniti. On je objasnio da formiranje zajedničke firme u Švajcarskoj nije sporno, ali da problem predstavlja to što naše zakonodavsto ne omogućava stranoj firmi da dobije licencu za distribuciju energenata.

- Takođe treba razjasniti situaciju oko eventualnog izlaska iz preduzeća i kome će u tom slučaju pripasti vlasništvo nad trasama - rekao je Bajatović, naglasivši da "mi želimo da pripadne nama, kao što želimo i partnerski odnos u firmi, a ne preglasavanje".

On je dodao da bi ruska delegacija iduće nedelje trebalo da dođe u Beograd kako bi pregovori bili nastavljeni.

Bajatović je ukazao i na to da osnivanje firme u Švajcarskoj pogoduje "Srbijagasu" jer će preko "Gasproma" moći da obezbedi dugoročne kredite, što sada nije slučaj.

Kada je pak o izgradnji skladišta gasa u Banatskom dvoru reč, direktor "Srbijagasa" je izjavio da su tehnički pregovori s "Gaspromom" završeni, te da predstoji još da se razmotre finansijski aspekti i dogovori oko upravljanja, kako bi uvek bile obezbeđene adekvatne količine gasa.

Bajatović je istakao da posle toga predstoji određivanje cena i formiranje zajedničkog preduzeća i najavio da će 10. aprila biti potpisan ugovor s austrijskom firmom "Hit", koja je pobedila na tenderu za izgradnju proizvodne linije u Banatskom dvoru.

- Vrednost investicije iznosi 5,45 miliona evra, a rok izgradnje je 233 dana. Proizvodni kapacitet će iznositi pet miliona kubnih metara gasa dnevno, a potrebno je obezbediti i novih osam proizvodnih bušotina, oko čega se vode pregovori s "Naftagasom" - rekao je direktor.

On je ukazao na to da skladište treba da bude gotovo do 1. novembra, a za izgradnju gasovoda do skladišta biće potrebno dva miliona evra, što je prvobitno bilo predviđeno iz NIP-a, ali sada tih sredstva nema, pa će "Srbijagas" morati da se zadužuje.

- Za punjenje gasom treba obezbediti 30 miliona evra, a predviđeni kapacitet je 470 miliona kubnih metara, s tim što će u prvoj fazi biti 300 miliona. Ta sredstva će Vlada obezbediti rebalansom budžeta ili će "Srbijagas" uzeti kredit - rekao je Bajatović.

Nema uslova za pojeftinjenje gasa
Bajatović je istakao da, bez obzira na pad cene gasa u dolarima na svetskom tržištu, još nisu stvoreni uslovi za pojeftinjenje gasa u Srbiji.

- Cena jeste pala u dolarima na svetskom tržištu, ali je cena u dinarima i dalje neadekvatna - rekao je Bajatović.

On je objasnio da je realna cena gasa po kubiku oko 30 dinara, dok je sadašnja cena gasa 27,7 dinara. Prema njegovim rečima, gas može da pojeftini jedino uz dodatno zaduženje "Srbijagasa".

Bajatović je naglasio da je zbog neodgovarajuće prodajne cene prirodnog gasa u odnosu na nabavnu cenu uvoznog gasa, "Srbijagas" u gubitku oko četiri milijarde dinara u prošloj godini, dodajući da, uz troškove poslovanja, gubitak "Srbijagasa" u 2008. iznosi oko šest milijardi dinara.

- "Srbijagas" je u 2008. godini uspeo da naplati u proseku 90 odsto računa koje isporuči korisnicima, dok je u decembru naplata opala na 50 odsto, a u februaru na 33 odsto - naveo je on.

Što se tiče prva dva meseca 2009, direktor "Srbijagasa" je izjavio da je ta kompanija u januaru i februaru zabeležila gubitak od oko milijardu dinara samo na osnovu razlike u nabavnoj i prodajnoj ceni, a ukoliko se uračunaju troškovi poslovanja i planirana dobit koju odobrava Vlada Srbije gubitak je iznosio oko tri milijarde dinara.

- Procena je da će do kraja godine "Srbijagas" dugovati oko 320 miliona dolara. Ako to "prevedete" u evre, "Srbijagas" bi trebalo da raspolaže sa 250 miliona evra dodatnih sredstava da bi Srbija imala gas i da bi se održala sadašnja socijalna politika - naglasio je Bajatović.

On je rekao da "Srbijagasu" toplane duguju 6,2 milijarde dinara, privreda četiri milijarde i dobavljači gasa 1,5 milijardi.

- Vojska duguje 222 miliona dinara, zdravstvene ustanove 95, mala privreda 45, prosveta 19,5, policija 15 i socijalne ustanove 6,5 - dodao je Bajatović, napominjući da je "Srbijagas" do sada odložio naplatu 3,3 milijarde dinara u skladu sa odlukom Vlade Srbije da se računi dele na dva dela.

Prema njegovim rečima, "Srbijagas" uzima kredite da bi nadomestio novac koji mu nedostaje i u aprilu su dnevni troškovi kamata dostigli 4,25 miliona dinara, dok je u prvom tromesečju prosek iznosio 2,13 miliona dinara.

- U ovom trenutku kod poslovnih banaka u Srbiji "Srbijagas" koristi 117,2 miliona evra kredita, a ima i 2,34 milijarde dinara takozvanih "overdraft" povlačenja od banaka za tekuće potrebe - kazao je Bajatović i dodao da bi država tom preduzeću mogla da pomogne tako što bi obezbedila garancije za kredite kako bi oni bili odobravani pod povoljnijim uslovima i na duži rok.

On je takođe najavio da će, na ime duga, "Srbijagas" preuzeti većinsko vlasništvo u Fabrici stakla u Paraćinu, Azotari u Pančevu i Metanolsko-sirćetnom kompleksu "Kikinda", i na taj način obezbediti očuvanje 4.000 do 5.000 radnih mesta.