Vlada Srbije i posle dogovora sa Međunarodnim monetarnim fondom, od koga će Srbija u ovoj godini dobiti dve milijarde evra, pokušava da od Rusije i Kine pozajmi novac - po dve milijarde evra, piše današanja Borba


List navodi da je premijer Mirko Cvetković zatražio od Rusije i Kine komercijalne kredite od po dve milijarde evra, što je Moskva odbila, dok kineska vlada nije odgovorila. Vlada traži dodatna sredstva pošto se očekuje da će deficit tekućeg platnog bilansa biti veći od pet milijardi dolara izato što je potrebno šest milijardi dolara za servisiranje spoljnog duga, piše Borba.

Zbog pada tražnje i na tržištu Srbije počele su da padaju cene, kao što se događa i u svetu, izjavio je ministar trgovine Slobodan Milosavljević na sastanku sa članovima Američke privredne komore u Srbiji



On je izrazio uverenje da će trend pada cena, koji je započeo početkom godine, biti nastavljen u narednim mesecima, ako kompanije žele da prežive i opstanu na tržištu.

Ministar je ocenio da dosadašnja sniženja nisu dovoljna i da cene mogu i moraju još da idu dole, jer će proizvođači i preduzeća zbog krize biti suočeni sa manjkom tražnje, teškoćama u prodaji proizvoda i pronalaženju kupaca, obezbeđivanju reprograma obaveza i naplati potraživanja.

On je podsetio da su već snižene i cene hleba. "Ishrana" iz Čačka nudi hleb po 20 dinara, u "Maksiju" je pojeftinio na 28, a u SOS prodavnicama košta po 25 dinara. Cene automobila takođe su u prethodnih nekoliko meseci značajno pale, naveo je ministar, i izrazio uverenje da će takav trend biti nastavljen do kraja godine.

Ministar je, ipak, podsetio da smo na samom početku godine imali udar na inflaciju zbog povećanja akciza i ocenio da će se to ponovo dogoditi posle novog povećanja akciza na gorivo i na još neke proizvode, koji u lancu utiču na pomeranje cena i ostalih proizvoda, jer su oni osnovni inputi u proizvodnji.

Milosavljević je kazao i da je sada sezona kada cene zelene pijace rastu, jer se pojavljuju prve jagode, paradajz i krastavac iz uvoza ili plastenika u Srbiji, ukazujući na to da sada nije uporedivo analizirati te cene sa prethodnim mesecima, ali da će cene hrane u narednom periodu svakako ići naniže.

Predsednik Američke privredne komore Dejan Cvetković ukazao je da je pitanje pada cena, sa stanovišta tog udruženja, vrlo specifično, jer zavisi od tipa robe i usluga.

- U zavisnosti od industrije, neke cene padaju, neke ne, a tamo gde ne padaju, proizvođači se obično odlučuju na promotivne prodaje koje traju mesec ili dva - kazao je Cvetković.

Generalni direktor „Srbijagasa” izjavio da bi takvo rešenje obezbedilo gas za celu grejnu sezonu

Dogovor skladište gradi: Bajatović i Huber prilikom potpisivanja ugovora Novi Sad – U javnom preduzeću „Srbijagas” potpisan je juče ugovor o izgradnji nove proizvodne linije za podzemno skladište gasa „Banatski Dvor” vredan pet i po miliona evra. Radovi su finansirani iz republičkog budžeta, a ugovor su potpisali generalni direktor „Srbijagasa” Dušan Bajatović i vlasnik austrijske kompanije „Hit” Vilhem Huber.

Ugradnja nove opreme biće završena za oko 230 dana, što će omogućiti proizvodnju od pet miliona kubnih metara ovog energenta dnevno. Tako će „Srbijagas” moći da obezbedi u ovom trenutku maksimalno moguće količine gasa za potrebe stanovništva, odnosno za daljinski sistem grejanja neprekidno tokom 60 dana.

Nova proizvodna linija omogućiće da Srbija dobije neuporedivo veću energetsku sigurnost kada je reč o snabdevanju prirodnim gasom već početkom novembra. Istovremeno, kako je rečeno, sa ruskim partnerima iz „Gaspromnjefta” u toku su pregovori i o modernizaciji kapaciteta u skladištu „Banatski Dvor”.

Generalni direktor „Srbijagasa” ukazao je da u našoj zemlji postoje realne mogućnosti za skladištenje do sedam miliona kubnih metara gasa dnevno, ali da će vlada uskoro razmotriti mogućnost izgradnje još jednog skladišta prirodnog gasa koji bi sa „Banatskim Dvorom” obezbedio rezerve gasa za šest meseci, koliko i traje grejna sezona.

Radovi na izgradnji, odnosno montaži nove proizvodne linije u „Banatskom Dvoru” počeće već u ponedeljak 13. aprila.

Grad Jagodina investitorima nudi 150 hektara zemljišta u industrijskoj zoni na Koridoru 10 besplatno sa kompletnom infrastrukturom. Obaveza onog koji uzme zemljište je da po hektaru zaposli 23 radnika, ali se ove povlastice ne odnose na supermarkete i šoping molove, izjavio je gradonačelnik Jagodine Dragan Marković - Palma

"Favorizujemo proizvodnju, jer bez proizvodnje Srbija ne može, a postoji i granica kupovne moći građana", rekao je Marković i napomenuo da se otvaranjem jednog supremarketa u gradu zatvori 20 do 30 malih porodičnih radnji i ljudi ostaju bez posla.
Ovaj stav Markovića pozdravljaju lokalni trgovci, uz napomenu da su znatno osetili pad prodaje, posle otvaranja dva "Maksi" supermartekata Kompanije "Delta", koja drži i bivši "C market", DIS-a i slovenačkog TUŠ marketa.

Vlasnik lanca malih trgovinskih radnji "Mango" Radovan Živković napomenuo je da je kupovna moć građana niska, "tako da ni akcijska sniženja nemaju efekta".
"U slučaju da se otvaraju novi, zatvaraćemo naše objekte, ali će i veliki biti na gubitku, jer za 40.000 stanovnika u gradskom jezgru je i sada previše prodavnica", kazao je Živković i dodao da minimalni dnevni pazar, da bi jedan supremarket ili šoping mol opstao, treba da bude milion dinara po objektu.
Uz postojeće supremerkete, otvaranje je u Jagodini planirao "Famili market" u objektu Robne kuće Beograd, a "Merkator C" je kupio 50 ari zemljišta u samom centru grada za izgradnju supermarketa. "Idea" je iznajmila prizemlje hotela "Jagodina, izraelska kompanija CEE kupila je pet hektara zemlje za 3.000.000 evra i planira izgradnju šoping mola u koji će investirati više od 10 miliona evra.

Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS) u prva tri meseca ove godine u Srbiju se slilo oko šestotina miliona evra stranih investicija


Prema preliminarnim podacima u januaru neto priliv SDI iznosio je oko 90 miliona dolara, u februaru oko 560 miliona dolara, od čega na NIS 'otpada' oko 509 miliona dolara.

Pre nego što je počela ekonomska kriza, procene su bile da bi Srbija u 2009. godini mogla da privuče investicije ukupne vrednosti od oko tri milijarde evra, ali dosadašnji tempo ukazuje da će priliv investicija biti daleko ispod tog nivoa.

Bilo je najavljivano i da će mnoge zemlje preseliti svoju proizvodnju u Srbiju, ali do toga nije došlo jer je u međuvremenu i srpsko tržište postalo nelikvidno kao i tržišta zemalja u okruženju.

Podaci PKS govore i da su do sada najveći investitori u Srbiji bili norveški Telenor sa investicijom od 1,6 milijardi evra, slede Gaspromnjeft sa investicijom u sektor energetike od 947 miliona evra, Filip Moris sa 611 miliona evra i Mobilkom Austrija sa 570 miliona evra.

Tu su još Inteza Sanpaolo sa 508 miliona evra, nemačka Štada koja je kupila Hemofarm sa investicijom od 475 miliona evra, kompanija AB InBev vlasnik Apatinske pivare za 427 miliona evra, Nacionalna banka Grčke sa investicijom od 425 miliona evra.

Na spisku slede Merkator (240 miliona evra), italijanska Fondiaria koja je postala vlasnik DDOR Novi Sad (220 miliona evra), Lukoil (210 miliona evra), izraelski Erport siti (200 miliona evra), kao i firma Blok67 asosiets sa izgradnjom neprofitnih stanova u bloku 67 čija je investicija vredna oko 180 miliona evra.