Svakog meseca 20.000 tona za domaće tržište
Vest da će Naftna industrija Srbije u Rafineriji nafte Novi Sad početi da proizvodi evro dizel do 10 ppm sumpora svakako je ohrabrujuća jer će u Srbiji početi proizvodnja goriva koje odgovara evropskim ekološkim standardima. Ostaje žal što se sa proizvodnjom evro dizela do 10 ppm sumpora nije počelo i ranije
Činjenica je da rafinerije NIS-a do dolaska ruskog vlasnika nisu imale tehničke uslove za proizvodnju te vrste goriva, ali se sa modernizacijom rafinerije moglo startovati ranije, u periodu pre privatizacije i u tom slučaju situacija bi bila sasvim drugačija - kaže za Danas Nebojša Atanacković, predsednik Upravnog odbora Nafta A. D. povodom informacije iz NIS-a da će se na benzinskim pumpama te kompanije uskoro naći evro dizel do 10 ppm iz domaće proizvodnje.
Atanackovićdodaje da proizvodnja te vrsta goriva pogoduje i vozačima i životnoj sredini. Vozila koja koriste evro dizel manje raubuju svoje uređaje a zagađivanje životne okoline je niže, odnosno svedeno u evropske standarde. On smatra da količina od 20.000 tona evro dizela mesečno neće biti dovoljna da podmiri potrebe srpskog tržišta tako da uvoz tog goriva iz inostranstva neće biti obustavljen.
- Vreme će pokazati da li će maloprodajna cena evro dizela biti smanjena zbog toga što će se taj naftni derivat od sada proizvoditi u novosadskoj rafineriji. Takođe, videćemo da li će NIS evro dizel iz sopstvene proizvodnje prodavati samo na svojim pumpama ili će ga ponuditi i drugim prometnicima naftnih derivata. Ako to NIS učini, cena će morati da bude usklađena sa nabavnom cenom evro dizela iz inostranstva koja prometnicima omogućava maržu od sedam do osam dinara. Svi naftni derivati koji se proizvode u rafinerijama su za pet dinara jeftiniji u odnosu na njihovu maloprodajnu cenu i nisam siguran da će ta kompanija prometnicima dati maloprodajnu cenu koja bi im omogućila veću maržu - ističe Atanacković.
Mogućnosti za proizvodnju procenjene su na oko 20 hiljada tona evro dizela mesečno. Pre ovoga evro dizel je u Srbiju stizao samo iz uvoza. U NIS-u tvrde da će novi proizvod po svom kvalitetu u potpunosti odgovarati uvoznom evro dizelu.
NBS: Neće biti kredita na račun deviznih rezervi
Narodna banka Srbije (NBS) odbacila je kao neosnovane špekulacije da će bankarski krediti za likvidnost privrede biti odobravani na račun deviznih rezervi centralne banke i naglasila da se devizne rezerve koriste isključivo za odbranu kursa dinara
Pojedini mediji objavili su da je na nedavno održanom sastanku guvernera NBS Radovana Jelašića sa predstavnicima poslovnih banaka u Srbiji dogovoreno da se subvencionisani krediti za likvidnost preduzeća finansiraju na račun smanjenja deviznih rezervi.
Kako je rečeno u NBS, reč je o pogrešnom tumačenju saopštenja sa sastanka predstavnika centralne banke i poslovnih banaka, u kojem se pominju devizni "svopovi". Reč je o kratkoročnim pozajmicama bankama na osnovu otkupa dinara za devize, koje poslovne banke moraju da kupe od NBS, uz obavezu da ponovo vrate dinare prodajom svojih deviza centralnoj banci.
NBS je 16. aprila zatražila od poslovnih banaka da ne smanjuju obim kredita u odnosu na decembar 2008. i dužnicima omoguće konverziju kredita u stranoj valuti u dinarske zajmove i izmenu uslova otplate kredita. Zauzvrat, centralna banka je ponudila bankama kratkoročne dinarske kredite i oslobađanje od obaveze obračunavanja obavezne rezerve za depozite i kredite primljene iz inostranstva. U NBS je najavljeno da će više detalja o tome izneti guverner Jelašić na konferenciji za novinare 22. aprila.
Evro u utorak vredi 93,11 dinara
Dinar će prvog narednog radnog dana, u utorak 21. aprila, ojačati prema evru za 0,66 odsto ili za 62 pare, tako da će zvanični srednji kurs biti 93,11 dinara Narodna banka Srbije nije intervenisala ne u četvrtak na Međubankarskom deviznom tržištu, kada je formiran kurs koji će važiti 21. aprila. Poslednja intervencija centralne banke bila je 25. februara.
Centralna banka Srbije je saopštila da je dinar u martu nominalno depresirao prema evru za jedan odsto.
Devizne rezerve NBS u martu su smanjene za 122,5 miliona evra i na kraju tog meseca iznosile su nešto iznad 8,1 milijardu evra.
Od početka godine, centralna banka je prodala ukupno 556,4 miliona evra, pri čemu u februaru oko 175,1 milion evra.
Srpska valuta je ove godine najslabija bila 28. januara, kada je zvanični srednji kurs evra bio 96,3388 dinara, a najjača 5. januara, kada je srednji kurs bio 89,5436 dinara za evro.
„Dunavu osiguranju” bi prijala i država
Ovoj osiguravajućoj kući najviše bi odgovarao status koji trenutno ima Komercijalna banka, tvrdi novoizabrana direktorka Milenka Jezdimirović
Milenka Jezdimirović I pre izbijanja svetske ekonomske krize vlasti suzauzele, istina, načelan stav da se kompanija „Dunav osiguranje” za sada ne privatizuje. Takva odluka, međutim, ne znači i potpuno odustajanje od njegove dalje svojinske i druge transformacije. Gotovo istovremeno s takvom idejom došlo je i do promene na mestu prvog čoveka te osiguravajuće kuće – odnedavno je vodi Milenka – Mila Jezdimirović.
Otuda i prvo pitanje kako ona kao menadžer vidi dalju sudbine svoje kompanije.
– „Dunav osiguranje” se nalazi u veoma specifičnoj poziciji. Iz više razloga. Mi smo društveno preduzeće, koje mora da pretrpi transformaciju, po mom mišljenju, najpre u državni kapital. Onako kako je to urađeno sa Komercijalnom bankom, gde je strani investitor, u aranžmanu sa vladom manjinski vlasnik kapitala, do momenta konačnog opredeljivanja statusa kompanije. A to znači da u strateškoj orijentaciji vlada može da razmišlja i o mogućoj dokapitalizaciji kompanije, koja podrazumeva strateško povezivanje sa vodećim evropskim osiguravačima – kaže naša sagovornica.
Ona dodaje da u ovom kriznom trenutku privatizacija „Dunava” nije celishodna ni po kompaniju, ni po osiguranike, a ni sa stanovišta ekonomskih i ostalih interesa države.
S druge strane, potrebno je još mnogo truda unutar kompanije kako bi se u uslovima relativno nove regulative u oblasti osiguranja i žestokih konkurentskih uslova na tržištu obezbedili svi potrebni elementi da se sačuva deo tržišta i ostane na liderskoj poziciji.
– „Dunav” je kod najvećeg broja naših građana, bez obzira da li se bave biznisom ili ne, sinonim za osiguranje. To je jedna od naših prednosti koje svakako moramo da iskoristimo – ističe naša sagovornica.
Ona naglašava da je veoma važno uspostavljanje adekvatnog sistema upravljanja imovinom, kapitalom i obavezama kompanije.
– Osiguranje je svojevrsno ogledalo snage privrede i finansijske moći građana jedne zemlje. U krizi su poslovi osiguranja posebno osetljivi. Dok u bankarstvu kriza „duva u krila”, jer raste tražnja bankarskih proizvoda, pre svega pozajmica, kod osiguranja je obrnut smer: prvo se sa liste rashoda i troškova skidaju izdaci za osiguranje” – ističe generalna direktorka „Dunava”.
Iako je ukupna premija osiguranja života i ostalih vrsta osiguranja u stalnom porastu, njihovo učešće u BDP-u Srbije je i dalje skromno. U Hrvatskoj i Sloveniji ukupna premija po stanovniku 2007. bila je četiri, odnosno 13 puta viša nego kod nas. Važno je, međutim, da imamo najviši rast ukupne premije po stanovniku, a to je dokaz da imamo veliki potencijal za napredovanje.
U industriji osiguranja u Srbiji postoji više od 20 osiguravajućih kuća. Pored „Dunava”, koji je na prvom mestu sa oko trećinom ukupnog tržišta, DDOR-a sa četvrtinom i „Delta-Đenerali” sa 16 odsto, i ostali doprinose oštroj konkurentskoj utakmici. Dolazak stranih osiguravajućih kuća doneo je, kako naglašava naša sagovornica, novi impuls bržem razvoju i unapređenju delatnosti osiguranja.
Nova uloga „Dunava”
Jedna od vrlo korisnih uloga koju strateški može da odigra „Dunav osiguranje” jeste i njegovo prerastanje u institucionalnog investitora u infrastrukturne objekte na lokalnom nivou, izdavanjem municipalnih obveznica. Prava je šteta, po mom mišljenju, što u ovom momentu nema dovoljno znanja i kuraži u opštinama za tu vrstu hartija od vrednosti. Time bi „Dunav” mogao da plasira svoja akumulirana sredstva, možda jevtinije od banaka. Svi bi imali korist od toga – investitori s nižom cenom izvora finansiranja, rasteretio bi se budžet Srbije, a svako bi počeo da više razmišlja o „svom dvorištu”. Doduše u tome je potrebna podrška vlade u pogledu garancija i propisa o imovini lokalnih samouprava. Velika je mudrost i umeće da se ograničena javna sredstva iskoriste i usmere na najbolji način, smatra Jezdimirovićeva.
OTP grupa ne prodaje banku u Srbiji
Banka OTP nastaviće poslovanje u Srbiji, a prošle godine ostvarila je dobit pre oporezivanja od 1,39 milijardi dinara, što je za 33,5 odsto više nego u 2007, izjavio je predsednik Izvršnog odbora te banke Henrik Aut
Aut je kazao da mađarska OTP bankarska grupa neće prodati svoju banku u Srbiji, već da planira dalji razvoj poslovanja.
- OTP grupa planirala je proširenje poslovanja na tržišta bivših republika Sovjetskog saveza. U okviru toga razmatrana je mogućnost prodaje banaka u Slovačkoj i Srbiji, ali je u oktobru 2008. doneta strateška odluka o ostanku na srpskom tržištu - naglasio je Aut i dodao da je uprava banke procenila da tržište u Srbiji ima potencijal u kojem OTP banka posluje uspešno i stabilno i da je, dugoročno gledano, dalji razvoj poslovanja u Srbiji najbolje rešenje.
Prema njegovim rečima, ukupna bilansna suma OTP banke u Srbiji prošle godine je uvećana za 19,4 odsto na 48,3 milijarde dinara, dok je tržišni procenat porastao na 2,51 odsto.
- Ukupan kapital banke u 2008. godini iznosio je 12,54 milijarde dinara, dok je akcijski kapital banke 6,6 milijardi dinara. Povećanje akcijskog kapitala banke nije planirano za ovu godinu - naglasio je on.
Predsednik Izvršnog odbora OTP banke je naveo da je u toku reorganizacija poslovanja da bi se povećala efikasnost, precizirajući da je taj proces posledica spajanja tri banke u Srbiji - Kulske, Niške i Cepter (Zepter). U okviru reogranizacije, naveo je, zatvorene su neke manje poslovnice, koje zbog blizine većih nisu imale ekonomsko opravdanje, ali je poslovna mreža proširena otvaranjem četiri nove filijale u prethodan četiri meseca, tako da nije umanjeno prisustvo na tržištu. Po završetku reorganizacije, nije u planu smanjenje broja zaposlenih, kazao je Aut, ali nije naveo njihov broj.
- Strategija poslovanja OTP banke u Srbiji je da poveća broj klijenata među stanovništvom i da održi broj klijenata u privredi. Naravno da ne planiramo dinamičan rast u ovoj godini, ali želimo da, kada kriza prođe, budemo spremni za dalji razvoj - istakao je on.
Aut je ocenio da je svetska ekonomska kriza uticala i na pad tražnje za kreditima u prvom tromesečju ove godine, ali ne u toliko značajnoj meri koliko se pretpostavljalo.
- Logično je i da, zbog kretanja kursa i efekata svetske krize, dođe do određenog broja kašnjenja pri otplati kredita, ali ni taj broj nije veliki. Banka je, u okviru standardnih procedura, u redovnom kontaktu sa svim klijentima i za sada se ne očekuju znatna kašnjenja, ni po obimu ni po trajanju - naveo je on.
Aut je ocenio i da se restriktivna monetarna politika Narodne banke Srbije pokazala korisnom u kriznoj situaciji, navodeći da građani nisu prezaduženi, a da su banke na srpskom tržištu visoko kapitalizovane i imaju znatne rezerve za pokrivanje kreditnog rizika.
- Naravno da kriza utiče na srpsku privredu, ali strogi monetarni propisi i budžet jesu garancija da će situacija u Srbiji ipak biti stabilnija nego u drugim zemljama u tranziciji - kazao je on.
Ključni problemi su identifikovani na svim nivoima, rekao je Aut i dodao da se na njihovom rešavanju radi kroz program mera koji Vlada preduzima, što ima stabilizujući efekat.
- Aktivna uloga poslovnih banaka koje ozbiljno razmatraju predlog Vlade da ne smanjuju postojeći nivo plasmana na srpskom tržištu, u kombinaciji sa najavljenim aranžmanom s Međunarodnom motenarnim fondom (MMF), dodatno će stabilizovati finansijsko tržište u Srbiji i očuvati makroekonomsku stabilnost - zaključio je predsednik Izvršnog odobora OTP banke u Srbiji Henrik Aut.
|
