Izvoz je jedini način da se reši pitanje viška mleka, smatraju u ovoj fabrici

Mlekara u Šapcu dobitnik je priznanja „Kapetan Miša Anastasijević“ kao najbolji izvoznik na području 14 gradova i opština Mačvanskog i Kolubarskog okruga, koje dodeljuje Regionalna privredna komora u Valjevu. U protekloj godini šabačka Mlekara je ostvarila izvoz od 9,6 miliona evra, a za prva dva meseca ove godine na stranom tržištu prodala je svoje proizvode u vrednosti od oko 1,35 miliona evra.

Šapčani su izvozili u zemlje potpisnice Cefta sporazuma – Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i Hrvatsku. Najviše su plasirali dugotrajni program: feta sir, ala kajmak, sterilno i čokoladno mleko. U odnosu na vreme pre privatizacije – fabriku je kupio koncern „Farmakom MB“ Miroslava Bogićevića – izvoz je višestruko povećan.– Ove godine planiramo izvoz od 11 miliona evra. Prvi meseci u godini obično su slabiji, a prodaja najbolje ide od maja do septembra. Dešava se da u tom periodu nemamo dovoljno svojih transportnih mogućnosti, pa angažujemo prevoznike sa strane. Nažalost, ulaskom u Cefta proizvođači su ostali bez stimulacije za izvoz od 20 odsto, koja bi nam omogućila da budemo još konkurentniji – kaže za naš list direktor Zoran Matić.

Mlekara je, takođe, ostvarila kontakte sa kupcima iz Albanije, ali i sa nekoliko potencijalnih partnera iz Rusije, tako da postoje realni izgledi da tokom godine uđe i na ovo veliko tržište. U tom slučaju u potpunosti bi uposlila svoje proizvodne kapacitete. Trenutno, šabačka Mlekara dnevno prerađuje 200.000 litara sirovog mleka, a u mogućnosti je da preradi 260.000 litara. – Izvoz je jedini način da se reši pitanje viška mleka, o čemu bi svi morali da povedu računa. Bilo bi dobro da država direktno pomogne fabrike, kako bi se stanje u mlekarskoj industriji stabilizovalo, jer je to u interesu i desetina hiljada neposrednih proizvođača. U suprotnom, ponovo će doći do neravnomernosti ponude, stočari će početi da prodaju grla klanicama, a onda ćemo za šest meseci imati nedostatak mleka i veće cene – objašnjava Matić.

Prema njegovim rečima, izvoz mleka i mlečnih proizvoda iz Srbije u zemlje EU za sada nije moguć. To je konstatacija proistekla posle posete evropske komisije koja je u našoj zemlji boravila od 19. do 31. januara ove godine. Iako četiri domaće mlekare – Šabačka, Somborska, Subotička i Imlek ispunjavaju sve tehničko-tehnološke uslove, na ispitu su pali neposredni proizvođači. – Utvrđeno je da naši stočari još nemaju dovoljan kvalitet sirovog mleka za EU. Međutim, tome bi trebalo dodati i određenu neblagonaklonost EU da pusti nove mlekare na svoje tržište – ističe Matić.

Prosečna kamata na kratkoročne pozajmice u Srbiji u martu iznosila je više od 57 odsto, što je najviša kamata, ne samo u regionu, već i u Evropi


B92 je istaživao zašto su kamate na kratkorične bankarske pozajmice u Srbiji najskuplje u Evropi. Prosečna kamata na kratkoročne pozajmice u Srbiji prošlog meseca iznosila je nešto više od 57 odsto, pokazuju podaci Narodne banke Srbije. Na osnovu tih pokazatelja, građani Srbije plaćaju najskuplje zajmove ne samo u regionu, nego i u Evropi.

Krajem prošle godine prosečna kamata na kratkoročne kredite u Srbiji iznosila je oko 30, a u januaru skoro 33 odsto.

Na tržištu Srbije, reklo bi se, konkurencija nikad veća. Sada u našoj zemlji posluju 34 banke i sve one imaju jednu zajedničku, jasno uočljivu karakteristiku u poslovanju - visoke marže na skoro sve vrste pozajmica.

Zato i ne čudi, slažu se i ekonomisti, što prosečna kamata na keš i potošačke kredite, kreditne kartice i minuse na tekućim računima iznosi neverovatnih 57,38 odsto.

“Mi imamo, ne samo sada, nego i u ranijem periodu, zelenašku kamatnu stopu”, kaže Saša Đogović iz Instituta za tržišna istraživanja.

“To je prevashodno posledica visokog rizika koji postoji ovde, koji se ukalkuliše u cenu novca, odnosno prilikom formiranja kamatne stope. I to je posledica kreditno monetarne politike koju vodi Narodna banka Srbije”, smatra on.

Monetarna politika Narodne banke Srbije, istina, već dugo je vrlo oštra.

Guverner Jelašić to pravda održavanjem stabilnosti cena.

Bankarima je, međutim, upravo to jedan od razloga za visoke kamate.

Austrijska kompanija, pobednik na drugom tenderu, jedina je u zakonskom roku otkupila tendersku dokumentaciju za strateškog partnera Borskom kombinatu

Čini se da je Bor, ipak, sudbinski predodređen da dugoročno sarađuje sa austrijskom kompanijom A-tek, u vlasništvu bečkog industrijalca Mirka Kovača. Istina, nisu Austrijanci prošle godine uspešno krunisali pobedu na drugom tenderu za kupovinu borske kompanije (pobedili su ponudivši 466 miliona dolara za njenu imovinu), zato što nisu na vreme platili ugovorom predviđeni iznos, ali – oni se ne predaju. Najpre su kupili veoma perspektivnu Fabriku opreme i delova (donedavno u sastavu Borskog kombinata) a zatim su se i ove godine (jedini)na vreme prijavili za otkup tenderske dokumentacije i kupovinu 40 odsto vrednosti cele borske kompanije. Već svima daju do znanja da su spremni da ulože 116 miliona dolara u obnovu borskog rudarstva u novoformiranom preduzeću (matična firma, rudnici bakra u Boru i Majdanpeku i topionica u Boru) u kome je srpska država trenutno većinski vlasnik.

Austrijanci su spremni, a Borani se raduju što je austrijska kompanija istrajna i čvrsta u namerama. Hrabri i što velika borska Fabrika opreme i delova (FOD), sada u vlasništvu A-teka, dobro posluje, a podjednako hrabri i što je novoformirano borsko preduzeće, kome je kriza opasno pripretila, država uzela u svoje vlasništvo, kao kompaniju od dugoročnog strateškog značaja. Eto prilike, računaju Borani, da država konačno uskoro izgradi u Boru najsavremeniju topionicu bakra (garancijom za robni kredit od 130 miliona dolara) i reši ovu kompaniju i Borane višedecenijskih ekoloških nevolja i – prilike da Austrijanci, investicijom od 116 miliona dolara, obnove odavno dotrajalu rudarsku mehanizaciju u Boru i Majdanpeku.

Novi direktor borske kompanije (od novembra prošle godine) Blagoje Spaskovski kaže da ga veoma raduje što se jedna tako velika kompanija prijavila da otkupi tendersku dokumentaciju i da bude strateški partner Borskom kombinatu. Sasvim je, veli, izvesno da su se Austrijanci uverili da je proizvodnja bakra u Boru i Majdanpeku dugoročno perspektivna. Poslujući godinu dana u borskoj Fabrici opreme i delova, oni su sigurno poverovali da je tačna procena borskih i svetskih stručnjaka da Bor trenutno ima milijardu 216 miliona tona overenih rezervi rude bakra i u toj rudi 4.643 000 tona bakra, gotovo 300.000 kilograma zlata i blizu 1.200.000 kilograma srebra. A procenjuje se da su neoverene rezerve dvostruko veće i od onih koje su uspešno eksplatisane u minulih 105 godina.

Spaskovski je uveren da će A-tek do 21.aprila, posle otkupljene dokumentacije, dostaviti i obavezujuću ponudu za strateškog partnera. Uveren je, takođe, da će ova kompanija ulagati i više nego što je tenderom i predviđeno, i da će ubrzo postati i većinski vlasnik Borskog kombinata, sa 60 odsto učešća u ukupnom vlasništvu.

Posredstvom borskih lokalnih medija, Borani su već dosta saznali o austrijskoj kompaniji i njenom mestu u svetskoj proizvodnji bakra. Budući strateški partner (i vlasnik) njihove kompanije ima već svoje firme u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj, Francuskoj, Španiji, Italiji, Velikoj Britaniji, Poljskoj, Hrvatskoj, Češkoj i Sloveniji. A ima ih i u Americi, Australiji i Kini. U Srbiji su vlasnici i subotičkog „Severa“.



Pomoć austrijske države

Nezvanično, iza namere da A-tek postane strateški partner (i budući vlasnik Borskog kombinata) stoji i austrijska država, posredstvom austrijske privredne komore. Upućeni tvrde da je moguće da i za Bor bude postignut međudržavni sporazum Srbije i Austrije, sličan onom između Srbije i Rusije, po kome je ruski „Gasprom“ postao većinski vlasnik našeg NIS-a.