Ako ne bude odgovarajuće ponude, postoji mogućnost da ne bude privatizacije Sajma, ali o tome odlučuje Agencija za privatizaciju, kaže Trpković


Privatizacija u Srbiji je pri kraju, i gotovo sigurno se može reći da je u domaćoj privredi ostalo malo društvenih kompanija koje bi mogle biti interesantne kupcima. Jedna od njih je svakako Beogradski sajam koji može postati predmet interesovanja, kako zbog lokacije, tako i zbog poslovnih rezultata, odnosno delatnosti. O toku privatizacije Anđelko Trpković, direktor Sajma, za Biznis kaže:

- Najveći deo aktivnosti u vezi s privatizacijom je već završen. Ostalo je prikupljanje ponuda koje će trajati do 15. maja ove godine. Posle se sastaje tenderska komisija, koja otvara ponude i odlučuje o najboljim. Ukoliko ne bude odgovarajuće ponude postoji mogućnost da ne bude privatizacije, ali o tome odlučuje Agencija za privatizaciju i oni sprovode aktivnosti u skladu sa svojim ovlašćenjima.



Budući da je svetska ekonomska kriza stigla i kod nas, da li je sada pravo vreme za privatizaciju ili bi možda bilo bolje da se sačeka povoljniji trenutak?

- Moj lični stav je da i u vreme krize ljudi moraju da rade dobre poslove. Kada je kriza, posebno morate da vodite računa o svakom dinaru i svakom evru koji ulažete. Beogradski sajam je odlično preduzeće i budućnost Beogradskog sajma biće dobra za svakog ko bude njime upravljao jer je ovo najznačajniji sajam na Balkanu. Kriza najviše pogađa one osrednje i one koji loše posluju, a ovo je odličan projekat i kriza na njega ne može da utiče.



Nedavno je došlo do inicijative da se Sajam proglasi spomenikom kulture. Da li je to bio pokušaj odlaganja privatizacije?

- Ne, i taj ceo postupak je okončan tako što je pronađen okvir kojim će Hala 1 biti zaštićeni spomenik kulture. Očuvanje spomenika kulture ne treba da dovodi u pitanje budućnost Sajma. Ono što je pečat jednog prošlog vremena treba sačuvati, ali nikako ne treba dozvoliti da to ospori ono što neke buduće generacije stvaraju.



Kako bi, po Vašem mišljenju, trebalo da izgleda firma koja bi u budućnosti preuzela Beogradski sajam?

- Mogu da opišem kako ja vidim poželjnog kupca. To bi trebalo da bude neko ko ozbiljno učestvuje u svetskoj sajamskoj industriji, neko ko može da napravi internacionalizaciju naših događaja i da učini da Beogradski sajam bude najbolji na Balkanu. Privatizacija ne podrazumeva promenu vlasništva kao osnovni cilj, već traženje strateškog partnera koji će omogućiti dalji razvoj i nastaviti trend rasta Sajma.



Šta idealan strateški partner treba da donese Sajmu?

- Ozbiljni kupci najviše mogu da doprinesu internacionalizaciji događaja i da nastave sa investiranjem u sajamsku infrastrukturu. Moj najveći problem je bila internacionalizacija i o tome sam često razgovarao i sa kolegama iz najjačih sajamskih industrija. Na primer, skoro sam direktoru Minhenskog sajma objašnjavao da je najveći problem to što ja organizujem drugi najveći sajam knjiga u Evropi, a on ne zna da ja postojim. Čuo je za Frankfurtski, sajam knjiga u Parizu, pa čak i sajam dečjih knjiga u Bolonji, a za naš, iako je drugi najveći u Evropi, nije.



Kolika je procenjena vrednost Sajma i šta je najvrednije u preduzeću Beogradski sajam?

- O vrednosti Sajma ne mogu da govorim zbog toga što je privatizacija u toku, ali mogu da vam kažem da je najvrednija stvar portfolio sajmova. Mi organizujemo četrdeset sajmova, od čega sedam od apsolutnog regionalnog značaja. Inače, Beogradski sajam se sastoji iz dve komponente, upravljanje objektima i organizacija događaja i potencijalni kupac mora da nastavi da razvija oba segmenta koji sada veoma uspešno posluju. Posle privatizacije mora da bude i bolje jer je jedan od uslova, za onog ko kupi Sajam, da mora deset godina da nastavi sa delatnošću i da rezultati budu najmanje jednaki našem rekordnom rezultatu iz 2007. godine.



Da li će biti otpuštanja radnika nakon privatizacije?

- Beogradski sajam je jedno od retkih društvenih preduzeća koje je smanjilo broj zaposlenih u protekle četiri godine. Mi smo 2004. godine imali 259 zaposlenih, a danas ih je 223 i dvoje treba da odu u penziju što znači da ćemo privatizaciju dočekati sa 220 radnika. Mi pružamo usluge, a kada to radite ne možete da govorite o tome da imate višak zaposlenih, nego samo da imate manjak posla. Beogradski sajam će nastaviti sa trendom rasta tako da mi nikada nećemo imati višak zaposlenih nego, možda ponekad, manjak posla.



Da li je planirano uvođenje nekih novih delatnosti nakon privatizacije?

- Svaki sajam se trudi da pronađe što više pratećih sadržaja koji će donositi prihode. Mnogo je bitnija činjenica koliko prihoda Sajam donosi državi i gradu u kojima radi od toga koliko je dobro preduzeće u okviru kojeg se Sajam nalazi. Sajamska industrija u Nemačkoj je to najpreciznije izmerila i oni su došli do zaključka da jedan evro koji se stvori na sajmu generiše trinaest evra u privredi grada. Prema njihovim merenjima, kada je reč o rastućim tržištima kao što je naše, taj odnos je jedan prema petnaest. Beogradski sajam generiše više od 4000 radnih mesta. Mi radimo 258 dana u godini i indirektni doprinos beogradskoj privredi i privredi Srbije bio je prošle godine 250 miliona evra.



Kakvi su Vaši planovi za ovu godinu, koja je ne samo godina privatizacije već i godina najveće svetske ekonomske krize?

- Završićemo 2009. godinu uspešno jer mi uvek idemo šest meseci unapred. Već sada radimo na realizaciji jesenjih događaja. Nastavićemo sa trendom rasta i bez obzira na krizu trudićemo se da, bar za nekoliko procenata, budemo bolji nego prošle godine.



Koga smatrate najozbiljnijom konkurencijom, kako u regionu tako i u Srbiji?

- U sajamskoj industriji postoji jedna dobra stvar a to je da mi, pre svega, sebe smatramo prijateljima i ljudima koji imaju jedan zajednički zadatak - da promovišu sajam kao mogućnost da se kompanija predstavi; svi zajednički radimo na tome da ljudi sajam vide kao mesto na koje moraju da dođu, pa tek onda sebe vidimo kao konkurente koji jedni drugima uzimaju posao. Ono što mi imamo od konkurencije u regionu je ono što je u krugu od 400 kilometara. To su: Zagreb, Budimpešta, Bukurešt, Plovdivski sajam u Bugarskoj, kao i lokalni konkurent, Novosadski sajam. Iako su se Novosadski sajam, kao i sajmovi u Kragujevcu, Nišu i Leskovcu poslednjih godina znatno razvili, ipak lokalni sajmovi nikada ne mogu da budu naša konkurencija. Dobro je da postoje i da lokalne zajednice imaju svoje manifestacije, ali svi oni moraju da shvate da ne treba da rade kopije velikih sajmova nego da pronađu nešto specifično čime će privući publiku. U tome je uspeh, ne praviti kopiju Sajma građevine koji mi organizujemo već naći jedan segment, pa neka to budu kvake, gume za izolaciju prozora i okupiti sve najjače firme sa Balkana koje se bave proizvodnjom ovih komponenti. Budućnost sajamske industrije ide ka specijalizaciji. Inače, kada se uporedimo sa regionom, Beogradski sajam je apsolutno na poziciji koja nam i pripada, a to je da smo najbolji sajam na Balkanu i jedan od retkih sajmova koji svake godine beleži rast u poslovanju. Naša osnovna jedinica mere je kvadratni metar, ali tu jedinicu imamo usled nemogućnosti da izmerimo količine kontakata; kada bismo izmerili koliko se kontakata napravi godišnje na našim sajmovima i koliko se poslova sklopi bili bismo daleko ispred svih ostalih.



Kolika je Vaša plata?

- Moja plata je 114.000 dinara, ali važniji je podatak da je prosečna plata na Sajmu oko 60.000 dinara. Članovi Upravnog odbora dobijaju naknade u visini prosečne plate koju je Vlada odredila, znači oko 40.000 dinara. Mi smo državno preduzeće koje ne uzima ni dinar iz budžeta. Apsolutno se sami finansiramo.

NIS-ove deonice zaposlenima i građanima stižu najkasnije do 10. avgusta. – „Diloitova” procena precenila vrednost akcija

Poslovna zgrada NIS-a u Novom Sadu (Foto Tanjug) Da se procena vrednosti NIS-a, koju je uoči privatizacije radio „Diloit i Tuš”, a prema kojoj je100 odsto kapitala procenjeno na 2,2 milijarde evra, pokazala tačnom građani Srbije i zaposleni u NIS-u bi za jednu akciju danas mogli da dobiju po 270 evra.

Kako je 51 odsto akcija NIS-a prodato za 400 miliona evra, ruski „Gasprom” je dužan da akcionarima plati akciju po ceni po kojoj su je i oni pazarili, a to je 96 evra. Dakle, 2,8 puta manje od „Diloitove” procene, potvrđuje u razgovoru za „Politiku” Đorđe Petrović, predsednik Skupštine Udruženja budućih akcionara NIS-a.

– U startu se znalo da je procena „Diloita” nerealna. Ako je NIS 1991. godine, kada su u njegovom sastavu još bili Rafinerija ulja Beograd, NIS-Gas i FAM, vredeo 1,9 milijardi dolara kako je moguće da sada posle naftnog embarga, izdvajanja „Srbijagasa”, „Transnafte”, prodaje FAM-a i Rafinerije ulja, vredi više – pita Petrović i dodaje da se vrednost kompanije veštački pumpala.

Na pitanje da li je i pod kojim uslovima moguće naplatiti akciju po 270 evra, Petrović odgovara da se ta cena najverovatnije nikada neće postići, a ako se nekim čudom i dogodi „Gaspromnjeft” bi mogao svoje akcije koje je pazario po 96 evra da iznese na berzu i prodaje po ceni bezmalo tri puta većoj.

– Prosta računica pokazuje da je procena „Diloita”, zbog koje je i nastala cela zabuna oko vrednosti NIS-ovih akcija, skoro tri puta veća od one po kojoj je NIS prodat. Samim tim vrednost akcija manjinskih akcionara umanjuje se za tri puta i ona sada iznosi oko 4,4 odsto ukupnog kapitala kompanije – tvrdi Petrović.

Inače, novi većinski vlasnik NIS-a dužan je da najkasnije do 10. avgusta podeli akcije zaposlenima i bivšim zaposlenima, kaže za „Politiku” Goran Takić, predsednik Jedinstvene sindikalne organizacije NIS-a. „Gaspromnjeft” je u obavezi da dve godine nakon toga zaposlenima i građanima ponudi da otkupi njihovih 19,4 odsto akcija, koliko im ukupno pripada, i proporcionalno tome poveća svoje učešće u NIS-u.

Takić se slaže da u uslovima svetske ekonomske krize nema šanse da se jedna akcija naplati 270 evra, koliko one vrede po „Diloitovoj” proceni. Oni koji se nadaju toj ceni moraće da pričekaju, smatra on i dodaje da mali akcionari koji ne budu želeli da prodaju „Gaspromnjeftu” svoje akcije mogu angažovati brokera da im akcije prodaje na berzi.

Branko Pavlović, savetnik Udruženja budućih akcionara, predlaže malim akcionarima da ne prodaju odmah svoje akcije, već da sačekaju završetak modernizacije kompanije, kada bi njihoveakcije trebalo da vrede više.

Dušan Mrakić, državni sekretar u Ministarstvu energetike, potvrđuje da bi do sutra trebalo da bude formirana radna podgrupa za podelu NIS-ovih akcija kako bi ih građani i radnici NIS-a dobili u predviđenom roku.

Cena zaduživanja u Srbija niža je za 1,5 odsto, jer je Monetarni odbor Narodne banke juče snizio referentnu kamatnu stopu sa 16,5 na 15 odsto. U obrazloženju Monetarnog odbora se između ostalog ističe da je „ublažavanje restriktivnosti monetarne politike posledica usporavanja inflacije u martu ali i očekivanja niske inflacije u narednom preriodu. Tome treba dodati i najavu aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom koji bi trebalo da doprinese održavanju makroekonomske ravnoteže”


Boško Živković, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže za Danas da korekcija bazne kamatne stope za 1,5 odsto predstavlja značajno jednokratno sniženje, koje neće značiti inflatorni pritisak, jer problem ne leži u inflaciji veću recesiji i njenom razornom dejstvu na realni sektor.

- Zadržavanje visoke referentne kamatne stope nije nužnost, a argument u prilog tome su opadajuća stopa rasta BDP i nagli pad industrijske proizvodnje. Sa korekcijom referentne kamatne stope trebalo je krenuti mnogo ranije, ali je važno da snižavanje te kamate bude postepeno i da se prate efekti kako bi na vreme moglo da se reaguje. Trebalo bi, takođe, reći da ta korekcija neće uticati na rebalans budžeta, ali hoće na realni sektor, jer će cena zaduživanja biti niža, pa će novi ali i reprogramirani krediti najverovatnije imati nešto niže kamatne stope. Što je dobro, s obzirom na to da su u Srbiji ekstremno visoke kamatne stope - ističe Živković.

I Pavle Petrović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i urednik Kvartalnog monitoringa, podržava odluku Monetarnog odbora NBS.

- To je dobra mera, ali je zakasnela. Jer većpočetkom godine bilo je jasno da je osnovni problem Srbije velika recesija, a ne inflacija koju će recesija i pad tražnje skočiti.

Administrativana promena cena uticala je na formiranje pogrešnog mišljenja da je inflacija veliki problem, i to je odložilo odluku o snižavanju bazne kamatne stope NBS. To što su cene na malo u januaru i februaru bile visoke, to je samo posledica administrativnog prilagođavanja. Bila je, dakle, pogrešna percepcija da će kombinacija mera - visoke referentne kamatne stope uz fiskalnu potrošnju - stimulisati proizvodnju i da će to omogućiti da se izbegne recesija. Činjenica je, međutim, da je recesija sve dublja dok se bazna kamatna stopa pokazala neefikasnom u odbrani kursa. Banke sada više nemaju mogućnost da izađu iz repo operacija da bi kupovale devize. To drugim rečima znači da bi niža referentna kamatna stopa zadržala banke u repo operacijama koje donose dobar i siguran prinos. Kako sada stvari stoje, trebalo bi i dalje ići na snižavnje bazne kamatne stope, i spustiti je na nivo iznad stope inflacije - konstatuje Petrović.

On ističe da je neophodno monetarno opuštanje, “jer to neće uticati na skok inflacije, s obzirom na to da je potrošnja stala”. Kao ilustraciju za to Petrovićnavodi podatak da je trgovina na silaznoj putanji za oko 20 odsto.

Inače, Monetarni odbor Narodne banke je ove godine dva puta izvršio korekciju osnovne kamate, najpre za 1,25 procentnih poena (na 16,5 odsto) i juče na 15 odsto. Najniži nivo referentna kamatna stopa imala je krajem oktobra 2007. godine kada je iznosila 9,5 odsto, dok je najviši nivo od 18 procenata zabeležen u septembru 2006. godine, kada je i uvedena.

Vlada Srbije je usaglasila novi paket ekonomskih mera, izjavio ministar ekonomije Mlađan Dinkić. Uskoro javni radovi za građane bez posla

Novi paket mera štednje podrazumeva racionalizaciju administracije na svim nivoima u državi, kaže potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić. On je najavio i novi paket mera za podsticaj zapošljavanja u borbi protiv efekata finansijske krize. Prema njegovim rečima, za zapošljavanje i javne radove ove godine planirano je tri milijarde dinara.

Dinkić kaže da će nove mere štednje javnosti narednih dana predstaviti premijer Mirko Cvetković i resorni miinstri.

Kao jednu od mera podsticaja zapošljavanja Dinkić je najavio da će država finansirati zapošljavanje 10 000 pripravnika, a privatnici neće imati obavezu da ih posle godinu dana zadrže na poslu.

“Oni će dobiti šansu od države. Godinu dana će imati platu od države, plaćene poreze i doprinose, a ukoliko se pokažu kod novog poslodavaca ja sam siguran da će nakon godinu dana dobiti posao“, očekuje ministar ekonomije.

“U svakom slučaju, u ovo najteže doba globalne finansijske krize, odradiće pripravnički staž. I ta sredstva koja planiramo za ovu godinu su tri puta veća nego što smo izdvojili za prošlu godinu“, kaže Dinkić.

Potpredsednik Vlade je istakao da je politika javnih radova pomogla da se prevaziđe kriza tridesetih godina prošlog veka i da je to jedan od načina borbe protiv sadašnje krize koja ima slične efekte.

Vlada će zbog toga u ovoj godini izdvojiti milijardu i dvesta miliona dinara za javne radove.

“Program javnih radova će pre svega biti namenjen ugroženim kategorijama stanovništva koje ne mogu da nađu posao pod ovim okolnostima i biće namenjen pre svega manje razvijenim opštinama u Srbiji“, naveo je Dinkić.

“Na taj način očekujemo da neki ljudi koji su trenutno na birou za nezaposlene, posebno ugrožene kategorije, koje ne mogu na drugi način da nađu posao, dobiju sada priliku da obavljanjem društveno korisnih delatnosti dobiju platu iz državnog budžeta i na taj način premoste ove godinu svetske ekonomske krize“, rekao je ministar ekonomije.

Dinkić je sa predstavnikom Ujedinjenih nacija i ambasadorom Španije u Srbiji potpisao dokument za podršku nacionalnim naporima za promovisanje zapošljavanja i upravljane migracijama.

Ovaj program vrednosti oko 6 miliona i sto hiljada dolara iz španskog Fonda za ostvarivanje milenijumskih ciljeva u naredne tri godine sprovodiće Vlada Srbije i agencije UN-a.

Dinkić sa predstavnicima sindikata

Dinkić je danas razgovarao sa predstavnicima Saveza samostalnih sindikata Srbije o merama koje Vlada Srbije sprovodi radi ublažavanja efekata svetske ekonomske krize.

U saopštenju sa sastanka se navodi da je Dinkić predstavio prve rezultate mera koje Vlada sprovodi kroz usvojeni Program i naveo da je, nakon više od mesec dana otkako se odobravaju krediti sa subvencionisanim kamatama, odobreno oko 148 miliona evra kredita za likvidnost za 1.707 preduzeća.

Od početka programa, ukupna tražnja za ovom vrstom kredita malih, srednjih i velikih preduzeća iznosi blizu 500 miliona evra, a Dinkić je rekao da će Vlada Srbije rebalansom budžeta pojačati ovu kreditnu liniju sa dodatne dve milijarde dinara.

Dinkić je potvrdio i da će banke koje su se uključile u program kreditiranja privrede sa subvencionisanim kamatama ove nedelje odobriti i prve investicione kredite.

Predstavnici Saveza samostalnog sindikata Srbije upoznali su predstavnike Ministarstva ekonomije sa konkretnim problemima sa kojima se susreću u razgovorima sa radnicima.

Na sastanku je potvrđeno, kako se kaže u saopštenju, da će Vlada Srbije aktivno učestvovati u rešavanju tekućih problema u privredi, kao i da će kroz razne forme obezbeđivanja likvidnost i primenom različitih modela privatizacije pomoći da preduzeća prevaziđu kriznu 2009. godinu.