Posle problema sa vodom, „Zastava” juče ostala i bez gasa, pa se prešlo na alternativna goriva. – U „Srbijagasu” demantuju da je bilo isključenja

Tek što je prevaziđen problem sa vodom, „Zastavu” je juče zadesio novi peh. Pogoni u kojima se sklapa „punto” ostali su bez gasa, a montaža vozila je ponovo obustavljena. Doduše nakratko, pošto je gradska toplana, kako saznajemo, prešla na – ugalj. Ovo su juče za „Politiku” izjavili predstavnici sindikata i pojedini direktori kragujevačke fabrike automobila, a iz ovdašnje filijale „Srbijagasa” stigao je demanti svih ovih informacija, s obzirom na to da, kako nam je rečeno, isključenja gasa uopšte nije bilo.

Prema rečima predsednika Samostalnog sindikata „Zastava automobila” Zorana Mihajlovića, farbanje školjki u „Lakirnici” prekinuto je tačno u 11 sati, nakon što je ovaj pogon ostao bez energije.

– Montaža „punta” ponovo je obustavljena, pošto „Lakirnica” ne može da funkcioniše bez gasa. Ne znam kako je došlo do isključenja i zbog čega, niti da li i koliko „Zastava” duguje za gas. Jedini što znam jeste da je ovo prevršilo svaku meru i da se ljudi iz „Fijata” ne snalaze u ovoj cirkusijadi – izjavio je Mihajlović za naš list, navodeći da očekuje da će posle isključenja vode i gasa „na red, najverovatnije, doći i struja”.

Predrag Džajević, direktor kragujevačke ispostave „Srbijagasa”, demantovao je, međutim, ove informacije. U izjavi za „Politiku” on je rekao da je nakon vesti koje su stigle do njega odmah pozvao nadležne u Beogradu, te da mu je iz vrha poslovodstva „Srbijagasa” rečeno da tokom jučerašnjeg dana „Zastavi” nije isključivan gas.

– Čitavog prepodneva novinari su me zvali da pitaju šta se dešava i da li je istina da je „Zastavi“ isključen gas. Odmah sam pozvao svog direktora u Beogradu, koji mi je rekao da nije bilo nikakvog isključenja – izjavio je Džajević za naš list.

Problema sa montažom „punta“ ipak je bilo. To je potvrdio upravo direktor „Lakirnice“ Milenko Vuković, koji je u izjavi za „Politiku“ rekao da je farbanje školjki juče obavljeno uz ogromne poteškoće. Prema njegovim rečima, montažu „punta” od samog početka prate problemi, a juče je, kako je naveo, bilo problema u snabdevanju sa svim energentima.

– Umesto u šest sati, farbanje vozila je počelo oko pola osam. Imali smo problema sa svim energentima, a poteškoće su nas pratile tokom čitavog jučerašnjeg dana. Ipak, nekako smo uspeli da se iskobeljamo i završimo farbanje pristiglog kontingenta. Ovako više, međutim, ne može. Ako ja nešto planiram za šest, a ne mogu da počnem ni posle dva sata, od tog posla nema ništa – poručio je Vuković.

Inače, „Zastava” je krajem prošle nedelje uspela da izmiri prvu ratu duga za vodu u iznosu od 1,6 miliona dinara. Sredstva za ovu obavezu su, prema rečima radničkog lidera Mihajlovića, pronađena u fondu iz kog se zaposlenima isplaćuju zarade.

Smanjenje troškova državne administracije

* Povećanja akciza na gorivo* Porez i na mobilne telefone * Sva ministarstva smanjuju rashode za četvrtinu * Sve plate u javnom sektoru iznad 40.000 dinara neto biće oporezovane sa 10 odsto * Procene da 30 odsto od 80.000 zaposlenih u državnoj administraciji „ništa ne radi“


Vlada Srbije dostavila je Međunarodnom monetarnom fondu izmenjeni paket mera za pokrivanje budžetskog deficita iz kojeg je izostavljeno uvođenje privremenog poreza na zarade od šest odsto. Paket koji je dobio naziv „Plan za ekonomsku stabilizaciju Srbije“ predviđa uštede u javnom sektoru od 89 milijardi dinara i dodatni prihod od 16 milijardi dinara kroz uvođenje novih ili povećanje pojedinih poreza, saopštili su juče na konferenciji za novinare premijer i ministri u Vladi Srbije.


Premijer Mirko Cvetković izjavio je da novi paket ima za cilj da stabilizuje ekonomske prilike u zemlji i da je rečo najmasivnijem fiskalnom prilagođavanju u javnom sektoru. Od neophodnog iznosa od 100 milijardi dinara, oko 85 odsto biće dobijeno kroz smanjenje troškova državne administracije, a preostalih 15 odsto kroz povećanje prihoda. On je naveo da paket čini niz operativnih mera od kojih su neke privremenog karaktera, kao i niz strateških mera usmerenih na smanjenje administracije i kontrolu rada javnih preduzeća što bi državnu upravu trebalo da učini efikasnijom. Uz to, paket ima za cilj i da podstakne privrednu aktivnost i zapošljavanje, ulaganja u infrastrukturu i javne radove.

- Nalazimo se pred ozbiljnim iskušenjima, ali ćemo realizacijom plana obezbediti stabilnost i prebroditi krizu - zaključio je Cvetković.

Ministarka finansija Diana Dragutinovićprecizirala je da će novi budžet biti projektovan sa deficitom od tri odsto bruto domaćeg proizvoda i da će mere za povećanje prihoda doneti budžetu 16 milijardi dinara, a da će nakon rebalansa budžeta deficit iznositi 90 milijardi dinara.

- Na prihodnoj strani odlučili smo se za dalje povećanje akciza na benzin i dizel za dva odnosno četiri dinara. Takođe, planirano je uvođenje akcize na račune za mobilne telefone i povećanje poreza na imovinu i upotrebu luksuznih automobila, jahti i aviona. Uvešćemo i privremenu naknadu koja će podrazumevati oporezivanje prihoda od kapitala, autorske honorare i druge ugovorne usluge. Ostalo je moralo da se nađe na rashodnoj strani i zato će sva ministarstva smanjiti rashode za 26 odsto što će doneti 40 milijardi dinara. Predviđeno je i smanjenje troškova za 40 odsto svim budžetskim korisnicima koji imaju sopstvene prihode što donosi 12 milijardi dinara, smanjenje transfera lokalnim samoupravama za 15 milijardi dinara, smanjenje troškova javnih preduzeća odnosno uplata 100 odsto njihove dobiti u budžet što donosi pet milijardi dinara, kao i smanjenje troškova Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje za četiri milijarde dinara. Na kraju planirano je i smanjenje troškova zarada na svim nivoima vlasti za 13 milijardi dinara - rekla je Dragutinovićeva.

Diana Dragutinovićočekuje usvajanje rebalansa do 1. maja nakon čega bi odmah ili u roku od sedam dana počela primena paketa mera. Ministar ekonomije Mlađan Dinkićnaglasio je da je paket stimulativan jer smanjenje troškova državne administracije rasterećuje privredu, da će obezbediti stabilnost dinara i poboljšati likvidnost privrede. Dinkićje najavio smanjenje plata u državnoj administraciji.

- To smanjenje biće doneto putem leks specijalisa zajedno s rebalansom budžeta i predviđa da sve plate u javnom sektoru iznad 40.000 dinara neto budu oporezovane sa 10 odsto, a plate iznad 100.000 dinara po stopi od 15 odsto, ali na iznos umanjen za 40.000 dinara. Utvrdićemo i da maksimalni iznos zarade u javnom sektoru može da bude šestostruka prosečna plata u zemlji. Mera smanjivanja plata odnosiće se na zaposlene na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou vlasti, javnim preduzećima i agencijama, Narodnoj banci Srbije, Predsedništvu, Privrednoj komori Srbije i svim lokalnim komorama i doneće između milijardu i dve milijarde dinara uštede. Taj iznos biće uplaćivan u poseban fond za borbu protiv krize. To se neće odnositi na zaposlene u prosveti, zdravstvu, socijalnoj zaštiti, policiji, vojsci i pravosuđu. Zakon će trajati do 31. decembra, ali ako kriza do tada ne prođe moraćemo da ga produžimo - rekao je Dinkić.

On je najavio i smanjivanje broja zaposlenih u državnoj administraciji na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou za najmanje 10 odsto do kraja godine. Ta mera odnosi se na oko 80.000 zaposlenih u državnoj upravi što znači da će bez posla ostati oko 8.000 službenika, ali će se u smanjivanju administracije ići i dalje jer se procenjuje da „30 odsto zaposlenih ništa ne radi“. Otpremnine na koje mogu da računaju biće u iznosu koji propisuje Zakon o radu. Dinkićje najavio da će onim opštinama koje ne poštuju zadatu brojku biti smanjeni transferi sredstava iz budžeta. On je dodao da su paketom predviđene i dodatne mere uštede kroz ukidanje ili spajanje regulatornih tela, ograničenje službenih putovanja, kupovine automobila...

Dinkićje istakao i da će izdvajanja iz budžeta za subvencionisane kredite biti povećana i da će ukupna suma od 122 milijarde dinara biti povećana na 162 milijarde. On je pohvalio banke Inteza, Komercijalnu, Prokredit, Sosijete ženeral i Hipo Alpe Adrija za dosadašnji učinak u odobravanju pozajmica privredi, dok je za Rajfajzen, Erste, NBG i Unikredit rekao da su razočarale jer su odobrile značajno manje kredita nego što su dobile zahteva. Dinkićje najavio i da u maju očekuje pokretanje multilateralne kompenzacije dugovanja u privredi, a veoma skoro i konverziju dugova prema državi u kapital države u privatizovanim preduzećima. Država će dati i popust od 2.000 evra poljoprivrednicima za kupovinu domaćih traktora.

Ministar za rad Rasim Ljajićizjavio je da će do kraja nedelje paket biti predstavljen svim socijalnim partnerima, a da će biti predstavljen i lokalnim samoupravama. On je najavio i donošenje trećeg paketa mera namenjenog najugroženijim slojevima stanovništva odnosno za oko 255.000 porodica. Ljajićje rekao da će u fokusu tih mera biti porodice sa šest i više članova, samohrane majke, staračka domaćinstva, romske porodice, interno raseljena lica i deo starijih od 65 godina. Na taj paket biće utrošene tri milijarde dinara.

Odustajanje od šest odsto

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić pojasnio je da je uvođenje solidarnog poreza od šest odsto predložio MMF i da je ta ideja prihvaćena, između ostalog, i zbog toga što je ta institucija uspela da izdejstvuje reprogram dugova srpskih preduzeća prema inostranstvu. Međutim, većdva dana kasnije pozvao je MMF da bi im saopštio da takav porez ne bi bio koristan zbog čega su predstavnici MMF tražili od Vlade da pronađe uštede na drugoj strani i da ih obrazloži.



Dinar što duže

Ministarka finansija Diana Dragutinović izjavila je da povećanje akciza na benzin i uvođenje nameta na mobilnu telefoniju neće imati negativnog efekta na inflaciju kao što je slučaj i kod svih jednokratnih povećanja poreskih opterećenja. „Mnogo veći efekat na inflaciju imaće usporavanje privredne aktivnosti i inflacija je sada u padu“, rekla je Dragutinovićeva. Komentarišući pisanje da bi za savlađivanje krize Srbiji bilo korisnije da uvede evro kao valutu, Dragutinovićeva je rekla da ne voli evro jer bismo time izgubili jedan instrument za borbu protiv krize, a rečje o monetarnoj politici. Ona je naglasila da bi zadržala dinar što je duže moguće.



Nove mere za jaču krizu

„U stalnom smo kontaktu sa MMF-om i očekujemo da će prihvatiti novi paket mera. Za mesec-dva verovatno ćemo morati da razmišljamo i o novim merama ako se kriza bude produbljivala“, izjavio je premijer Mirko Cvetković odgovarajući na pitanje da li je ovo konačni set mera. Ministar Dinkićpotvrdio je da je reč o konačnoj verziji ušteda u budžetu i dodao da je o tome postignut i dogovor u okviru stranaka. „Čelnici vladajućih stranaka razgovaraće sa svojim gradonačelnicima i objasniti im u kakvom se stanju zemlja nalazi. Ako se neko od njih bude protivio, neće imati mesta u našim strankama“, rekao je Dinkić.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić izjavio je danas da će Vlada Srbije stimulisati banke da iznos povoljnih kredita za podsticanje privrede povećaju za 40 milijardi dinara

Kako je naveo na konferenciji za novinare, Vlada Srbije će banke stimulisati da odobre 117 milijardi dinara iz sopstvenih sredstava, dok je merama koje se primenjuju od februara ove godine predviđeno 77 milijardi dinara.
Država će ukupno dati 10 milijardi dinara za subvencionisanje, kazao je Dinkić. Ranije je bilo predviđeno da država izdvoji osam milijardi dinara za te svrhe.
Za likvidnost će biti odobreno 80 milijardi dinara, za investicije 17 milijardi dinara, a biće omogućeno i 20 milijardi dinara kredita za građane za kupovinu domaće robe.
Kada se u to ubroji i ranije predviđeni iznos od 45 milijardi dinara kredita iz inostranih izvora, ukupan iznos stimulativnih kredita iznosi 162 milijarde dinara, umesto ranije predviđenih 122 milijarde dinara.
Dinkić je naveo da će program zamene starih automobila za novi kragujevački punto uz popust od 1.000 evra početi da se primenjuje 15. aprila ove godine i da će poljoprivrednicima biti odobravan popust od 2.000 evra za kupovinu domaćih traktora.
Prema Dinkićevim rečima, u četvrtak 9. aprila bi trebalo da bude usvojen paket mera koje će omogućiti privremeno konvertovanje dugova preduzeća u državni kapital.
On je naveo da bi to trebalo da omogući da privatizovana preduzeća čiji vlasnici isplaćuju plate i investiraju mogu da nastave da rade uprkos problemima koji su posledica ekonomske krize.
U maju bi trebalo da bude sprovedena takozvana "multilateralna kompenzacija", koja će omogućiti da se prekine lanac dugovanja, rekao je Dinkić.
On je najavio i da je planirano da se izdvoji 21 milijarda dinara za zapošljavanje, od čega će jedna mera biti da mladima koji završe srednje skole i fakultete država plati jednu godinu staža u privatnom sektoru, uz platu od 20.000 dinara mesečno, kako bi se tamo obučili.
Poslodavci neće imati obavezu da ih zaposle, već će stažisti dobijati posao na osnovu toga kako se pokažu, naveo je Dinkić.
Prema podacima koje je Dinkić izneo, srpske banke do sada su iz stimulativnog paketa mera odobrile 170 miliona evra povoljnih kredita preduzećima i 10 miliona evra građanima.
Kredite su povukle 1.893 firme, od čega je 1.620 malih firmi, pri čemu su mala i srednja preduzeća povukla 78 miliona evra, a velika preduzeća 80 miliona evra, kazao je on.
Dinkić je rekao da su se neke banke "izdvojile" po brzom odobravanju kredita i dodao da su to Inteza koja je odobrila 86 miliona evra, Komercijalna banka sa više od 31 milion evra, Prokredit banka sa 18,1 milion evra, Sosijete ženeral sa 8,5 miliona evra i Hipo Alpe sa 8,3 miliona evra.
Rekao je da su Rajfajzen, Erste, NBG i Unikredit banke odobrile mnogo manje kredita nego što imaju zahteva.
Prema Dinkićevoj oceni, te banke imaju novca u centralama, a klijenti bi, ukoliko ih ne budu brže plasirale, trebalo da promene banke.

Za državu bi bilo bolje da je „A-tek” postao većinski vlasnik RTB „Bor” i umesto 116 uložio 466 miliona dolara, smatra ekonomista Milan Kovačević. – Ne razumem zašto se Mirko Kovač, pod ovako nepovoljnim uslovima, uopšte uključio u trku za „Bor”, kaže Zoran Drakulić, predsednik kompanije „Ist point”

Srbija neće imati nikakvu korist ako austrijska kompanija „A-tek” postane strateški partner u Rudarsko-topioničarskom basenu „Bor”. Bolje bi bilo da je na poslednjem tenderu država ovoj firmi prodala RTB po ceni od 466 miliona dolara, jer će sada dobiti samo 116 miliona, a imaće i velike izdatke, smatra Milan Kovačević, ekonomista i konsultant za strana ulaganja.

Vlada Srbije će, kaže Kovačević, morati da preuzme obaveze „Bora“ i da uloži veliku sumu novca u ovu firmu, što ne bi bio slučaj da je „A-tek“ prošle godine postao većinski vlasnik. Zbog toga će, ističe, strateško partnerstvo sa firmom Mirka Kovača državu skupo koštati.

– Država je odavno morala da proda „Bor” jer on godinama propada, a zbog toga je Srbija bila na gubitku. Nevolja je što ćemo sada imati još veće štete jer će, osim „A-teka”, i država kao većinski vlasnik morati da ulaže novac u RTB. Odakle nam pare za to – pita Kovačević, naglašavajući da u vreme kada Međunarodni monetarni fond traži štednju, Vlada Srbije ne bi smela da troši novac poreskih obveznika na RTB.

On ističe i da je sada najnepovoljniji momenat za sklapanje ovakvih poslova jer je cena bakra izuzetno niska. Dodaje i da se uslovi pod kojima bi „A-tek” posle 21. aprila mogao da uđe u borsku kompaniju bitno razlikuju od onih na poslednjem propalom tenderu. Tako će sada ova firma, ukoliko postane strateški partner, dokapitalizacijom u minimalnom iznosu od 116 miliona dolara, dobiti 40 odsto vlasništva u novom preduzeću koje će biti formirano spajanjem RTB-a, Rudnika bakra „Bor”, Rudnika bakra „Majdanpek” i Topionice i rafinacije.

– Postoje još neki uslovi koje bi budući strateški partner morao da ispuni, a koji ne odgovaraju nijednoj kompaniji – tvrdi Zoran Drakulić, predsednik „Ist pointa”, firme koja je takođe bezuspešno pokušavala da kupi RTB.

– Uslovi su krajnje nepovoljni i zbog toga „Ist point” nije ni učestvovao na poslednjem nadmetanju. Recimo, vlada od budućeg strateškog partnera očekuje da uloži pare u „Bor”, a zabranjuje mu da otpusti ijednog radnika. To je nerealno, jer kompanija sa tolikim brojem zaposlenih ne može profitabilno da posluje. Ne razumem kako je „A-tek” mogao da pod ovakvim uslovima uopšte učestvuje na tenderu. Možda oni imaju neke informacije koje mi ostali nemamo – kaže Drakulić.

Vlasniku „Ist pointa“ je nejasno i zbog čega se „A-tek“ ponovo upustio u trku za „Bor“, budući da vlada od manjinskog vlasnika traži da uloži novac, a zauzvrat mu ne da da kontroliše kompaniju. On ističe i da ne vidi interes „A-teka“ da izgubi novac. Na pitanje da li će država Srbija imati koristi od strateškog partnerstva sa ovom firmom, Drakulić odgovara:

– Vlada će, svakako, ako dođe do ovog partnerstva, moći javnosti da pokaže kako je nešto dobro uradila, ali je meni i dalje nejasno kako je neko uopšte mogao da se prijavi na tender – zaključuje Drakulić.

Za razliku od njega, u RTB-u su radosni što je „A-tek” otkupio tendersku dokumentaciju, što je prvi korak u vlasništvu nad 40 odsto preduzeća. Generalni direktor borskog kombinata Blagoje Spaskovski u izjavi za „Politiku” izrazio je očekivanje da će firma Mirka Kovača u „Bor“ uložiti i više od minimalnih 116 miliona dolara, kao i da će ubrzo postati većinski vlasnik kompanije.

Ukupna vrednost kapitala oko 1.800 preduzeća čije se akcije nalaze na Beogradskoj berzi trenutno iznosi oko milijardu evra, što je pet puta manje nego sredinom 2007. godine, izjavio je juče direktor sektora poslovnih operacija berze Siniša Krneta. Na okruglom stolu u Privrednoj komori Beograda posvećenom ulozi i značaju tržišta kapitala u uslovima finansijske krize Krneta je ocenio da je situacija na tržištu kapitala „alarmantna“


On je istakao da je do sada samo 0,32 odsto stanovnika Srbije kupilo neku od hartija od vrednosti. Prema njegovim rečima, od početka 2009. nije zabeleženo da je u toku istog berzanskog dana trgovano akcijama više od 100 različitih kompanija, što je 18 puta manje od broja dostupnih preduzeća na berzi.

- Vrednost prometa na berzi u prva tri meseca 2009. bila je jednaka dvonedeljnom obimu prometa u 2007. Prosečan dnevni promet akcijama u prvom kvartalu ove godine sveden je na nešto veći promet od onog zabeleženog 2002. godine, kada se trgovalo bez elektronskog sistema i kada su investitorima bile dostupne akcije 30 do 40 preduzeća. Drastično je opao i broj transakcija, jer je prosečan dnevni promet akcijama po broju transakcija na nivou iz 2005. godine - naglasio je Krneta. Predsednik Komisije za hartije od vrednosti Milko Štimac zaključio je da je tržište kapitala na silaznoj putanji došlo do kraja, ali da to ne znači da će odmah krenutu da raste. On je istakao da je tržište kapitala u Srbiji iskoristilo maksimum iz postojeće zakonske regulative i da treba nastaviti sa reformama.