Suficit srpskog agrara 600 miliona dolara
Ministar poljoprivrede Saša Dragin potpisao zajedničke projekte sa Portugalijom, Rumunijom i Slovenijom u okviru fondova Evropske unije
Cilj agrara Srbije je da sadašnji suficit u razmeni poljoprivrednih proizvoda sa inostranstvom koji je sada 600 miliona dolara godišnje i dalje povećamo. Iz tog razloga su nam potrebne nove strane investicije u Srbiji i zato delegacijama koje su prisutne na ovoj sajamskoj manifestaciji želimo da ukažemo na respektabilne vrednosti koje imamo u proizvodnji hrane – rekao je juče republički ministar poljoprivrede dr Saša Dragin u razgovoru sa ministrima i drugim najvišim zvaničnicima u ovom resoru iz Austrije, Belorusije, Bugarske, Crne Gore, Češke, Holandije, Hrvatske, Kine, Mađarske, Makedonije, Portugalije, Republike Srpske, Rumunije, Slovačke, Slovenije i Ukrajine. Oni predvode svoje privrednike na 76. međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu koji je počeo juče i okuplja 1.600 izlagača iz naše i još 30 zemalja sa svih kontinenata, osim Australije.
Ministarstvo poljoprivrede Srbije potpisalo je juče na Novosadskom sajmu memorandume o razumevanju sa ministarstvima poljoprivrede Rumunije i Portugalije.
Ministar Dragin izjavio je da je potpisivanje ovih dokumenata veoma važno, jer je Srbija sa Portugalijom i Rumunijom dogovorila realizaciju zajedničkih programa, takozvanih „tvining projekata”.
Prema njegovim rečima, projekat sa Rumunijom biće realizovan u oblasti fitosanitarne inspekcije i veterine, dok će sa portugalskim ministarstvom biti ostvaren u oblastima navodnjavanja i proizvodnje vina. „Ovo je dobra osnova za razvoj poljoprivredne saradnje sa ovim zemljama”, rekao je Dragin i dodao da je Evropa i te kako zainteresovana za poljoprivredne proizvode iz Srbije, ali da je obaveza naše države da za to ispunimo neophodne kriterijume. Prema proceni stručnjaka iz Ministarstva poljoprivrede, vrednost svakog pojedinačnog projekata iznosiće najmanje dve milijarde evra i većim delom će biti finansirani iz fondova Evropske unije.
Dragin je, u razgovoru sa ministrom poljoprivrede Slovenije Milanom Pogačnikom izjavio da će Srbija i Slovenija konkurisati kod fondova Evropske unije na zajedničkom programu u oblasti bezbednosti hrane.
Ovaj „tvining projekat“ sa Slovenijom pomoći će Srbiji u procesu usaglašavanja zakonske regulative u oblasti bezbednosti hrane i dobijanju statusa posmatrača u Evropskoj asocijaciji za bezbednost hrane.
S. Živković
---------------------------------------------------
Ratari sa zebnjom očekuju žetvu pšenice
Poljoprivrednici strahuju da otkupna cena hlebnog žita koja je pala na ispod 10 dinara za kilogram neće pokriti ni troškove proizvodnje
Kula – Kako se bliži početak žetve, poljoprivrednici u Bačkoj sve više strahuju da od ovogodišnjeg roda neće moći da pokriju ni osnovne troškove proizvodnje, a kamoli da će im preostati makar i minimalna zarada. Cena hlebnog žita na berzi pala je ispod deset dinara za kilogram, zalihe su ogromne, a potražnja je potpuno stala. Prognoze su da će, ukoliko u međuvremenu država ne bude intervenisala na tržištu, otkupna cena žita u danima kosidbe biti kudikamo niža nego prošlog leta.
Uz to, kako ističu u „Agrozavodu”, koji prati celokupnu poljoprivrednu proizvodnju u atarima opština Kula, Vrbas, Srbobran i Bečej, sušni period tokom marta i aprila sigurno će uzeti svoj danak. Zato se na oko 40.000 hektara oranica, koliko je na ovom području jesenas zasejano pšenicom, očekuju prinosi ispod proseka.
– Usevi se, zavisno od vremena u kojem je prošle jeseni obavljena setva, trenutno nalaze u različitim fazama razvoja. Na parcelama gde je primenjena puna agrotehnika, može se računati na solidne prinose, ali generalno pšenica ovog proleća ne izgleda onoliko dobro kao prošle godine u ovo vreme – ocenjuje agronom Miroslav Borojević.
Ni Dragan Satarić, generalni direktor PIK „Bečej”, ne očekuje berićet od predstojeće žetve i izražava bojazan da će proizvođači veoma loše proći zbog stihije koja već duže vremena prati stanje u domaćem agraru. Najviše, kaže, zabrinjava situacija na tržištu zbog velikih zaliha lanjskog roda, kojih bi, naglašava, trebalo da se reši pre početka žetve, a jedno od rešenja moglo bi da bude i da država poljoprivrednicima obezbedi izvozne subvencije.
Najnovija računica ovdašnjih ratara kazuje da su, uz trenutne cene pšenice i repromaterijala za setvu, na gubitku u proseku za 300 evra po svakom zasejanom hektaru, pod uslovom da su maksimalno koristili sve agrotehničke mere. Otuda su mnogi, da bi smanjili setvene troškove, jesenas bili prinuđeni da štede na mineralnom đubrivu i hemijskim zaštitnim sredstvima, što će se neminovno odraziti i na prinose, ali i na kvalitet pšeničnog zrna.
– Za sejanje i obradu hektara pšenice, sa troškovima kombajniranja, potrebno je oko 65.000 dinara, da bi se ostvarilo osam tona kvalitetnog roda i pozitivno poslovalo. To je, međutim, gotovo nemoguće postići, budući da je otkupna cena uvek, kao po pravilu, ponižavajuće niska – navodi Mita Belić, zemljoradnik iz Srbobrana, koji smatra da bi realna cena pšenice ovogodišnjeg roda trebalo da bude najmanje 14,50 dinara.
Ni podaci „Žita Srbije”, poslovnog udruženja koje objedinjuje proizvođače pšenice u državi, ne ulivaju nadu paorima da će se ovajditi od predstojeće žetve. Jer, kako se čulo na nedavnom skupu poljoprivrednih stručnjaka u Bečeju, posvećenom ulozi i značaju velikih poljoprivrednih gazdinstava u proizvodnji hrane, uz očekivani ovogodišnji rod od 2,2 miliona tona, Srbija će imati između 500.000 i 700.000 tona tržnog viška pšenice. Tolike zalihe, upozoreno je, a pogotovo u uslovima aktuelne svetske ekonomske krize, samo mogu doprineti daljim potresima na ionako trusnom domaćem agrarnom tržištu.
Kombajni i traktori – staro za novo
Novi Sad – Na 76. međunarodnom poljoprivrednom sajmu, koji je juče počeo u Novom Sadu i traje do 16. maja, uprkos krizi u kojoj se nalaze i proizvođači i potrošači u oblasti agrara, ipak, nisu izostale povoljne ponude robe kakvih do sada nije bilo na našem tržištu.
Poljoprivrednici su najviše zainteresovani za ponudu kompanije „Res trejd“, zastupnika najvećeg svetskog proizvođača poljoprivredne mehanizacije „Džon Dir“, koja je upravo najavila da će u okviru akcije „Ozelenimo Srbiju“na svom sajamskom prostoru ponuditi ratarima nove kombajne i traktore po principu staro za novo.
Predstavnici ovog izlagača na sajmu rekli su nam da su spremni da od seljaka preuzmu sve tipove i modele traktora i kombajna, a jedini uslov je da budu kompletni, to jest da imaju sve delove.
Kombajni će biti vrednovani po 7.000 evra, a traktori 2.500 evra, što znači da će za toliko poljoprivrednici platiti manje novu mehanizaciju koju su odlučili da kupe za svoja gazdinstva. U „Res trejdu“ se nadaju da će ova odluka naići na podršku finansijskih kuća i organizacija koje okupljaju zadrugare i farmere, ne isključujući mogućnost da se deo mehanizacije zameni i za poljoprivredne proizvode, posebno pšenicu i kukuruz.
Elita štiti prvo sebe i u krizi
Kako nahraniti sve ljude, manjak vode i zagađenost su problemi koji se moraju rešavati u svetu, upozorava Rene Karon, predsednik Kredi agrikol SA i međunarodne asocijacije agrarnih banaka
Elita našeg sveta hoće da zaštiti pre svega sebe i misli da će moći da radi kao što je bilo pre krize. To je ono što predstavlja najveći rizik jer nijedna zemlja nije ostala zaštićena od ekonomske krize, kaže Rene Karon, predsednik Kredi agrikol SA i međunarodne asocijacije agrarnih banaka čiji je skup održan u Beogradu.
– Svet ima tri velika problema. Pre svega, kako nahraniti sve ljude. Posledica globalne krize je da se velika količina kapitala povukla iz zona gde je bio neophodan.. Drugi izazov je u vezi sa nestašicom vode. Nemogućnost da se dođe do vode predstavlja opasnost za sukobe na lokalnom nivou. A treći je globalna zagađenost, postoje zone na dramatičnom pragu. Ovi rizici neće doći prekosutra, već sutra, upozorava Karon.
Srbija ima, kako kaže predsednik Kredi agrikola, dovoljno poljoprivrednog zemljišta da bi mogla da postane veliki i važan činilac za ovaj region. A bankari su tu da obezbede sredstva za finansiranje agrara
Na pitanje „Politike” da li će se visoke kamate za agrar u Srbiji smanjiti, Karon kaže da to zavisi od monetarne politike centralne banke. Banke o tome ne odlučuju, a ne zaboravite da svi u svetu hoće da banke postanu solidnije jer kriza nosi konkretne posledice.
Na pitanje koji su planovi Kredi agrikola u Srbiji, Karon odgovara:
– Znate li nekog ko danas može da predvidi neki projekat za budućnost? Kredi agrikol se smatra trećom bankom po stabilnosti i solventnosti u Evropi i petom u svetu. Šta znači solidnost? To je garant budućnosti banke jer omogućava protok „živog” novca. To za nas predstavlja garanciju da ćemo biti u stanju da preuzmemo rizik. Zbog čega su američke banke doživele stečaj? Zato što su prešle na trošenje vlastitog kapitala. Mi hoćemo danas u Srbiji da osiguramo svoju finansijsku stabilnost, to jest da stvorimo uslove za sve usluge ubuduće. Naša banka će nastaviti da raste, ali ako treba da vam kažem kada i kako, to ne mogu.
Prvi čovek Kredi agrikol grupacije dodaje da postoje stalne rasprave na temu poljoprivredna politika Evrope ili ona koju vode SAD koja je mnogo liberalnija i više štiti agrar.
– Danas se više vodi bitka rečima nego društvenim konceptom. A svi smo međusobno zavisni i danas niko svoj privredni problem ne može da reši sam. Pitanje nije kako ćemo biti konkurentni, već kako ćemo zajedno rešiti sve probleme jer smo svi međusobno zavisni. Kriza zato može da bude podstrek za preispitivanje naše odgovornosti – kaže Rene Karon.
|
