"Dan i Bredstrit" (Dun&Bradstreet - D&B), najveća bonitetna kuća na svetu, u majskom izveštaju sa većim optimizmom gleda na finansijsku situaciju u Srbiji, ocenjujući da ona "neće osetiti efekte veće finansijske krize", iako je i dalje svrstava u zemlje visokog rizika, sa rejtingom DB5a


Kao razlog za optimizam, analitičari D&B navode sporazum koji je, krajem marta, Srbija postigla sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).

"Srbija je postigla sporazum od vitalnog značaja sa MMF o povećanju postojećeg paketa pomoći i zajma u ukupnoj vredosti od tri milijarde evra", navodi se u saopštenju D&B, u kojem se objašnjava da sporazum ima dva glavna elementa - značajna fiskalna prilagođavanja, kako bi se ograničila veličina budžetskog deficita u 2009. godini i potvrdu inostranih banaka da će nastaviti da podržavaju svoje filijale u Srbiji.

Osim toga, sporazum sa MMF-om naglašava potrebu da se nastavi sa opreznim vođenjem monetarne politike i sprovođenjem dugo odlagane ekonomske reforme, navodi se u saopštenju.

Stručnjaci D&B podsećaju da je "Srbija osigurala početnih 400 miliona evra vrednog 15-mesečnog 'stendbaj' aranžmana sa MMF-om u novembru", a da ih je Fond odobrio u januaru. Dodaju, međutim, da je, "kako su se efekti međunarodne ekonomske i finansijske krize počeli produbljivati i osećati i u Srbiji, potreba za daljom pomoći ubrzo postala očigledna".

"Pad stranih investicija i zajmova, kao i opšta recesija u Evropi (gde Srbija većinom izvozi) doneli su iznenadni kraj perioda jakog ekonomskog rasta. Kako manji prilivi kapitala ostavljaju velike nepokrivene deficite platnog bilansa, pritisak na pad vrednosti dinara je jači i devizne rezerve su naglo opale. Depresijacija dinara povećala je zabrinustost za mogućnost otplate denominiranih dugova kako domaćinstava tako i preduzeća, a time i zabrinutost za stabilnost banaka", navodi se u saopštenju i dodaje da je "novi sporazum sa MMF-om uneo veći optimizam kod analitičara firme D&B da Srbija neće osetiti efekte veće finansijske krize".

"Kao što je MMF i naglasio, većina banaka sa stranim kapitalom u Srbiji je u dobroj formi i dobila je odgovarajuću podršku od svojih roditeljskih banaka... U isto vreme, dodatna sredstva od MMF-a pomoći će Srbiji da učvrsti devizne rezerve i osigura dovoljno stranih finansiranja za pokriće platnog bilansa, kao i za pokriće značajnog dela inostranog duga (koji predstavlja oko dve trećine bruto domaćeg proizvoda) u bliskoj budućnosti, a sve to bi trebalo da pomogne i stabilnosti domaće valute", ocenjuje se u saopštenju.

D&B je najveća i najstarija bonitetna kuća na svetu, koja postoji više od 160 godina. Bonitetne ocene, koje omogućavaju brzo i efikasno smanjivanje poslovnih rizika, nastale su u kompaniji D&B. Trenutno je preko Interneta za kompanije iz celog sveta dostupno preko 146 miliona bonitetnih izveštaja kompanije D&B.

Evropska investiciona banka (EIB) će u Beogradu otvoriti regionalnu kancelariju za Zapadni Balkan i odobriti kredit od 250 miliona evra za mala i srednja preduzeća u Srbiji, najavljeno je danas u Vladi Srbije

Potpredsednik Vlade za evropske integracije Božidar Đelić potpisao je s potpredsednikom EIB-a Evropske investicione banke Darijem Skanapjekom (Dario Scannapieco) Sporazum o osnivanju i aktivnostima regionalne kancelarije EIB u Srbiji, kojim je predviđeno da kanceralija bude otvorena kad se Srbija kandiduje za članstvo u Evropskoj uniji (EU).

Đelić je na konferenciji za novinare rekao da je "danas važan dan za evropske integracije Srbije" i da očekuje da ove godine Srbija podnese zahtev za kandiduturu kao i da brzo pređe sve korake do učlanjenja u EU.

On je dodao da se nada da će izveštaj glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca, koji je u dvodnevnoj poseti Beogradu, biti pozitivan, jer je uslov za podnošenje kandidature za članstvo u EU primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ali tek posle ocene Saveta EU o potpunoj saradnji Srbije sa Haškim tribunalom.

"EIB je, odlukom da otvori kanacelariju u Beogradu, prvoj izvan EU, iako u regionu ima zemalja koje su već kandidati za članstvo u EU, pokazala poverenje, kao i sve zemelje EU, da će sledeći koraci evropskih integracija Srbija biti brzo pređeni", rekao je Đelić.

On je dodao da je EIB, zajedno sa novim kreditom od 250 miliona evra, do sada u Srbiji kreditirao projekte sa 1,6 milijardi evra, a ispregovarane su pozajmice u iznosu od 1,4 miliijarde evra, od čega je 750 miliona za Koridor 10 i obilaznicu oko Beograda.

Ugovor o novom kreditu EIB, koji do leta treba da bude ratifikovan u Skupštini Srbije, potpisali su s Skanapjeskom ministarka finansija Srbije Diana Dragutinović i viceguvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Ana Gligorijević.

Dragutnović je naglasila da je EIB dala značajan doprinos jačanju javnog i privatnog sektora u Srbiji i da pomaže u prevladavanju posledica ekonomske krize.

"Država je izdala garancije u vrednosti od 400 miliona evra za pozajmice EIB-a za javni sektor, a rebalansom budžeta je planirano davanje garancija toj banci u vrednosti od 100 miliona evra, kao i dobijanje projektnih zajmova za različite namene od 1,1 milijarde evra", rekla je Dragutinović.

Skanapjeko je naglasio da je EIB ove godine pokrenula program za Srbiju čiji je cilj borba sa finansijskom krizom i pomoć u pristupanju EU.

On je dodao da je danas potpisan prvi od planiranih apeks zajmova kojima će biti lakši pristup nego dosadašnjim kreditima te banke.

Praksa je, kako je objasnio, da EIB sa 50 odsto sredstava finansira odabrane projekte, što znači da će sa 1,4 milijarde evra predviđenih sredstava te banke za Srbiju u narednom periodu, biti obezbeđeni krediti od 2,8 milijardi evra.

Sve banke u Srbiji će, kako je rekla Gligorijević, moći da učestvuju u raspodeli kredita EIB za mala i srednja preduzeća, koji će se odobravati na period od sedam, 12 i 15 godina, u zavisnosti od vrste projekta koji će se finansirati. Godišnja kamatnEvropska investiciona banka (EIB) će u Beogradu otvoriti regionalnu kancelariju za Zapadni Balkan i odobriti kredit od 250 miliona evra za mala i srednja preduzeća u Srbiji, najavljeno je danas u Vladi Srbije.





Potpredsednik Vlade za evropske integracije Božidar Đelić potpisao je s potpredsednikom EIB-a Evropske investicione banke Darijem Skanapjekom (Dario Scannapieco) Sporazum o osnivanju i aktivnostima regionalne kancelarije EIB u Srbiji, kojim je predviđeno da kanceralija bude otvorena kad se Srbija kandiduje za članstvo u Evropskoj uniji (EU).

Đelić je na konferenciji za novinare rekao da je "danas važan dan za evropske integracije Srbije" i da očekuje da ove godine Srbija podnese zahtev za kandiduturu kao i da brzo pređe sve korake do učlanjenja u EU.

On je dodao da se nada da će izveštaj glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca, koji je u dvodnevnoj poseti Beogradu, biti pozitivan, jer je uslov za podnošenje kandidature za članstvo u EU primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ali tek posle ocene Saveta EU o potpunoj saradnji Srbije sa Haškim tribunalom.

"EIB je, odlukom da otvori kanacelariju u Beogradu, prvoj izvan EU, iako u regionu ima zemalja koje su već kandidati za članstvo u EU, pokazala poverenje, kao i sve zemelje EU, da će sledeći koraci evropskih integracija Srbija biti brzo pređeni", rekao je Đelić.

On je dodao da je EIB, zajedno sa novim kreditom od 250 miliona evra, do sada u Srbiji kreditirao projekte sa 1,6 milijardi evra, a ispregovarane su pozajmice u iznosu od 1,4 miliijarde evra, od čega je 750 miliona za Koridor 10 i obilaznicu oko Beograda.

Ugovor o novom kreditu EIB, koji do leta treba da bude ratifikovan u Skupštini Srbije, potpisali su s Skanapjeskom ministarka finansija Srbije Diana Dragutinović i viceguvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Ana Gligorijević.

Dragutnović je naglasila da je EIB dala značajan doprinos jačanju javnog i privatnog sektora u Srbiji i da pomaže u prevladavanju posledica ekonomske krize.

"Država je izdala garancije u vrednosti od 400 miliona evra za pozajmice EIB-a za javni sektor, a rebalansom budžeta je planirano davanje garancija toj banci u vrednosti od 100 miliona evra, kao i dobijanje projektnih zajmova za različite namene od 1,1 milijarde evra", rekla je Dragutinović.

Skanapjeko je naglasio da je EIB ove godine pokrenula program za Srbiju čiji je cilj borba sa finansijskom krizom i pomoć u pristupanju EU.

On je dodao da je danas potpisan prvi od planiranih apeks zajmova kojima će biti lakši pristup nego dosadašnjim kreditima te banke.

Praksa je, kako je objasnio, da EIB sa 50 odsto sredstava finansira odabrane projekte, što znači da će sa 1,4 milijarde evra predviđenih sredstava te banke za Srbiju u narednom periodu, biti obezbeđeni krediti od 2,8 milijardi evra.

Sve banke u Srbiji će, kako je rekla Gligorijević, moći da učestvuju u raspodeli kredita EIB za mala i srednja preduzeća, koji će se odobravati na period od sedam, 12 i 15 godina, u zavisnosti od vrste projekta koji će se finansirati. Godišnja kamatna stopa na te pozajmice je 6,9 odsto, ako je fiksna, dok je promenjiva kamata 4,2 odsto.

Preduzeća kojima budu odobreni krediti moći će da ih koriste za realizaciju projekata iz oblasti obrazovanja, zdravstva, energetike, zaštite životne sredine i za razvoj lokalane instrastrukture.

Preko NBS do sada je realizovano 65 miliona evra kredita EIB za mala i srednja preduzeća u Srbiji, kojima je obezbeđeno 1.600 novih radnih mesta.

Osim nekoliko desetina kilometara na Koridoru 10, Vlada Srbije namerava da sledeće godine počne izgradnju i autoputa Beograd –Čačak, najavio Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja

Podrška izvozu namenske industrije: ministar Dinkić na jučerašnjem sastanku (Foto Fonet) U martu sledeće godine počinje izgradnja autoputa Beograd–Čačak, čiji će radovi biti finansirani iz republičkog budžeta za 2010. godinu, projekta koji je deo je mera Vlade Srbije za prevazilaženje ekonomske krize.

Na taj način će, prema oceni Mlađana Dinkića, ministra ekonomije i regionalnog razvoja, biti sprovedena jedna od ključnih antirecesivnih mera, a to je izgradnja infrastrukture. Prethodno je, međutim, neophodno da bude usvojen plan poslovanja Javnog preduzeća „Putevi Srbije”, što bi trebalo da bude urađeno u četvrtak, a posle toga sledi projektovanje novog autoputa.

– Ove godine izgradićemo ukupno 40 kilometara Koridora 10 i to će koštati 3,4 milijarde dinara, a novac je već obezbeđen iz budžeta Srbije. Planiramo i da napravimo još jednu deonicu od Horgoša do Novog Sada, dugačku od 20 do 30 kilometara, a moguća je i izgradnja dela Koridora u istočnoj Srbiji, odnosno od Niša do Dimitrovgrada – pojasnio je Dinkić, dodajući da će ovi radovi biti finansirani novcem iz međunarodnih kredita, kao i donacijom grčke vlade od 100 miliona evra.

Osim izgradnje puteva, u borbi protiv krize vlada je posegla i za teškom artiljerijom. I to u bukvalnom smislu. Prvi put na sastanku ministra Dinkića sa najvećim izvoznicima prisustvovali su predstavnici „Namenske industrije”, zahvaljujući kojima je zabeležen suficit u trgovini sa Irakom.

– Sa SDPR-om smo dogovorili da napravimo program podrške izvoznim poslovima „Namenske industrije“, od koje u ovoj godini očekujemo prihod od oko 300 miliona dolara – naglasio je Dinkić i istakao da osim sa Irakom, Srbija ima spoljnotrgovinski suficit sa Makedonijom, Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom.

On je dodao i da je u martu zaustavljen pad izvoza, kao i da se postepeno oporavljaju izvoznici sirovina. To je potvrdio i Dragan Subotić, direktor Valjaonice bakra „Sevojno”, koji je naglasio da ta kompanija ima rasprodatu kompletnu majsku proizvodnju i da će u junu biti nadoknađeni gubici nastali u prva dva meseca ove godine.

Prema oceni ministra Dinkića, kriza je ušla u završnu fazu, a srpska privreda u narednom periodu može da očekuje nastavak oporavka.

Na jučerašnjem sastanku, kako se moglo čuti, preovladavao je optimizam, a ocenjeno je i da je kurs dinara konačno stabilizovan, jer Narodna banka već tri meseca nije intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu.

Kompanija Tarket iz Bačke Palanke objavila je juče da namerava da preuzme 35,7 odsto akcija bačkopalanačke fabrike podnih obloga Sintelon

Kako se navodi u oglasu objavljenom u listu Politika, ponuda za preuzimanje i cena po kojoj Tarket namerava da preuzme ukupno 520.860 akcija Sintelona biće objavljeni nakon odobrenja Komisije za hartije od vrednosti. Tarket iz Bačke Palanke, prema podacima Centralnog registra za hartije od vrednosti, trenutno ne poseduje akcije Sintelona, dok suvlasnik te kompanije, francuski Tarket, poseduje 938.744 akcije, odnosno 64,3 odsto akcijskog kapitala Sintelona. Suvlasnici Tarketa iz Bačke Palanke, sa po 50 odsto akcija, jesu Sintelon i Tarket Frans. Prema podacima Beogradske berze, cena akcija Sintelona u trgovanju 8. maja bila je 14.000 dinara po komadu, što je za 1.000 dinara niže od najviše ovogovišnje i istorijski najviše cene akcija. Sintelon je u prošloj godini, prema podacima iz berzanskog prospekta, imao profit od 1,07 milijardi dinara, što je skoro dvostruko više nego u 2007.

Sa visokog državnog nivoa poručeno da takav način izlaženja iz krize našeg jedinog petrohemijskog giganta ne treba odbaciti

Stečaj nas oslobađa dugova: Slobodan Adžić Pančevo – Sa Slobodanom Adžićem, direktorom pančevačke „Petrohemije”, kao i njegovim zamenikom Ljubenkom Martinovićem teško je razgovarati tri minuta a da u kabinet ne uleti sekretarica sa najnovijom porukom ili nekoliko puta ne zazvone telefoni. Sve je podređeno preživljavanju fabrike. Konkretno, to znači kako pronaći koju hiljadu tona etilena, osnovne sirovine za rad baznog pogona ovog petrohemijskog kompleksa.

Uz to idu i finije poslovne operacije koje bi trebalo urgentno da daju odgovor na pitanje ima li spasa za fabriku sa više od četiri hiljade zaposlenih. Još postoji nada da će „Petrohemija” sa 180 miliona evra duga naći strateškog partnera.

Direktor Adžić pokazuje pismo o namerama jedne švajcarske firme, a kaže da je internetom dobio i preliminarnu ponudu jedne rumunske kompanije u kojoj je američki kapital. Već je znano da je nedavno u Pančevu boravila iranska delegacija, a i Kinezi pokazuju interesovanje za sklapanje aranžmana sa „Petrohemijom”. Adžića, koji je na funkciju direktora došao pre manje od četiri meseca, ovo interesovanje ohrabruje, ali ne krije da raspitivanje stranaca prati unutrašnje rasulo.

Predsednik Upravnog odbora fabrike dao je ostavku i mesto je već mesecima upražnjeno, a i Skupštini „Petrohemije” mandat je istekao 30. juna prošle godine, a nova nije izabrana. Adžić kaže da je sada potpuno jasno i da „Gasprom”, kao novi gazda NIS-a, nije zainteresovan da „Petrohemiju” stavi pod svoje okrilje, iako je vlasnik petine njenog kapitala.

– To mi je sasvim jasno rekao prvi čovek NIS-a. Mi sada nalikujemo „rols-rojsu” kojem je pukao motor. Svima je jasno da bi se popravka isplatila, ali se niko ne hvata za novčanik – kaže pomalo razočarano Slobodan Adžić.

Iako je svestan da u domaćoj javnosti reč „stečaj” ima lošu konotaciju i izaziva vrlo loše asocijacije, Adžić kaže da takvu mogućnost ne isključuje, pogotovo otkako je spomenut i u kabinetu predsednika vlade. Stečaj bi omogućio da se dug od 180 miliona evra briše, a upravljanje fabrikom preuzeli bi poverioci.

Drugo pravo rešenje bio bi kredit od 200 miliona evra sa rokom vraćanja od deset godina i grejs-periodom od tri godine, što bi garantovalo ne samo dobro poslovanje nego i profit, tvrdi Adžić. Problem je, međutim, što se još nije javio finansijer koji bi na taj način razrešio problem.

Bordu direktora predstoji i teška bitka sa tri fabrička sindikata. Prosečna plata u „Petrohemiji” sada je 75.000 dinara, što ostavlja veoma loš utisak na potencijalne finansijere. Adžić kaže da su sindikalni lideri rekli da bi bili spremni na kompromis i smanjenje plata za 30 odsto, što bi fabrici mesečno ostavilo oko sto miliona dinara, ali da li će takvog mišljenja biti i zaposleni, tek ostaje da se vidi. Inače, za drugu polovinu maja zakazan je štrajk zaposlenih kako bi se izvršio pritisak na državu da „odreši kesu” i omogući stabilan rad najvećem srpskom izvozniku.