Moguć početak kraja krize
Šefovi MMF-a i EBRD tvrde da je najgori deo ekonomske krize u centralnoj i istočnoj Evropi prošao i da ima mesta optimizmu
Dominik Stros-Kan i Tomas Mirou (Foto AFP) Direktor Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Dominik Stros-Kan ocenio je u Beču da je na istoku Evrope, kada je reč o ekonomskoj krizi, očigledno najgore prošlo, ali je i upozorio da se, ipak, problemi mogu uvek pojaviti.
Stros-Kan je, na konferenciji za štampu, posle razgovora sa ministrom finansija i vicekancelarom Austrije Jozefom Prelom objasnio da sada postoji jasan pogled na rizike i da mnogo toga zavisi od finansiranja banaka u tom regionu.
U Beču se šef MMF-a izvinio za greške ove institucije u ocenjivanju rizika ulaganja u istok Evrope, što je Austriji, kao jednom od najvećih investitora, donelo kritike iz čitavog sveta, pa i glas da joj predstoji državni bankrot.
Greške u izveštaju MMF-a odnosile su se pre svega na odnos stranog duga i deviznih rezervi, što je indikator za prezaduženost. Za Češku je MMF, na primer, utvrdio vrednost od 236 odsto, što znači da je zaduženje ove zemlje tri i po puta veće od deviznih rezervi. Ovu vrednost MMF sada je ispravio na 89 odsto. Za Ukrajinu ranija vrednost u visini od 208 ispravljena je na 116 odsto.
Ispravke su usledile nakon zahteva narodnih banaka i ministara finansija, koji su ukazivali da objavljeni podaci ne mogu biti ispravni.
Kan je naglasio da greška ne menja u analizi stanja u istočnoevropskim zemljama i svetu. „U istočnoevropskim zemljama postoji, kao i u drugim regionima, kao što su Azija ili Latinska Amerika, veći rizik”, poručio je on.
Neočekivano pozitivnu ocenu dao je i direktor Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Tomas Mirou, koji je rekao da zemlje centralne i istočne Evrope mogu da se nadaju „mogućem početku kraja krize”, što pokazuju izveštaji banaka o rezultatima koji su bolji od očekivanih, kao i rastući trendovi ponovnog poverenja.
Mirou je na konferenciji održanoj uoči godišnjeg sastanka EBRD u Londonu ponovio pozitivne komentare o situaciji u regionu koje je ranije ove nedelje, između ostalih, izneo i predsednik Evropske centralne banke Žan-Klod Triše.
Direktor EBRD je tom prilikom istakao da privredni stručnjaci te banke predviđaju da je kriza u regionu ove godine dostigla svoj maksimum, te da u narednoj godini, još uvek uz velike rezerve, sledi spor oporavak. Mirou je, ipak, još jednom potvrdio da će poboljšanje privredne situacije biti teško, što pokazuje i činjenica da je EBRD prošle nedelje predvidela pad vrednosti BDP-a za centralnu i istočnu Evropu od 5,2 odsto.
EBRD za narednu godinu predviđa rast BDP-a u regionu od 1,4 odsto, dok je direktor ove banke istakao da će oporavak biti sporiji nego nakon prethodnih kriza zbog oskudnijih sredstava, strožih globalnih pravila koja regulišu finansijske tokove i veće privredne uloge države koja će kasnije morati da se pokrije većim porezima.
Međutim, razloga za optimizam u centralnoj i istočnoj Evropi ima, naročito zato što je opasnost od velikog povlačenja zapadnih banaka iz regiona izbegnuta i sada je daleko manje verovatna nego pre samo nekoliko meseci, zaključio je Mirou.
Evropa će pomoći Srbiji
Najgore posledice svetske ekonomske krize izbegnute su u centralnoj i istočnoj Evropi: Zapad nije okrenuo leđa susedima, ali razloga za neobuzdani optimizam nema, tvrdi Erik Berglof, glavni ekonomista Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj, na godišnjem forumu te institucije u Londonu
Region centralne i istočne Evrope izbegao je za sada najgore posledice tekuće globalne ekonomske krize koja je zadesila neke druge regione u ekonomskom usponu. Ipak, razloga za neobuzdani optimizam nema. Nezaposlenost u regionu još dugo će rasti, uprkos stabilizacionim programima međunarodnih i domaćih finansijskih institucija i niko pouzdano ne zna koliko vremena će još proći pre nego što dođe kraj krize koja uveliko menja pravila međunarodnog finansijsko-monetarnog poretka, upozorio je juče Erik Berglof, glavni ekonomista Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj na godišnjem forumu te institucije u Londonu.
Buduće investicije: poslovne prilike u otežanim uslovima – osnovna je tema ovogodišnjem foruma u čijem radu učestvuje i delegacija Srbije koju predvode ministar Diana Dragutinović i guverner Narodne banke Radovan Jelašić. Uoči jučerašnje sednice članova Borda EBRD-a, guverner Jelašić je u razgovoru za „Politiku” istakao da je Srbija pravovremeno pokrenula mere i akcije za ublažavanje ekonomske krize, koju ne može da izbegne niti da sama reši.
„Evropa će pomoći Srbiji i tu EBRD igra ključnu ulogu u nastojanjima da ojačamo temelje makroekonomske stabilnosti. Ipak, prethodno je neophodno da Evropa pronađe sredstvo, lek za rešenje krize”, smatra Jelašić.
„Najgore posledice globalne krize jesu izbegnute u regionu, pa i u Srbiji, ali će u sledećoj godini-dve sigurno biti puno izazova: novac će biti skuplji, nezaposlenost će rasti, transfer stranog kapitala biće manji... ali Srbija ima razloga da veruje u do sada preduzete makromere. Dinarska likvidnost nikada nije bila veća nego u poslednjih šest meseci, povećana je i prodaja dinarskih hartija od vrednosti trezora. Srbija je prva u regionu postigla takozvani Bečki sporazum, sa 31 od 34 strane banke koje ovde posluju, da ne dođe do povlačenja kredita koji stižu na naplatu ove i sledeće godine. Bečki sporazum za Srbiju poslužiće u narednom periodu kao model za pregovore sa Rumunijom, najavljeno je i sa Mađarskom, najverovatnije i Bosnom”, naglasio je juče Jelašić.
Nezvanično, u EBRD-u u Londonu uveliko se pregovara i o novoj mogućnosti izdavanja dinarskih hartija od vrednosti.
Devizne rezerve 11,5 milijardi dolara
Ukupne devizne rezerve zemlje na kraju aprila iznosile su 8,6 milijardi evra, odnosno 11,5 milijardi dolara.
Devizne rezerve Narodne banke Srbije su na kraju prošlog meseca neznatno smanjene, za 2,8 miliona evra i iznosile su 8,11 milijardi evra (10,7 milijardi dolara), a banaka 549,6 miliona evra, saopšteno je juče iz NBS.
U aprilu je po osnovu neto otkupa efektivnog stranog novca ostvaren priliv u devizne rezerve Narodne banke od 17,8 miliona evra, što je povećanje od 10,2 miliona evra u odnosu na prethodni mesec. Takođe, po osnovu korišćenja kredita od Evropske investicione banke u devizne rezerve se slilo 12,7 miliona evra.
Iz deviznih rezervi Narodne banke, kojima se obezbeđuje pokrivenost novčane mase (M1), u aprilu je isplaćeno 21,7 miliona evra po osnovu obaveza prema inokreditorima. Pored toga, banke su povukle 16,9 miliona evra izdvojenih po osnovu obavezne rezerve.
Kako se navodi iz NBS, obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu zabeležio je u aprilu najviši nivo od početka godine od 783,2 miliona evra i bio je za 314,1 milion evra viši nego u prethodnom mesecu.
Dnevne oscilacije kursa dinara su u toku aprila bile umerene, tako da Narodna banka nije intervenisala i kurs se u potpunosti formirao pod uticajem tržišnih faktora na osnovu neposredne međubankarske trgovine.
Dinar je u aprilu nominalno deprecirao prema evru za 0,5 odsto.
ĐELIĆ: Agraru po milijardu evra godišnje posle ulaska u EU
ĐELIĆ: Agraru po milijardu evra godišnje posle ulaska u EU
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je juče da bi posle učlanjenja Srbije u Evropsku uniju srpska poljoprivreda mogla da dobija po milijardu evra pomoći godišnje. On je na skupu „Doprinos naučne zajednice razvoju poljoprivrede Srbije“ održanom na Novosadskom sajmu rekao da će takav evropski put naše poljoprivrede značiti i mnogo veće prisustvo domaćih firmi na evropskom tržištu.
Đelić je podsetio da 45 odsto evropskog budžeta godišnje odlazi na poljoprivredu i kao primer naveo da je Bugarska za period od 2007. do 2013. dobila pet milijardi za poljoprivredu, Mađarska više od 10, a Poljska 28 milijardi evra.
- Prošle godine ukupna trgovinska razmena argrara iznosila je oko dve miljarde dolara, dok je suficit iznosio 500 miliona. U Srbiji postoji potencijal koji nije u potpunosti iskazan, zbog čega će do kraja juna biti završen nacrt strategije nauke i tehnološkog razvoja, kada će se videti u kojim domenima Srbija može da postigne značajan rezultat, naročito u poljoprivredi. Predložiću vladi da se 2011. godine uz novi popis stanovništva u Srbiji obavi i prvi poljoprivredni popis za protekle četiri decenije, jer je ta informacija važan deo evropskih integracija. Ta baza je neophodna da bismo se kvalifikovali za evropske strukturne fondove - rekao je Đelić i dodao da se u Srbiji trenutno realizuje 117 naučnih projakata u oblasti poljoprivrede, na kojima je angažovano oko 1.300 naučnika.
“Atek“ dostavio ponudu za RTB Bor
Austrijski konzorcijum "Atek industris" dostavio je Agenciji za privatizaciju obavezujuću ponudu za strateško partnerstvo u RTB Boru
'"Atek' ostaje u potpunosti posvećen planiranim investicijama u Srbiji. Akvizicija RTB Bora je naš strateški cilj i mi planiramo da ga pretvorimo u modernu, evropsku fabriku i time neodvojiv deo 'Atek industrisa''', navedeno je u saopoštenju tog konzorcijuma.
Rok za dostavljanje obavezujuće ponude za strateško partnerstvo sa državom u RTB Boru istekao je u 16.30 sati, a tendersku dokumentaciju otkupio je jedino "Atek".
Agencija za privatizaciju je "Ateku", na predlog te kompanije, do 15. maja produžila rok za dostavljanje ponude, koji je istekao 21. aprila.
Država Srbije ovoga puta prodaje manjinski udeo u RTB Boru, a "Atek", ukoliko dostavi ponudu, postepenim uplatama ugovorene cene postaće manjinski vlasnik.
"Ako 'Atek' bude podneo obavezujuću ponudu i ukoliko u pregovorima budemo zaključili ugovor, on će morati da konkretnim uplatama malo-pomalo stiče udeo u kompaniji da bismo mogli da ga ocenimo kao kvalifikovanog", rekao je ranije ministar ekonomije Mlađan Dinkić.
Vlada je u februaru ove godine raspisala izmenjeni tender za RTB Bor, po kome bi se strateški partner obavezao da dokapitalizacijom u minimalnom iznosu od 116 miliona dolara stekne 40 odsto vlasništva u novom preduzeću.
"Atek" je jedini proizvođač bakra u Austriji i evropski lider u preradi te rude. Ova kompanija bila je prvorangirana na drugom tenderu za RTB Bor sa ponudom od 466 miliona dolara.
Međutim, pošto nije na vreme uplatila novac, sa njom je raskinut kupoprodajni ugovor.
Potpisan sporazum o izgradnji gasovoda Južni tok
Ruski Gasprom potpisao je juče sporazume o osnivanju zajedničkih kompanija za izgradnju gasovoda Južni tok sa gasnim kompanijama Srbije, Bugarske i Grčke. U prisustvu ruskog i italijanskog premijera Vladimira Putina i Silvija Berluskonija potpisan je i aneks memoranduma kojim Gasprom i italijanski Eni utvrđuju pitanja prodaje gasa i povećavaju kapacitet morskog dela gasovoda sa 31 milijarde na 63 milijarde kubnih metara godišnje
Osnovni sporazum o formiranju zajedničkog preduzeća za deonicu Južnog toka kroz Srbiju potpisali su direktor Srbijagasa Dušan Bajatovići šef Gasproma Aleksej Miler. Potpisani dokumenti utvrđuju principe saradnje u predinvesticionoj fazi projekta i utvrđuju uslove, redosled osnivanja i mehanizme rada zajedničkih preduzeća, naveo je Gasprom. Sa grčkim kompanijom DESFA i Bulgargasom zajednička preduzeća se osnivaju sa vlasničkim udelom od po 50 odsto, dok će u zajedničkom preduzeću sa Srbijom Gasprom posedovati 51 odsto akcija, a Srbijagas 49 odsto.
Bivši savetnik za energetiku u Vladi Srbije Zorana Mihajlović- Milanovićkaže za Danas da je s obzirom na to da je Srbiji potreban alternativni pravac za snabdevanje prirodnim gasom potpisivanje sporazum o formiranju zajedničkog preduzeća za izgradnju gasovoda Južni tok kroz našu zemlju odlična vest.
- Potpisivanje ovog sporazuma eliminisaće nestašice plavog energenta sa kojima se Srbija svake zime suočava. Izuzetno je bitno i to da će kapacitet gasovoda biti veći od 20 milijardi kubnih metara godišnje pošto će te količine obezbediti našoj zemlji i zaradu od tranzita. Ipak, treba biti oprezan i sačekati izradu studije izvodljivosti izgradnje Južnog toka koja bi trebalo da bude gotova u septembru. Tada će se definitivno znati koliki će biti kapacitet gasovoda - ističe naša sagovornica. Uz konstataciju da je svetska ekonomska kriza uzdrmala i Rusiju, ona procenjuje da prve količine gasa kroz Srbiju poteknu pre 2016. godine. Trebalo bi da „držimo palčeve“ da izgradnja Južnog toka ostane prioritet u geostrateškoj energetskoj politici Ruske Federacije. Jer, prema nekim informacijama, Rusi još vagaju da li će njihov centralni energetski projekat biti Severni ili Južni tok - objašnjava Zorana Mihajlović- Milanović.
Države kroz čije će teritorije proći gasovod Južni tok, opredeliće se do kraja 2009. godine o njegovoj trasi, izjavio je juče izvor iz Gasproma novinarima u Sočiju. „Sada se razmatra nekoliko varijanti trase s nizom mogućih krakova, ali sa završavanjem tehničke dokumentacije, njihov broj će se smanjiti i do kraja godine će većbiti jasno koje su to najverovatnije trase“, kazao je on. Izvor je precizirao da se za izgradnju nadzemnog dela razmatraju različite trase, koje prolaze preko teritorije zemalja istočne i centralne Evrope, s mogućim konačnim tačkama u Italiji i Austriji. Po njegovim rečima, obim investicija će biti utvrđen po završetku tehničke dokumentacije. Procena je da će izgradnja Južnog toka koštati oko 20 milijardi evra, a trebalo bi da bude završena do kraja 2015. godine.
Osigurana energetska bezbednost
- Premijeri Rusije i Italije Vladimir Putin i Silvio Berluskoni ocenili su juče da realizacija projekta Južni tok neće dovesti do energetske zavisnosti Evrope od Rusije. „Taj projekat je važan korak u osiguranju energetske bezbednosti, on će doprineti stabilnosti evropskog gasnog trzišta“, kazao je Putin novinarima, nakon razgovora sa Berluskonijem u Sočiju. „Mislim da možemo smatrati veoma srećnom zemljom koja dobija energente od prijateljske zemlje, Rusije, koja nikada nije prekršila svoje obaveze“, naveo je Berluskoni. Beta
|
