Kompanije koje svoje obaveze prema državi redovno izmiruju moći će da koriste pojednostavljenu proceduru carinjenja robe. Ta se privilegija naročito odnosi na kompanije koje ostvaruju veliki obim poslovanja, osposobljene su za elektronsko podnošenje dokumenata i nisu imale carinske prekršaje


David Banjai, direktor kompanije Bol pekidžing u izjavi za Danas ističe da pojednostavljena carinska procedura donosi uštede u vremenu, s obzirom na to da kamioni sa robom idu direktno iz magacina na granicu, uz prethodnu elektronsku najavu carini. „Skraćuje se, dakle, vreme isporuke robe što dalje znači smanjenje troškova prevoza, kao i taksi za carinski račun. Do sada je za svaku isporuku bila neophodna posebna deklaracija, dok nova procedura znači samo jedan carinski račun za sedmodnevni uvoz, a kad je reč o izvoznim poslovima jedan račun pokriva 30 dana. Zato se nadam da će nova carinska procedura smanjiti obim posla za oko 15 odsto“, procenjuje Banjai.

Uz opasku da je poslovanje sa inostranim partnerima opterećeno velikim brojem papira, odnosno obimnom dokumentacijom Dragoljub Rajić, PR Unije poslodavaca Srbije kaže za Danas da je svaki pomak u pravcu smanjenja administriranja značajan jer olakšava poslovanje kompanija.

- Osim pojednostavljenja carinske procedure kompanijama koje se bave izvozno uvoznim poslovima mnogo bi značilo ukoliko bi bile ukinute, ili bar smanjene, neke od taksi koje ne postoje ni u zemljama u okruženju. Ilustracije radi taksa se plaća pri podnošenju zahteva, ali i za obezbeđenje raznih dozvola inspekcijskih službi. Mnoge od tih dozvola i uverenja izdaju se samo u jednom primerku, dok je, na drugoj strani, uvoznik u obavezi da svakom distributeru dostavi originalni dokument, za čije je izdavanje potrebno dodatno vreme i novac - ističe Rajić, uz napomenu da su druge zemlje unapredile tu i druge procedure za dobijanje dozvola, uverenja i drugih dokumenata.

Tako se, na primer, na obezbeđenje izvoznih dozvola u Evropskoj uniji čeka najviše tri dana, a u Srbiji je bilo primera da se na taj papir čekalo i mesecima. Naš sagovornik ukazuje i na zahteve Agencije za privredne registre, poslovnih banaka ili inspekcijskih službi koje takođe insistiraju na originalnim dokumentima, što sve zajedno veoma opterećuje poslovanje naročito malih firmi.

Rade Pribićević, direktor korporativnih poslova Denjub fuds grupe, ističe da je svako pojednostavljenje poslovanja dobro došlo. „Teško je, međutim, unapred reći da li će pojednostavljena carinska procedura automatski smanjiti troškove. Ali, činjenica je da nije redak slučaj da neki ugovoreni izvozni posao čeka na realizaciju upravo zbog komplikovanih birokratskih procedura“, upozorava Pribićević.

Uprava carina će ove nedelje početi da prima prijave kompanija zainteresovanih za korišćenje pojednostavljene procedure. Prva kompanija na kojoj će biti primenjen ovaj model biće Hemofarm koji ispunjava sve potrebne uslove. Inače, za ovaj način rada zainteresovano je još nekoliko preduzeća, među kojima su Meser, Bol pekidžing, Svislajon.

Poražavajući podatak

Treba otvoreno reći da se država nerado odriče taksi koje budžetu donose oko 10 odsto prihoda, što je poražavajući podatak imajući u vidu da u Evropskoj uniji takse čine samo 0,7 odsto budžetskih prihoda. Osim toga, u SAD na 50 zaposlenih dolazi po jedan administrativni radnik, u Japanu je taj odnos jedan prema 80, dok u Srbiji na četiri zaposlena dolazi jedan administrativac - kaže Dragoljub Rajić, PR Unije poslodavaca Srbije.

Nemačka vlada postigla je sporazum sa kanadskim proizvođačem auto-delova Magna da uz podršku ruske Sberbanke pomogne Opelu, nemačkoj filijali Dženeral motorsa (GM) da izbegne rizik od finansijskog sloma. Nemački ministar finansija Per Štajnbrik rekao je da je sporazum postignut rano u subotu posle druge runde razgovora u poslednja dva dana

Magna će uzeti udeo od 20 odsto u Opelu a ruska Sberbanka 35 odsto, čime će taj konzorcijum imati većinu u kompaniji. GM će zadržati 35 odsto, dok će preostalih 10 odsto otići zaposlenima u Opelu.

Nemačka vlada i lokalne vlade nekoliko nemačkih država obezbediće zajam od 1,5 milijardi evra, od kojih će jedan deo biti odmah dostupan. Parlamentarni komiteti u dve države, Hese i Severna Rajna-Vestfalija, još treba da odobre to finansiranje, što će se dogoditi verovatno sutra. Na ovaj način, okončano je 80 godina dugo većinsko vlasništvo Dženeral motorsa u Opelu. GM je kupio Opel još za vreme Velike depresije 1929. godine. Očekuje se da GM u SAD početkom iduće nedelje podnese zahtev za zaštitu od bankrotstva, a Nemačka je želela da Opel zaštiti od mogućih posledica tog poteza.

Konzorcijum koji će biti novi vlasnik Opela namerava da radi zajedno sa ruskim proizvođačem automobila GAZ na proizvodnji više od jednog miliona vozila u Rusiji i istočnoj Evropi. Direktor Magne Zigfrid Volf rekao je da očekuje da će sporazumi sa GM-om biti potpisani za pet nedelja, ali je dodao da će jutros postignutim dogovorom biti sprečeno da Opel deli sudbinu GM-a.

Kao deo dogovora sve četiri fabrike Opela u Nemačkoj nastaviće sa radom, iako je ranije Magna najavila da će morati da otpusti oko 2.500 radnika. Opel i sestra firma Voksal imaju, između ostalog, još i fabrike u Belgiji, Španiji i Poljskoj.

Nemačkoj je bilo od presudnog značaja da postigne sporazum koji bi zaštitio Opel – koji zapošljava 25.000 ljudi u zemlji – od zahteva za zaštitu bankrotstva koji će GM podneti, i velikog restrukturisanja te američke kompanije koje će uslediti.

Drugi zainteresovani kupac za Opel, grupa Fijat, odustala je od učešća u noćašnjim pregovorima o spasavanju te automobilske kompanije jer je bila suočena sa „nerazumnim zahtevima za finansiranje”.