Predstavnici najvećih trgovačkih lanaca juče su tvrdili da su im dospele obaveze prema dobavljačima male ili „pod kontrolom”. – Da li je urodilo plodom državno upozorenje da će dužnici biti kažnjavani?

Dospela dugovanja su mala, tvrde u „Delta maloprodaji“ Foto D. Jevremović Kako se zahuktala priča o dugovima trgovinskih lanaca, a ministar trgovine Slobodan Milosavljević javno izgovorio da je za naplatu dospelo gotovo sedam milijardi dinara, trgovci i dobavljači su naprasno zaćutali. Najveći proizvođači, koji su doskora upozoravali da je i njihova likvidnost dovedena u pitanje i da su prinuđeni da podižu kredite da bi održali proizvodnju, za sada su bez komentara. Ko im duguje i koliko, trenutno je, navodno, najosetljivija kompanijska informacija.

Trgovci, koji su u epicentru dužničko-poverilačke krize, juče su tvrdili da, zapravo, sada nemaju problema sa dugovanjima. Međutim, pre nekoliko dana je održan sastanak u Ministarstvu trgovine gde je dogovoreno da se dugovi prema dobavljačima reše u narednih mesec ili mesec i po dana. Ukoliko se to ne dogodi, kako je izjavio ministar Milosavljević, biće potrebno doneti nove podsticajno-stimulativne mere za trgovine kako bi dobavljači ipak dobili svoj novac.

– Drugi trgovac po veličini u Srbiji, „Merkator S” ne duguje nijedan dinar dobavljačima, a ugovoreni rokovi se poštuju – kaže za „Politiku” Stanka Čurović, direktor ove kompanije. Rokovi po robnim grupama kreću se između 60 dana, koliko iznose za markete, do 120 dana koliko je uobičajeno za tekstilnu robu. – Nismo preinvestirani i prezaduženi. Podatke o obavezama i dugovanjima, ali i mišljenje o nameri države da ograniči rokove plaćanja dobavljačima poslali smo Ministarstvu trgovine, jer je to od nas traženo.

Čurović dodaje da je u Srbiji potrebno uvesti finansijsku disciplinu, a ne korigovati komercijalne ugovore, jer je to mešanje u politiku preduzeća.

Da redovno izmiruje svoje obaveze prema dobavljačima, za naš list je juče potvrdio i „Metro”, najveći distributivni centar u Srbiji.

Međutim, Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja, nedavno je izjavio da su trgovinski lanci među najvećim dužnicima u Srbiji, sa ukupnim dugom od oko 600 miliona evra. On je tada upozorio da ukoliko trgovinske kuće same ne skrate rokove plaćanja dobavljačima, država će ih na to primorati propisima, odnosno sankcijama.

Sudeći po onome što smo juče čuli od predstavnika vodećih trgovinskih lanaca, reklo bi se da ih je upozorenje Dinkića primoralo da požure sa namirivanjem svojih dugovanja.

Tako na pitanje koliko duguju i koliko su probijeni rokovi plaćanja, u kompaniji „Ideja” su nam rekli da njihov dug nije veliki i da je pod kontrolom.

U „Delta maloprodaji” su juče takođe tvrdili da su njihova dospela dugovanja mala i da je to rezultat „aktivnosti koje su u međuvremenu sproveli”. Naime, „Politika” je pre oko mesec dana u „Delti” dobila uveravanje da očekuje neka sredstva od „Delta đeneralija” i da će ona biti iskorišćena za pokrivanje potraživanja dobavljača.

Ko je onda dužan i koliko? Tačne podatke osim trgovaca ima Ministarstvo trgovine, jer, kako saznajemo, pre sastanka u Ministarstvu od svih ovdašnjih trgovinskih lanaca zatraženo je da dostave te podatke. Na osnovu toga, organizovan je sastanak kome, ipak, nisu svi prisustvovali, nego samo trgovci koji su u problemu. Kako „Politika” saznaje, na sastanku su bili predstavnici „Delta maloprodaje”, „Veropulosa”, „Ideje” i „Intereksa”, kao i dobavljača. Karte su otvorene, proizvođači su izneli svoje probleme, a trgovci predstavili plan izmirenja dugovanja.

Ministarstvo trgovine, ipak, juče nije odgovorilo na naše pitanje koliko i koje trgovine duguju, ali je potvrđeno da je na sastanku zaključeno da će se računi sravniti do kraja juna.

Da li je reč o kupovini vremena ili je rešenje na pomolu, pokazaće naredne nedelje, jer, kako saznajemo, pojedinim proizvođačima je najavljeno da će dugovi biti izmireni do kraja ovog meseca.

– Obećano nam je, i nadamo se najboljem. Ništa konkretnije ne mogu da kažem – potvrdio je Rade Pribićević, direktor korporativnih poslova „Dunav hrana grupe” i dodaje da se plaćanje robe u ovom trenutku meri i time koliko je ona „vitalna” i potrebna trgovini.

Poboljšanja za sada nema, ali ni iz ove kompanije nisu želeli da preciziraju o kolikom dugu je reč.

– To su vrlo osetljive informacije i razlog što nijedna firma ne želi da govori o tome jeste što visina potraživanja u stvari ilustruje koliko je jedna kompanija u nezavidnom položaju, odnosno koliko je slaba, a to niko ne želi da objavi – kaže Pribićević.

Rodoljub Drašković, direktor koncerna „Svislajon” je za naš list rekao da na domaćem tržištu oni u ovom trenutku potražuju oko 10 miliona evra dospelog duga, ali da veliki lanci nisu među dužnicima, nego manji kupci, kao i firme koje su u međuvremenu blokirane.

– Dobro sarađujemo sa velikim lancima, prvenstveno sa „Merkatorom” i „Metroom”, ali ni sa druga dva velika trgovca nema nikakvog spora – kaže Drašković.

Krajem juna ili početkom jula pojaviće se trezorski zapisi s rokom dospeća od pola godine

Dosadašnje redovne i vanredne aukcije kratkoročnih trezorskih zapisa s rokom dospeća od tri meseca pokazale su da su investitori veoma zainteresovani za državne papire. Njihovom prodajom od 5. februara u budžet se slilo oko 48 milijardi dinara, kaže za naš list direktor Uprave za trezor Ivan Maričić. Imajući to u vidu, država planira da krajem juna ili početkom jula emituje dužničke hartije s rokom dospeća do šest meseci, a kako najavljuje naš sagovornik istovremeno se priprema izdavanje jednogodišnjih obveznica, koje bi se na tržištu mogle pojaviti krajem 2009.

– Još nije definisano koliki će biti obim letnje emisije i nominalna vrednost tih dužničkih hartija, ali se očekuje da će i taj papir s dužim rokom prispeća od dosadašnjih zapisa privući investitore. Jer, reč je o sigurnom plasmanu i primamljivoj kamati koja će biti viša od eskontne stope.

Država računa da će za kupovinu tih zapisa biti zainteresovani profesionalni investitori – privredna društva, banke, osiguravajuće kompanije, brokerske kuće, penzioni fondovi – kaže Maričić.

Prema njegovim rečima, emisija i prodaja kratkoročnih tromesečnih, a uskoro i polugodišnjih i godišnjih trezorskih zapisa, može se smatrati i početkom formiranja emisione strategije države na srednji i dug rok. Ona će označiti prekretnicu ne samo u budžetskoj politici ka efikasnijem upravljanju javnim sredstvima, već i u razvoju domaćeg tržišta novca, a docnije – i kapitala.

U Upravi za trezor već postoji odgovarajući informatički servis koji omogućava investitorima da besplatno, posredstvom aukcijske platforme, koja je u celini delo naših stručnjaka, prijavljuju ponudu i tražnju, odnosno da se organizuje sekundarni promet državnih papira i pre roka prispeća. Izrada aukcijske platforme podrazumeva definisanje procedura emitovanja i primarne prodaje državnih zapisa, kao i i informatičko uređenje svih procesa, a ovaj veoma složen i stručno zahtevan posao poveren je domaćem timu konsultanata na čelu sa prof. dr Boškom Živkovićem i zaposlenima u Upravi za trezor.

– Eksterni troškovi ovog projekta iznosili su svega oko 10.000 evra, dok je, poređenja radi, jedna renomirana svetska kompanija nudila Upravi za trezor gotovo rešenje za organizaciju primarne prodaje državnih hartija od vrednosti preko aukcijske platforme po ceni od čak pola miliona evra – napominje Maričić. – Stoga uspešno urađen posao domaćih stručnjaka svedoči i o odgovornom trošenju novca poreskih obveznika, naglašava naš sagovornik, uz opasku da su Svetska banka i druge međunarodne finansijske institucije veoma pozitivno ocenile ovaj domaći projekat.

Podsećanja radi, izlazak na aukcijsku platformu za investitore je besplatan, a cena u nalogu za kupovinu izražena je kao diskontna stopa, čime potencijalni kupac definiše prinos koji želi da ostvari u ovom poslu u odnosu na nominalnu vrednost zapisa na dan dospeća. S druge strane, država kao emitent, u skladu sa svojim interesima i emisionom politikom, određuje kamatnu stopu koju je spremna da plati, imajući u vidu uslove na tržištu, referentnu stopu Narodne banke i bankarske kamate.

Izbegavajući zaduživanje iz primarne emisije, odnosno kod NBS, kao u vreme „maligne” inflacije, izlaskom na novčano tržište država očigledno nastoji da demonstrira odgovorno ponašanje, doprinoseći makroekonomskoj i monetarnoj stabilnosti.

– Međutim, cilj emitovanja i prodaje zapisa na tri, šest meseci i godinu dana nije samo da bi država rešavala svoje likvidnosne probleme u periodima kad rashodi nadilaze fiskalne prihode, već se tako konačno uspostavlja prinos na kratkoročne državne hartije, što, kao svojevrsni orijentir, omogućava normalno funkcionisanje investicionih fondova i drugih institucionalnih investitora – izričit je direktor Trezora.

To je i jedan od preduslova za emitovanje srednjoročnih i dugoročnih državnih hartija, odnosno za izlazak države na domaće i međunarodno tržište kapitala.

Po uverenju Maričića, tržišno formiranje reperne stope prinosa na ove hartije omogućava investitorima da profesionalno kreiraju svoje portfelje, u kojima se sada, pored akcija, mogu naći dugoročne obveznice stare devizne štednje, tromesečni trezorski zapisi, a uskoro i polugodišnje i godišnje obveznice.

S druge strane, emisija hartija različitih rokova dospeća omogućava državi kao emitentu da lakše upravlja budžetom i kreira politiku prihoda i rashoda u državnoj kasi. Za očekivati je i da će emisija državnih hartija duže ročnosti doprineti stvaranju povoljnijeg i stabilnijeg ambijenta i za priliv dugoročnog kapitala, što bi trebalo postepeno da marginalizuje špekulante koji se najbolje snalaze u rizičnom ambijentu, smatra direktor Uprave za trezor.

Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić izjavio je juče na tribini Saveza ekonomista Vojvodine održanoj u Novom Sadu da se nada da inflacija do kraja godine neće biti dvocifrena, ali da „glavobolju izaziva nagli rast kontrolisanih cena“


Na osnovu majske inflacije očekujemo da će se kontrolisane cene povećati za 13 odsto u prvih pet meseci ove godine, što je blizu plana koji smo predvideli za celu ovu godinu. Država bi trebalo da obezbedi da sledećih sedam meseci rast cena ne pređe dva odsto, jer ako kontrolisana inflacija bude veća od planiranih 15 odsto Narodna banka će teže postići svoj cilj. Jedno je sigurno, a to je da će sve one mere koje smo doneli pre mesec i po dana kao deo aranžmana sa MMF-om pravi efekat pokazati tek u drugoj polovini ove godine - rekao je Jelašić u izjavi novinarima.

Uz podsećanje da su zarade i penzije zamrznute do kraja godine, on je ocenio da će svako pomeranje inflacije za jedan do dva odsto dovesti do dodatnog ugrožavanja životnog standarda svih koji zarađuju u dinarima. Jelašić je izrazio očekivanje da će prilikom naredne kontrole MMF-a u Srbiji glavna tema biti prihodi i da ćemo se u slučaju da oni budu manji od planiranih ponovo, na neki način, vratiti na početak.

Dodao je, takođe, da NBS zabrinjava što građani i preduzeća ne stižu da na vreme izmire obaveze prema poslovnim bankama, naročito u delu prinudne naplate. „Mi ćemo uputiti predlog u vezi sa Zakonom o stečaju, po kome bi, pre nego što se pokrene stečajni postupak, firmama bio dat rok od 30 dana da ne moraju da izvršavaju obaveze, kako bi bile u mogućnosti da pre formalnog pokretanja stečaja ozdrave“, rekao je Jelašić.

Savet građanima

NBS savetuje građanima koji imaju kredite u otplati da svoje prigovore upute Centru za zaštitu korisnika finansijskih usluga NBS koji će im pomoći da nastali problem prevaziđu mirnim putem bez odlaska na sud. Građani koji žele da uzmu od banaka nove kredite trebalo bi da se kod više banaka raspitaju o uslovima kreditiranja i da uđu u ugovorni odnos sa onom bankom koja se poziva na preporuke Narodne banke Srbije, a spisak tih banaka se nalazi na sajtu NBS - poručio je guverner NBS.

Naredni talas svetske ekonomske krize pogodiće najverovatnije mala i srednja preduzeća (MSP) i njihove zaposlene, ocenio je predsednik Privredne komore Beograda (PKB) Milan Janković


- Finansijske institucije su izdržale prvi nalet krize, ali je pitanje šta će se dogoditi sa 60.000 blokiranih malih i srednjih preduzeća u Srbiji - ukazao je Janković u raspravi o uticaju svetske ekonomske krize na razvoj malih i srednjih preduzeća.

Učesnici tribine "Uticaj svetske ekonomske krize na razvoj preduzetništva, malih i srednjih preduzeća i stimulativne mere za razvoj povoljne investicione klime" složili su se u oceni da je ekonomsku krizu moguće prevazići razvojem malih i srednjih preduzeća, očuvanjem radnih mesta i ulaganjem u nove razvojne projekte.

Savetnik ministra rada i socijalne politike Radmila Bukumirić-Katić kazala je da će efefkti krize biti vidljivi tek u drugoj polovini ove godine. Prema njenim rečima, krajem ove godine biće vidljivi i rezultati mera Vlade Srbije za ublažavanje krize.

- Tada ćemo moći da ocenimo koje od tih mera imaju uticaj i koje bi trebalo nastaviti, a koje bi trebalo promeniti - naglasila je Bukumirić-Katić.

Otvaranjem novih radnih mesta i očuvanjem postojećih, kao i pojačanom ekonomskom aktivnošću moguće je prevazići krizu, rekla je ona.

- Pripremljen je, ali još nije usvojen program mera koje treba da obezbede očuvanje radnih mesta i minimalnu socijalnu zaštitu za najugroženije stanovništvo - naglasila je savetnica ministra rada.

Iznela je da se tim merama predlaže smanjenje broja radnih sati, korišćenje mogućnosti plaćenog odsustva do 45 dana, a planirane su i nove mere - korišćenje plaćenog odsustva duže od 45 dana.

Savetnica u Ministarstvu ekonomije Aleksandra Vučetić naglasila je da će to Ministarstvo u toku ove godine pomagati MSP sektoru odobravnjem povoljnih kredita i podsticajnih sredstava za početnike, plasiranjem bespovratnih sredstava za taj sektror u cilju jačanje inovativnosti i razvoja klastera. Ona je podsetila na mere koje je vlada do sada preduzela radi prevazilaženja ekonomske krize i istakla značaj pomoći nerazvijenim opštinama.

Generalni sekretar SME Union Patrik Voler ocenio je da će samo jaka i zdrava mala i srednja preduzeća biti u stanju da prevaziđu krizu. On je naglasio da mala i srednja preduzeća stvaraju oko 60 odsto BDP-a u zemljama Evropske unije (EU) i dodao da se samo oko osam odsto njih bavi prekograničnom trgovinom.

- Samo oko pet odsto njih ima zajednička ulaganja u inostranstvu, zbog treških administrativnih uslova - poreza i izdataka za registraciju preduzeća - rekao je Voler i naveo da oko 2,5 odsto obrta MSP sektora odlazi na administrativne izdatke i poreze.