"Fabrika reznog alata" (FRA) i "Sloboda aparati" su jedina dva veća preduzeća u Čačku koja treba da dobiju novog vlasnika, nakon što je do sada privatizovana 41 društvena firma

Putem tenderske ponude prodati su PKS"Lateks","Putevi AD" i "Šumadija lek", dok je 38 preduzeća dobilo nove većinske vlasnike na javnoj aukciji.
Ukupno je ostvaren prihod od 34,082 miliona evra, a kupci su prema ugovorima prihvatili obavezu da investiraju oko 9,461 milioni evra. Medju novim većinskim vlasnicima su kompanije iz Grčke, Izraela, Bugarske, Grčke i Austrije.
U očekivanju privatizacije, FRA i "Sloboda aparati" su znatno smanjile broj radnika. Nekadašni značajni izvoznik FRA se, posle trećeg socijalnog programa, sveo na oko 550 radnika, dok je fabrika aparata za domaćinstvo kompanije "Sloboda", posle preuzimanja dela zaposlenih od matične firme, ostala sa manje od 200 zaposlenih.
Vršilac dužnosti generalnog direktora FRA Milan Vidaković izjavio je Tanjugu da do kraja godine predstoji treći pokušaj tenderske prodaje,a da se za kupovinu interesuje jedna velika ruska kompanija.
Sudbina "Slobode aparati", posle načelnih razgovora sa nekim slovenačkim i poljskim poslovnim partnerima, zasada je neizvesna.
U Gradskom veću Samostalnog sindikata su veoma nezadovoljni rezultatima obavljene privatizacije. Predsednik Vladimir Avramović kao pozitivne primere navodi "Ishranu", "Betonjerku", "Autoprevoz" i "Žitopromet", gde je bilo i značajnih ulaganja.
On je kao primer naveo "Autoprevoz", čiji je novi većinski vlasnik izraelski "Kavim" uložio u nabavku novih autobusa više sredstava nego što je bio obavezan.
Mnogo više, medjutim, ima primera da gazde neredovno ispunjavaju obaveze prema radnicima i državi, ili su potpuno upropastili imovinu, rasprodali zalihe i raspoložive pare prebacili u svoja druga preduzeća.
U nekoliko slučajeva morala je da interveniše i Agencija za privatizaciju koja je raskinula ugovore sa kupcima "Hladnjače","PKS Lateksa ,"Granita"i "Hidrogradnje prometa".
O stanju u nekim drugim preduzećima najbolje svedoče česti štrajkovi, pre svega zbog velikog kašnjenja plata. To je do sada bio slučaj u "Putevima", "Čipsari", Fabrici hartije i "Ugoprometu".
Neke od firmi, kažu u sindikatu, poput Fabrike hartije koja je od pre dve godine u vlasništvu bugarskog "Čestena", duguju i po 230 miliona dinara za zdravstveno i penziono osiguranje.
Novi vlasnici su ponegde uspeli da podele i zaposlene tako što su jednom delu radnika, pre nego drugima, isplatili zaostala primanja pa se oni nisu pridružili štrajkačima.
U gotovo svim privatizovanim preduzećma drastično je smanjen broj zaposlenih,kod većine je izostalo značajnije investiranje,pa je postojeća tehnologija uglavnom zastarela, a proizvodi sve manje konkurentni na tržištu.

Uz Koridor 10 i deonicu autoputa Beograd - južni Jadran od glavnog grada do Požege, na listi državnih prioriteta našla se i izgradnja saobraćajnica čija se vrednost procenjuje na oko 700 miliona evra

Država planira pun profil autoputa od Batočine do Kragujevca i od Pančeva do Vršca, ali i novu saobraćajnicu koja će Novi Sad preko Iriga, Rume i Šapca povezati sa Loznicom. Takođe, na listi prioriteta je i poluatoput od Požarevca preko Kučeva i Majdanpeka do Negotina.
Stručnjaci tvrde da je Nacionalni plan izgradnje putne i železničke infrastrukture koji je Vlada Srbije usvojila prošle godine više nego ambiciozan, jer je predviđeno da kompletan posao bude završen do 2012. godine. Podsećanja radi, izgradnja leve trake autoputa od Novog Sada do Beograda krenula je još 2000. godine. Ni devet godina kasnije trasa nije kompletirana. Najveći učinak koji je Srbija ikada imala u jednoj godini je izgradnja 70 kilometara autoputa (od Malog Požarevca do Velike Plane).
Sada, samo na Koridoru 10 treba da se izgradi još oko 300 kilometara. Državi najveću "glavobolju" zadaju projektna dokumentacija koja ne postoji za većinu deonica i eksproprijacija. To je obaveza Srbije koja prethodi povlačenju odobrenih zajmova.
Izrada projektne dokumentacije trebalo je da krene još krajem prošle godine, međutim, tek sada se raspisuje tender za projektovanje pet od ukupno gotovo 20 deonica. Nadležni obećavaju da će ova dokumentacija i otkup zemljišta biti završeni do kraja godine. Takođe, imaćemo u 2009. završenih oko 50 kilometara puta na Koridoru a zabrujaće mašine na još isto toliko kilometara. Ukupna vrednost radova na Koridoru 10 procenjena je na 1,58 milijardi evra. Srbija će dobiti kredite međunarodnih finansijskih institucija u iznosu od oko 1,2 milijarde.
Izgradnja autoputa od Beograda do granice sa Crnom Gorom jedan je od putnih prioriteta Srbije. Početak radova najavljen je za 1. mart naredne godine i to na deonici od Obrenovca do Požege najverovatnije putem koncesije. Vrednost radova na ovoj deonici dužine oko 150 kilometara procenjuje se na oko 600 miliona evra.
Za autoput Kragujevac - Batočina u dužini od 25,7 kilometara država treba da izdvoji 65 miliona evra. Od Pančeva do Vršca nadležni planiraju izgradnju autoputa u dužini od 63,8 kilometara, a procena je da će izgradnja ove saobraćajnice koštati oko 200 miliona evra. Put od oko 120 kilometara povezaće Novi Sad i Loznicu, a prema grubim procenama izgradnja kilometra koštaće oko dva miliona evra. Sa 190 miliona evra Srbija će finansirati izgradnju i poluatoputa od Požarevca do Negotina.

OPERATIVA
U odnosu na period od pre nekoliko godina, putarske firme poboljšale su vozni park, opremile se savremenijom mehanizacijom. Posle privatizacije, domaća operativa je uglavnom razvrstana po grupacijama. Ukupno oko deset do 15 domaćih firmi učestvuje na tenderima koje raspisuju "Putevi Srbije".