Nema leka do većeg poreza
Manjak u budžetskoj kasi teško da će se ispeglati uštedama, pa su veći porezi neminovni čak i ako MMF "dozvoli" veći deficit. U "drami" prošlonedeljne predstave u režiji Vlade Srbije, kada ministarka finansija najavljuje nepopularne mere (ovog puta povećanje poreza na plate), a pozitivce koji štite narod predstavljaju premijer, ministri i državni sekretari, ponovo je u drugom planu ostala činjenica da se država u ugovoru sa MMF-om obavezala na uravnoteženje budžeta i to sa povećanjem poreza na dodatu vrednost i na plate kao jednom od mera.
Jedna od aktuelnih ideja rešenja srpske državne muke, uz genijalnu zamisao da se budžetski deficit finansira parama iz Fonda (inače namenjenim isključivo za održanje deviznih rezervi) što bi bio presedan u istoriji ove međunarodne institucije, jeste povećanje rupe između državnih prihoda i rashoda sa tri odsto BDP (70 milijardi dinara) na 4,5 odsto (100 milijardi). Tih 30 milijardi dodatnog viška lako će se nadoknaditi zaduživanjem u zemlji i inostranstvu, međutim, pravo pitanje ostaje kako će se preostalih 40 milijardi "ispeglati" u budžetu, odnosno šta će se naći u rebalansu državnog proračuna.
Na strani rashoda većina troškova je "zakucana", odnosno država mora da isplati plate i penzije, a njihovo smanjivanje, po svemu sudeći, ne dolazi u obzir. Investicije su prve srezane, kao i subvencije. Premijer je najavio da će ministarstva morati da otpuste 15.000 zaposlenih, ali tako bi se do kraja godine moglo uštedeti svega oko dve milijarde dinara. S druge strane, ukoliko bi predlog o novim porezima na plate prošao, prema najavama ministarke, budžetski prihodi bi se na godišnjem nivou povećali za 12 milijardi dinara. Čak i tada, ostaje pitanje kako nadoknaditi pad javnih prihoda (ubiranja poreza), koji su u prvih šest meseci uzrokovali mesečni deficit u republičkom budžetu od devet milijardi dinara. Po svemu sudeći, biće neophodno povećati i porez na dodatu vrednost (sa 18 na 19 odsto), čime bi se godišnje u budžetu obezbedilo još oko 30 milijardi dinara ili oko sedam-osam u poslednjem tromesečju 2009.
Povećanje poreza nikada nije lako progurati, a ovoga puta u protestima su se udružili poslodavci i sindikalci. Socijalni partneri uputili su zajedničko pismo predsedniku Vlade Mirku Cvetkoviću u kojem su upozorili na sve pogubne posledice za poslodavce i zaposlene ukoliko bi došlo do povećanja PDV i poreza na zarade. U pismu koje su potpisali predsednik Unije poslodavaca Srbije Stevan Avramović, predsednik Veća samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović i predsednik Ujedinjenog granskog sindikata "Nezavisnost" Branislav Čanak ocenjeno je da bi svako dalje opterećivanje privrede bilo kontraproduktivno. S obzirom na to da je od 108.000 registrovanih preduzeća u blokadi ili nelikvidno ukupno 69.850, a da država kao najveći dužnik mnogima duguje za izvršene poslove, sindikati i poslodavci tvrde da je ekonomski neopravdano i nedopustivo dalje opterećivanje privrednih subjekata koji se nalaze u najtežoj situaciji posle 2000. godine.
Ocenjeno je da bi povećanje PDV izazvalo lančano povećanje cena proizvoda i usluga za četiri do pet odsto, da bi rezultiralo padom kupovne moći građana, dovelo do rasta inflacije i doprinelo daljem povećanju nelikvidnosti u privredi i zatvaranju preduzeća. I povećanje poreza na zarade bi, navedeno je u pismu, izazvalo smanjenje plata, gubitak radnih mesta i isplaćivanje dela zarada ili celih zarada na crno.
U pismu, možda i sasvim očekivano, socijalni partneri nisu dal i neki predlog gde i kako da se nađu preko potrebne pare ne bi li se preživela tekuća ali i sledeća, takođe krizna, godina.
Reč stručnjaka
Profesor Božidar Raičević, sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ističe da je PDV ograničenog potencijala i njegovo povećanje ne bi dovelo do planiranog rasta prihoda budžeta.
- To je politika ljudi koji znaju matematiku i ekonometriju, ali ne i poreze i poreski sistem. Sadašnji PDV od 18 odsto je odgovarajući za privredu Srbije, a povećanje na 19 ili 20 odsto je kompletno pogrešna politika. Čak treba smanjiti nižu stopu PDV kojim se oporezuju hrana, lekovi ili mediji, sa osam na pet-šest odsto. Do većih prihoda se mora doći tako što bi Poreska uprava povećala naplatu sa sadašnjih 50 odsto, na 60 ili 70 odsto - smatra Raičević. Što se tiče poreza na dohodak, Raičević ocenjuje da mora da se uvede sintetički (objedinjeni) porez sa progresijom, tako da oni koji imaju najveća primanja ne plaćaju 10,5 odsto poreza, već 20 ili 30 odsto.
Profesor Milojko Arsić, takođe sa Ekonomskog fakulteta a ujedno i član Ekonomskog saveta premijera, ocenio je da stalne poreze, kao što je porez na dohodak, ne bi trebalo menjati sredinom godine, pogotovo ne bez poreske reforme.
- Uvek postoji mogućnost jednokratnog oporezivanja, kao što su to Hrvati uradili. Postoji mogućnost i da se ne povećaju porezi, ali onda ćemo imati rast deficita što direktno znači rast javnog duga. Tu se postavlja pitanje da li sada povećati poreze i opteretiti ovu generaciju ili opteretiti sledeće generacije, koje će morati da vraćaju mnogo veće dugove - kaže Arsić.
Prema Arsićevim rečima, nema mnogo prostora za smanjenje javnih rashoda, a da se ne ugroze funkcije države. Najlakše što može da se smanji, ali što je najgora varijanta u dugoročnom smislu, jesu investicije, na primer odlaganje gradnje Koridora 10. Plate i penzije ne bi smele da se diraju ni sa ekonomske ni sa socijalne strane. Arsić ističe i da ukoliko se smanji tekuća državna potrošnja dolazi se u opasnost da državni organi ulaze u docnju i prave dugove, ili čak da se troškovi prevale na građane.
Profesor Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko ističe da je naš sistem oporezivanja dohotka "naopak", jer više oporezuje one sa nižim primanjima, pa tako "proporcionalno veći porez plaćaju radnici u tekstilnoj industriji u Vlasotincu, nego bankari na Savskom Vencu".
- Ukoliko bi se uvele dve stope oporezivanja zarada, jedna niža i jedna viša, to bi bio korak nabolje od ravnog poreza ("flat tax") koji postoji kao opcija, a nešto slično se u Srbiji sada primenjuje. Sada je Srbija raj za bogataše, jer zaposleni sa jednom trećinom prosečne plate za poreze i doprinose plaćaju 47,1 odsto, prosečna plata je opterećena sa 42,2 odsto, a oni koji imaju osam puta veću platu od prosečne i plaćaju još i godišnji porez na dohodak, imaju sveukupne dažbine 34,5 odsto - ističe Arandarenko.
Ipak, prema njegovim rečima, jako je opasno na brzinu sprovoditi poresku reformu, samo da bi se popunio budžet. Ima mnogo koraka koje treba učiniti, izmeriti efekte poreza na pojedince, koga opterećuje, a ko se oslobađa i pod kojim uslovima, kao i kakav je uticaj na privredne sektore i regione. Sve to "merenje" trebalo bi da traje od pola godine do godinu, ocenjuje Arandarenko.
Vladimir Gligorov, sa Bečkog instituta za međunarodnu ekonomiju, ističe da je bolje više se i zadužiti i uštedeti, nego povećavati poreze.
- Povećanje poreza da bi se zatvorio budžet za ovu godinu nije racionalno rešenje. Porezi se ne povećavaju zbog prihoda u tri meseca. Verovatno je bolje da se donekle poveća deficit za ovu godinu, a u svakom slučaju ne može se mnogo učiniti u ekonomskoj politici do kraja 2009. Nije dobro trenutno razmišljati o povećanju PDV jer će se država "navići" na to, i ako bi sa većim porezima zatvorili budžet ove i naredne godine ne bi bilo pritiska da se sprovedu reforme, a to je najvažnije i za održivu ekonomiju i za povećanje konkurentnosti naše privrede - ističe on.
Prema njegovim rečima, važnije je pitanje, kakva će fiskalna politika biti potrebna za tri do pet godina i kada ne bude nestabilnosti iz ove i prošle godine. Takođe, potrebna je reforma čitavog sistema, jer sada javni prihodi zavise uglavnom od uvoza, iako će PDV i dalje ostati glavni budžetski prihod. Iako MMF ograničava visinu deficita, Gligorov ističe da oni neće biti prepreka, jer u slučaju Srbije jedan odsto BDP je oko 300 miliona evra i to nije dramatično, ali će verovatno usloviti povećanje manjka sa smanjenjem deficita u sledećoj godini i suficitom u 2011. godini, uz reformu fiskalnog sistema.
- Ako MMF oceni to kao održivo, prihvatiće povećanje deficita. Trenutno, jedino što je važno Fondu je održivost - kaže naš sagovornik. Hrvati krenuli s većim porezima
Ni kod komšija u državnoj kasi novca nema dovoljno, pa je usvojen treći rebalans budžeta u ovoj godini, kojim je povećan PDV sa 22 na 23 odsto, uveden je porez na SMS, MMS i mobilne impulse od šest odsto, a razrađuje se i uvođenje "kriznog" poreza na plate i penzije. Plate i penzije između 400 i 800 evra trebalo bi da se oporezuju po dodatnoj stopi od dva odsto, a plate preko 800 evra opteretiće se sa stopom od četiri odsto.
Ovim merama hrvatska vlada će smanjiti deficit u budžetu za 220 miliona evra i on bi trebalo da iznosi 1,27 milijardi evra ili 2,8 odsto BDP-a ove godine.
Rašomonijada u Nemanjinoj
Prema predlogu ministarke finansija Diane Dragutinović porez na dohodak građana koji trenutno iznosi 12 odsto, biće za zarade manje od 40.000 dinara biti 10 odsto, a stopa na zarade preko 40.000 dinara će iznositi 20 odsto. Uz to, trebalo bi da se poveća i neoporezivi cenzus sa sadašnjih 5.938 dinara na 30 odsto prosečne plate u prethodnom mesecu, što bi u ovom trenutku iznosilo oko 9.300 dinara. Istog dana, državni sekretar u ministarstvu finansija Slobodan Ilić istakao je da takav nacrt zakona ne postoji i da se još ne zna ni kolike će uopšte iznositi poreske stope, a da je ministarka samo "navodila primer". Na to se nadovezao i premijer Mirko Cvetković koji je izjavio da neće biti povećanja nameta privredi, a potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić je čak zapretio i da ako takav predlog zakona prođe i vladu, svakako neće proći u Skupštini. Međutim, niko iz Nemanjine 11 (zgrada Vlade) nije odgovorio kako nadoknaditi manjak u državnoj kasi koji može dostići oko 140 milijardi dinara, ili dvostruko više od planiranog i dogovorenog ukoliko se dinamika prihoda i rashoda iz prvog dela godine preslika na drugo polugodište.
Za Moskovsku banku u Srbiji nema krize
Vladimir Zečar, predsednik Izvršnog odbora Moskovske banke u Srbiji, kaže u intervjuu za Biznis da se u Moskovskoj banci Beograd ne oseća kriza jer je njihova matična banka u Rusiji na vreme predvidela situaciju, a u Srbiji kao jedinu antikriznu meru koriste selekciju klijenata
Znači li to da niste redukovali planove?
- Naš dolazak na srpsko tržište poklopio se sa svetskom ekonomskom krizom, ali zahvaljujući ranijem konzervativnom pristupu u poslovanju naše matične banke u Moskvi nismo imali potrebe da preduzimamo radikalne mere u smislu povećanja opreznosti. U Rusiji naša banka odlično stoji i nivo NPO (nenaplativih kredita) je jako mali. Mi smo ovde nova banka, koja je počela sa svežim parama i nemamo neke rizične aktive. Takođe, neopterećeni smo nenaplativim kreditima i rizičnim plasmanima, tako da za sada ne osećamo krizu. Takođe se trudimo da naš portfolio zadržimo na određenom nivou i više vodimo računa o kvalitetu nego o kvantitetu.
Da li to znači da ne može svako da bude vaš klijent?
- Želimo da održimo kvalitetan nivo, ali svoje klijente ne kategorišemo po tome da li su iz Srbije, Rusije ili neke treće zemlje, već isključivo na osnovu njihovih rezultata, uspeha, bilansa i potencijala za budući rast.
Da li je Moskovska banka prisutna još negde u regionu i da li planirate širenje u tom pravcu?
- Moskovska banka Beograd je poslednja ćerka firma naše matične banke iz Moskve. Imamo još ćerke banke u Ukrajini, Belorusiji, Letoniji i Estoniji, a imamo predstavništvo i u Frankfurtu. S obzirom da smo zaokružili prisutnost u zemljama bivšeg SSSR-a, normalno je da počinjemo sa planovima za širenje u jugoistočnoj Evropi.
Da li to znači i da će Beograd biti vaša regionalna "centrala"?
- Za sada pratimo razvoj situacije u regionu i ono sto je najbitnije jeste to da naše aktivnosti u Srbiji dostignu željeni nivo, a nakon toga ćemo krenuti sa planiranjem za dalje širenje. Normalno je očekivati da ukoliko do širenja naših aktivnosti u regionu dođe, Beograd, odnosno Srbija, bude centar iz kojeg će se tim aktivnostima rukovoditi.
Plan vam je bio da kroz akviziciju uđete u još neku domaću banku. Kako tu stoje stvari?
- Nismo odustali ni od jednog svog prvobitnog plana, ali naš cilj je da ih realizujemo kontinuirano, utvrđenim redosledom. Za sada nam je prioritet da ostvarimo planove u vezi sa našim poslovanjem u smislu aktivnosti sa privredom i stanovništvom. Što se akvizicija tiče pomno pratimo situaciju na domaćem bankarskom tržištu i o tome ćemo odlučivati kada za to dođe povoljan trenutak.
Najavili ste otvaranje filijala i poslovanje sa stanovništvom. Šta tu smatrate za vašu komparativnu prednost?
- Krajem prošlog meseca otvorili smo prvu filijalu za rad sa stanovništvom u Beogradu i to znači da smo otpočeli aktivnosti. Do kraja ove godine planiramo da otvorimo i filijale u Nišu i Novom Sadu koje će predstavljati regionalne centre za privredu, ali će služiti i za poslovanje sa stanovništvom. Naša matična banka ima dobra iskustva u poslovanju sa stanovništvom. Moskovska banka u Rusiji je u tzv. "ritejl" (retail) bankarstvu druga najveća banka i njihov spektar proizvoda je jako veliki. Mi u Srbiji planiramo da njihov "know-how" uskladimo sa potrebama našeg stanovništva i implementiramo na naše tržište.
Najavljivali ste dinarske kredite kao svoj glavni proizvod. Kada će to biti realizovano i kakvi su uslovi?
- Već smo počeli sa realizacijom svih kredita, i dinarskih i deviznih. Moram da napomenem da kada je reč o ceni kredita, pogotovo dinarskih, ona se menja u zavisnosti od referentne kamatne stope. Smatram da je naša prednost što nismo zadržali visoke kamatne stope, već pokušavamo da u tom delu plasmana budemo konkurentniji od ostalih banaka.
Odnedavno sarađujete i sa NIS - Gaspromnjeftom. Da li oni već obavljaju deo svog platnog prometa preko vas?
- Mogu samo da kažem da smo za sada zadovoljni saradnjom sa NIS - Gaspromnjeftom. Nadam se da će ta saradnja biti proširena i u drugim segmentima a ne samo u privrednim.
Da li ste orijentisani uglavnom ka poslovanju sa ruskim kompanijama?
- Moskovska banka kao jedna od pet vodećih banaka u Rusiji ima veliku bazu klijenata među kojima su najuspešnije ruske kompanije. One u Moskovskoj banci Beograd vide jedan od puteva i načina za njihov dolazak na srpsko tržište, dok, sa druge strane, mi njima možemo da pružimo bankarske usluge i tu obe strane imaju koristi, ali to ne znači da smo usredsređeni samo na ruske kompanije. Mi poslujemo i sa srpskim firmama koje posluju u Rusiji, a otvoreni smo za saradnju i sa svim ostalim pravnim licima koja posluju u Srbiji.
Ko su vaši najveći klijenti?
- Ne bih da ih nabrajam poimence, dovoljno je da kažem da su od deset najvećih državnih kompanija pet naši klijenti, a od deset najvećih privatnih kompanija sedam posluje sa nama.
Gasprombanka je najavila dolazak u Srbiju. Da li se plašite konkurencije koju ova banka može da predstavlja za vas?
- Dolazak bilo koje banke, pa i Gasprombanke, predstavlja konkurenciju ali i izazov. Smatram da će dolazak Gasprombanke uticati da mi ostali budemo još bolji i da bolje radimo. Inače, iako smo u Rusiji mi i Gasprombanka konkurencija imamo izuzetnu saradnju.
Da li će Moskovska banka zaista postati "partner" FK "Crvena zvezda"?
- To će pokazati vreme. Mnogi mediji su pisali o tome da je na pomolu partnerstvo sa Crvenom zvezdom, pa čak i da je moguće sponzorstvo sa naše strane, ali za sada mogu samo da kažem da će ukoliko i do bilo kakve saradnje dođe, tome prethoditi ozbiljni razgovori sa rukovodstvom Crvene zvezde. No, i za to se čeka povoljan trenutak.
Bečka berza ne odustaje od Balkana
Predsednik Uprave Bečke berze najavio je širenje u regiji, a među tržištima za koje su zainteresovani naveo je i Beogradsku i Zagrebačku berzu. Nakon širenja na Budimpeštu, Prag i Ljubljanu, Bečlije traže nove akvizicije, izjavio je predsednik Uprave, Hajnrih Šaler u razgovoru za Rojters
Među berzama koje su im zanimljive u narednih tri do pet godina, Šaler je naveo hrvatsku, srpsku, rumunsku i bugarsku kao najzanimljivije.
U zagrebačkim medijima, ovim povodom podsećaju da su se krajem marta pojavile špekulacije o tome da Bečka berza planira da preuzme Zagrebačku, no iako su iz Beča potvrdili da su zainteresovani, negirali su da su započeli pregovore. Bečka berza je u međuvremenu pokrenula postupak dokapitalizacije od sto miliona evra, kako bi prikupila novac za otplatu ranijih kupovina.
I dok na Beogradskoj berzi vlada mrtvilo u Zagrebu od 7. septembra uvode novi specijalizovani pokazatelj tržišnog trenda, indeks Crobex10. U njemu će biti deset deonica iz sastava indeksa Crobex s najvećom "free-float" tržišnom kapitalizacijom i prometom, najavljeno je sa Berze.
- U cilju unapređenja procesa informisanja investicione javnosti, kao i želje za poboljšanjem transparentnosti i uporedivosti podataka, Zagrebačka berza pristupila je izradi nove kategorije indeksa, koji će svojom kvalitetom nastaviti pozitivne trendove započete formiranjem Crobexa - navode sa Berze.
Svrha uvođenja novog indeksa je, kako se tvrdi, razvoj naprednijih alata za analiziranje i upoređivanje podataka sa tržišta. Crobex10 će biti mnogo uži indeks od standardnog Crobex indeksa, a kreiran je kao podloga za izradu investicionih proizvoda, kao što su indeksni fondovi i strukturirani proizvodi. Sastav novog indeksa biće revidiran na pola godine, nedelju dana nakon revizije Crobexa, a biće meren na osnovu "free-float" tržišne kapitalizacije. Pri tom će se težina pojedine deonice ograničiti na 20 odsto, kako bi se izbegla dominacija deonica s velikom kapitalizacijom.
Copper Mining and Smelting Complex (RTB) Bor's Losses Amounting to USD 37 Million
Copper Mining and Smelting Complex (RTB) Bor is to record a loss amounting to USD 37 million at the end of 2009, although this year’s operating plan envisages safety measures, double the number of excavations against last year and the production of roughly 30,000 tons of copper (an increase of 33%). This was, among other things, presented at the meeting of RTB Board, appointed to run the company by the Serbian government, after the restructuring process was initiated in Bor. “If we know that the losses from 2008, when the price of copper was double, was at USD 45 million, the result does not represent a failure,” stresses Blagoje Spaskovski, the General Manager of RTB Bor.
Corn – Leading Export Product
On the list of main export products of Serbia in June, the first place was taken by corn with USD 34 million, and the main import product was oil with USD 99 million, show the data of the Statistical Office of the Republic of Serbia. The second exporter on the list was electricity with export worth USD 18 million, followed by the export of raspberries, menswear, mainly military goods, with USD 17 million. Rolled products plated with tin were exported for USD 14 million, and goods, n.e.c. (mainly army goods) were exported for USD 13 million and the same was the value of exported machines’ parts; value of exported panty hose was USD 11 million. The value of exported sugar was USD 10 million, the same as paper and new tyres for passengers’ cars. Back to the import list; motor vehicles for passengers transport (buses and minibuses) with the value of USD 50 million were on the second place. The third item refers to retail trade medicaments (USD 30 million), followed by passengers’ cars (USD 29 million)
A hotel on Kopaonik mountin for sale
A hotel on Kopaonik mountain, which is about 4 km away from the center of this national park, should soon get the new owner.
The facility has 590 square meters on the plot of 8.5 are and a balcony of 150 square meters.
The hotel includes 13 suites with total of 40 beds, a restaurant with kitchen, a coffee shop with reception desk and TV hall. In addition, the hotel also has premises for trim cabinet and sauna, rooms for staff and auxiliary premises (boiler rooms, laundry, store room).
The facility has central heating system, powered by solid fuel and electricity, and it gets water from its own spring.
IKEA reportedly shelves investment plans in Serbia
Swedish cheap furniture maker Ikea gave up on the construction of a factory in Serbia because it cannot accept such an obligation during economic crisis. “The package we agreed upon earlier, which involves Serbia’s obligation to lend state-owned land to Ikea for the construction of a shopping mall and Ikea’s obligation to construct a new factory in return, remained only an agreement,” report the media in Sweden. Ikea accepted the obligation to start building a factory worth EUR 300 million in Serbia, which would bring 2,000 jobs.
|
