Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije sa svetom u sedam meseci ove godine iznosila je oko 13 milijardi dolara i pala je za 37,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine, objavio je Republički zavod za statistiku



U ovom periodu izvezeno je robe u vrednosti od oko 4,5 milijardi dolara, što čini smanjenje od 32,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok je ostvaren uvoz od oko 8,5 milijardi dolara, što je za 39,6 odsto manje u odnosu na isti period 2008. Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 52,9 odsto i veća je u odnosu na pokrivenost u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 47,6 odsto. Deficit u periodu januar-juli iznosio je oko četiri milijarde dolara, što čini smanjenje od 44,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

U strukturi izvoza po nameni proizvoda, najviše su bili zastupljeni proizvodi za reprodukciju - 58,8 odsto (oko 2,6 milijardi dolara), sledi roba za široku potrošnju - 31,2 odsto (oko 1,4 milijarde dolara) i oprema - 10 odsto (452,7 miliona dolara). Glavni spoljnotrgovinski partneri u izvozu bili su Bosna i Hercegovina (530,4 miliona dolara), Nemačka (509,4 miliona dolara) i Crna Gora (466,8 miliona dolara).

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju - 57,8 odsto (4,9 milijardi dolara), slede roba za široku potrošnju - 27,1 odsto (2,3 milijardi dolara) i oprema - 15,1 odsto (1,2 milijardi dolara). U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri bili su Nemačka (1,1 milijardi dolara), Ruska Federacija (1,09 milijardi dolara) i Italija (868,5 miliona dolara).

Svetska ekonomska kriza jedan je od uzroka pada privredne aktivnosti, kako u svetu, tako i kod nas, a pad našeg izvoza posledica je i velikog smanjenja cena primarnih proizvoda na svetskom tržištu, a koji imaju veliko učešće u strukturi našeg izvoza, ocenio je Zavod za statistiku. Glavni uzrok smanjenja uvoza je pad industrijske proizvodnje i domaće potrošnje u Srbiji.

Međutim, već postoje prvi znaci blagog oporavka na svetskom tržištu, a kao posledica takvih kretanja u svetu, u Srbiji je došlo do obnavljanja proizvodnje u oblasti crne metalurgije tokom avgusta, što će dovesti do porasta izvoza u narednom periodu, s obzirom na to da je izvoz crne metalurgije do pojave krize bio vodeći izvoz naše zemlje, ocenjuje Zavod.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa članicama Evropske unije, odnosno više od polovine ukupne razmene. Najveći suficit u razmeni ostvaren je sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom, Irakom i Makedonijom, dok je najveći deficit sa Ruskom Federacijom zbog uvoza energenata, pre svega nafte i gasa, kao i nedovoljnog korišćenja bilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini od strane naših izvoznika.

Industrijska proizvodnja u Srbiji u julu ove godine bila je za 15,4 odsto manja nego u istom mesecu prošle godine, objavio je Republički zavod za statistiku

Proizvodnja je u prvih sedam meseci 2009. bila za 17 odsto manja nego u istom periodu 2008. godine.

"Najveći uticaj na pad industrijske proizvodnje u julu 2009. godine u odnosu na jul 2008. godine imale su proizvodnja hemikalija i hemijskih
proizvoda, proizvodnja osnovnih metala, proizvodnja prehrambenih proizvoda, proizvodnja proizvoda od gume i plastike i proizvodnja nameštaja", navodi se u saopštenju.

U prerađivačkoj industriji u julu je zabeležen pad od 20,2 odsto, u sektoru vadjenja ruda i kamena pad od 2,6 procenata, dok je rast od 1,9 odsto zabeležen u proizvodnji i distribuciji struje, gasa i vode.

Posmatrano po nameni proizvoda, najveći pad od 30,9 odsto zabeležen je u proizvodnji repromaterijala osim energije.

Industrijska proizvodnja u julu je bila za 13,3 odsto manja u odnosu na prosek iz 2008, a prema desezoniranom indeksu proizvodnja je u julu
bila za 0,3 odsto manja nego u junu.

U junu je proizvodnja bila za 14,1 odsto manja nego u istom mesecu prošle godine.

Kada se u podatke uključi proizvodnja preduzeća sa manje od 50 zaposlenih, koje Republički zavod za statistiku prati na određenom uzorku, industrijska proizvodnja u julu ove godine manja je za 13,2 odsto u odnosu na prošlogodišnji prosek, a u preradjivačkoj industriji pad je iznosio 16,6 odsto.

Vlada Srbije i misija Međunarodnog monetarnog fonda još nisu postigli dogovor da budžetski deficit u sledećoj godini bude četiri odsto BDP kao ni da bi privredni rast u 2010. mogao da iznosi 1,5 odsto i o tim ciframa razgovaraće se i poslednjeg dana pregovora, saznaje Danas u Vladi Srbije

Izvesno je da će biti mnogo teže da se pokrije budžetski deficit u 2010. nego u ovoj godini, tako da će MMF doći na nove pregovore već u oktobru, kada se bude krojio sledeći budžet.

Međutim, nezavisni ekonomski stručnjaci, koji učestvuju i u pregovorima sa misijom, nisu uvereni u izvesnost državnih prognoza. Miladin Kovačević, saradnik biltena Makroekonomske analize i trendovi, smatra da bi u cilju smanjenja deficita u državnoj kasi na četiri odsto BDP bilo potrebno napraviti „žestoke rezove“ u penzijskom sistemu ili javnom sektoru, kojima bi se ugušile socijalne funkcije države, „što niti je dobar način niti je održivo“. Po njegovom mišljenju, za 2010. nije moguće da se predviđa bilo kakav privredni rast, odnosno da bi u najboljem slučaju mogla da postigne privredni rast do jedan odsto.

- Prema pesimističkom scenariju došlo bi i do pada zbog hroničnih unutrašnjih problema Srbije i nedostatka reformi, pa bi srednja linija očekivanja mogla da bude nulta stopa rasta. Ali, i ako ostanemo na nivou od ove godine, i dalje ćemo u 2010. imati veće opterećenje duga i gubitak dinamike u odnosu na razvijeni svet koji se upravo oporavlja od krize - kaže za Danas Kovačević i dodavši da će sledeće godine verovatno morati da se podižu porezi.

Prema njegovim rečima, država bi morala da pokrene reforme u dva pravca - ka racionalizaciji, koja podrazumeva i smanjenje broja zaposlenih i zamrzavanje plata i penzija i ka korporativizaciji javnih preduzeća uz premeštanje fiskalnih tereta tako da se oslobodi državni budžet. Kovačević napominje i da je potrebna reforma socijalnih fondova, kao i zemljišna reforma.

- Za sprovođenje je potrebno oko godinu dana, a efekti bi se videli kroz tri do pet godina. Međutim, država insistira samo na racionalizaciji jer ne razume celinu problema. Otpuštanjem oko dve i po hiljade ljudi iz državne administracije, što je najavljeno za januar, neće se dobiti ništa. Ušteda od milijardu dinara godišnje na taj način je beznačajna kada se zna da svakog meseca transferi za penzioni fond iznose 16-17 milijardi dinara. Efekat je zaista minoran, ali je opasnost velika jer se potencira stav da je ključno da se smanji administracija, pošto se smatra da će to naići na plodno tle u javnom mnjenju. Međutim, administracija je vrlo vitalan deo države u kojem čak postoji deficit kadrova na najbitnijim mestima poput Trezora, državnih finansija, ekonomskoj statistici, nacionalnim računima - upozorava Kovačević, naglašavajući da je administracija neefikasna samo tamo gde ima preklapanja propisa.

S druge strane, član Ekonomskog saveta premijera Mirka Cvetkovića, Milojko Arsić, veruje da je moguće da Srbija u 2010. zabeleži rast od 1,5 odsto, pa i veći, ali samo ako svetska ekonomija bude nastavila da napreduje.

- Kada se stvari menjaju tako naglo kao sada, teško je precizno prognozirati, ali mislim da mnogo zavisi od sveta, naročito od oporavka autoindustrije. Verovatno će naš napredak biti malo sporiji jer krediti neće stizati tako brzo i zato što je investitorima potrebno vreme da povrate poverenje - kaže Arsić za Danas.

Sastanak s guvernerom

Završni razgovori sa MMF-om trebalo bi da budu obavljeni danas u Narodnoj banci Srbije, nakon čega bi trebalo da budu saopšteni rezultati pregovora o nastavku aranžmana vrednog 2,9 milijardi evra na konferenciji za novinare ministarke finansija Diane Dragutinović i članova misije MMF-a. S njima je juče i prekjuče razgovarao i guverner NBS-a Radovan Jelašić. Do sada se zna da je dogovoreno da budžetski deficit za ovu godinu bude 4,5 odsto BDP i da se ne povećavaju porezi.

Serbia's July industrial output dropped 15.4% on the year after falling by an annual 14.1% in June, the country's statistics office said.

In July, Serbia's industrial output was 13.3% lower than last year's average, the office said in a statement on its website. In June, it was 12% lower than the 2008 average.

Industrial output contracted 17% in the first seven months of 2009 compared to the same period in 2008.


Serbia's industrial output (pct change):

July'09 vs July'08 July '09 vs 2008 Avg
TOTAL -15.4 -13.3
Mining -2.6 +1.8
Processing industry -20.2 -16.7
Utilities +1.9 -4.2