Prihod od telekomunikacija 1,6 milijardi evra
Prihod na tržištu telekomunikacija u Srbiji prošle godine iznosio je 1,6 milijardi evra, što je za devet odsto više nego u 2007, objavila je Republička agencija za telekomunikacije (Ratel)
Izvršni direktor Ratela Milan Janković kazao je na predstavljanju izveštaja o tržištu telekomunikacija u Srbiji da je učešće sektora telekomunikacija u bruto domaćem proizvodu (BDP) Srbije bilo 4,87 odsto, dok je u 2007. godini bilo 4,7 odsto.
- Mobilna telefonija je u ukupnim prihodima telekomunikacionog tržišta učestvovala sa 61 odsto, odnosno sa 986 miliona evra, dok je na drugom mestu fiksna telefonija sa udelom od 25 odsto - kazao je Janković.
Prema njegovim rečima, udeo interneta u prihodima na tržištu telekomunikacija u Srbiji bio je sedam odsto, kablovskih operatera četiri odsto, a radiodifuzije tri odsto.
Kako je navedeno u Pregledu tržišta telekomunikacije u Srbiji u 2008. godini, u Srbiji je prošle godine bilo 9,6 miliona pretplatnika mobilne telefonije, što je za 28 odsto više od broja stanovnika Srbije, kojih ima 7,5 miliona, bez Kosova i Metohije. Najveći operater je "Telekom Srbije", koji je u broju korisnika učestvovao sa 58,9 odsto, a u prihodima sa 52,15 odsto, na drugom mestu je "Telenor" sa učešćem od 31,94 odsto u broju korisnika i 41,83 odsto u prihodima, dok je "Vip mobajl" lani imao udeo od 9,13 odsto u broju korisnika i 6,02 odsto u prihodima.
Broj pretplatnika fiksne telefonije u 2008. dostigao je tri miliona, a prihod od fiksnih telefonskih usluga iznosio je 33,8 milijardi dinara, dok je u 2007. bio 33,1 milijardu dinara, navedeno je u Pregledu tržišta telekomunikacija u Srbiji u 2008. U Srbiji je lani bilo 1,6 miliona internet priključaka, od čega je pristup mreži treće generacije imalo 738.400 ljudi, modemskom internetu 397.200 pretplatnika, brzom ADSL internetu 267.800 pretplatnika, kablovskom internetu 151.150 korisnika, bežičnom internetu 48.130 korisnika, navedeno je u Pregledu. Konkurs za fiksnog operatera do kraja godine
Konkurs za licencu za novog operatera fiksne telefonije u Srbiji trebalo bi da bude raspisan do kraja 2009. godine, izjavio je predsednik Upravnog odbora Ratela Jovan Radunović. On je objasnio da je taj rok predviđen Akcionim planom za razvoj telekomunikacija u Srbiji i dodao da očekuje da će konkurs biti raspisan na vreme.
- Agencija je uradila sve što je trebalo, a prema informacijama kojima raspolažem u toku je odlučivanje o broju licenci i ceni licence - kazao je Radunović i dodao da o tome odlučuje Ministarstvo za telekomunikacije jer je reč o državnom interesu.
Kako je objasnio, licenca će podrazumevati mrežu sa širokopojasnim pristupom internetu, što će omogućiti pružanje i internet i drugih usluga.
Radunović je kazao da je za razdvajanje preostalih dvojnika u fiksnoj telefonskoj mreži u Srbiji potrebno 160 miliona evra i naveo da u Beogradu ima između 70.000 i 80.000 dvojnika. Prema njegovim rečima, uvođenjem CDMA tehnologije za fiksnu telefoniju i internet problem razdvajanja dvojnika bi uskoro trebalo da bude rešen.
Na konkursu koji je završen u maju ove godine CDMA licence su dobile kompanije "Telekom Srbije" i "Medija vorks" (Media Works) koje imaju obavezu da uvedu telefon u seoske sredine. Radunović je ocenio da će te dve kompanije zbog poslovnog interesa odlučiti da uvode telefon u beogradska naselja i u druge velike gradove u Srbiji i da će time biti smanjen i broj dvojnika.
Radunović je istakao da će konkurencija biti uvedena gde god je moguće, jer ona doprinosi nižim cenama, što se pokazalo na primeru mobilne telefonije, gde su tri operatera, a cene su niže nego u okruženju.
- Potrebno je uvesti liberalizaciju i u veleprodaji interneta, kroz međunarodno povezivanje, za šta je izdato 17 odobrenja, kao što je izdato i 24 odobrenja za javne telekomunikacione mreže i 31 odobrenje za prenos govora preko interneta (VoIP), što je snizilo troškove za međunarodne pozive - dodao je on.
- Tamo gde nema mogućnosti za konkurenciju, cene su pod kontrolom - javna govorna usluga i kablovska distribucija, a cene se formiraju primenom troškovnog principa uz saglasnost Ratela - ukazao je Radunović. Niske plate koče razvoj
Ekonomska situacija građana Srbije trebalo bi da se poboljša da bi se povećala rasprostranjenost brzog interneta, ocenio je izvršni direktor Ratela Milan Janković. Prema njegovim rečima, za proširenu korpu telekomunikacionih usluga, koja pored osnovnih usluga uključuje i brzi ADSL internet i kablovsku televiziju, 2008. godine bilo je potrebno izdvojiti u proseku 4.015 dinara mesečno, odnosno 10,4 odsto prosečne plate. Za osnovni paket usluga, koji se sastoji od fiksnog telefona, mobilnog pripejd telefona i pretplate za Radio-televiziju Srbije, bilo je potrebno izdvojiti u proseku 1.476 dinara, odnosno 3,82 odsto prosečne mesečne plate.
Janković je ocenio da su cena i niske plate ograničavajući faktor u razvoju širokopojasnog interneta i drugih telekomunikacionih usluga, i dodao da nije dovoljno da neko uvede usluge, već je potrebno i da stanovnici budu spremni da ih plate.
Povećane devizne rezerve NBS
Devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) u avgustu su povećane za 374,5 miliona evra, najviše zahvaljujući dobijenim sredstvima od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u iznosu od 380,4 miliona evra specijalnih prava vučenja Republike Srbije kod Fonda, i poslednjeg dana tog meseca dostigle su iznos veći od 9,5 milijardi evra, saopštila je centralna banka
Izraženo u dolarima, devizne rezerve NBS su na kraju avgusta iznosile 13,6 milijardi dolara, a takav njihov nivo obezbeđuje pokrivenost novčane mase (M1) od 381 odsto.
Uz devizne rezerve banaka, koje su 31. avgusta iznosile nešto iznad milijardu evra, ukupne devizne rezerve zemlje dostigle su oko 10,6 milijardi evra, odnosno 15,1 milijardu dolara.
Do povećanja deviznih rezervi NBS u avgustu došlo je najviše zbog toga što je MMF, po osnovu alokacije sredstava, odobrio 346,7 miliona specijalnih prava vučenja, odnosno 380,4 miliona evra na račun specijalnih prava vučenja Republike Srbije kod MMF-a.
U toku avgusta po osnovu neto otkupa efektivnog stranog novca ostvaren je priliv u devizne rezerve NBS u visini od 5,7 miliona evra, što predstavlja smanjenje od 1,8 miliona evra u odnosu na prethodni mesec.
Iz deviznih rezervi NBS, u toku avgusta, isplaćeno je 16,9 miliona evra na ime izmirenja obaveza po osnovu stare devizne štednje, a plaćene su i obaveze prema inokreditorima u iznosu od 6,5 miliona evra.
Avgustovski obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u iznosu od 441,9 miliona evra bio je na najnižem nivou od početka godine, a za 273,7 miliona evra niži nego u prethodnom mesecu. U prvih osam meseci 2009. godine u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno 4,7 milijardi evra.
U toku avgusta dnevne oscilacije kursa dinara bile su umerene, tako da NBS nije intervenisala i kurs se u potpunosti formirao pod uticajem tržišnih faktora na osnovu neposredne međubankarske trgovine. Dinar je u avgustu nominalno apresirao prema evru za 0,1 odsto.
U avgustu na svop aukcijama, koje NBS organizuje u okviru posebnih mera podrške finansijskoj stabilnosti za banke potpisnice FSSP-a, nije bilo ponuda banaka za svop kupovinu, odnosno svop prodaju deviza, navedeno je u saopštenju centralne banke.
Cvetković: Privredni rast sledeće godine
Prema ekonomskim prognozama, 2010. godine možemo očekivati privredni rast, koji se procenjuje na 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, izjavio premijer Mirko Cvetković. Srbija mora da uskladi ekonomski i politički sistem sa normama EU da bi stekla punopravno članstvo
Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković izjavio je da, prema domaćim i međunarodnim projekcijama, u idućoj godini možemo očekivati ponovni, mada skromni, privredni rast, koji se sada procenjuje na 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda. Premijer je, na promociji Menadžment foruma jugoistočne Evrope "Bled-Kopaonik", u "Hajatu", rekao da ubrzanje dinamike privrednog rasta podazumeva kvalitativne i strukturne promena privrede, i racionalniju i efikasniju državu.
Cvetković je pozdravio osnivanje foruma koji će okupljati ekonomiste, privrednike i predstavnike regulatornih tela, koji će se baviti pitanjima poslovne strategije, restrukturiranja, finansijskog upravljanja ljudskim resursima, kao i prihvatanjem najboljih rešenja svetske prakse.
Teme sa foruma i te kako su važne i za bolje i efikasnije funkcionisanje države, jer se iz privatnog sektora u javni prenose principi i praksa korporativnog upravljanja u javnim preduzećima, rekao je premijer.
Cvetković je rekao da je cilj novo javno upravljanje i budžetiranje i ostvarivanje ekonomskih i socijalnih ciljeva, sa najmanjim sredstvima, uz istovremno zadržavanje kvaliteta usluga koje pruža javni sektor građanima i privredi.
Zajedničkim organizovanjem foruma dodatno se učvršćuju veoma jake ekonomske veze Slovenije i Srbije, rekao je Cvetković, podsetivši da Slovenija i Srbija imaju veliki obim spoljno-trgovinske razmene i da Slovenija ima jedno od vodećih mesta kao investitor u Srbiji.
"Veoma je značajno što su organizatori foruma Slovenija koja je završila tranziciju i obezbedila već pre pet godina punopravno članstvo u EU i Srbija, koja je dosta odmakla u tranzicionim procesima i kojoj je dragoceno svako iskustvo post tranzicionih privreda", ukazao je premijer Cvetković.
Premijer je istakao da je "za Srbiju, punopravno članstvo u EU prioritet", dodavši da svetska ekonomska kriza koja je ozbiljno pogodila Srbiju, neće usporiti naše aktivnosti na ubrzanju evropskih integracionih procesa i da očekuje da će EU uvažiti te napore.
Srbija odlučno kreće u celovitu reformu javnog sektora
Srbija mora da uradi veliki posao, pre svega da uskladi ekonomski sistem sa evropskim zakonodavstvom, ali i politički sa normama na polju demokratizacije i poštovanja ljudskih prava. Na tom poslu smo dosta odmakli, ali su veliki izazovi još uvek pred nama, ukazao je Cvetković.
Premijer je najavio da Srbija odlučno kreće u celovitu reformu javnog sektora, koja podrazumeva trajno smanjenje javne potrošnje, a osnovni cilj je da se ona uskladi sa realnom ekonomskom snagom privrede i fiskalnim kapacitetom privrede i građana.
Navodeći da takva reforma ne može da se sprovede ođednom, premijer je rekao da će početak njenog sprovođenja i prvi efekti biti ugrađeni već u budžet za 2010. godinu.
Cvetković je najavio i nastavak modernizacije i izgradnje ključnih infrastrukturnih projekata u oblasti saobraćaja, energetike i telekomunikacija, za šta su osigurana sredstva, usvojeni planovi i rokovi.
Ubrzana je i priprema nove strategije privrednog razvoja koja se, mnogo više nego do sada, oslanja na izvoznu orijentaciju i međunarodnu konkurentnost, što zahteva jak investicioni i tehnološki podsticaj i mnogo povoljniji poslovni ambijent. Osnovan Menadžment forum
Savez ekonomista Srbije i Poslovna škola "Bled" osnovali su danas Menadžment forum jugoistočne Evrope "Bled-Kopaonik", nastavljajući time tradiciju Miločerskog ekonomskog foruma, koji se neprekidno održava od 1993. godine.
Na sastanku, koji se održava u hotelu "Hajat", rečeno je da će se taj forum održavati treće nedelje svakog septembra na Bledu i Kopaoniku, kao i na drugim lokacijama u okruženju, počev od 2010. godine, na Bledu.
Menadžment forum će se baviti problemima posttranzicionih privreda, posebno iz ugla preduzeća, banaka i finansijskih posrednika.
U fokusu će biti problemi poslovne strategije, restrukturiranja, finansijskog upravljanja, strategijskog marketinga, upravljanje ljudskim resursima i usvajanju najboljih rešenja iz svetske prakse.
Tender za privatizaciju Galenike ne pre januara iduće godine
Tender za privatizaciju zemunske fabrike lekova Galenika neće biti raspisan pre otvaranja novog fabričkog pogona koje je planirano za januar 2010. godine, rekao je danas državni sekretar Ministarstva za ekonomiju Nebojša Ćirić
Kako je Ćirić rekao agenciji Beta, narednih nedelja počeće "predkvalifikacioni tender", za privatizaciju Galenike koji će trajati 90 dana. Takav dogovor postignut je na današnjem sastanku predstavnika Ministarstva ekonomije, rukovodstva fabrike i sindikata.
Prema rečima državnog sekretara u Ministarstvu ekonomije tokom naredna tri meseca svi zainteresovani strateški partneri moći će da obiđu fabriku, pogledaju dokumentaciju, razgovaraju sa rukovodstvom fabrike i predstavnicima Vlade.
"Nakon tih 90 dana zatražićemo da sve zainteresovane kompanije, a očekujemo da to budu prvoklasne farmaceutske kompanije iz sveta podnesu Agenciji za privatizaciju pismo zainteresovanosti, gde bi zvanično rekle da su zainteresovane da učestvuju u privatizaciji Galenike i pod kojim uslovima", naveo je Ćirić.
On je dodao da zvaničan tender svakako neće biti raspisan pre izgradnje novog pogona Galenike čije otvaranje se očekuje u januaru 2010. godine, a investicije uložene u izgradnju tog objekta su oko 56 miliona evra.
Predsednik Granskog sindikata Nezavisnost u Galenici Zoran Pantelić ocenio je da je otvaranje novog fabričkog pogona za čvrste preparate najveća investicija u istoriji Galenike.
"Ta fabrika treba da počne sa radom 18. januara, ugovori u izgradnji su veoma čvrsti", rekao je Pantelić agenciji Beta.
Prema njegovim rečima, na današnjem sastanku sa državnim sekretarom u Ministarstvu ekonomije postignut je i dogovor da će investicioni ciklus i socijalni program koji bude usvojen u procesu privatizacije Galenike biti čvrsto vezan bankarskim garancijama.
"To je suštinska stvar za zaposlene. Ukoliko se desi da privatizacija bude neuspešna imamo bankarsku garanciju za eventualno proglašene viškove radnika, kazao je Pantelić.
Novi sastav korpi beogradskih indeksa
Sastav korpi indeksa akcija Belex 15 i Belexline na Beogradskoj berzi biće promenjen od 1. oktobra, saopštilo je srpsko tržište kapitala nakon redovne revizije indeksa
U indeks Belex 15, u čijem su sastavu najlikvidnije hartije, biće uključene akcije beogradskog preduzeća "Meser Tehnogas" (TGAS), dok će zbog izuzetno niske likvidnosti biti isključene akcije požarevačkog konditora "Bambi Banat" (BMBI).
Berza je objavila i da će biti izmenjen "fri flout" faktor, koji pokazuje procenat akcija u slobodnom prometu, i to vranjskog "Alfa plama" (ALFA), članice B listinga, i beogradske "Telefonije" (TLFN). Za "Alfa plam" novi "fri flout" faktor je 66,26 odsto, prema prethodnih 66,66 odsto, a za "Telefoniju" 72,88 prema 73,07 odsto.
Nadležni komitet Beogradske berze takođe je, u skladu sa metodologijom za izračunavanje indeksa, odlučio o promeni strukture korpe kompozitnog indeksa Belexline. Iz indeksne korpe tog pokazatelja biće isključeno 17, a u nju uključeno 16 hartija.
Inače, indeks Belex 15, koji je prethodnih osam uzastopnih dana bio u rastu, na početku trgovanja u sredu bio je u padu za oko pola procenta i vredeo je 787,94 poena. Dosadašnji maksimum od 3.335,20 poena Belex 15 je ubeležio početkom maja 2007, dok je na minimumu od 347,46 poena bio u martu ove godine.
Belexline trenutno je na nivou od 1.481,84 indeksa poena, prema do sada maksimalnih 5.007,34 iz maja 2007. i minimalnih 841,99 poena s početka aprila ove godine.
Cene akcija najviše za 11 meseci
Novi znakovi oporavka svetske privrede na globalnim efektnim berzama podstakli su rast cena akcija do najvišeg nivoa za oko 11 meseci, nakon što su investitori pohitali da svoje niskoprinosne dolare prodaju za sve skuplje deonice i strateški važne sirovine
Veći od očekivanog rast avgustovske maloprodaje u SAD podsticajno je delovao na američko tržište akcija, a pozitivan poslovni trend se produžio tokom poslovanja na vodećim berzama deonica u Evropi i Aziji. Rastući optimizam u vezi sa stanjem zdravlja američke i globalne privrede uticao je i na rast cena nafte, na oko 71 dolar po barelu, dok su cene zlata "skočile" na 18-mesečni maksimum.
Predsednik Uprave federalnih rezervi (Fed) SAD Ben Bernanki takođe je ohrabrio investitore na svetskim berzama izjavom da je najgori period američke privredne krize verovatno već prošao.
Šef istraživačkog tima u kompaniji "Vilijam de Broe" iz Londona Džim Vud Smit ističe, komentarišući tok poslovanja na efektnim berzama, da trgovci deonicama imaju još jedan "briljantan dan".
Cene akcija u svetu su, u celini gledano, bile u porastu u devet od 10 poslednjih trgovina, ukazuje Rojters u izveštaju iz Londona.
Panevropski indeks akcija - FTS Eurofirst 300 - ojačao je za 1,2 odsto i sada je na najvišem nivou od oktobra minule godine, zahvaljujući snažnom skoku cena deonica banaka i sirovinskih kompanija. Uvećane su, u rasponu od 1,8 do 2,4 odsto, i akcije na glavnim berzama u Aziji i Australiji, dok su terminske cene deonica na Volstritu bile u porastu, tokom početne trgovine, od 0,4 do 0,56 odsto. Globalni indeks akcija - MSCI - takođe je bio u porastu i sada je na najvišem nivou u proteklih 12 meseci.
Na valutnim berzama nastavljeno je, međutim, posrtanje dolara, kome nisu pomogli ni bolji od očekivanih podaci o kretanjima u američkoj privredi. Dolar je na indikativnoj deviznoj berzi u Londonu dodirnuo nov jednogodišnji minimum prema korpi šest drugih jakih valuta, a istovremeno je razmenjivan i za nešto više od 1,47 za evro. Evro je, dakle, probio "psihološku" granicu od 1,47 dolara i sada je pitanje da li će narednih dana nastaviti da raste ili će se u kratkoročnom periodu stabilizovati oko već dostignutog nivoa.
Američka valuta, čiji je status "sigurnog pribežišta u kriznim vremenima" opao sa jenjavanjem najgore privredne krize u proteklih sedam decenija, izgubio je od početka jula oko pet odsto vrednosti prema korpi šest drugih snažnih valuta. Posrtanje dolara uočljivo je i na osnovu pada prema japanskom konkurentu, jer je na londonskoj berzi "amerikanac" vredeo 90,36 jena, što je najniži kurs u minulih sedam meseci. Slabljenje dolara prema jenu podstaknuto je i najavom budućeg japanskog ministra finansija da će jačanje domaće valute unaprediti drugu po snazi svetsku ekonomiju.
Nova oprema za proizvodnju "plazme"
U koncernu "Bambi-Banat" svečano je puštena u rad nova oprema, koja će omogućiti da se proizvodnja "plazme" na toj liniji poveća za 20 odsto, dok će potrošnja energenata biti smanjena za čak 24 odsto
Generalni direktor koncerna Miroslav Miletić izjavio je da je u nabavku i instalaciju nove peći za proizvodnju "plazme" uloženo 1,2 miliona evra, što je najznačajnija investicija u ovoj godini.
Puštajući liniju zvanično u rad, on je rekao da projekat kruniše uspešan period prvog polugođa, u kome je zabeležen rast prodaje konditorskih proizvoda od šest odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Miletić je istakao da je "Bambi-Banat" zadržao visok nivo učešća na domaćem tržištu, na kojem ostvaruje 77 odsto prodaje, dok 23 odsto proizvodnje plasira na inostrano tržište.
- Osnovni razlog za dobre rezultate je kontinuitet u kvalitetu naših proizvoda, ali i neverovatna naklonost naših potrošača - izjavio je generalni direktor koncerna.
Podsećajući da "Bambi-Banat" nije podizao cene u prvoj polovini ove godine, on je dodao da to neće učiniti ni u narednom periodu.
Puštanju u rad nove opreme prisustvovali su predstavnici menadžmenta "Denjub fud grupe" (Danube Food) u okviru koje posluje "Bambi-Banat", partneri s kojima je projekat realizovan, kao i zaposleni sa predstavnicima sva tri reprezentativna sindikata.
Najpoznatiji brend kompanije proizvodi se u Požarevcu na još dve linije - "Bambi 1 i 2", a postoje i pogoni u Vršcu - "Banat 1 i 2".
"Bambi-Banat" nastao je kao nova kompanija početkom 2007, spajanjem "Bambija" iz Požarevca i "Banata" iz Vršca, i ima 1.300 zaposlenih u Požarevcu, Vršcu i Beogradu.
Forex Reserves Go Up
NBS foreign exchange reserves rose by EUR 374.5 million in August, reaching at the end of the month EUR 9,558.6 million, the NBS said. Together with foreign exchange reserves of commercial banks (EUR 1,022.5 million on 31 August), the country’s overall foreign exchange reserves came to EUR 10,581.1 million or USD 15,118.8 million.
Budget Deficit Patched Up
In order to cover its budget deficit the Government will take on additional EUR 120 mn from commercial banks. It’s still a secret which commercial banks the state of Serbia will be asking loans from. The Government of Serbia gave its consent to the Ministry of Finance to prepare and invite a public tender for collecting banks’ offers. “The money cannot be expected before the end of the year, having in mind that the procedure of inviting a public tender, negotiating with banks, ratification in the Parliament and arrival of money into state’s account lasts too long”, Novosti daily learns at 11 Nemanjina Street.
Increase in Agricultural Production Volume
Agricultural production might be 2% higher than in 2008, which will contribute to the provision of regular supplies in basic life viands. According to the data provided by the Statistical Office of the Republic of Serbia, Serbia produced 2.1 million tons of wheat, which is 1.7% more than last year. This year’s yield is estimated at 6.6 million tons of corn (a 7.5% increase), sugar beet 2.8 million tons, while the production of fruit and vegetables will be about 30% higher. The production of sunflower seed recorded a drop at 17% - Secretary of the Association for Agriculture and Food Industry of the Serbian Chamber of Commerce (PKS) Milan Prostran said on Wednesday.
Mitrovac-based Sugar Factory for Sale Again
Sremska Mitrovica-based sugar factory, currently bankrupt, could soon get a new owner. The representatives of Commercial Court in Sremska Mitrovica say that the Board of Trustees in charge of insolvency procedure gave consent to the insolvency manager to sell the company as legal entity. The estimated value of the company is EUR 10 million and the sum also stands as starting price. Insolvency procedure in the sugar factory was initiated in 2008 when 265 workers were sent to unemployment bureau.
|
