Međunarodni monetarni fond (MMF) upozorio je da će Vlada Srbije morati da razmatra mere za povećanje budžetskih prihoda, uključujući i povećanje poreza na dodatu vrednost (PDV), ako ne pripremi sprovodivu strategiju smanjenja javne potrošnje


Program koji je Vlada Srbije dogovorila sa MMF uglavnom se sprovodi po planu, izuzev u fiskalnoj oblasti, navedeno je u Memorandumu MMF koji je objavila Narodna banka Srbije (NBS). U tom dokumentu, koji je MMF pripremio posle razgovora sa srpskim zvaničnicima u sklopu druge revizije tekućeg kreditnog aranžmana vrednog 2,9 milijardi evra, istaknuto je da je deficit budžeta Srbije od četiri odsto za jedan odsto veći nego što je dogovoreno. Uvećani manjak u državnoj kasi, prema tumačenju Misije MMF koja je u Beogradu boravila od 24. avgusta do 1. septembra, posledica je manjih prihoda prouzrokovanih slabostima ekonomije i samo delimičnom primenom dogovorenih fiskalnih mera.
MMF je ukazao da će razvoj zdrave i kredibilne fiskalne strategije predstavljati ključni izazov za vlasti u Srbiji i da će brže reforme u toj oblasti morati da obezbede uštede koje će nadoknaditi pad učešća poreza u bruto društvenom proizvodu, veća plaćanja po osnovu kamata i povećanu kapitalnu potrošnju, kako bi se unapredila javna infrastruktura koja je u lošem stanju.
Prema saznanjima Misije MMF, Vlada Srbije planira da u sklopu reformi koje treba da smanje javnu potrošnju, predlog novog zakona o penzijskom osiguranju pripremi do kraja ove godine, a on bi obuhvatao povećanje starosne granice za penzionisanje za žene i strože uslove za rano penzionisanje. U saradnji sa Svetskom bankom, kako se Vlada obavezala u razgovorima sa Misijom MMF, biće pripremljena i reforma zdravstva, obrazovanja i socijalnih davanja.
Kako navodi MMF, u nastavku druge revizije kreditnog aranžmana, koja će početi 20. oktobra, tek treba da se postigne sporazum o načinu finansiranja deficita budžeta Srbije u 2010. godini, s obzirom na to da je potrebno vreme da reforme u oblasti potrošnje daju pune efekte. Nesporno je, kako je istaknuto u Memorandumu MMF, da plate budžetskih korisnika i penzije i u idućoj godini treba da ostanu zamrznute, kao i da se ne primaju novi radnici u javnom sektoru i da budu zamrznute plate u većini državnih preduzeća.
- Postojala je opšta saglasnost da bi pri aktuelnim politikama fiskalni deficit u 2010. godini mogao da se poveća na 5,5 odsto BDP-a, iako su vlasti Srbije iznele mišljenje da bi prihodi mogli da budu veći od očekivanih - naveo je MMF i dodao da bi deficit u tom iznosu teško mogao da se finansira i ne bi bio u skladu sa održivim javnim finansijama.
Uštede u budžetu Srbije u 2010. godini, koje Vlada planira da postigne optuštanjem 10 odsto zaposlenih u državnoj upravi, kao i viška radnika u zdravstvu i školstvu, prema proceni MMF, bile bi ograničene zbog otpremnina za te radnike.
Misija MMF potvrdila je da je Vladi Srbije sugerisala povećanje PDV, kako bi se nadoknadili smanjeni prihodi budžeta, ali je Vlada odlučila da reformom javne potrošnje smanji budžetske rashode.
Predlog MMF bio je izmena državnog programa kreditne podrške subvencijama iz budžeta, odnosno ukidanje gornje granice kamatne stope na subvencionisane kredite, ali se Vlada Srbije opredelila da do kraja 2009. godine zadrži sadašnji program i da do kraja iduće godine, ako tržišni uslovi to dozvole, postepeno ukine subvencije za kredite za likvidnost.
- Akutne finansijske tenzije su popustile i za sada je bankarski sistem prebrodio nepovoljne posledice širenja globalne finansijske krize - navedeno je u Memorandumu Fonda, uz napomenu da je usporen ukupan rast kredita u Srbiji, a da su u porastu nenaplativa potraživanja.
Monetarna politika, dodaje se, trebalo bi da se i dalje fokusira na inflaciju, za čiji rast postoje rizici.
- Postizanje dogovora o zdravom i kredibilnom fiskalnom programu će i dalje ostati ključni elemenat za završetak ovog i narednog razmatranja programa - naveo je MMF u Memorandumu.

Agrobanka je u prvih sedam meseci ove godine ostvarila dobit od 1,028 milijardi dinara, što je na nivou rezultata iz istog perioda prošle godine, saopštili su predstavnici te banke

Član Izvršnog odbora Agrobanke Branislav Pešić izrazio je zadovoljstvo postignutim rezultatima poslovanja, posebno imajući u vidu svetsku ekonomsku krizu, naglasivši da će do kraja godine banka još povećati dobit i potvrditi orijentaciju da pomaže privredi.
Pešić je ukazao i na to da je Agrobanka od kraja prošle godine povećala štednju za 65 miliona evra, a samo u avgustu štednja je porasla za 20 miliona evra, i sada je na nivou od oko 210 miliona evra. Prema njegovim rečima, u vreme početka krize u oktobru 2008. banka je imala štednju od oko 160 miliona evra, od čega su građani do kraja godine povukli oko 20 miliona, ali se sada ponovo beleži rast štednje.
Pešić je napomenuo i da su ukupni plasmani Agrobanke - privredi, stanovništvu i ostalim sektorima dostigli 31 milijardu dinara, a od početka godine povećani su za oko šest milijardi dinara, i podsetio da je oko 40 odsto plasmana banke usmereno ka poljoprivredi i prerađivačkoj industriji.
On je naveo i da je bilansna suma banke na kraju jula prešla 50 milijardi dinara, čime je premašen plan za ovu godinu.
- Agrobanka je do sada realizovala i oko 7,5 miliona evra subvencionisanih kredita, u okviru vladinog programa za ublažavanje negativnih efekata ekonomske krize - rekao je Pešić.
Predstavnici Agrobanke najavili su i novu reklamnu kampanju banke, koja počinje 7. septembra i trajaće do 4. oktobra, a zaštitno lice banke u kampanji biće glumac Nenad Jezdić.

U drugom kvartalu ove godine opala je vrednost izvedenih i ugovorenih građevinskih radova, ali je vrednost radova izvedenih u inostranstvu povećana za 41,7 odsto, saopštila je Privredna komora Srbije (PKS)


U saopštenju je navedeno da najživlju aktivnost beleže izvođači iz Beograda, na koje otpada 51 odsto ukupne vrednosti izvedenih radova.
Najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je građevinska delatnost u Srbiji jedna od onih koje su najteže pogođene ekonomskom krizom.
Nepovoljne tendencije evidentirane su i u drugom kvartalu, kada je u odnosu na isti period 2008. godine vrednost izvedenih građevinskih radova smanjena za 20,5 odsto. Vrednost ugovorenih radova u istom periodu opala ja za čak 47,5 odsto, kažu u Centru za naučnoistraživački rad Privredne komore Srbije.
Od ukupne vrednosti izvedenih radova u drugom kvartalu ove godine na vrednost radova na teritoriji Srbije otpada 91,7 odsto, a u inostranstvu 8,3 odsto. Iako beleži relativno manji udeo, vrednost izvedenih radova u inostranstvu u drugom kvartalu, u odnosu na isti period 2008. godine, povećana je za 41,7 odsto, a u odnosu na prošlogodišnji prosek za devet odsto.
U prvom polugođu ove godine, u odnosu na isti vremenski interval 2008. vrednost izvedenih radova u inostranstvu povećana je za 73,7 odsto.
Posmatrano po okruzima, najveću građevinsku aktivnost, posle Beograda, zabeležili su Južnobački okrug sa 9,2 odsto, Zlatiborski okrug sa 3,9 odsto i Raški okrug sa 3,1 odsto, dok se učešće ostalih okruga kreće od 0,1 do 2,8 odsto.

Kada se prošlogodišnji krah uporedi sa ovogodišnjom stagnacijom, može samo da se zaključi da se naša kriza ne produbljuje

Kad se loše uporedi sa lošijim, onda može da izgleda bolje, ali to ne znači da je dobro. Ovako su juče ekonomisti komentarisali izjavu potpredsednika vlade Mlađana Dinkića „da je recesija na izmaku, a privreda u fazi stabilizacije”. Inače, ministar ekonomije i regionalnog razvoja je još u maju, pozivajući se na statističke podatke iz prvog tromesečja, objavio kako je kriza u Srbiji dotakla dno i da se već javljaju prvi znaci oporavka. Tada se nadležni ministar pozivao na ocenu Žan-Kloda Trišea iz Evropske centralne banke, a ovih dana uporište za optimizam nalazi u proceni Međunarodnog monetarnog fonda da će dogodine naša zemlja zabeležiti blagi privredni rast od 1,5 odsto.

Ali, ako je MMF procenio da će do kraja godine pad naše ekonomije biti četiri odsto, onda to ne znači da ako dogodine i bude rasta, opet nećemo biti u minusu, već će on biti sveden na 2,5 odsto, kažu analitičari. Prema oceni Ivana Nikolića iz Ekonomskog instituta, „trebaće nam nekoliko godina da dostignemo nivo na kome smo bili prošle godine”.

– Još je daleko 2010. godina i treba biti prilično oprezan u iznošenju optimističnih prognoza. Ove godine možemo da očekujemo samo tavorenje, odnosno stagniranje. Ako nam narednih meseci ne bude bolje, biće dobro ako nam ne bude još gore – kaže Nikolić.

Kada je reč o industrijskoj proizvodnji, u avgustu će statističari možda zabeležiti blagi oporavak na međugodišnjem nivou. To je moguće, objašnjava Nikolić, jer je prošle godine posrtanje počelo baš od kraja jula.

– Kada se sa niskom prošlogodišnjom osnovicom uporede ovogodišnji rezultati, onda može da se dođe do zaključka da je počelo usporavanje pada. Do kraja godine će biti zabeležen rast u poređenju sa istim periodom prošle godine, ali će na međugodišnjem nivou pad industrijske proizvodnje biti 15 odsto. To ne treba zaboraviti. Dakle, o zaustavljanju pada možda može da se govori, ali je još rano pričati o oporavku. Ne znamo šta nosi sledeća godina – kaže Nikolić.

U prilog njegovoj izjavi govore i statistički podaci. Tako je recimo u julu industrijska proizvodnja manja za 15,4 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, dok je upoređivano sa junom bila gotovo identična. A ako se prvih sedam meseci ove godine uporedi sa istim periodom prošle godine, onda je pad industrijske proizvodnje 17 odsto.

Miroslav Zdravković, urednik sajta ekonomija.org, slaže se da se stanje srpske ekonomije poslednjih meseci ne pogoršava. Nema pogoršanja, već se ovaj period može nazvati stanjem stagnacije, i to pod pretpostavkom da ne bude nekog spoljašnjeg šoka.

– Na primer, da nafta ne skoči na 100 dolara. Svi podaci trenutno idu u prilog statističarima. Ako, na primer, „Ju-Es stil” pokrene proizvodnju, to će se direktno odraziti na rast izvoza. Ovaj period godine se upoređuje sa prošlogodišnjim krahom, pa u ocenama treba biti vrlo oprezan – objašnjava Zdravković.

I autori „Kvartalnog monitora” takođe smatraju da je rano govoriti da Srbija ulazi u fazu oporavka. Da bi se dobila objektivna slika, potrebno je isključiti sezonski faktor koji u ovom slučaju može da je poboljša.

– To je trik koji, bojimo se, i Dinkić zna – zaključuju profesori Ekonomskog fakulteta.

Prema njihovim računicama, industrijska proizvodnja, a naročito prerađivačka industrija, pokazuje samo da se pad zakočio, ali nema nikakvih naznaka da privreda počinje da se oporavlja. Promet u trgovini na malo je takođe, statistički gledano, u fazi stagnacije, a upravo rast potrošnje pokazuje da dolazi kraj recesiji. Ni izvoz, zaključuju autori „Kvartalnog monitora”, ne može da bude vesnik izlaska iz krize. U maju i junu se zaustavio pad, ali u julu se ponovilo blago posrnuće.

– Najoptimističnije što možemo da kažemo jeste da je kriza malo zakočila. Koliko će to trajati i kada će se privreda pokrenuti, još je preuranjeno govoriti – ocena je saradnika „Kvartalnog monitora”.

Ugovor o prodaji akcija beogradskog Ikarbusa ruskoj firmi Avtodental raskinut je zbog nepoštovanja obaveza iz tog dokumenta, saopštila je danas Agencija za privatizaciju

U saopštenju se navodi da ruski Avdodental nije nakon isteka drugog, naknadnog roka ispunio obaveze iz socijalnog programa, dostavio bankarsku garanciju o dobro obavljenom poslu, kao i da je raspolagao imovinom Ikarbusa suprotno odredbama Ugovora o privatizaciji.

U vanrednoj kontroli koja je obavljena 20. avgusta Agencija za privatizaciju utvrdila je da je poslednja zarada radnicima isplaćena za februar, odnosno da neto zarada nije isplaćena za period mart - jun 2009. godine.

"Ukupan projektovan dug na ime neisplaćenih neto zarada, kao i poreza i doprinosa za period decembar 2008. godine - jun 2009. godine iznosi 142.564.409 dinara", navodi se u saopštenju.

Dodaje se da je račun Ikarbusa neprekidno u blokadi od 15. jula 2009. godine zbog duga od 765.782.168 dinara.

"Odredbama Zakona o privatizaciji, između ostalog, predviđeno je da se Ugovor smatra raskinutim zbog neispunjenja, ako ni u naknadno ostavljenom roku za ispunjenje kupac ne dostavi dokumentaciju kojom potvrđuje izvršenje obaveza", zaključuje se u saopštenju.

Zaposleni u Ikarbusu počeli su 1. jula štrajk zahtevajući isplatu četiri zarade i nastavak proizvodnje u fabrici autobusa, koja je obustavljena zbog manjka narudžbina, a generalni direktor Ikarbusa Srećko Nijemčević podneo je krajem jula ostavku pošto Avtodetal servis nije obezbedio poslove za tu beogradsku fabriku autobusa.

Štrajkački odbor Ikarbusa je Agenciji za privatizaciju Srbije sredinom avgusta ove godine uputio zahtev za raskid privatizacije.