Kretanja u svetskoj privredi su bolja nego što se predviđalo, izjavio je portparol grupe 11 najznačajnijih svetskih centralnih banaka Žan-Klod Triše (Jean-Claude Trićet)


- Znamo da je jedan deo prognoza osetno poboljšan, što potvrđuje da je period slobodnog pada, koji je obeležio poslednje tromesečje 2008. i prvo tromesečje 2009. godine, verovatno iza nas, bar kada je reč o velikom delu ekonomije - kazao je Triše.
Nakon sastanka guvernera svetskih centralnih banaka u sedištu Banke za međunarodna poravnanja u Bazelu, on je rekao da je potrebno i dalje biti oprezan jer "nije isključeno da je pred nama neravan put".
- Svetske finansije još ne funkcionišu na način koji se može smatrati normalnim - kazao je Triše.
Osnovni indikatori kretanja svetske privrede su tokom prethodnih sedmica ukazivali na stabilizaciju svetske privrede. Najznačajnije privrde evro-zone, Francuska i Nemačka, izašle su iz recesije, a u SAD postoje naznake da se smanjivanje broja radnih mesta usporava.
Na sastanku guvernera centralnih banaka u Bazelu nisu učestvovali samo članovi Grupe 10 - Belgije, Francuske, Holandije, Italije, Japana, Kanade, Nemačke, SAD, Švedske, Švajcarske i Velike Britanije, koji sarađuju u domenima ekonomije, monetarne politike i finansija, ali nije objavljeno ko su bili ostali učesnici. Triše je kazao da su se centralne banke složile da je potrebno održati stabilnost cena.

Fi­skal­ne ma­ka­ze ne­će­mo ko­ri­sti­ti ove go­di­ne, svi će do­bi­ti sve pred­vi­đe­no pro­leć­nim re­ba­lan­som, a ma­njak u bu­dže­tu po­kri­će­mo do­ma­ćim i stra­nim kre­di­ti­ma, ka­že Vuk Đo­ko­vić, dr­žav­ni se­kre­tar u Mi­ni­star­stvu fi­nan­si­ja

Jav­ne fi­nan­si­je Sr­bi­je su sta­bil­ne, sta­nje je nor­ma­li­zo­va­no, Tre­zor re­dov­no iz­mi­ru­je bu­džet­ske oba­ve­ze, ne­ma ni­jed­nog ko­ri­sni­ka ko­me dr­ža­va du­gu­je du­že od se­dam da­na i svi će ove go­di­ne do­bi­ti ono što im je na­me­nje­no pro­leć­nim re­ba­lan­som bu­dže­ta. Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja či­ni sve da se odr­ži pro­jek­to­va­ni ni­vo jav­ne po­tro­šnje i fi­skal­ne ma­ka­ze za ovu go­di­nu ne na­me­ra­va da upo­tre­bi.

Da ne bu­de di­le­me, ovo ni­je ne­ka sta­ra iz­ja­va iz vre­me­na pre kri­ze, ni­ti hi­po­te­tič­ka za post­kri­zni pe­ri­od kad se jav­ne fi­nan­si­je opo­ra­ve. To je ju­če za „Po­li­ti­ku” od­go­vo­rio Vuk Đo­ko­vić, dr­žav­ni se­kre­tar u Mi­ni­star­stvu fi­nan­si­ja, na pi­ta­nje o fi­nan­si­ra­nju ovo­go­di­šnjeg de­fi­ci­ta.

Je­se­nji re­ba­lans, ma­da tu reč ne že­li da iz­go­va­ra bar još me­sec-dva, pre­ma nje­go­vim ob­ja­šnje­nji­ma bi­će sa­mo for­mal­no pri­zna­va­nje ve­ćeg de­fi­ci­ta u dr­žav­noj ka­si, ko­ji je ne­dav­no odo­brio MMF i „ne­će do­ne­ti pro­me­nu struk­tu­re jav­nih ras­ho­da ni­ti sma­nje­nje iz­da­ta­ka pre­ma po­je­di­nač­nim ko­ri­sni­ci­ma”.

U naj­no­vi­jem MMF-ovom Me­mo­ran­du­mu za­be­le­že­no je da po­sti­za­nje re­vi­di­ra­nog fi­skal­nog de­fi­ci­ta pret­po­sta­vlja me­re za pri­me­nu do­go­vo­re­ne na­pla­te de­vi­den­di od dr­žav­nih pred­u­ze­ća, sma­nje­nje bu­dže­ta mi­ni­star­sta­va sa sop­stve­nim pri­ho­di­ma, ne­što ma­nju ka­pi­tal­nu po­tro­šnju…

Sve je to u okvi­ri­ma do­go­vo­re­nog u apri­lu i sa­da se re­a­li­zu­je po pla­nu. Vla­di­ne od­lu­ke su do­ne­te i po­me­nu­ti pri­ho­di se na­pla­ću­ju, a do­dat­nih re­strik­ci­ja ne­će bi­ti. Mi se vi­še go­to­vo ne ba­vi­mo ovom go­di­nom, već raz­mi­šlja­mo ka­ko da za­tvo­ri­mo na­red­nu.

Ka­ko će­te on­da bez do­dat­nih ušte­da po­kri­ti ma­njak u dr­žav­nim ka­sa­ma ko­ji će, ka­ko mi­ni­star­ka ka­že, iz­no­si­ti ume­sto 70 čak 119 mi­li­jar­di u re­pu­blič­kom bu­dže­tu, od­no­sno 132,5 mi­li­jar­di di­na­ra uko­li­ko se po­sma­tra ukup­na jav­na po­tro­šnja na svim ni­vo­i­ma dr­ža­ve?

Re­pu­blič­ki bu­džet se, isti­na, su­o­ča­va sa ve­ćim de­fi­ci­tom zbog sma­nje­nih pri­ho­da u pr­vom po­lu­go­di­štu, ali je osim na tom te­re­nu, po­bolj­ša­na i fi­nan­sij­ska i li­kvid­no­sna si­tu­a­ci­ja u sve­tu, što je bit­na pret­po­stav­ka za po­kri­će de­fi­ci­ta. Oče­ku­je­mo da će ovo­go­di­šnji de­fi­cit bi­ti ma­nji od 132, od­no­sno 119 mi­li­jar­di, od­no­sno ne­što vi­ši od sto mi­li­jar­di di­na­ra na re­pu­blič­kom ni­vou.



Ka­ko i či­me će­te ga po­kri­ti? Ko­li­ko to nov­ca iz no­vih i sta­rih kre­di­ta mo­že da uđe u bu­džet ove go­di­ne?

Osim 600 mi­li­o­na do­la­ra iz po­ve­ća­ne MMF-ove kvo­te, do kra­ja go­di­ne oče­ku­je­mo da se u bu­džet sli­je i oko 200 mi­li­o­na do­la­ra iz zaj­mo­va Svet­ske ban­ke i još 50 mi­li­o­na evra ne­po­vrat­nih sred­sta­va iz IPA fon­do­va Evrop­ske ko­mi­si­je, a kre­dit­no se za­du­žu­je­mo i kod po­slov­nih ba­na­ka. Skup­šti­na je odo­bri­la za­du­ži­va­nje dr­ža­ve od 90 mi­li­o­na evra kod tri do­ma­će po­slov­ne ban­ke – Al­fa, Voj­vo­đan­ske i Pi­re­us i to­kom sle­de­će ne­de­lje će­mo sa nji­ma pot­pi­sa­ti ugo­vo­re. Vla­da je na po­sled­njoj sed­ni­ci usvo­ji­la i za­klju­čak o po­tre­bi za­du­ži­va­nja Re­pu­bli­ke za još 120 mi­li­o­na evra ra­di fi­nan­si­ra­nja de­fi­ci­ta i re­fi­nan­si­ra­nja du­ga i do­ne­la od­lu­ku o po­kre­ta­nju po­stup­ka jav­ne na­bav­ke za iz­bor naj­po­volj­ni­je po­nu­de po­slov­ne ban­ke za du­go­roč­ni kre­dit. Na­rav­no, naj­va­žni­ji in­stru­ment za po­kri­će ovo­go­di­šnjeg de­fi­ci­ta je emi­si­ja dr­žav­nih za­pi­sa i nji­hov uku­pan stok bi do kra­ja go­di­ne tre­ba­lo da do­stig­ne 90 mi­li­jar­di di­na­ra.

Si­gur­ni ste da će to sve le­ći na ra­čun bu­dže­ta do kra­ja go­di­ne? Za is­pu­nje­nje pro­ce­du­ra po­treb­no je i ne­ko vre­me? Šta ako upla­te ne stig­nu?

Pa da­nas je tek 7. sep­tem­bar, a do kra­ja go­di­ne osta­lo je još če­ti­ri me­se­ca i u tom pe­ri­o­du ak­tiv­no će­mo ra­di­ti na obez­be­đi­va­nju fi­nan­si­ra­nja de­fi­ci­ta.

Ali gu­ver­ner upo­zo­ra­va da bi tre­ba­lo iz­be­ći za­du­ži­va­nje za bu­džet kod MMF-a, od­no­sno da bi bi­lo naj­bo­lje da se tih 600 mi­li­o­na do­la­ra uz ka­ma­tu od 0,3 od­sto is­ko­ri­sti za de­vi­zne re­zer­ve, ume­sto da po­vla­či­mo pre­o­sta­lu 2,1 mi­li­jar­du evra iz aran­žma­na uz ka­ma­tu od 1,5 od­sto?

Ne bih da se o to­me iz­ja­šnja­vam. Raz­u­mem da to vi­še od­go­va­ra NBS, i zbog in­fla­ci­je i zbog jav­ne po­tro­šnje, ali taj no­vac nam sto­ji na ras­po­la­ga­nju, i to pod po­volj­nim uslo­vi­ma. To sto­ji kao mo­guć­nost, sa­mo je pi­ta­nje gde će se to alo­ci­ra­ti.

Uko­li­ko bi taj no­vac vla­da uze­la za po­pu­nu bu­dže­ta, mo­ra­lo bi da se ide na ra­ti­fi­ka­ci­ju no­vog za­du­že­nja u Skup­šti­ni? Šta ako se u skup­štin­skim de­ba­ta­ma iz­gu­bi vre­me?

Sma­tram da ra­ti­fi­ka­ci­ja ta­kvog ugo­vo­ra ne bi bi­la spor­na.

Investitori su, nakon kratkotrajne pauze, ponovo bili vrlo aktivni na efektnim berzama u Evropi i Aziji, i to se odmah odrazilo u vidu poskupljenja deonica, dok je na deviznim tržištima veća tražnja rizičnijih valuta izazvala manji pad dolara prema korpi šest drugih jakih novčanih jedinica


Najnoviji pokazatelji sa američkog tržišta rada, a još više zaključci sa londonskog skupa ministara finansija 20 najrazvijenijih i zemalja sa ubrazanim privrednim rastom (G20), podstakli su investicionu aktivnost i uticali na rast većine glavnih indeksa akcija u Evropi i Aziji.
Avgustovski izveštaj o kretanju američke nezaposlenosti bio je "mešovit", kako ocenjuju analitičari, ali podatak da je u prošlom mesecu izgubljeno nešto manje radnih mesta nego što se prethodno očekivalo delovao je, ipak, "inspirativno" na berze deonica.
Aktivnost investitora, posebno na evropskim berzama, još više je podstakla saglasnost ministara finansija G20, na skupu u britanskoj prestonici koji je održan u petak i subotu, da se stimulativni ekonomski programi ne ukidaju sve dok se ne osigura dugoročno stabilan i održav globalni privredni rast.
Panevropski indeks - FTSEurofirst 300 - je u takvoj tržišnoj klimi na berzi u Londonu napredovao za 1,4 odsto, nadoknadivši deo gubitaka iz protekle sedmice. Japanski indeks - Nikei - je takođe ojačao za 1,3 odsto, a približno toliko su napredovali i indikatori kretanja cena akcija na tržištima zemalja sa ubrzanim privrednim rastom. Svi navedeni indeksi sada su oko najviših vrednosti zabeleženih u toku ove godine.
Američko tržište deonica u ponedeljak je bilo zatvoreno zbog državnog praznika, a cene akcija na njujorškom Volstritu su minule sedmice uglavnom bile u padu, prenosi agencija Blumberg.
Zaključci finansijskih funkcionera G20 pozitivno su delovali i na devizno tržište na kome je naročito povećano interesovanje za manje atraktivne valute, poput australijskog dolara koji je, prema njegovom američkom imenjaku, ojačao do najvišeg nivoa u ovoj godini. Australijski dolar je, naime, u ranoj podnevnoj trgovini na indikativnoj berzi u Londonu razmenjivan po kursu od 0,8511 do 0,8567 za "zelenu valutu".
Evro je na evropskom tržištu kotirao 1,4344 dolara, ili za 0,4 odsto više nego na kraju protekle poslovne sedmice, dok je dolar na londonskoj berzi vredeo oko 93 jena, 1,64 za funtu sterlinga i približno 1,06 švajcarskih franaka.

Ekonomski savetnik premijera Srbije Jurij Bajec ocenio je da će ove godine bruto domaći proizvod (BDP) opasti u rasponu od četiri do pet odsto, dok će se u 2010. ekonomska situacija poboljšati


- Najgori deo krize je iza nas i iduća godina će, po mom mišljenju, biti bolja od ove, mada ne treba očekivati neka dramatična pomeranja - kazao je saradnik Ekonomskog instituta i član Ekonomskog saveta premijera za mesečnik Ekonometar.
Bajec je kazao da bi Vlada Srbije trebalo da izradi dugoročnu politiku povećanja izvoza jer on trenutno učestvuje u bruto domaćem proizvodu sa "nedopustivo niskih 28 do 29 odsto", dok bi izvoz u malim zemljama poput Srbije trebalo da bude 50 odsto BDP-a. Kako je dodao, šansa za domaću privredu je u proizvodnji hrane, budući da je tokom prethodnih godina ostvaren višak primarnih i prehrambenih proizvoda, a da svetski stručnjaci smatraju da postoji dugoročan trend tražnje za hranom.
- Poljoprivreda se već godinama suočava s problemima za čije rešavanje je potrebna dugoročna politika koja ne bi bila vezana samo za jednu vladu - istakao je i ocenio da bi Vlada Srbije trebalo da osmisli ozbiljan dugoročan projekat da bi se ljudi ozbiljno bavili poljoprivredom.
On je dodao da postoje i delovi industrije koji su vitalni i mogli bi više da izvoze i kao primere naveo proizvodnju gume, hemijsku industriju i delove metalske industrije.
- Tekstil može da opstane u nekim oblastima. Kini se ne može konkurisati, recimo, u proizvodnji majica ili košulja, ali jedan dobar sako nije baš tako lako napraviti, a kod nas tu postoji značajno iskustvo - kazao je Bajec.
On je istakao da ne postoje proizvodi po kojima je Srbija prepoznatljiva u svetu i da je potrebno podržati sve koji su pronašli grupu proizvoda koju mogu da prodaju u inostranstvu.
Bajec je rekao da na javnu potrošnju odlazi 40 odsto BDP-a i da je to potrebno smanjiti reformom javnog sektora, za koju je, kako je naveo, potrebno tri do četiri godine.
- To je nešto što se svuda u svetu nerado čini i svaki bi ministar voleo da on nije tu u vreme kad se troškovi smanjuju, a ljudi otpuštaju - kazao je Bajec, napomenuvsi da hoće da veruje da će ovog puta reforma javnog sektora biti i obavljena.
- Sada u javnom sektoru radi oko 450.000 ljudi. Pod lupom bi trebalo da se nađu zdravstvo, obrazovanje, sudstvo, kao i čitav niz raznih državnih učesnika na nivou pokrajina, gradova i opština - dodao je on i kao primere naveo da je u zdravstvu trećina zaposlenih nemedicinsko osoblje, dok je u svetu taj procenat oko 20 odsto, i da postoje škole sa po šest učenika, koje bi se, ukoliko su potrebne, mogle racionalnije organizovati.
- Potrebno je sprovesti i reforme u sektoru javnih prohoda i povećati naplatu poreza i doprinosa - naveo je Bajec.
Prema njegovim rečima, zamrzavanje penzija u 2009. i 2010. nije rešenje za problem prevelike javne potrošnje, jer će penzije nakon toga morati da se povećaju da bi se uskladile sa rastom troškova života.

Duvanska industrija Niš otpustila je juče 306 radnika što je skoro trećina ukupnog broja zaposlenih

Menadžment DIN-a saopštio je da najveći deo radnika koji su ostati bez posla ne radi u proizvodnji, već u pomoćnim službama, a da je prosečna otpremnina oko 1,5 miliona dinara po radniku. Otpušteni radnici juče su preuzimali rešenja o prestanku radnog odnosa i većina je razočarana postupkom menadžmenta i ističu da nisu očekivali „otpuštanja od uspešne multinacionalne kompanije“. Predsednik Sindikata duvanske privrede Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Dejan Janićijević izjavio je da je rukovodstvo fabrike juče želelo da izbegne „eventualne gužve i proteste radnike“ pa je otpuštenima zakazano različito vreme za preuzimanje rešenja o otkazima. „Od sutra teče zakonski rok od 90 dana za eventualne žalbe otpuštenih radnika, a da li će ih zaista biti videćemo narednih dana“, rekao je Janićijević. On je dodao da je otpuštenim radnicima isplaćena otpremnina, a da će 10. septembra dobiti zaradu za avgust.