Kre­di­ti po­slov­nih ba­na­ka bu­dže­tu uz ka­ma­tu ko­ja iz­no­si jed­no­me­seč­ni evro­bor plus 4,75 od­sto i ot­pla­tu od pet go­di­na, uklju­ču­ju­ći i po­ček od go­di­nu da­na. –Svet­ska ban­ka i MMF, ipak, naj­po­volj­ni­ji

Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja: oče­ku­ju se kre­di­ti za po­pu­nu bu­džet­ske ru­pe U srp­ski bu­džet, sa­be­re li sve ono na šta ra­ču­na dr­žav­ni se­kre­tar u Mi­ni­star­stvu fi­nan­si­ja Vuk Đo­ko­vić, sli­lo bise vi­še od 800 mi­li­o­na evra iz kre­di­ta do­ma­ćih po­slov­nih ba­na­ka i me­đu­na­rod­nih kre­di­to­ra za po­pu­nu uve­ća­nog manj­ka u dr­žav­noj ka­si.

Pod ko­jim se to uslo­vi­ma dr­ža­va za­du­žu­je i ho­će li sav taj no­vac sti­ći u bu­džet ove go­di­ne. I da li će to što stig­ne bi­ti do­volj­no da za­i­sta, bez do­dat­nih ušte­da, za­tr­pa bu­džet­sku ru­pu?

No­vi kre­di­ti

U bu­džet će, za sa­da, si­gur­no i to vr­lo br­zo, mo­žda već do kra­ja ovog me­se­ca, ući pr­vih 90 mi­li­o­na evra kre­di­ta tri do­ma­će po­slov­ne ban­ke sa ko­ji­ma bi, pre­ma zva­nič­nim na­ja­va­ma iz Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja, već ko­li­ko ove ne­de­lje bi­li pot­pi­sa­ni ugo­vo­ri.

Pre­ma za­ko­nu o ovom za­du­ži­va­nju, ko­ji je ne­dav­no usvo­jen u skup­šti­ni, Re­pu­bli­ka Sr­bi­ja će od Al­fa ban­ke uze­ti 30 mi­li­o­na evra, od Voj­vo­đan­ske još 20 mi­li­o­na evra, dok će kre­dit Pi­re­us ban­ke iz­no­si­ti 40 mi­li­o­na evra. Za sva tri zaj­ma pred­vi­đe­ni su isti osnov­ni uslo­vi: ka­mat­na sto­pa – jed­no­me­seč­ni evro­bor plus 4,75 od­sto, tro­ško­vi ob­ra­de i pu­šta­nje kre­di­ta u te­čaj – je­dan od­sto od iz­no­sa kre­di­ta, pe­ri­od ot­pla­te kre­di­ta – pet go­di­na, uklju­ču­ju­ći i pe­ri­od mi­ro­va­nja od go­di­nu da­na i pra­vo zaj­mo­prim­ca na pre­vre­me­nu ot­pla­tu kre­di­ta bez pla­ća­nja na­kna­de zaj­mo­dav­cu (ban­ci).

Ma­da su i oče­ki­va­nja pre­go­va­ra­ča u ime dr­ža­ve, ka­ko sa­zna­je­mo, bi­la ne­što ve­ća (po­stig­nu­ta ka­ma­ta je ne­što vi­ša od one na ko­ju se ra­ču­na­lo), te­ško je re­ći ko­li­ko su ovi aran­žma­ni za­i­sta po­volj­ni. Jer upo­re­di­vih ne­ma po­što su ovo pr­vi kre­di­ti po­slov­nih ba­na­ka ko­je dr­ža­va uzi­ma ra­di po­kri­ća de­fi­ci­ta. Ina­če, dr­ža­va je mo­gla da se za­du­ži i u di­na­ri­ma, ali te po­nu­de ni­su raz­ma­tra­ne, jer su bi­le iz­u­zet­no ne­po­volj­ne.

Na slič­ne uslo­ve ra­ču­na se i u pre­go­vo­ri­ma za ne­red­ne kre­di­te od po­slov­nih ba­na­ka. Vla­da je pro­šle ne­de­lje usvo­ji­la za­klju­čak o po­tre­bi za­du­ži­va­nja kod po­slov­nih ba­na­ka za još 120 mi­li­o­na evra. Ima­ju­ći u vi­du da pro­ce­du­ra od po­kre­ta­nja jav­ne na­bav­ke, pre­ko odo­bre­nja skup­šti­ne, pot­pi­si­va­nja ugo­vo­ra i vla­di­ne ove­re tra­je me­sec-dva, taj no­vac bi mo­gao da leg­ne na bu­džet­ski ra­čun do kra­ja go­di­ne i da, ako ne bu­de no­vih za­klju­ča­ka i od­lu­ka, do sa­da na­ja­vlje­no za­du­ži­va­nje kod do­ma­ćih po­slov­nih ban­ka­ma ne pre­la­zi li­mit od 300 mi­li­o­na evra, odo­bren april­skim re­ba­lan­som ovo­go­di­šnjeg bu­dže­ta.

Za ta­da odo­bre­nih 550 mi­li­o­na evra za­du­ži­va­nja kod stra­nih ko­mer­ci­jal­nih ba­na­ka ni­je ni bi­lo po­ku­ša­ja.

A iz Va­šing­to­na...

Me­đu­tim, bu­džet ra­ču­na i na po­dr­šku, sa­mo na­ja­vlje­nu ili i odo­bre­nu, me­đu­na­rod­nih fi­nan­sij­skih in­sti­tu­ci­ja, Svet­ske ban­ke i MMF-a i to pod ne­u­po­re­di­vo po­volj­ni­jim uslo­vi­ma.

Od Svet­ske ban­ke se oče­ku­je ukup­no 250 mi­li­o­na do­la­ra (oko 180 mi­li­o­na evra) ili tač­ni­je 200 mi­li­o­na do­la­ra, po­što je 50 mi­li­o­na već po­vu­če­no: 150 mi­li­o­na do­la­ra pro­gram­skog zaj­ma za raz­voj pri­vat­nog i fi­nan­sij­skog sek­to­ra (PFDPL) i sto mi­li­o­na do­la­ra pro­gram­skog zaj­ma za raz­voj jav­nih fi­nan­si­ja (PEDPL). Ova sred­stva ne bi slu­ži­la is­klju­či­vo za po­pu­nu de­fi­ci­ta, ali bi sva­ka­ko fi­nan­si­ra­njem dru­gih stav­ki jav­ne po­tro­šnje od tog nov­ca bio sma­njen čist do­ma­ći bu­džet­ski tro­šak.

Za­jam PFDPL je u dva de­la, od ko­jih je pr­vi u iz­no­su od 50 mi­li­o­na do­la­ra pro­šao skup­štin­sku pro­ce­du­ru i po­vu­čen u ce­lo­sti, a dru­gi od 100 mi­li­o­na do­la­ra tre­ba­lo bi da bu­de pot­pi­san vr­lo br­zo i da se po­vu­če do kra­ja go­di­ne. Što se ti­če zaj­ma PEDPL, for­mi­ran je pre­go­va­rač­ki tim i usko­ro se oče­ku­ju pre­go­vo­ri, ali is­ku­stvo po­zna­va­la­ca pro­ce­du­re upo­zo­ra­va na re­al­ni­ju mo­guć­nost da taj no­vac uđe u bu­džet tek u pr­vom kvar­ta­lu sle­de­će go­di­ne.

Ina­če, kre­di­te Svet­ske ban­ke Sr­bi­ja je do­bi­la na 20 go­di­na (grejs pe­ri­od osam go­di­na) i za raz­li­ku od ne­kih ra­ni­je do­bi­je­nih išlo se na va­ri­ja­bil­nu ka­ma­tu, ko­ja je tre­nut­no do­lar­ski li­bor mi­nus 0,05 (fik­si­ra se na sva­kih šest me­se­ci) uz pro­ce­nu da ona ne­će ni­ka­da pre­ma­ši­ti je­dan od­sto. Iako je pro­men­lji­va i uto­li­ko ri­zič­ni­ja od fik­sne, ona je uvek bi­la ni­ža od fik­sne, ob­ja­šnja­va­ju upu­će­ni i uka­zu­ju da je Sr­bi­ji osta­vlje­na mo­guć­nost da se pre­đe, uko­li­ko to za nju bu­de po­volj­ni­je, na fik­snu ka­ma­tu.

Ko­li­ko će Sr­bi­ja za po­kri­će bu­džet­skog de­fi­ci­ta do­bi­ti od MMF-a, za sa­da je kraj­nje ne­iz­ve­sno. Oko 600 mi­li­o­na do­la­ra iz, ina­če, svim ze­mlja­ma uve­ća­ne kvo­te zbog kri­ze, sto­ji ras­po­la­ga­nju, a da li će to ići u bu­džet, ka­ko su na­ja­vi­li vla­di­ni zva­nič­ni­ci, ili za po­pu­nu de­vi­znih re­zer­vi, kao što že­li gu­ver­ner, pi­ta­nje je od­no­sa sna­ga. Jed­no je si­gur­no, za taj no­vac ka­ma­ta je fik­sna i vr­lo po­volj­na (0,3 od­sto). Sr­bi­ja je, pod­se­ti­mo, za­tra­ži­la od MMF-a i da deo dru­ge tran­še kre­di­ta vred­ne 2,1 mi­li­jar­du evra (ka­ma­ta na taj no­vac 1,5 od­sto) ko­ri­sti za bu­džet, ume­sto za pr­vo­bit­no pla­ni­ra­nu i uobi­ča­je­nu po­dr­šku de­vi­znim re­zer­va­ma ze­mlje.

EU če­ka MMF

Od uspe­ha ok­to­bar­skih pre­go­vo­ra sa MMF-om za­vi­si­će i je­di­ni no­vac ko­ji će srp­ski bu­džet do­bi­ti na po­klon. Evrop­ska ko­mi­si­ja je na­go­ve­sti­la da bi Sr­bi­ja mo­gla da ra­ču­na na 100 mi­li­o­na evra za po­moć bu­dže­tu iz IPA fon­do­va, od če­ga bi pr­va tran­ša od 50 mi­li­o­na evra bi­la upla­će­na to­kom ove je­se­ni, a dru­gih 50 mi­li­o­na evra to­kom na­red­ne go­di­ne.

A sa­be­re li se sa­mo ono si­gur­no i još i oko 30 mi­li­jar­di di­na­ra, na ko­li­ko do­bro upu­će­ni pro­ce­nju­ju pri­liv od dr­žav­nih za­pi­sa ko­ji do­spe­va­ju ove go­di­ne, ra­ču­ni­ce, ma ko­li­ko okvir­ne bi­le, uka­zu­ju da bi ne­što, mo­žda i po­do­sta, ipak i za sva­ki slu­čaj mo­ra­lo da se ušte­di ka­ko bi se po­krio ma­njak od 119 mi­li­jar­di di­na­ra.



Bu­džet bez ki­ne­ske i ru­ske po­dr­ške

Iako je od­re­đe­nih raz­go­vo­ra i sa Ru­si­jom i Ki­nom na te­mu fi­nan­si­ra­nja bu­džet­skog de­fi­ci­ta za­i­sta bi­lo, još ne­ma ja­snih na­zna­ka da li će i pod ko­jim uslo­vi­ma do re­a­li­za­ci­je ta­kvih fi­nan­sij­skih aran­žma­na do­ći. Iz­ve­sno je da na taj no­vac bu­džet ove go­di­ne ne mo­že da ra­ču­na, sve­sni su i u srp­skoj vla­di.



Dug u di­na­ri­ma

Što se ti­če za­du­ži­va­nja u do­ma­ćoj va­lu­ti, tre­nut­no sta­nje du­ga po osno­vu emi­to­va­nih tro­me­seč­nih i še­sto­me­seč­nih dr­žav­nih za­pi­sa iz­no­si ne­što ma­nje od 74 mi­li­jar­de di­na­ra. Po pro­jek­ci­ja­ma do kra­ja go­di­ne, dug po osno­vu iz­da­tih za­pi­sa na­ra­stao bi na 102 mi­li­jar­de di­na­ra. Ovaj ob­lik za­du­ži­va­nja pred­sta­vlja osnov­ni uzrok zna­čaj­nog ra­sta jav­nog du­ga (od ja­nu­a­ra za­ključ­no sa ju­lom uve­ćan je za 908 mi­li­o­na evra), či­je je pro­jek­to­va­no uče­šće u BDP-u za ovu go­di­nu 30,4 od­sto.

Banke u Srbiji odobrile su 791,5 miliona evra kredita, koje subvencioniše država, za pola godine primene mera Vlade Srbije za ublažavanje efekata svetske ekonomske krize, objavilo je srpsko ministarstvo ekonomije

Do 1. septembra realizovano je 7.678 deviznih kredita za likvidnost u iznosu od 674 miliona evra i 255 dinarskih kredita u vrednosti od 32 miliona evra. Kroz subvencionisane kredite za kupovinu automobila i traktora, kao i turističke i potrošačke kredite sa kamatama koje subvencioniše država, odobreno je ukupno 83,4 miliona evra kredita. Za kupovinu domaćih automobila odobreno je 6.937 kredita u iznosu od 47 miliona evra, za kupovinu traktora odobreno je 1.132 kredita u vrednosti od devet miliona evra. Banke su do sada dobile zahteve za oko 1,16 milijardi evra kredita, od čega su pozajmice za likvidnost u evrima stigli zahtevi u vrednosti oko 988 miliona evra. Za potrošačke kredite podneto je 30.026 zahteva u iznosu od 114 miliona evra.

Ekonomski stručnjak Stojan Stamenković izjavio je da makroekonomska kretanja u junu i julu još ne signaliziraju da je kriza u Srbiji pri kraju, ocenivši da industrijska proizvodnja, maloprodajni promet i izvoz uglavnom stagniraju, dok uvoz i dalje opada


Predstavljajući najnoviji broj mesečnika "Makroekonomske analize i trendovi" (MAT), Stamenković je rekao da mere koje Vlada Srbije najavljuje za reformu javnog sektora nisu sporne, ali nisu dovoljne da same po sebi omoguće trajno održive performanse javnog sektora kao celine. On smatra da bi neograničeno pokrivanje budžetskog deficita zaduživanjem učinilo javni dug neodrživim.

Prema oceni Stamenkovića, Vladine mere neće dati dovoljne efekte u 2010. godini, a sadašnje "blage najave" MMF-a o potrebi povećanja PDV-a, u oktobru bi mogle da prerastu u njihove čvrste zahteve.

- Budžetski deficit do kraja godine iznosiće između 141 i 143 milijarde dinara, odnosno između 4,5 i pet odsto BDP-a - rekao je zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević.

On je naveo da su budžetski prihodi u avgustu iznosili oko 49,3 milijarde dinara, što je za oko 8,9 odsto više u odnosu na isti mesec prošle godine.

Predlog autora MAT-a je da što pre počne reforma penzijskog sistema u Srbiji, jer je Penzijski fond najveći potrošač budžeta. Prema Stamenkovićevim rečima, dosadašnje vlade su izbegavale reformu penzijskog sistema, zbog činjenice da penzioneri čine veliki deo biračkog tela.

- Postoji mogućnost da se problem manjka novca za isplatu penzija rešava u okviru promene vlasništva velikih državnih firmi, kao što je Elektroprivreda, ili gradskog građevinskog zemljišta, prenosom dela njihovog vlasništva socijalnim fondovima - rekao je Stamenković.

Usvajanjem Zakona o uređenju prostora i izgradnji, kako su se saglasili saradnici Ekonomskog instituta, umanjene su šanse za stabilizovanje Penzijskog fonda, kao i za efikasno obeštećenje vlasnika oduzete imovine.

Na konferenciji je istaknuto da će spoljnotrgovinski deficit do kraja ove godine iznositi oko 4,8 milijardi evra, pad investicija oko 23 odsto u odnosu na prošlu godinu, dok će pad industrijske proizvodnje biti oko 14 ili u najboljem slučaju oko 12 odsto u odnosu na 2008. Kako je rečeno, postoji niz signala koji ukazuju na izlazak iz globalne recesije, ali i upozorenja koja ukazuju da su ti signali rezultat državnih intervencija i da bi iscrpljenjem tih intervencija ponovo moglo doći do stagniranja privrednih aktivnosti.

- Na osnovu podataka o industrijskoj proizvodnji u junu i julu, kao i prognoza privrednika u avgustu, može se oceniti da je zaustavljen pad ekonomske aktivnosti, ali da još nema jasnih znakova oporavka - rekao je Stamenković.

On je naglasio da je blagi oporavak industrije u odnosu na stanje pre nekoliko meseci posledica porasta proizvodnje električne energije, kao i poboljšanja situacije u smederevskoj železari "Ju es stil" i u proizvodnji motornih vozila i mašina, zahvaljujući subvencionisanim kreditima.

Struktura investiranja u Srbiji je, prema rečima Mahmuta Bušatlije, nepovoljna jer je najviše novca ulagano u stanogradnju i nekomercijalne objekte, dok je bilo zapostavljeno izdvajanje za industrijske objekte i infrastrukturu.

Indeks akcija u zemljama sa brzo rastućim ekonomijama uvećan je na najviši nivo u proteklih godinu dana, odnosno od razdoblja kada je bankrotirala američka investiciona banka Liman braders i počeo najoštriji period tekuće globalne finansijsko-ekonomske krize


Trend rasta cena zabeležen je i na većini drugih globalnih berzi, uključujući i efektno tržište u Evropi, gde je glavni indeks FTS Eurfirst 300 nastavio umereno da raste, nakon što je cena zlata premašila važnu psihološku granicu od hiljadu dolara za finu uncu (f. unca = oko 31,100 grama).

Na deviznim berzama dolar je i dalje pod pritiskom, pa je u utorak opao na godišnji minimum prema korpi drugih šest jakih valuta, izveštava agencija Rojters sa devizne berze u Londonu.

Jačanje FTS Eurofirst 300 indeksa na evropskom tržištu je podstaklo i poskupljenje akcija velikih rudarskih kompanija, u rasponu od 0,7 do 1,9 odsto, ali su istovremeno za od 0,2 do 0,8 odsto smanjene cene deonica nekoliko poznatijih banaka, uključujući francusku BNP Pariba i Sosijete ženeral, britansku Berkliz i italijansku Kredi agrikol banku.

Poskupljenje akcija zabeleženo je i na berzi u Tokiju, prvenstveno pod uticajem rasta kotacija zlata, a tržišni analitičari u Njujorku predviđaju da će i poslovanje na Volstritu "biti robusno", pošto najveća svetska berza za promet deonica u ponedeljak nije radila zbog nacionalnog praznika SAD.

Uprkos učestalim sumnjama koje su se poslednjih dana ispoljile oko izgleda za oporavak svetske privrede, globalne akcije su početkom tekuće sedmice poskupele, a vodeći svetski indeks deonica - MSCI - ojačao je za 62 odsto u odnosu na minimum dostignut u martu ove godine.

Rast cena akcija na tržištima brzo rastućih ekonomija tokom proteklih šest i po meseci iznosio je čak 85 odsto i šef ekonomista finansijske kompanije KBC Žolt Pap ocenjuje da sada na efektnim berzama vlada bolja klima zbog povećanog optimizma oko izgleda za oporavak globalne privrede, što je Međunarodni monetarni fond već ugradio u prognozu rasta za 2010. Berzanski ulagači su ove sedmice povoljno primili i saopštenje ministara finansija grupe 20 najrazvijenijih i zemalja sa ubrzanim rastom, nakon njihovog sastanka 4. i 5. septembra u Londonu, da i dalje treba sprovoditi politiku ekonomskih podsticaja.

Pad dolara prema korpi šest drugih snažnih valuta za jedan odsto, na jednogodišnji minimum, a takođe i iznad granice od 1,445 za evro, obnovio je zabrinutost oko dugoročnog statusa "zelene novčanice" kao rezervne svetske valute.

- Raspoloženje na (deviznom) tržištu je snažno antidolarsko - ocenio je Moris Pomeri, izvršni direktor kompanije "Stedžik alfa" iz Londona.

Dolar je u jednom trenutku na indikativnoj deviznoj berzi u Londonu razmenjivan po kursu od 1,4475 za evro, što je bio najviši nivo zajedničke valute 16 članica Evropske unije za mesec dana. Američka valuta je kotirala nešto više od 92 jena, izgubivši približno jedan odsto pređašnje vrednosti prema japanskom takmacu.