Kraći postupak, niži troškovi i bolji procenat namirenja poverilaca, tri su osnovne prednosti koje se očekuju od novog Zakona o stečajnom postupku, čija primena počinje danas. Sva tri parametra vrednuje Svetska banka prilikom izrade rang-liste kojom se ocenjuje efikasnost stečajne regulative jedne zemlje


- Najvažnije izmene koje donosi novi zakon odnose se na skraćenje postupka. Prema prethodnoj normativi, poverioci su mogli da prijave svoja potraživanja sve do nacrta glavne deobe, pa je u praksi bilo problema jer, taman kad pomislite da su primljene sve prijave, pojavi se nova. To onda iziskuje novo rešenje, prijavno ročište, pa se potraživanje osporava ili potvrđuje. Jednom rečju, postupak se vraćao niz koraka unazad. Novi zakon vratio je prekluzivne rokove, što znači da sada sudija, kada donosi rešenje o stečaju, utvrđuje i rokove za sve radnje. Tako za prijavu potraživanja sudija određuje, zavisno od složenosti, 30, 60 ili najviše 120 dana. Uz to, značajnom skraćenju postupka, ali i rasterećenju sudova, doprineće ukidanje stečajnog veća, jer će prema novim pravilama stečaj voditi samo stečajni sudija. Do sada, poverilac je imao pravo prigovora na odluku stečajnog sudije, koju je podnosio stečajnom veću. U 90 odsto slučajeva odluka sudije bila je potvrđena, ali je poverilac mogao da uloži žalbu višem sudu. To znači da su u jednom postupku bile angažovane četiri sudije, što jeste bio „prazan hod“. Sada stečaj vodi samo jedan sudija na čije odluke je moguće uložiti žalbu višem sudu u drugostepenom postupku. Sudija sada ima i šira ovlašćenja, pa ukoliko poverilac uloži žalbu na njegovu odluku, u određenom broju slučajeva sudija može i sam da je izmeni, ukoliko oceni da su argumenti validni ili se ispostavi da u momentu odlučivanja nije raspolagao svim činjenicama - objašnjava za Danas Vesna Gaćeša, direktor Agencije za licenciranje stečajnih upravnika.

Ona podseća da smo do sada na rang listi Svetske banke jako loše stajali zbog visokih troškova stečajnog postupka, ali da je jednim delom tu reč i o neprecizno definisanim pojmovima. Naime, kada preduzeće ode u stečaj i nastavi da radi, pojavljuju se novi računi, koji se knjiže kao stečajni, a zapravo su trošak stečajne mase. Uz to, novim zakonom bitno se smanjuje predujam koji poverilac mora da uplati kako bi pokrenuo stečaj nad dužnikom. Do sada, sudovi su tražili i milionske iznose za koje niko nije mogao da garantuje da će biti vraćeni, pa se većina poverilaca retko odlučivala na taj „poslednji korak“. To je jedan od razloga zašto danas u Srbiji postoji više od 70.000 firmi sa blokiranim računima, a više od polovine godinama ne radi. Te firme ostaju „ni na nebu ni na zemlji“ jer nema ko da pokrene stečaj. Gaćeša tvrdi da će novi zakon to promeniti, jer se sada predujam određuje u minimalnom iznosu, tek da pokrije osnovne troškove stečajnog upravnika i oglašavanja rokova za stečajne radnje, a prvi novac koji „legne“ na račun dužnika, pripada onom poveriocu koji je uplatio predujam.

- Značajna je i promena koja se odnosi na reorganizaciju firme. Do sada, na prvom poverilačkom ročištu, donošena je odluka da li će firma ići u bankrot, prodaju imovine i zaključenje postupka ili će dugove izmiriti kroz reorganizaciju, koja je neka vrsta zastoja stečaja. Prema starom zakonu, stečajni upravnik vršio je nadzor izvršavanja plana reorganizacije, sudija je ostao u postupku, planovi reorganizacije bili su po pravilu na pet godina, a firma je sve to vreme nosila oznaku „u stečaju“. Smatram da je novim zakonom uvedena veoma dobra novina, da se sada usvajanjem plana reorganizacije ukidaju sve pravne posledice uvođenja stečaja. U okviru plana bira se novo rukovodstvo preduzeća, firma nastavlja da radi bez oznake „u stečaju“, nadležnosti stečajnog upravnika i sudije prestaju, ali ako bilo koji poverilac ukaže da se plan reorganizacije ne sprovodi, to je razlog da se stečaj ponovo otvori - ističe Gaćeša.

I bivši višegodišnji predsednik Trgovinskog, sada sudija Upravnog suda, Stevo Đuranović kaže za Danas da je učinjen značajan pomak u stečajnom zakonodavstvu, jer je postupak pojednostavljen, jasnije definisan i nudi veću sigurnost u naplati dugova.

- Čini mi se da je najznačajnija novina uvođenje medijacije kroz kontrolisani proces utvrđivanja obaveza dužnika, čime se izbegava da stečaj predugo traje, jer se kroz parnice utvrđuju potraživanja. Takođe, velika novina je da stečaj može da se zaključi čak i ako se po pojedinim potraživanjima vode parnice, jer se stečajna masa, kao neka vrsta pravnog lica kojom upravlja stečajni upravnik, upisuje u registar koji se vodi kod Agencije za privredne registre. To je posebno značajno u stečajevima gde su srestva od naplate obezbeđena, jer sva potraživanja koja nisu sporna, mogu da se isplate i umesto da stoje na računu i čekaju okončanje tehničkih procesa, stavljaju se u funkciju čime se smanjuju negativni efekti stečaja - kaže Đuranović.

On naglašava da važnu novinu donosi i kompjuterski program koji će u momentu otvaranja stečaja, stečajnom sudiji „izbaciti“ listu mogućih stečajnih upravnika, a i sami poverioci mogu da iznesu svoj predlog. „To će onemogućiti akumulaciju više velikih stečajeva kod jednog upravnika, kao i potencijalnu konekciju između sudije i upravnika“, tvrdi naš sagovornik.

Novi zakon ograničio je i mogućnost prava na žalbu u glavnoj deobi, jer je uočeno da se to pravo često zloupotrebljavalo kako bi se postupak odugovlačio. Dešavalo se da poverioci podnesu žalbu „na sve“, a da pri tom ne navedu ni osnov niti drugačije argumente. Prema novom zakonu, onaj ko se žali, moraće jasno i precizno da definiše na šta se konkretno žali. Uz to, više neće biti moguće ni da se, opet u cilju odugovlačenja postupka, na samom ročištu podnese zahtev za izuzeće sudije, već će to biti moguće tri dana pre zakazanog ročišta.

Samo za nove postupke

Najveći broj novina koje uvodi novi Zakon o stečajnom postupku primenjivaće se samo na novootvorene stečajeve, dok će oni koji su u toku nastaviti postupak po staroj normativi, ali će neka pravila, koja ne umanjuju prava poverilaca ili dužnika, važiti za sve postupke. Tako, na primer, stečajni upravnici, koji su imali obavezu da jednom mesečno podnose izveštaj o radu Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, sada će to činiti kvartalno. Takođe, i obaveza upravnika da ima osiguranje od odgovornosti biće uvedena za sve sredinom ove godine, a od 2012. upravnici više neće moći da budu u radnom odnosu u stečajnom dužniku.

Ukupan prošlonedeljni promet na Produktnoj berzi u Novom Sadu iznosio je 2.653 tone robe, što je 32,3 odsto više nego prethodne sedmice, objavila je ta berza. Finansijska vrednost prometa, na osnovu 16 sklopljenih kupoprodajnih ugovora, iznosila je 33,3 miliona dinara i bila je 25,8 procenata viša nego nedelju pre

Sa Produktne berze ističu da je i na tržištu Srbije počelo da se dešava ono što je tendencija više od dva meseca na evropskim berzama, a to je da se nastavlja rast cene kukuruza, a ona je bila viša za 3,11 odsto nego sedmicu pre. Prosečna cena, ukupno 2.228 tona prometovanog kukuruza preko berze u Novom Sadu, iznosila je 11,96 dinara po kilogramu. Cena pšenice kretala se od 12,10 do 12,42 dinara za kilogram, a prosečna cena trgovanja iznosila je 12,23 dinara za kilogram, što je više za 0,27 odsto nego prethodne nedelje. Predmet trgovanja na berzi bili su i stočni ječam, čija se cena od 9,40 dinara za kilogram, nije menjala, kao i sojina sačma sa 44 odsto proteina po ceni od 45,78 dinara ili 1,27 odsto manje od cene iz prethodne nedelje. Trgovano je i mineralnim đubrivom UREA po ceni od 22,14 dinara i mineralnim đubrivom KAN sa 27 odsto azota po ceni od 21,60 dinara. Na Produktnoj berzi je do sada prodato i 155.000 tona regresiranog azotnog đubriva, što po mišljenju stručnjaka sa berze ukazuje da bi do 13. februara, do kada je predviđena prodaja, mogla da se proda celokupna predviđena količina od 300.000 tona. Indeks berze PRODEX je imao rast od 0,93 indeksna poena i na kraju nedeljnog trgovanja iznosio je 147,87 indeksnih poena.

Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković razgovaraće sutra u Beogradu sa rukovodstvima 18 nemačkih kompanija o unapređenju ekonomske saradnje, posebno u oblasti investiranja u srpsku privredu


Cvetković će razgovarati sa delegacijom nemačkog poslovnog udruženja "Odbor za Istok", koje okuplja najveće nemačke kompanije iz oblasti energetike, autoindustrije, telekomunikacija, avioindustrije, građevinarstva, informatike i trgovine, najavljeno je iz Vlade Srbije.

Predviđeno je da sastanku prisustvuju predstavnici "Folksvagena", energetske kompanije "RWE", "Dojče Telekoma", "Simensa","Dojče Banke", "BASF-a", "Air Berlin-a" i drugih kompanija, navedeno je u saopštenju.

Sastanku u Vladi Srbije će prisustvovati i ministri Mlađan Dinkić, Milutin Mrkonjić, Slobodan Milosavljević, Jasna Matić, Saša Dragin i ambasador Srbije u Nemačkoj Ivo Visković.

Šef Delegacije nemačke privrede za Srbiju i Crnu Goru Mihael Šmit (Mićael Sćmidt) izjavio je ranije Tanjugu da je "interes velikih nemačkih kompanija za Srbiju povećan".

Šmit je podsetio da je sutrašnja, druga poseta jedne velike nemačke delegacije Srbiji od 2005. godine, koju on predvodi, ali nije želeo da iznosi više detalja o razlozima dolaska i temama o kojima će se razgovarati.

Ukupna premija na tržištu osiguranja u Srbiji u 2009. godini bila je oko 53 milijarde dinara, što je dva odsto više nego u 2008, izjavio je generalni direktor Delta Đenerali osiguranja (Generali) Nebojša Divljan


On je novinarima kazao da je to relativno dobar rezultat ako se u ozbir uzme ekonomska kriza zbog koje su mnoge industrije, kao na primer građevinska, zabeležile pad u poslovanju.

Divljan je ocenio da će stope rasta tržišta osiguranja u Srbiji u ovoj i 2011. godini biti jednocifrene i da će se vrednost premije kretati oko 600 miliona evra.

"Veliki proboj na tržištu osiguranja u Srbiji može da donese omasovljenje životnog osiguranja ili veliki privredni rast", kazao je on.

Divljan koji je i član Upravnog odbora Udruženja osiguravača Srbije najavio je da će se predstavnici osiguravajućih društava u Srbiji krajem januara sastati sa premijerom Srbije Mirkom Cvetkovićem da bi razgovarali o predlozima za unapređenje i rast u toj oblasti.

Kompanija Delta Đenerali osiguranje imala je premiju od 9,4 milijarde dinara u 2009. godini što je 10 odsto više nego u 2008, kazao je on i dodao da se u 2010. godini planira rast premije od 12 odsto.

Divljan je kazao i da je ta osiguravajuća kompanija, treća po udelu na tržištu Srbije, imala zadovoljavajući profit iz poslovanja u 2009, ali nije mogao da precizira koliki je bio taj profit dok se na objavi na nivou italijanske grupe Đenerali, u okviru koje posluje i kompanija u Srbiji.

Delta Đenerali osiguranje je članica Đenerali grupe, treće po veličini osiguravajuće kompanije u Evropi, koja ima više od 60 miliona kijenata i zapošljava 84.000 ljudi.