Padaće kamate izvan evrozone. U situaciji kada banka ima višak para koje nema kome da ponudi, bolje je zaraditi manje ali ipak zaraditi, kaže Herbert Stepic, iz Rajfajzen internešenela

– Ove godine bićemo svedoci rasta kamatnih stopa na tržištima Evropske monetarne unije i istovremenog pojeftinjenja zajmova na drugim tržištima, prognozirao je minule nedelje Herbert Stepic, predsednik Rajfajzen internešenela, u razgovoru sa grupom novinara iz Srbije.

Zbog izjave da „samo sedenje na parama ne donosi profit”, Stepic je među učesnicima konferencije „Juromani” važio za jednog od najotvorenijih bankara, koji je bez ustezanja iskreno rekao kako Bečki sporazum, koji je doneo mnogo koristi, više ne odgovara bankarskom sektoru. Jer, kako kaže, sporazum ih obavezuje da drže isti nivo kreditne izloženosti i da su zato došli u situaciju da u ćerka bankama u pojedinim zemljama imaju mnogo više para nego što je njihovim klijentima neophodno. Ako bankare zbog viška likvidnosti „boli glava” i ako ne znaju šta će s parama, zašto onda ne smanje kamate, kako bi tražnja za robom koju nude bila veća, pitali su novinari iz Srbije.

– U pravu ste. Bolje je zaraditi manje, ali ipak zaraditi. Logično je očekivati da će se izvan Evropske monetarne unije to i dogoditi, zbog viška novca. Međutim, postoje dve kontradiktorne tendencije. Dok će, izvan evrozone zbog preterane likvidnosti cena novca padati, s druge strane, na međunarodnoj sceni stvari će se kretati u drugom pravcu. Prošle godine Evropska centralna banka i lokalne banke upumpale su velike količine novca u sektor kako bi zaustavile krizu i povećale likvidnost. U narednim mesecima, najkasnije do sredine 2010. godine, ECB će povući sredstva, što će na međunarodnom nivou znatno umanjiti likvidnost. Verovatno će povlačenje para obavljati postepeno, ali konstantno, što će dovesti do rasta kamatnih stopa – objašnjava Stepic.

On ocenjuje da kriza nije pogodila bankarski sektor u Srbiji, jer su mere ovdašnje centralne banke bile restriktivne. „Srbija je zemlja sa najvećim obaveznim rezervama za koje ja znam na tržištima na kojima mi poslujemo”, priznaje.

– Međutim, ono što je za nas bilo opterećenje u poslovanju, ispostavilo se kao dobro u doba krize. Moje pitanje guverneru Radovanu Jelašiću jeste da li ima nameru da dodatno liberalizuje obavezne rezerve, jer ono što je u jednom trenutku bila prednost, postalo je nedostatak koji destimuliše rast. Ako banke moraju da deponuju u centralnoj banci 40 odsto svojih depozita, onda ta sredstva ne mogu da se ponude tržištu. I to je, definitivno, jedna od slabih tačaka Srbije – ističe.

Ono što je paradoksalno, ponavlja, jeste to što banka ima isuviše novca, ali ne postoji dovoljno tražnje. Za to postoji nekoliko razloga.

– Kao prvo, ekonomija nije počela da raste. Mali rast je ostvaren, ali nikako drastičan. Drugi razlog je rejting klijenata. To znači da onima kojima smo mogli da pozajmljujemo, na primer, 10 miliona evra, sada se kvalifikuju za pozajmicu samo od pet miliona evra, iako im je možda potrebno 10 miliona. Za nas nema smisla da zadržavamo novac koji jednostavno miruje i zbog toga smo razgovarali sa guvernerom da formalizujemo dogovor verovatno od marta kako bismo postepeno smanjivali izloženost u skladu sa potrebama tržišta. Ako kojim slučajem tržište krene da raste i postoji snažna potražnja za kreditima, mi ne bismo menjali našu izloženost. Ako tržište ne bude raslo, mi nećemo povlačiti velika sredstva već ćemo se samo postepeno prilagođavati kako bismo ekonomičnije raspolagali svojim kapitalom i likvidnošću – kazao je Stepic.


Ne ide jaka valuta uz slabu privredu

Verujem da bi tržišta u razvoju koja nisu završila proces tranzicije trebalo da zadrže koliko je to moguće i fleksibilnost u formiranju svoje monetarne politike, smatra Stepic.

– Centralne banke bi trebalo da imaju mogućnost da koriste različite instrumente, koji im omogućavaju da povećavaju ili smanjuju likvidnost, da kontrolišu referentne kamatne stope, kao i da kontrolišu kurs. Dakle, smatram da ne bi bilo preporučljivo da zemlja kao što je Srbija usvoji evro, jer još nije spremna. Postali biste previše nefleksibilni u monetarnoj politici. S druge strane, dugoročno ima smisla postati deo Evropske monetarne unije. Jer, ne možete reći „imam slabu ekonomiju, a jaku valutu kao što je evro“. Pravi put je ulazak u EU a zatim, kada ekonomija za to bude spremna, i uvođenje evra.

Međunarodna finansijska korporacija (IFC) će investirati do 100 miliona evra u nenaplative bankarske plasmane u centralnoj i istočnoj Evropi (CIE) u saradnji sa "Varde partnersom", najavila je danas afilijacija Svetske banke

"Varde partners" sa sedištem u Mineapolisu je kompanija specijalizovana za nenaplative plasmane.

Zajedničke investicije na projektu u vrednosti do 450 miliona evra treba da pomognu privredama u regionu CIE da se oporave od krize rešavajući problem loših zajmova, navodi se u saopštenju IFC.

Projekat brisanja nenaplativih plasmana iz bilansa banaka omogućiće bankama u CIE da nastave kreditiranje kompanija i građana i tako osnaže ekonomsku aktivnost i podstaknu otvaranje radnih mesta.

Takođe će projekat doprineti razvoju transparentnog tržišta za nenaplative plasmane i time unapređenju efikasnosti tržišta.

Investicija IFC u sklopu je Programa za rešavanje problema dugova i oporavak preduzeća, pokrenutog u oktobru 2009. Program podržava stabilnost i razvoj preduzeća i finansijskog sektora tako što pomaže da se reši problem nenaplativih plasmana omogućavajući kompanijama i bankama da se usredsrede na produktivne aktivnosti.

IFC radi na jačanju održivog privrednog rasta u zemljama u razvoju kroz podršku privatnog sektora, angažovanje privatnog kapitala i pružanje savetodavnih i usluga smanjenja rizika kompanijama i vladama. U fiskalnoj 2009. godini IFC je uložio 14,5 milijardi dolara.

Odluka Vlade da se ne naplaćuje porez na štednju od početka godine više ne važi, ali je najavljeno da će taj porez biti niži nego ranije


Devizna štednja u Srbiji prema zvaničnim podacima Narodne banke premašila je šest milijardi evra. Jedan od razloga za uvećanje štednje, je i prošlogodišnja mera države da se porez na prinose po osnovu štednje ne naplaćuje. Ove godine ta odluka više ne važi, ali je najavljeno da će porez biti niži od onog koji je naplaćivan do 2009.

Mada su zvaničnici države obećali sredinom decembra da je Vlada donela odluku da će se porez na štednju ove godine prepoloviti, sve je i dalje samo obećanje. Od najavljenih 10 odsto, bankari, koji samo poštuju zakon, porez na štednju naplaćuju dvostruko, 20 odsto.

Slavica Đorđević iz “Komercijalne banka” kaže se porez od 1. januara naplaćuje po zakonu koji je od ranije na snazi. “Sve isplate kamate i pripisi kamate koji su rađeni do 31.12. nisu podlegali obavezi plaćanja poreza. Od 1.1. na snazi je zakon koji je ranije postojao koji predviđa plaćanje kamate od 20 odsto”, objašnjava ona.

Damir Jablanovski iz NLB banke takođe navodi da se stara uredba od Nove godine vratila na snagu. “Istekom tog roka vratila se stara uredba koja je definisala 20 posto kao porez na obračunavanje kamate”, kaže on.

Građani kažu da su zbunjeni i ljuti. Mnogi su se javljali i našoj televiziji, a pritužbe pljušte i Narodnoj banci, koja za taj problem nije prava adresa. Sve je u nadležnosti ministarstva finansija i Vlade.

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić kaže da je Ministarstvo još u decembru Vladi predalo nove poreske zakone i odgovornost prebacuje na Skupštinu Srbije. “Mi kao Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije su blagovremeno usvojili sve ono što je trebalo da urade i prosledili parlamentu”, kaže Ilić.

On kaže da će se građanima porez na štednju naplaćivati 20 odsto sve do donošenja novog zakona. “Njihov porez na kamatu biće 20 odsto, jer sve do trenutka dok ne bude donesen novi zakon i ne počne da se primenjuje 10 odsto, banke su u situaciji da primenjuju kamatnu stopu koja je po trenutnom zakonu”, objašnjava Ilić.

Kada će novi poreski zakoni biti usvojeni, a samim i početi primena poreza na štednju od 10 odsto, teško je prognozirati. Hitnog postupka u skupštini Srbije verovatno, u ovom slučaju neće biti, pa pre proleća novi zakon nije realno očekivati. Do tada, uprokos obećanjima, građanima kojima oročenje štednje ističe pre donošenja novog zakona, plaćaće i dalje 20 odsto. Retroaktivne primene, tvrde u Ministarstvu finansija, neće biti.

Kada je reč o budućnosti Srbije kao privredne lokacije, ipak smo optimisti. – Naši razgovori su jasan znak da u Nemačkoj postoji veliko interesovanje za tesnu saradnju

Da li će Telekom Srbija biti prodat Dojče Telekomu? Postoji li zainteresovanost nekog od velikih nemačkih partnera da uđe u vlasničku strukturu Elektroprivrede Srbije? O tome se u srpskim poslovnim krugovima već uveliko spekuliše, a nešto od tih tema moglo bi biti predmet razgovora delegacije nemačkog poslovnog udruženja „Odbor za Istok” koja je danas doputovala u Beograd. U delegaciji, za koju iz Nemačke stižu informacije da „nikad jača” nije putovala u Beograd, isključivo su generalni direktori najvećih nemačkih kompanija iz oblasti energetike, auto-industrije, telekomunikacija, građevinarstva, informatike i trgovine. Najavljeno je da će nemački privrednici razgovarati sa premijerom Mirkom Cvetkovićem, ali šef nemačke delegacije profesor dr Klaus Mangold, predsednik Odbora za Istok nemačke privrede u ekskluzivnom intervju za „Politiku“ potvrđuje da će se šefovi energetske kompanije RWE, Dojče Telekom, Simens, Dojče banke, BASF i Air Berlin sastati i sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i mnogim resornim ministrima srpske vlade. Profesor Mangold ocenjuje da je Srbija i dalje jedna od najatraktivnijih lokacija za investiranje nemačkog kapitala.

U kojoj meri je, po Vašem mišljenju, svetska ekonomska kriza uticala na ekonomije istočne i jugoistočne Evrope i na privlačnost ovog regiona kao mesta za investicije?

Nijedan region nije tako jako pogođen ekonomskom krizom kao istočna Evropa, što se odražava i na nemački izvoz, koji je delimično smanjen za 30 do 40 odsto. Između ostalog, i usled teškoća na zapadu, velike količine kapitala napustile su ovaj region, što je destabilizovalo valute, sisteme banaka i berze.

Važan je, ipak, diferenciran pristup kada se posmatra region srednje i jugoistočne Evrope. Trenutno, posebno velike probleme imaju zemlje kao što su Mađarska, Letonija ili Ukrajina. Tamo će kriza i najduže trajati. Rusija se, međutim, vratila već u trećem kvartalu 2009. godine na put ekonomskog rasta.

Kada je reč o prednostima istočne Evrope kao mesta za investicije, zbog kojih je ona u proteklim godinama doživela bum, kriza tu ništa nije promenila. Potreba da se nadoknadi zaostalost je i dalje velika, modernizacija infrastrukture u istočnoj Evropi je u toku, zahvaljujući, takođe, velikoj strukturalnoj pomoći Evropske unije ili MMF-a, na primer za Poljsku, Rumuniju, Bugarsku i Srbiju. Nastale su moderne fabrike čiji su proizvodi konkurentni na svetskom tržištu. Od toga su uspeli da profitiraju, pre svega, nemački proizvođači mašina i postrojenja. Uveren sam da će region, posle prevladavanja posledica krize, od sredine 2010. godine, ponovo postati motor rasta i za nemačku privredu.

Da li bi kriza mogla da bude i prilika za jače međusobno povezivanje ekonomija zemalja regiona, odnosno regiona sa Evropskom unijom?

Za nemačku privredu zapadni Balkan, kao zajednički ekonomski prostor, pruža veliki potencijal. Svima nama je finansijska i ekonomska kriza upravo pokazala da se zajedničkim rešenjima mogu postići bolji rezultati. Regionalna integracija, kao što je saradnja u okviru CEFTE, za mene je važan element za prevladavanje posledica ekonomske krize. Iz tog razloga, Odbor za Istok nemačke privrede podržava zemlje zapadnog Balkana u njihovom daljem približavanju EU i u intenziviranju regionalne saradnje, sa ciljem da se potencijal za rast optimalno iskoristi. Nedavna vizna liberalizacija je za mene drugi važan korak u ovom procesu, koji će dalje jačati nemačko-srpske ekonomske odnose. Osim toga je Vlada Srbije, pored članstva u CEFTI, uspela da zaključi upečatljiv broj sporazuma o slobodnoj trgovini, koji dodatno jačaju potencijal za privlačenje investicija.

Posle demokratskih promena u Srbiji, Nemačka je prvo prednjačila kao ekonomski partner Srbije, kasnije se brzina, nažalost, malo smanjila. Ima li naznaka da će se Nemačka vratiti kao veliki partner i investitor u Srbiju?

Nemačka preduzeća Srbiju nikada nisu izgubila iz vida. Obim postojećih nemačkih direktnih investicija je 2004. godine iznosio 278 miliona evra. Prema poslednjim raspoloživim podacima iz 2007. godine, stigli smo do oko 1,2 milijarde evra. Dakle, angažman je u navedenom period učetvorostručen. Kao što vidite, Srbija kao mesto za investicije i proizvodnju jeste i ostaje veoma zanimljivo za nemačka preduzeća, i ona su pouzdani partneri. To je bio i slučaj početkom 2009. godine, kada je energetska kriza u Srbiji ublažena i uz pomoć nemačkih preduzeća iz oblasti energetike.

Imate li saznanja o tome kako nemačke firme koje su aktivne u Srbiji ocenjuju svoje poslove i poslovnu klimu? Za koje oblasti privrede u Srbiji se nemačka preduzeća najviše interesuju? U ovdašnjoj javnosti često se pominje poseban nemački interes za dva velika srpska preduzeća – Telekom i EPS.

Ekonomska kriza snažno je pogodila istočnu i jugoistočnu Evropu. Nažalost, Srbija tu nije izuzetak. Kada je reč o budućnosti Srbije kao privredne lokacije, ipak smo optimisti. Danas se nemačka privredna delegacija, koju ću ja predvoditi, sastaje sa predsednikom Tadićem i različitim ministrima Vlade Srbije, kako bismo raspravljali o važnim pitanjima vezanim za budućnost bilateralne privredne saradnje. Naši razgovori su jasan znak za to da u Nemačkoj postoji veliko interesovanje za tesnu saradnju, kao što smo je negovali i u prošlim godinama.