„Banka Inteza“ i „Komercijalna banka“ i ove godine odobravaće subvencionisane kredite preduzećima, kao i potrošačke kredite građanima.

Ove dve banke potpisale ugovor sa Fondom za razvoj Srbije, a kojim se reguliše odobravanje kredita uz izuzetno povoljne, subvencionisane kamate.
Krediti se odobravaju preduzećima za likvidnost, obrtna sredstva i izvoz, kao i za investicije, navodi se u saopštenju „Komercijalne banke“ i dodaje da se građanima odobravaju subvencionisani potrošački krediti. Za dinarske kredite za likvidnost, koja je u ponudi ove banke kamatna stopa se obračunava tako što se referentna kamatna stopa Narodne banke umanjuje za 1,5 odsto, što je trenutno za krajnjeg korisnika oko osam odsto. Kod kredita za investicije bez garancije Fonda za razvoj kamata će biti u visini tromesečnog Euribora plus četiri odsto godišnje, dok kod kredita sa garancijom Fonda u visini tromesečnog Euribora uvećanog za dva odsto.
U „Banci Inteza“ kratkoročni krediti za likvidnost i finansiranje trajnih obrtnih sredstava, kao i krediti za izvozne poslove za preduzetnike i privredne subjekte će se odobravati sa rokom otplate do 12 meseci i godišnjom kamatnom stopom od 4,4 odsto.

Programom „Prva šansa” u 2010. biće omogućeno da se zaposli 16.000, a Vojvodina će sredstvima iz pokrajinskog budžeta finansirati upošljavanje još 4.000 mlađih od 30 godina

Za zapošljavanje 16.000 pripravnika mlađih od 30 godina kod privatnih poslodavaca programom „Prva šansa” u budžetu za 2010. godinu obezbeđeno je 1,8 milijardi dinara. Konkurs će biti objavljen danas, a prijave privatnih firmi primaće se do kraja marta, odnosno do popunjene kvote, saopštio je juče Mlađan Dinkić, ministar za ekonomiju i regionalni razvoj.

Dinkić je najavio da će lično poslati pisma na adrese 100 velikih kompanija i banaka u Srbiji u kojima će ih pozvati da iskoriste program „Prva šansa”. On je napomenuo i da će Vojvodina iz pokrajinskog budžeta izdvojiti dodatna sredstva za zapošljavanje. Tako da bi priliku za posao u 2010. godini trebalo da dobije više od 20.000 mladih.

Ovaj program podrazumeva volontersku praksu od tri meseca, uz mesečnu nadoknadu koju isplaćuje država od 10.000 dinara. Potom pripravnik zasniva radni odnos radi stručnog osposobljavanja u narednih 12 meseci. Uslov je da nezaposleni imaju najmanje srednju stručnu spremu, da su na evidenciji nezaposlenih Nacionalne službe za zapošljavanje i da nemaju radno iskustvo u struci.

Mesečna neto plata pripravnika sa završenim fakultetom je 20.000 dinara, sa diplomom više škole 18.000 i srednjom stručnom spremom 16.000 dinara. Država će iz budžeta plaćati doprinose i platu, a poslodavac samo porez na platu, odnosno oko osam odsto ukupnih troškova, što je od 1.905 do 2.589 dinara mesečno, zavisno od školske spreme.

Zapošljavanjem pripravnika na 12 meseci, koje sam bira, poslodavac ostvaruje pravo na državnu subvenciju do 92 odsto isplaćene bruto plate zaposlenom. Uslov je da firma redovno uplaćuje poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje zaposlenih i da je solventna. Poslodavac je dužan da još godinu dana po isteku pripravničkog staža zadrži u radnom odnosu tog radnika.

Uz sve to, poslodavac je dužan da održi najmanje isti broj zaposlenih u vreme trajanja ovog programa kao što je imao pre podnošenja zahteva za prijem pripravnika.

Formulare za podnošenje zahteva poslodavac može da dobije u ispostavi NSZ.

Prema Dinkićevim rečima, u Srbiji trenutno oko 517.000 ljudi aktivno traži posao, a od toga je oko 90.000 mladih između 25 i 30 godina .

Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Vladimir Ilić izjavio da će prednost imati ona preduzeća koja se obavežu da će posle volonterske prakse zaposliti veći broj pripravnika. On je naveo da će poslodavci koji imaju do 10 zaposlenih imati pravo na dva volontera, a ostali do 20 odsto zaposlenih, kao i da tokom programa poslodavci ne smeju da smanjuju broj zaposlenih.

Prošle godine uz finansijsku pomoć iz budžeta zaposleno je oko 70.000 ljudi, i to projektom „Prva šansa” 16.000, obukom i dodatnim obrazovanjem 24.000 ljudi, u javnim radovima 11.000, na sajmovima zapošljavanja 9.200, putem subvencija za otvaranje radnih mesta oko 7.000 i subvencija za samozapošljavanje 3.000.

– Ove godine za aktivne mere zapošljavanja opredeljeno je 3,7 milijardi dinara, i očekujemo da zaposlimo najmanje isti broj ljudi kao prošle godine – rekao je Ilić.

Dinar je danas slabiji prema evru za 0,34 odsto i zvanični srednji kurs je 98,0520 dinara za evro, što je najniža vrednost dinara od uvodjenja evra, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).

Prema zvaničnom srednjem kursu NBS, evro će vredeti oko 33 pare više nego danas, kada je kurs bio 97,7214 dinara za evro.

Narodna banka Srbije (NBS) prodala je juče 89 miliona evra na medjubankarskom deviznom tržištu da bi sprečila prekomernu dnevnu oscilaciju kursa dinara.

To je peta intervencije NBS na deviznom tržištu od početka ove godine, na kojem je, uključujući i današnju intervenciju, prodala 199 miliona evra.

Agencija za privredne registre (APR) saopštila je juče (27. januar 2010. godine) da je ponudu usluga iz Registra finansijskih izveštaja i podataka o bonitetu prilagodila potrebama tržišta i delom promenila u odnosu na raniju ponudu Narodne banke Srbije (NBS).

Kako je precizirano, kreirane su tri nove vrste izveštaja o bonitetu za opšte namene: BON 1 - Potpuni izveštaj o pokazateljima za ocenu boniteta, BON 2 - Izveštaj o finansijskom položaju i uspešnosti poslovanja, i BON 3 - Sažeti izveštaj o bonitetu, kojima je zamenjeno dosadašnjih pet vrsta izveštaja koji su za te namene bili u ponudi NBS.

U saopšenju se ističe i da APR ne izdaje potvrdu o podacima o nelikvidnosti za pravna lica i preduzetnike, odnosno da korisnici za sve informacije vezane za tu potvrdu treba da se obrate NBS.

Sa strukturom i sadržajem svih usluga iz Registra finansijskih izveštaja i podataka o bonitetu po grupama pravnih lica i za preduzetnike korisnici mogu da se upoznaju na Internet strani APR (www.apr.gov.rs), u odeljku Finansijski izveštaji i bonitet, u okviru Usluga iz Registra - link Katalog usluga.

Beogradska berza u suorganizaciji sa "Teletraderom", organizuje besplatni seminar pod nazivom "Upoznajte se sa Berzom – informišite se na vreme".

Osnovna svrha seminara je upoznavanje najšire javnosti o berzi, ko može da trguje na njoj, na koji način i pod kojim uslovima, kako se utvrđuje cena hartija od vrednosti, čitaju finansijski izveštaji i sl.

Na vrlo jednostavan način, predstavnici berze budućim polaznicima seminara olakšaće bolje razumevanje berzanskog trgovanja. Termini kao što su hartija od vrednosti, tržišna cena, prinos, dividenda, nalog, kliring i saldiranje biće objašnjeni na popularan i razumljiv način.

Seminar se održava 9. februara, od 09:00 do 14:00 časova u prostorijama Beogradske berze (ul. Omladinskih brigada 1, Novi Beograd – zgrada SV III).

Međunarodni monetarni fond (MMF) objavio je danas (28. januar 2010. godine) na sajtu www.imf.org novi izveštaj o Srbiji u kome se navodi da će oporavak srpske privrede od krize biti postepen i procenjuje da će se rast izvoza ubrzati 2011. godine.

U izveštaju MMF se navodi da će se snažan rast bruto domaćeg proizvoda Srbije, na nivou od pre krize, nastaviti u 2012. godini.

Domaća tražnja će u ovoj godini samo stagnirati, a, kako se dodaje, rast izvoza će se ubrzati tek 2011. godine, s obzirom na usporenu tražnju prognoziranu za glavne trgovinske partnere Srbije u 2010.

U izveštaju Fonda o Srbiji navodi se i da obnova eksterne stabilnosti zahteva zaokret sa domaće potrošnje na rast predvođen eksternim faktorima.

Srbiji je, nakon što je Fond završio drugu reviziju stend baj aranžmana, krajem decembra omogućeno povlačenje druge rate kredita u visini od oko 350 mil EUR.

Povlačenjem te tranše ukupan iznos odobrenih sredstava iz kreditnog aranžmana od ukupno 2,9 mlrd EUR povećan je na 1,12 mlrd EUR.

Krajem prošle godine "Aleva" je sa nacionalnim distributerom hrane RKK iz Moskve potpisala ugovor o izvozu vredan oko 8 mil EUR.

- Krenuli smo u ambiciozno osvajanje ovog velikog tržišta i naši proizvodi su sve prisutniji na policama moskovskih najvećih lanaca. Već stižu kamioni začina i drugih proizvoda "Aleve". Do sada smo u Rusiji plasirali oko dvadesetak proizvoda ali je plan da svakog meseca lansiramo na tržište po 5 do 10 novih proizvoda, tako da do kraja 2010. ovde budemo prisutni sa skoro 100 artikala - izjavio je Miroslav Tomić, direktor predstavnštva "Aleva" u Moskvi.

"Aleva" je sa svojim proizvodima već nekoliko godina prisutna na tržištu Rusije. Proizvodi su u ponudi kod najvećih moskovskih trgovinskih lanaca kao sto su "Mosmart", "7. Kontinent", "X-5 retail group".

Alevini proizvodi su prisutni i u regionaima Krasnodara, Peterburga, Rostova, Nižneg Novgoroda, a jedan deo plasmana odlazi i preko Urala.

"Aleva" će učestvovati na sajmu "Prodexpo Moscow 2010" koji će biti održan od 8. do 12. februara.

Ministar infrastrukture Milutin Mrkonjić potvrdio je da je Srbija formirala konzorcijum firmi koji će sa vladom učestvovati na tenderu za kupovinu Luke "Bar".

Mrkonjić je podgoričkim "Vijestima" rekao da je prikupljena sva dokumentacija i da će konzorcijum predvoditi firma poznatog srpskog biznismena Miodraga Kostića, kao i da će učestvovati smederevski "Sartid" i "Viktorija grupa".

Mrkonjić je najavio da će firme koje će učestvovati u privatizaciji Luke "Bar", dobiti olakšice u Srbiji, ali nije precizirao kakve, naglasivši da to sigurno neće biti novac iz državnog budžeta. On je ponovio da je interes Srbije izlazak na more i da je politički interes Srbije i Crne Gore da budu zajedno.

Ministar je naveo da se do Bara železnicom sada prevozi oko milion tona robe i da se bez ikakvih dodatnih ulaganja može prevoziti 2,5 miliona tona robe. On smatra da bi u Luku "Bar" i železnicu trebalo uložiti oko 300 mil EUR, odnosno 50 u luku i 250 miliona u železnicu.

PODGORICA -- Infrastructure Minister Milutin Mrkonjić has confirmed that Serbia formed a consortium of companies which for the Port of Bar tender.

The consortium will, together with the Serbian government, take part in the tender for the purchase of the Montenegrin Adriatic Sea port.

Mrkonjić told Podgorica daily Vijesti that all documentation was gathered and that the consortium will be headed by the company owned by Serbian businessman Miodrag Kostić, adding that “Sartid from Smederevo and Victoria Group” will also participate.

Mrkonjić announced that companies which will take part in the privatization of the Port of Bar will receive some incentives in Serbia, however he did not specify which, pointing out that it will certainly not be the money from the state budget.

He stressed that Serbia's interest is to have exit to the Adriatic Sea, while the political interest of Serbia and Montenegro is to act together.

Mrkonjić underscored that around one million tons of goods are being transported to Bar by rail and that this amount can be increased to 2,5 million tons without any additional investments.

He said he believes that about EUR 300mn should be invested in the Port of Bar and in the railroad.

WASHINGTON -- The experts of the International Monetary Fund, IMF, forecast in that high economic growth in the country should not be expected before 2012.

By that time, according to the data published on the IMF website, the Serbian economy can count on a moderate and gradual growth, while the IMF experts predict stagnation of demand and export in 2010 that could slightly increase in 2011 if the incipient recovery of the global demand takes place.

The monetary authorities in Serbia will have to balance risks in the forthcoming period due to the expected growth of inflation with the influence of the arranged freezing of salaries and pensions, the IMF underscores, adding that the government's program of support to the financial sector contributed to the preservation of financial stability.

The IMF said that the fiscal deficit target for 2009 and 2010 of 4.5 and 4 percent of the GDP are relatively high.

Serbia has a stand-by arrangement with the IMF worth a total of EUR 2.9bn.

BELGRADE -- The government today discussed the request public power company EPS to increase the price of electricity, and approved a ten percent hike starting March 1.

Previously, it was reported that EPS asked for a ten percent rise on average starting January 1, 2010, with the current price of kilowatt hour at about 4.5 eurocents.

Assistant Minister of Energy Milutin Prodanović said that the ministry and Energy Agency of the Republic of Serbia (AERS) had previously approved a ten percent increase starting from New Year, but that Ministry of Economy and Ministry of Trade and Services had not given their consent.

After that, EPS stated that possible postponing of the rise in electricity price would reduce the public enterprise’s income by RSD 4bn and jeopardize plans for overhauls and investments in 2010.

The last increase of electricity price in Serbia was on August 1, 2008, by 8.9 percent on average, to RSD 4.51 per kilowatt hour.