Iskustvo je pokazalo da u postprivatizacionom periodu protivzakonite pojave i zloupotrebe prava većinskih i manjinskih akcionara nisu posledica samo neznanja već i svesnog nepoštovanja propisa

Iskustva u primeni regulative korporativnog upravljanja i privatizacije ukazuju na potrebu unapređenja nekoliko propisa: Zakona o privrednim društvima, Zakona o hartijama od vrednosti, Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, Zakona o investicionim fondovima, a posebno na regulativu u oblasti sankcionisanja.

Privatizacija i paralelno nastajanje tržišta kapitala doveli su do vidljivijih indikatora razvoja tog tržišta (ukupan promet hartijama od vrednosti, broj listiranih kompanija, formiranje listinga A i B Beogradske berze, tržišna kapitalizacija kompanija). Korporativno upravljanje se napuštanjem društvene svojine polako vraća u pravni i privredni sistem, a naročito kroz prodaju manjinskih paketa akcija iz portfelja Akcijskog fonda Srbije. Privatizacijom ovih paketa započet je, posle 60 godina, proces nastajanja tržišta kapitala u Srbiji prvim aukcijskim transakcijama od aprila 2002.godinena Beogradskoj berzi. Ovim procesom omogućeno je da disperzija vlasništva – na zaposlene, Fond PIO, državu (Akcijski fond), velike investitore i male investitore (građane)– bude valorizovana mehanizmom ponude i tražnje na jedino organizovanom tržištu, u realnoj vrednosti hartija od vrednosti. Od tog perioda do danas Beogradska berza doživela je svojevrsnu renesansu, formiranjem dva berzanska indeksa i (u pojedinim periodima) podjednakim učešćem stranih i domaćih investitora, sve do maja 2008.godine i prvih posledica globalne finansijske krize.

Ovi procesi direktno su uticali na postprivatizacioni period u kompanijama, na njihovo profitabilno poslovanje, učešće na tržištu i na prve korake korporativnog upravljanja. Posebno u onim kompanijama privatizovanim iz portfelja Akcijskog fonda (više od 50), koje su očuvale srpske brendove kao što su: Alfa plam, Aleva, Apatinska pivara, Banini, Bambi, Vunizol, Zvezda-Helios, Imlek, Jafa, Karneks, Klas, Meser tehnogas, Metalac, Mlekoprodukt, Neoplanta, Palanački kiseljak, Pivara Čelarevo, Potisje Kanjiža, Sintelon, Sojaprotein, Soko Štark, Somboled, Fidelinka... Ti procesi doprineli su i adekvatnom ostvarivanju prava akcionara na učešće u vlasništvu i raspodeli dobiti.

Privatizacija i dalji razvoj tržišta kapitala će i ubudućebiti u korelaciji, jer će strateškim pristupom biti određeni modaliteti privatizacije pojedinačnih firmi, javnih preduzeća i preostalih neprivatizovanih kompanija u državnom vlasništvu.

Praksa je pokazala da je važeću normativu u oblasti korporativnog upravljanja neophodno unaprediti i podići na viši nivo. To obavezno uključuje i izmene Zakona o privrednim društvima, posebno u onim delovima koji regulišu osnivačka i druga akta akcionarskih društava, prava članova AD i DOO, ulogu direktora, menadžmenta, nadzornih organa, odluke o promeni kapitala i raspodeli dobiti, odluke o reorganizaciji akcionarskog društva. Izuzetno su važni zaokreti ka uspostavljanju, uvažavanju i sankcionisanju nepoštovanja novih pravnih i ekonomskih normi koje čine osnovu korporativnog upravljanja. Iskustvo je pokazalo da u postprivatizacionom periodu protivzakonite pojave i zloupotrebe prava većinskih i manjinskih akcionara (članova DOO) nisu posledica samo nepoznavanja, neznanja i neinformisanja, već i svesnog nepoštovanja propisa i odsustva sankcija. Tako se, recimo, u pojedinim kompanijama korporativno upravljanje svodi na to da akcionari donose odluke na skupštinama akcionara, da ih direktori sprovode, a da su drugi kontrolni mehanizmi marginalizovani.

Za nivo korporativnog upravljanja u Srbiji može se reći da ulazi u fazu postepene normalizacije vlasničke i statusne strukture. Neminovnost tranzicionog perioda pa tako i zakonskih rešenja (Zakon o privrednim društvima i drugi prateći zakoni) u oblasti zajedničkog upravljanja dovode do primera da vlasništvo iz ruku zaposlenih prelazi u ruke investitora, a da vlasnici menjanjem statusa firme i pretvaranjem u DOO i praktično utiču na karakter zajedničkog upravljanja.

Civilizacijska tekovina tržišne ekonomije, pa tako i korporativnog upravljanja, jeste maksimalizacija dugoročne vrednosti akcija unapređenjem procesa odlučivanja u akcionarskim privrednim društvima kroz visokokvalitetno strukturisanje odnosa između akcionara, investitora, menadžmenta i drugih učesnika (investicionih kreditora, zaposlenih).

Definitivna normalizacija vlasničke i statusne strukture nužna je pretpostavka daljeg unapređenja korporativne kulture i korporativnog upravljanja u kompanijama kao neophodnog faktora privrednog razvoja.Time će se okončati konflikt između grupa zaposlenih, koji su istovremeno akcionari i većinskog akcionara, odnosno menadžmenta o pitanjima koja nisu u neposrednoj vezi sa poslovanjem, a odnose se na visinu plata, sigurnost radnih mesta i slično.

Dakle na sindikalnu, a ne na tematiku korporativnog upravljanja.

Dinar je i juče nastavio da klizi nadole, dostigavši novu istorijski najnižu vrednost od 97,4290 dinara za evro, koja će na snazi biti u ponedeljak. Time je još jednom nastavljen negativni niz koji je započeo još u decembru


Narodna banka je ranije saopštila da je do najnovijeg slabljenja domaće valute došlo zbog toga što je država promenila veliku količinu evra u dinare, koje je zatim iskoristila za razna budžetska plaćanja, što je stvorilo veliku ponudu dinara i time uticalo na kurs. Pojedini ekonomisti su, međutim, tvrdili da veća količina domaće valute nije mogla u tako kratkom roku da dovede do jačanja evra i da je prodaja deviza trebalo da dovede do jačanja dinara, što je juče demantovao viceguverner Bojan Marković.

Kako je objasnio, država je evre dobijene od Evropske unije i MMF-a razmenila kod Narodne banke, a ne na međubankarskom deviznom tržištu, tako da ta transakcija nije mogla da utiče na kurs. Međutim, država je za samo tri dana, od 29. do 31. decembra razmenila svih 480 miliona evra, zbog čega je NBS izvršila primarnu emisiju 47 milijardi dinara (50 miliona evra dobijenih od EU za pomoć budžetu i 434 miliona evra od MMF-a dobijenih povećanjem kvote Srbije u toj instituciji). „Iako je veći deo tog novca ostao na računu države, deo, zajedno sa ostalim regularnim budžetskim plaćanjima, pušten je u opticaj preko banaka u izuzetno kratkom roku. Sredstva na računima banaka su u poslednja tri decembarska dana povećana za 8,9 milijardi dinara. Kratak rok u kojem su izvršena plaćanja iz budžeta je izazvao uticaj na tanko srpsko devizno tržište“, rekao je Marković agenciji Beta, ocenjujući da je najveći deo plaćanja za obaveze iz lanjskog budžeta država već izvršila i da je najveći uticaj povećane dinarske likvidnosti po tom osnovu prošao, ali da će efekti konverzije deviza trajati i tokom januara, mada u manjem obimu.

Marković je negirao i da je štampanje novca uticalo na kurs, kako su sugerisali neki ekonomisti, objasnivši da se evri koje je konvertovala država i za njih dobila dinare da bi mogla da izvrši svoja budžetska plaćanja, i dalje nalaze u deviznim rezervama, samo ne više na računu države, nego na računu Narodne banke, tako da „svaki dinar koji je po tom osnovu emitovala NBS, ima svoje pokriće u evrima i nema govora o ocenama da je NBS štampala dinare bez pokrića“. On je dodao i da je preventivnim intervencijama NBS sprečeno povećanje novčane mase koje bi moglo da ugrozi ciljeve monetarne politike i da je, prema poslednjim podacima, primetno povlačenje novca na nivo od 29. decembra.

Saradnik Instituta za evropske studije Goran Nikolić slaže se sa time da štampanje novca radi isplate dinara državi po osnovu konverzije deviza nikako nije moglo da utiče na kurs, pošto nema razlike da li je novac na računu ili u gotovini. On, međutim, napominje da na slabljenje dinara nije uticalo samo to što je deo tog novca iskorišćen za budžetska plaćanja, već da je to posledica i toga što je NBS uvela fleksibilniju monetarnu politiku, smanjila referentnu stopu i najavila njeno dalje snižavanje, što je proizvelo slabljenje dinara. U vezi sa razlozima zbog kojih je vlada naglo povukla toliko novca, Nikolić ističe da je prema dogovoru sa MMF-om država na kraju godine trebalo da ima deficit od 134 milijarde dinara, a da je deficit donedavno bio oko 100 milijardi, pa je država odlučila da isplati sve dužnike kako bi sustigla potreban deficit, pošto taj novac ne bi mogla da iskoristi posle 31. decembra i dodaje da je „ dobro je što je tako učinjeno“.



Vlasti odbacuju krivicu

Sagovornik Danasa u Ministarstvu finansija, koji je želeo da ostane anoniman, juče je negirao da je prodaja evra od MMF-a i EU izazvala pad dinara, napominjući da je najveći deo tog novca i dalje na računu države i da nisu svi budžetski korisnici kojima su sredstva isplaćena „u istom danu krenuli da kupuju evre“. „Uostalom, dinar je krenuo da slabi 5. decembra, a država tada nije prodavala evre“, kaže naš sagovornik u Ministarstvu, dodajući da je od konverzije isplaćeno 10 do 15 milijardi dinara.

Guverner kivan na političare

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić upozorio je da pojedini političari, predstavnici izvršne vlasti i državnih institucija šalju „negativnu poruku domaćoj ekonomiji da je dinar „na izdisaju“ kada kažu, i ne trepnu, da je domaća valuta loša i da je treba istisnuti iz sistema i zameniti evrom“, ocenjujući da to može veštački da izazove slabljenje dinara. „Posledica toga može da bude da građani i privreda sigurnost traže kupovinom evra zbog nepoverenja u dinar, a to onda dovodi do slabljenja domaće valute“, upozorio je Jelašić u svom tekstu u listu NIN. Prema njegovim rečima, sa aspekta trošenja deviznih rezervi, za državu bi bila skuplja varijanta da stalno interveniše na deviznom tržištu da bi održala stabilnost kursa.