Beograd -- Srbija, sa oko 11 milijardi evra javnog duga, što čini oko 36 odsto bruto domaćeg proizvoda, ne spada u red visoko zaduženih zemalja, kaže Branislav Tončić.
Direktor Uprave za javni dug je najavio da bi Skupština uskoro trebalo da odobri kredit od domaćih banaka od 250 miliona evra za finansiranje deficita budžeta.

Tončić je naglasio da je više od polovine poverilaca države sa domaćeg tržišta i naveo da najveći deo od oko 11 milijardi evra javnog duga (oko 64 odsto) u evrima, oko 14 do 15 odsto je u dinarima.

Država nastoji da poveća udeo duga u domaćoj valuti, jer se time smanjuje valutni rizik, ali to nije stvar koja može da se uradi za dan, već proces koji traje godinama, objasnio je on, uz napomenu da je cilj da bar 40 do 50 odsto duga bude u dinarima.

"Da li je to malo ili mnogo? Stavite se u poziciju domaćina koji sve svoje kredite može da otplati sa četiri plate. Sa tog stanovišta i sa stanovišta nekih međunarodnih standarda, mi zaista nismo zadužena zemlja", naglasio je Tončić odgovarajući na pitanje da li smo kao zemlja prezaduženi.

"Najveći poverioci smo sami sebi. Najveća pojedinačna stavka našeg duga su obveznice stare devizne štednje, koje dospevaju do 2016. godine. U ovom trenutku to je nešto oko 2,3 milijarde evra - znači, skoro četvrtina duga. Sledeća velika stavka su domaće banke i druga domaća pravna i fizička lica koja kupuju obveznice države, što je u ovom trenutku oko 1,5 milijarda evra", naveo je Tončić.

Kada se na to još dodaju krediti domaćih banaka, domaći dug čini više od polovine ukupnog javnog duga, naveo je Tončić.

"Naravno, veliki poverioci su i međunarodne finansijske institucije - Svetska banka, Evropska banka za obnovu i razvoj, Nemački kreditni zavod, a veliki poverioci su i strane vlade", kazao je Tončić i podsetio da je u avgustu stigao kredit od Vlade Rusije od 200 miliona dolara.

"Sada radimo na jednom kreditu sa Evropskom unijom, takodje za finansiranje budžeta. Radi se o 200 miliona evra, od kojih će 100 miliona, verovatno, stići do kraja ove godine. Pomoći će nam u finansiranju deficita za ovu godinu", naveo je direktor Uprave za javni dug i napomenuo da je srećna okolnost da najveći deo našeg javnog duga, oko 80 odsto, ima fiksne kamatne stope.

Javni dug 36,3 odsto BDP-a

Javni dug Srbije na kraju avgusta bio je 10,94 milijarde evra, što je 36,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.

Na kraju prošle godine, javni dug bio je 9,85 milijardi evra, što znači da je u prvih osam meseci ove godine povećan za oko 1,1 milijardu evra, objavljeno je na sajtu ministarstva. Javni dug Srbije na kraju jula bio je oko 10,74 milijardi evra, što znači da je tokom avgusta povećan za oko 200 miliona evra.

Ukupne direktne obaveze Srbije na kraju avgusta bile su 9,28 milijardi evra, pri čemu je unutrašnji dug bio 4,24 milijarde evra, a spoljni dug 5,04 milijarde. Ukupne indirektne obaveze na kraju avgusta bile su 1,66 milijardi evra. Na kraju 2008. godine javni dug Srbije bio je 8,78 milijardi evra, što je bilo 25,6 odsto BDP-a.

Beograd -- Srbija je u prvih osam meseci ove godine ostvarila suficit u razmeni sa zemljama CEFTA od 866,6 miliona dolara.
To je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Srbija je u zemlje CEFTA od januara do avgusta najviše izvozila žitarice, proizvode od njih, razne vrste pića, gvožđe i čelik, a najviše je uvozila struju, gvožđe i čelik, kameni ugalj, obojene metale i povrće i voće.

Izvoz Srbije je u tom periodu vredeo 1,77 milijardi dolara, a uvoz 898,5 miliona dolara, što znači da je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 196,4 odsto.

U 2009. godini Srbija je ostvarila suficit u trgovinskoj razmeni sa zemljama CEFTA sporazuma od 1,37 milijardi dolara, što je, takođe, uglavnom bilo rezultat izvoza poljoprivrednih proizvoda.

Region CEFTA je jedno od retkih tržišta sa kojima Srbija ima kontinuirani suficit u razmeni, odnosno na koje više izvozi nego što uvozi. Prema učešću u ukupnom izvozu Srbije, to tržište je drugo po značaju, posle tržišta Evropske unije.

CEFTA sporazum je sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije, Albanije, Moldavije i UNMIK-a, u ime Kosova.

Beograd -- Da postoji ispit, recimo na Harvardu, na kojem bi bilo postavljeno pitanje “tržište Srbije”, teško da bi ga i najperspektivniji student položio.
Jer, kod nas, čini se, vladaju sasvim neki drugi “ekonomski zakoni”.

Dok svi u Evropi beleže pad prodaje automobila, na srpskom tržištu nije tako - u martu je prodato 4.950 vozila (prošle godine u istom mesecu 2.800), a u avgustu, tradicionalno slabom mesecu za prodaju automobila - 2.850.

I nije to rezultat pripomaganja Fijata iz Kragujevca. Prošle godine u avgustu prodato je 1.990 “punta”, ove 780. A direktni konkurenti Fijata u ovom segmentu, pa čak i u klasi iznad, prodali su više od 1.550 automobila. “Punto”, trenutno na popustu za još 500 evra, nije, dakle, “lokomotiva” našeg tržišta.
Uvoznici automobila su smanjili marže, sačinili povoljnije aranžmane sa lizing kućama i bankama, pa su, iako opterećeni carinom od 10 odsto (za evropska vozila, a za ostala 12,5) i velikim porezima, automobili naprasno pojeftinili za nekoliko hiljada evra. Tako dolazimo do još jednog apsurda. Isplativije je kupiti novi automobil nego polovni.

Računica je jasna. Da biste kupili, recimo, automobil star četiri godine (nemačka istraživanja pokazuju da posle četvrte godine i pređenih 120.000-150.000 kilometara drastično rastu troškovi održavanja) za vozilo “B” segmenta, koje je i nosilac našeg tržišta, potrebno je minimalno pet-šest hiljada evra.

Novo vozilo možete kupiti za samo 1.000 do 1.500 evra keša, a ostatak plaćate na rate sa relativno niskim kamatama. Pri tom su skoro svi uvoznici, od “sitroena” do “forda”, “renoa”, “pežoa” ili “hjundaija” ponudili i kreditne aranžmane kod kojih niste u obavezi da plaćate kasko!
Za primer ćemo uzeti model “sitreon C4” sa motorom 1,4 litra, koji se nudi sa izuzyzetno bogatim paketom opreme za 10.880 evra. Da biste odvezli vozilo iz salona potrebno vam je 1.088 evra za učešće, a prodavci će vam odraditi kompletnu papirologiju, nemate obavezno kasko osiguranje, nisu vam potrebni žiranti, a rata vam je, na šest godina, 157 evra!

“Sitroen C4”, sa istim motorom, i sa dosta lošijim paketom opreme, star četiri godine, vlasnici na auto-pijacama u Srbiji traže oko 8.000 evra. Na nemačkom automobile.de sajtu slično vozilo, i to bolje opremljeno, staro dve godine (iz juna), koje je prevalilo 43.500 kilometara, košta 10.990 evra.

Još drastičniji je slučaj kod “punta”. Cene polovnjaka kreću se oko 5.000 evra (godišta 2005-2006), a kragujevački, na kredit, dobijate za stotinak evra mesečno. Logika “koliko to izađe na kraju kredita” nije ispravna. Jer, starije vozilo više troši, troškovi održavanja su znatno veći, a o bezbednosti i da ne govorimo.

Kad se svede računa, svakako je bolje kupiti novo vozilo. Doduše, kazaćete vi, a mi se potpuno slažemo, teško je to sa prosečnom platom od 330 evra. Pa ipak, nisu ni stranci, a ni vanzemaljci, kupili u prvih osam meseci ove godine u Srbiji više od 27.000 novih automobila.

Južnokrejska kompanija "Yura" trebalo bi da završi svoju fabriku u Nišu pre roka i da zaposli više radnika nego što je prvobitno planirano, saopštili su predstavici "Yure" i grada Niša prošlog vikenda. Prilikom obilaska radova u Nišu, predsednik ove korporacije Lukas Nam i gradonačelnik Niša Miloš Simonović kazali su da da bi "Yurina" fabrika u Nišu, u kojoj će se proizvoditi elektroinstalacije za autoindustriju, trebalo da bude završena narednog marta, a ne u leto kako je predhodno najavljeno.

Obuka prvih zaposlenih trebalo bi da započne već sledećeg februara u "Yurinom" pogonu u Rači. Saopšteno je, takođe, da "Yura", koja je prvobitno najavila zapošljavanje 1500 ljudi, planira da sledeće godine izgradi i ćerku - firmu koja će proizvoditi bakarne žice za matičnu kompaniju i druge kupce i koja će zaposliti najmanje još 200 ljudi.

Simonović je najavio da će narednih dana biti potpisan ugovor o besplatnom ustupanju zemljišta i sa italijanskom kompanijom "Dytech", koja je "Fiatov" dobavljač i u Nišu će proizvoditi fluide za autoindustriju. "Dytech" bi trebalo da zaposli "najmanje 400 ljudi". Ivesticija "Yure", koja će uložiti najmanje 15 mil EUR i "Dytech", sa 12 mil EUR, "najveća je u poslednjih 20 godina u Nišu". Prema odluci Vlade i Skupštine grada, "Yura" i "Dytech" će osim skoro šest hektara besplatnog komunalno opremljenog zemljišta, dobiti i bespovratna podsticajna sredstva za svakog novozaposlenog radnika.

BELGRADE -- Serbia's public debt at the end of August was EUR 10.94bn, which equals 36.3 percent of GDP, the Serbian Finance Ministry has stated.

At the end of 2009, the public debt was EUR 9.85bn, which means that in the first eight months of 2010 it increased by about EUR 1.1bn, the ministry stated on its website.

Serbia's public debt at the end of July 2010 was about EUR 10.74bn, which means that it increased by EUR 200mn in August only.

According to the report, Serbia's total direct liabilities at the end of August reached EUR 9.28bn. Serbia's internal debt reached EUR 4.24 billion, whereas the country's external debt accounted for EUR 5.04bn, the report said.

At the end of 2008, Serbia's public debt was EUR 8.78bn, equaling 25.6 percent of GDP.

Beograd -- Fidelinka, koja proizvodi hleb i pecivo danas je samo bleda senka nekadašnje uspešne fabrike, a posle uvođenja stečaja, postavlja se pitanje i njenog opstanka.
Stečaj je bio neprijatno iznenađenje za sve koji su Fidelinku, uspešnu čak i u vreme teških devedesetih, doživljavali kao izuzetak u odnosu na subotičke gigante.

Iako se već mesecima spekuliše da Fidelinka zapada u krizu, tim glasinama se niko od nadležnih nije ozbiljno bavio, kao ni pitanjem ko su biznismeni koji su kupili većinski kapital firme.
On ukazuje i na to da se stečajevi vode po istom scenariju, i po pravili se završavaju gašenjem firmi, a u igri su uglavnom isti ljudi koji se pojavljuju u ulozi spasilaca. „Plašim se da će ista sudbina zadesiti i nekoliko stotina radnika Fidelinke koji će se pridružiti armiji nezaposlenih“, upozorava Popović.

Da li je i ovoga puta reč o pokušaju da se uništi jedno uspešno preduzeće kako bi se prostor na tržištu oslobodio za nekog novog igrača, ili su u pitanju nečiji lični interesi, pokazaće istraga.

Za to vreme će se desetine porodica koje su živele od rada u Fidelinki naći u materijalnim problemima, a grad će ostati bez firme u čiji je razvoj godinama ulagano. Moguć je i povoljniji scenario - da Fidelinku, po veoma povoljnoj ceni, kupi ozbiljan kupac koji će obnoviti proizvodnju. Ali u srećan kraj ove priče retko ko veruje.