Turski operater Turksel i ruski Vimpelkom zainteresovani su za kupovinu Telekoma Srbija, čime se lista potencijalnih kupaca proširila na sedam.

Dokumentaciju su za sada otkupili Dojče telekom, Frans telekom, Telekom Austrija i egipatski Veder investments, vlasnik Oraskoma.

Danas će najverovatnije to učiniti Turci i Rusi, dok se meksički „Amerika movil", najbogatijeg čoveka na svetu Karlosa Slima, posle početnog interesovanja još nije izjasnio. Rok za otkup tenderske dokumentacije ističe sutra.

Ministarka telekomunikacija Jasna Matić potvrdila je da su za Telekom zainteresovane još dve kompanije ne navodeći imena. Matićeva je ponovila i da će uz 51 odsto akcija Telekoma kupcu pripasti i kompletna infrastruktura.

Vimpelkom je jedna od najvećih ruskih kompanija, čiji je osnivač Dmitrij Zimin, bivši stručnjak za razvoj antibalističkih raketa. Turksel je jedan od najvećih evropskih operatera i jedina turska kompanija čije su akcije kotirane na berzi u Njujorku.

"Odluka da se proda i infrastruktura bazirana je pre svega na činjenici da je ta infrastruktura već jednom prodata 1998. godine kada je Telekom privatizovan i na taj način je i vođena u knjigama preduzeća", kazala je ona.

Ministarstvo finansija Srbije objavilo je 20. oktobra tender za prodaju 51 odsto akcija Telekoma Srbija, čija je ukupna vrednost procenjena na 2,43 milijarde evra, ali je odlučeno da minimalna cena za prodaju ponuđenih akcija bude 1,4 miliona evra.

Kompanija Telekom Srbija imala je profit od 13,3 milijarde dinara u 2009. godini po čemu je bila kompanija sa najvećom neto dobiti na srpskom tržištu. U vlasništvu Telekoma su telekomunikacione kompanije M-tel u Crnoj Gori i Telekom Srpske u Bosni i Hercegovini.

Švedska kompanija Ikea zainteresovana je da otvori četiri velika šoping centra u Srbiji i na toj investiciji se intenzivno radi.

Šef ekonomsko-trgovinskog odeljenja Ambasade Švedske u Srbiji Dimitrije Ivanović kaže da Ikea planira da otvori dva šoping centra u Beogradu i po jedan u Novom Sadu i u Nišu.

U svaki od njih trebalo bi da bude uloženo 200 miliona evra i zaposleno od 1.500 do 2.000 radnika, naveo je Ivanović.

Ivanović je dodao je da je fabrika švedske kompanije Tetra-pak u Gornjem Milanovcu najbolja od sve 44 fabrike širom sveta i podsetio na značajne švedske investicije u Srbiji, poput kompanija Huskvarna, Erikson, Volvo, Elektroluks, Astra Zeneka.

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas kaže da će do kraja iduće godine biti završen most preko reke Save, iznad Ade Ciganlije.

Đilas je kazao je da vreme ide na ruku graditeljima i dodao da su počeli pripremni radovi za petlju na desnoj, beogradskoj obali Save, u Radničkoj ulici.

Danas je, inače, na pilon postavljen poslednji 39. betonski segment čime je dostignuta visina od 175 metara. Poslednjih 25 metara pilona biće konstrukcija od nerđajućeg čelika.

"Sjajno je što američki dokumentarni TV kanal Diskaveri snima film o našem mostu, sjajno je što je ovo most kojim ćemo moći da se ponosimo u Evropi, a najbolje je što će smanjiti gužvu na ostalim mostovima", kazao je Đilas.

Od decembra 2008. godine do sada je izgrađeno više od 400 metara konstrukcije mosta, a sa pilonom od 200 metara i glavnim rasponom od 376 metara, most će predstavljati jedno od najvažnijih obeležja grada. Most je ukupne dužine 969 metara, širine 45 metara, sa šest saobraćajnih traka, dva koloseka za šinski saobraćaj i dve pešačko-biciklističke staze.

Predsednik Skupštine Grada Aleksandar Antić je kazao da je most uspeh svih, te i predstavnika opozicije koji su ga "nekada i kritikovali, i to bez ikakve argumentacije".

Antić je pozvao sve da podrže ovaj projekat jer njime, kako je kazao, treba da se ponose "svi Beograđani - vlast ali i opozicija koja je u nekim delovima bila deo projekta".

Govoreći o mostu preko Dunava, Borča-Zemun, gradonačelnik Đilas je kazao da je završen idejni projekat i da predstoje pripremni radovi na gradalištima i eksproprijacija, a iseljavanje stanovnika u tim zonama treba da počne naredne godine.

Đilas je kazao da je realno da izgradnja tog mosta počne na proleće, najverovatnije u maju iduće godine.

"Ako sve bude išlo kako treba, taj most će biti završen do 2014. godine", kazao je Đilas i dodao da bi do tada trebalo da bude završen i most preko Save u Obrenovcu, čija je izgradnja počela pre dvadesetak godina.

Puna primena Sporazuma o slobodnoj trgovini Srbije sa zemljama EFTA trebalo bi da počne 2011. godine, pošto ga ratifikuju parlamenti Norveške i Islanda.

Sporazum su za sada ratifikovali Švajcarska i Lihtenštajn, saopšteno je u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Pomoćnik ministra ekonomije Srbije Bojana Todorović kazala je da bi sporazum zemljama EFTA trebalo da dovede do povećanja robne razmene i stranih ulaganja iz zemalja članica u Srbiju, ali i da stvori mogućnost da se zajedno ulaže na treća tržišta.

Ona je navela da sporazum, potpisan u decembru 2009. godine, podrazumeva liberalizaciju trgovine industrijskim i poljoprivrednim proizvodima, bavi se zaštitom intelektualne svojine, ulaganjima i javnim nabavkama, ali ne obuhvata trgovinu uslugama.

Od početka primene sporazuma industrijska roba iz Srbije će se izvoziti u EFTA bez carina, dok će se carina za uvoz industrijske robe iz tih zemlja u Srbiju ukidati postepeno do 2014. godine.

Prema njenim rečima, od 2005. do sada zemlje EFTA su u Srbiju uložila dve milijarde evra, a najveća su bila norveškog Telenora, islandski Aktavis i švajcarski Holcim.

EFTA je 10. najveći trgovac na svetu po robnoj razmeni, a u sektoru usluga na petom mestu. Prema podacima PKS, za devet meseci ove godine ukupna robna razmena zemalja EFTA sa Srbijom bila je 215,6 miliona dolara, dok je u isto vreme lane iznosila 271,8 miliona dolara.

Reč je o potencijalnom tržištu od 13 miliona stanovnika i zemljama koje su lideri po ostvarenom bruto domaćem proizvodu (BDP) od 36.000 do 50.000 dolara po glavi stanovnika.

Radnici Zastavine fabrike automobila koji nisu prešli u kompaniju Fijat automobili Srbija pohađaće obuke za prekvalifikaciju ili stručno usavršavanje.

Predsednik sindikata Zastava automobila Zoran Mihajlović kaže da je obuku već počela grupa od 50 radnika sa trećim i četvrtim stepenom stručne spreme kako bi povećali svoje šanse da sačuvaju radna mesta ili se zaposle u nekoj od novih firmi u automobilskoj industriji.

Prema rečima Mihajlovića, prekvalifikaciju ili stručno usavršavanje trebalo bi u narednoj godini da prođe između 700 i 1.000 radnika od ukupno 1.500 koliko je ostalo u Zastavinoj fabrici automobila.

"Cilj obuke za prekvalifikaciju ili stručno usvršavanje je da radnici koji imaju dosta godina radnog staža steknu dodatna znanja", rekao je direktor grupe Zastava vozila Zoran Radojević.

On je naveo da će obukom kasnije biti obuhvaćeni i visokostručni kadrovi za sticanje znanja o savremenim tehnologijama u oblasti održavanja i informatike. Realizaciju obuke finansira Ministratsvo rada i socijalne politike Srbije.

Zastavini radnici koji nisu prešli u Fijat automobile ove godine su u više navrata organizovali proteste zbog smanjenja zarada.

Predlog zakona o budžetu za 2001. godinu iduće nedelje na sednici vlade. – Upitnik za kandidaturu projekata koji bi bili finansirani iz fondova EU od 160 opština popunilo samo 15

Ministri na jučerašnjem skupu u Centru „Sava”Najsiromašnijim opštinama bi iz republičkog budžeta trebalo u sledećoj godini prebaciti bar onoliko para koliko su dobijale pre krize. Potom treba vratiti imovinu lokalnim samoupravama i povećati im nadležnosti, a za uzvrat zahtevati veću odgovornost. Na ovim zahtevima insistirala je većina učesnika jučerašnjeg „Dana lokalne samouprave u Srbiji”.

Diana Dragutinović, ministarka finansija, najavila je da će transferi iz centralne kase u 2011. godini biti veći oko 25 odsto u odnosu na ovu godinu. Predlog zakona o budžetu, prema njenim rečima, treba da se nađu sledeće nedelje na sednici vlade.

Prema oceni Božidara Đelića, potpredsednika vlade, opštine i gradovi ne koriste dovoljno mogućnosti koje im se pružaju bez obzira na smanjene transfere iz centralne kase i umanjene lokalne prihode. Iz njegovog kabineta im je nedavno poslat upitnik za kandidaturu projekata koji bi bili finansirani iz IPA fondova (pretpristupne pomoći Evropske unije). Od 160 poslatih upitnika, odgovori su stigli samo iz 15 opština. Đelić im je predočio da ako u narednih pet do 10 dana, ne budu predložile projekte računaće se da opštine nisu ni zainteresovane za novac iz evropskih fondova.

Kada je reč o transferu para iz republičke kase za sledeću godinu, Đelić smatra da svim opštinama bez izuzetka treba proporcionalno dati onoliko novca koliko im i zakonom pripada, ali da bi u tom slučaju pojedina ministarstva morala da se odreknu svojih apetita za budžet u 2011. godini. Sa druge strane, potpredsednik vlade Mlađan Dinkić je preporučio da u zakonu o finansiranju lokalnih samouprava treba preispitati kriterijume dodele sredstava i ponovio stav da transfere nerazvijenim opštinama treba vratiti na nivo pre krize. Kroz sistem transfera treba ispraviti neravnomernosti na lokalu, rekao je Dinkić i naglasio da će se jedino na taj način stimulisati konkurencija opština za privlačenje stranih direktnih investicija. On je ocenio da je za ovo potrebna politička volja za koju se „zna da izvire iz baze”.

– U budžetu za 2011. predviđeno je da transfer bude veći za 30 odsto. Ali to ipak neće biti isto kao i pre krize – rekao je Dinkić.

Ministar ekonomije predlaže povećanje lokalnih prihoda tako što bi drugačije bili preraspodeljeni porezi na plate. Umesto dosadašnjih 40 odsto, koji od te dažbine ide u lokalni budžet, on je za slovački model prema kome u republičku kasu odlazi 10 odsto, a ostatak opštini.

Dinkić ukazuje da je potrebno da vlada posebnom uredbom limitira lokalne takse, jer se njihovo uvećanje, kao posledica smanjenih transfera, pokazala kao kontraproduktivna.

Da bi skrenuo pažnju na nesrazmeru koja vlada među gradovima kada je reč o firmarinama, ministar ekonomije naveo je da u Leskovcu ona dostiže 1,5 miliona dinara, u Vranju 1,8 miliona dinara, dok je u Šapcu 200.000 dinara, a u Kragujevcu 300.000 dinara.

– Nema nikakve bojazni u davanju većih ovlašćenja lokalnoj samoupravi, jer će vraćanjem sredstava, ali i mogućnosti lokalnih samouprava da raspolažu svojom imovinom omogućiti da se lakše rešavaju životni problemi građana. Ne treba se plašiti od vraćanja imovine ni lokalnim samoupravama, ni pokrajini Vojvodini, niti budućim regionima – naveo je Dinkić.

Stav Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, kako je rekao ministar Milan Marković, jeste da se siromašnim lokalnim samoupravama transferi sledeće godine vrate u punom iznosu od pre dve godine. On je naglasio da je administrativni kapacitet lokalnih samouprava izuzetno loš i dodao da sistemskog razvoja nema ukoliko se ne reši pitanje statusa za zaposlene i obezbede veće plate u lokalnim samoupravama.

– Srbija treba da unapredi zakonski okvir za decentralizaciju i omogući veću nadležnost lokalnim samoupravama – preporuka je Vensana Dežera, šefa delegacije EU u Srbiji.

KRUŠEVAC – Ministarka za telekomunikacije Srbije Jasna Matić izjavila je da je u prodaju 51 odsto akcija Telekoma Srbije uključena i prodaja infrastrukture.

„Odluka da se proda i infrastruktura Telekoma bazirana je pre svega na činjenici da je ta infrastruktura već jednom prodata 1998. godine kada je Telekom privatizovan i na taj način je i vođena u knjigama preduzeća”, kazala je ona novinarima u Kruševcu.

Matićeva je precizirala da je sada grčki OTE, koji ima 20 odsto akcija Telekoma Srbije, manjinski vlasnik telekomunikacione infrastrukture te kompanije.

Ministarka za telekomunikacije Srbije kazala i da su još dve velike svetske telekomunikaciona kompanije zainteresovane za kupovinu Telekoma Srbije, ali nije navela o kojim kompanijama je reč.

„Broj zainteresovanih za Telekom danas bi trebalo da bude povećan na sedam. To jeste dosta visok nivo interesovanja koji bi trebalo da garantuje da će taj proces (prodaje) biti konkurentan”, kazala je Matićeva.

Vlada Srbije, istakla je, donela je odluku da se državni udeo u Telekomu ponudi na prodaju strateškom partneru, što znači velikom telekomunikacionom operatoru, ne nekom investicionom fondu i do sada je bilo pet zainteresovanih.

Interesovanje za kupovinu 51 odsto akcija Telekoma Srbije do sada su iskazali Dojče telekom, Frans telekom, Telekoma Austrija, Amerika movil i Veder investments.

Matićeva je ocenila da će sedam zainteresovanih doprineti da se ostvari dobra tržišna cena i da će država dobiti dobrog strateškog investitora koji investirati, podići nivo kvaliteta usluga i građanima i privredi omogućiti elektronske komunikacije kakve imaju u Evropi.

Novim Zakonom o elektronskim komunikacijama donetim u junu, istakla je, stvorili su se uslovi koji bi trebalo da garantuju ravnopravne uslove rada na tržištu za sve operatere, bez obzira na to da li imaju infrastrukturu ili nemaju.

„To je uobičajena praksa u zemljama Evropske unije na osnovu čijih iskustava smo i napravili zakon u Srbiji, a postoje i brojni mehanizmi koji obezbeđuju jednu pravičnu tržišnu utakmicu”, naglasila je Matićeva.

Rok za otkup tenderske dokumentacije produžen je do 10. decembra, ponude će moći da se dostave do 21. februara 2011, a očekuje se da će aukcijska prodaja većinskog paketa akcija Telekoma Srbija biti organizovana krajem februara iduće godine.

Ministarstvo finansija Srbije objavilo je 20. oktobra tender za prodaju 51 odsto akcija Telekoma Srbije, čija je ukupna vrednost procenjena na 2,43 milijarde evra.

Kompanija Telekom Srbije imala je profit od 13,3 milijarde dinara u 2009. godini i prema tome bila kompanija sa najvećom neto dobiti na srpskom tržištu.

U vlasništvu Telekoma su telekomunikacione kompanije Mtel u Crnoj Gori i Telekom Srpske u Bosni i Hercegovini.

Savetnik za prodaju Telekoma Srbije procenio je vrednost te kompanije na 2,4 milijarde evra.

Od Nove godine u Srbiji će se prodavati samo derivati evropskog kvaliteta, ali niko ne zna da li će biti jevtiniji

Nova pravila za sve, samo cena nepoznata Foto BetaOd 1. januara naredne godine, od kada bi u Srbiju trebalo slobodno da se uvozi gorivo, cene na pumpama formiraće se po novoj uredbi koja prati najviše cene derivata, a ne cenu sirove nafte na svetskoj berzi, rekla je juče na okruglom stolu o liberalizaciji tržišta naftnih derivata Aleksandra Babić iz Ministarstva energetike.

Nova uredba biće doneta do kraja godine, a primenjivaće se od 1. januara. Predlog je da se cena goriva menja svakog 1. i 15. u mesecu kada ukupni troškovi pređu tri odsto, rekla je ona i dodala da će se od Nove godine u Srbiji prodavati samo gorivo evropskog kvaliteta.

Kako stvari sada stoje, bar kada je reč o skladišnim kapacitetima neophodnim da se neko bavi uvozom derivata, propisi ostaju isti. To znači da će uvoznici i od Nove godine morati da imaju najmanje dva rezervoara od po 500 kubika za skladištenje bezolovnog benzina i ulja za loženje.

Pored evrodizela i tečnog naftnog gasa, slobodno će moći da se uvoze i motorni benzini i druga dizel goriva, rekla je Snežana Lukić, predstavnica Ministarstva trgovine, ne mogavši da precizira kako će se liberalizacija odraziti na cenu. Ona ipak očekuje da će vremenom cene goriva biti niže i prihvatljivije.

Slaviša Petković, iz tržišne inspekcije Ministarstva trgovine, istakao je da su inspektori spremni da uz pomoć carine, Ministarstva energetike i Ministarstva unutrašnjih poslova promet derivata održe pod kontrolom. On kaže da propisi Evropske unije nalažu markiranje goriva, što će se odnositi na uvoz ulja za loženje u Srbiju budući da se ta vrsta goriva najčešće nedozvoljeno meša i prodaje kao dizel, čime bi se sprečio šverc goriva.

Upitan do kada će se u Srbiji još prodavati D2, Petković je rekao da će završno sa modernizacijom rafinerija prestati i njegova proizvodnja, dakle od 1. 1. 2013. ovaj derivat se više neće točiti na pumpama.

Liberalizacija tržišta je, istakao je Oleg Šamilov, izvršni direktor NIS-a, ozbiljan izazov za ovu kompaniju koja se ozbiljno sprema za tržišnu utakmicu, dodavši da će rafinerija u Srbiji biti konkurencija stranim proizvođačima tek posle završetka modernizacije 2012. godine.

Privatnici koji su se i do sada bavili prodajom goriva nastaviće to da rade pod istim uslovom i od 1. januara. Ukoliko dođe do bilo kakvih izmena tehničkih uslova poslovanja, njima će biti ostavljeno dovoljno vremena da se prilagode novim propisima, objasnio je prof. dr Slobodan Sokolović, stručnjak za energetiku, odgovarajući time na negodovanja privatnika da se 1. januar približava, a da oni ne znaju kako će raditi, jer pravilnici nisu doneti.

Na konstataciju privatnika da im je marža od pet dinara mala i da je ista već godinama, Sokolović je upitao zašto se nisu bunili kada je marža određivana i kada nigde nije bila veća nego u Srbiji.

Privatnici su juče imali primedbe što nisu uključeni u radnu grupu koja propisuje nove uslove poslovanja, iako pokrivaju 65 odsto tržišta, a NIS jeste.

Petković iz Ministarstva trgovine je rekao da je NIS jedini proizvođač, a svi ostali su uvoznici goriva. NIS je, pojasnili su u kompaniji, angažovan u Radnoj grupi Ministarstva trgovine isključivo da bi dao informacije o domaćem gorivu kao jedini proizvođač u Srbiji. Što se tiče uvoza naftnih derivata, NIS je od 1. januara 2011. u istom položaju kao i drugi uvoznici i očekuju odluku ministarstva o pravilima uvoza naftnih derivata.