Beograd -- Agrobanka planira da ove godine počne široku saradnju sa zemljama u okruženju, kao i da razvije banku dijaspore.

Predsednik Izvršnog odbora banke Dušan Antonić naglašava da banka planira da počne široku saradnju sa okruženjem, odnosno sa bivšim jugoslovensikm republikama, u kojima će, verovatno, otvoriti određjene organizacione delove.

Važan plan je, predočio je Antonić, i razvijanje banke dijaspore, kako bi se našim zemljacima koji žive u inostranstvu omogućili što jeftiniji finansijski transferi, a u isto vreme i što bezbedniji.

Antonić je rekao da je to veoma značajan projekat, s obzirom da četiri miliona Srba u rasejanju svake godine šalje u zemlju oko tri milijarde dolara. Agrobanka će im, poručio je on, biti u svakom momentu na raspolaganju i za sve vrste drugih usluga.

"Svake godine imamo po jedan ili dva nova projekta, među kojima je bio i projekat poljoprivrednih kartica. Njime smo pokazali i svetu i domaćim bankama da i seljak može da ima platnu karticu, sa kojom može da ode u velike tržne centre da pazari preko računa, a da ne mora da nosi keš", ukazao je Antonić.

On je dodao da banka želi što više da preuzme funkciju platnog prometa na relaciji - što nižih troškova, a što boljih usluga.

Beograd -- U Srbiji godišnje građani i privreda ukradu električne energije u vrednosti od oko 100 miliona evra, a situacija je naročito loša u ruralnim delovima zemlje.

Elektroprivreda Srbije, kako napominju u ovom preduzeću, godinama ukazuje da je krađa struje najveći kriminal u Srbiji! Za ovo krivično delo zaprećena je kazna zatvora od jedne do tri godine, a samo prošle godine kontrolom je otkriveno 4.711 slučajeva krađe.

U EPS-u navode da su njihovi netehnički gubici oko 6,5 odsto i dodaju da toga najviše u domaćinstvima, stambenim objektima, ali i u objektima male privrede, kafanama, splavovima, malim proizvodnim objektima.

„Ako se netehnički gubici pretvore u novac, može se reći da je vrednost tako izgubljene električne energije oko 100 miliona evra! Godinama EPS ukazuje da su krađe električne energije najveći kriminal u Srbiji“, objašnjavaju u Elektroprivredi.

Građani Srbije su vrlo dovitljivi kada je u pitanju neovlašćeno preuzimanje električne energije, ali u EPS-u kažu da su najčešća dva načina. Prvi, priključenje na mrežu mimo evidencije distribucije, što znači - neprijavljena brojila i razni slučajevi improvizovanih priključenja direktno na vazdušne vodove, javnu rasvetu i slično.

Drugi način je onemogućavanje tačnog merenja - nemereni vodovi pre brojila, fizička oštećenja mehaničkih brojila, skidanje ili lakiranje naponskih mostova, kao i upotreba ekstremno jakih magneta kod elektronskih brojila.

Zorana Mihajlović-Milanović, stručnjak za energetiku, kaže da ovaj problem kod nas datira odavno, te da je situacija naročito loša u ruralnim delovima zemlje, gde su češći nelegalni priključci na mrežu.

„Trebalo bi da policija i Elektroprivreda Srbije rade zajedno, jer se često dešava da ljudi ne daju ni da se pročita brojilo, a o nelegalnim priključcima da i ne govorim. Takođe, svima koji nemaju građevinsku dozvolu ne bi trebalo dozvoliti priključenje na mrežu“, objašnjava ona.

Beograd -- Prema poslednjim podacima, za drugu polovinu 2009. godine, minimalna zarada u Srbiji iznosi 15.138 dinara ili oko 155 evra.


To znači da se po radnom satu (ukupno 174 časova mesečno) plaćalo 87 dinara bruto. Ova cena rada važila je i u prethodnom šestomesečnom periodu, iako po zakonu treba da se dva puta godišnje usklađuje.

Zahtev reprezentativnih sindikata da se ovaj iznos prošle godine uveća minimalno za 3,5 odsto kako bi se sačuvala njena realna vrednost i kupovna moć, tada je odbijen. Za prvo polugođe ove godine još nije utvrđena najniža zarada.

Predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS), nedavno su, na osnovu ekonomskih pokazatelja, predložili da najniža cena rada za period januar-juni 2010. bude 100 dinara po satu. Taj iznos minimalne zarade uvećan je za planirani rast potrošačkih cena i troškova života u ovoj godini.

„Najniži iznos minimalne zarade za period januar-jun 2010. godine, koji se može prihvatiti po radnom satu je 92 dinara, što preračunato na mesec dana iznosi 16.008 dinara. To je rast od 5,75 odsto, a učešće u minimalnoj potrošačkoj korpi dostiže 70,26 odsto“, kažu predstavnici sindikata.

Ali, dogovor još nije postignut, i o minimalnoj ceni rada raspravljaće se na narednoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta. Ekonomisti smatraju da vrednost minimalne zarade treba da se usklađuje sa kretanjem BDP po stanovniku, a ne isključivo na osnovu rasta troškova života.

Loša ekonomska politika i prevelika javna potrošnja javnog sektora iskuljučivi su krivci za ovakvo stanje u privredi, dodaju stručnjaci. Analiza celokupnog stanja privrede u zemlji, međutim, pokazuje da nema prostora za bilo kakvo povećanje zarada, i da bi one morale da se prilagode kretanjima u privredi. Prošle godine proizvodnja je pala 12,6 osto, broj zaposlenih je smanjen za 5,1 osto, a zarade u privredi snižene su 8,6 odsto.

 

Minimalac u Sloveniji 562 evra

Minimalna zarada u Sloveniji povećana je za 22 odsto i sada dostiže 562 evra! Gotovo kao dve prosečne srpske zarade ili oko četiri naša minimalca. Za zemlju koja ima jaku privredu i prosečnu zaradu od oko hiljadu evra, kao što je Slovenija, to je uobičajeno usklađivanje sa rastom troškova života.

Beograd -- Prve korporativne obveznice u Srbiji emitovaće uskoro beogradska Telefonija, kako bi prikupila sredstva za dovršetak projekta gasifikacije.

Ukupna emisija ovih obveznica biće dva miliona evra, imaće ročnost na četiri godine sa kamatnom stopom od 7,5 odsto, plus jednogodišnji euribor.

Kada Komisija za hartije od vrednosti odobri izdavanje ovih obveznica, moći će da ih kupe i pravna i fizička lica, ali one ipak najviše treba da privuku institucionalne investitore kao što su osiguravajuća društva, penzioni i investicioni fondovi.

Finansijski savetnik na izdavanju ovih obveznica je "WM Equity Partners", a agent emisije je Rajfajzen banka. Vladimir Pavlović, direktor "WM Equity Partnersa", objašnjava da su izdavanjem ove potpuno nove hartije na finansijskom tržištu želeli da omoguće kompanijama alternativu bankarskim kreditima.

„S druge strane, ovom obveznicom smo želeli da ponudimo investitorima instrument koji je po riziku i prinosu između bankarskog depozita i ulaganja u akcije. Korporativne obveznice funkcionišu tako što i emiter i investitor nađu cenu koja je između bankarskog kredita i kamate na depozit“, kaže Pavlović.

I dok pravni tim završava dokumentaciju koju će poslati Komisiji za hartije od vrednosti, istovremeno se radi na kreiranju kapilarne tražnje. Pavlović navodi da do sada imaju dogovor sa tri velika investitora koji će biti noseći stubovi ove investicije, ali i pored toga žele da imaju i manje investitore.

„Želimo da imamo barem 10-15 malih investitora koji će imati male uloge i kojima neće biti cilj da dugo drže ovu korporativnu obveznicu u svojim rukama, nego će želeti da je prodaju. I tu je upravo drugi veliki cilj, a to je da se napravi sekundarno tržište, da se sa ovom obveznicom trguje na Beogradskoj berzi. Ukoliko vidimo da se na javnom pozivu za upis ovih obveznica pojavilo jako puno interesenata, onda ćemo da razmislimo da li Telefonija može da izda novu emisiju i tako supstituiše neki postojeći kredit“, kaže Pavlović.

 

Inače, u Srbiji su kompanije izdavale samo komercijalne zapise, a i to jako retko. Razlika između komercijalnih zapisa i korporativnih obveznica je u tome što su zapisi kratkoročni (do godinu dana) i što emiter za njih treba da da hipoteku. Kod obveznica, međutim, nema hipoteke i umesto toga se stavlja veliki akcenat na disciplinu izdavaoca. Ukoliko emiter prekrši stroga pravila i uveća svoj dug, svaki kupac obveznica može da zatraži da emiter otkupi njegove hartije.