Beograd -- Pad kupovne moći građana će se nastaviti, što će se odraziti na standard, upozorili su ekonomisti Instituta za tržišna istraživanja

S druge strane, premijer Srbije Mirko Cvetković rekao je da se Srbija nalazi na početku izlaska iz ekonomske krize i da očekuje nove strane investicije, otvaranje novih radnih mesta i poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih.

Član Ekonomsko - socijalnog Saveta Duško Vuković izjavio je da je na sednici ovog tela najavljeno da će vlada u naredne dve nedelje usvojiti program regionalnog razvoja vredan 100 miliona evra. U cilju većeg priliva stranih investicija krediti morali biti usmereni na proizvodnju i infrastrukturu, kažu stručnjaci.

Veći priliv investicija u proizvodne sektore ekonomski strulnjaci očekuju ukoliko veći deo svih uzetih kredita bude angažovan u infrastrukturne projekte i restrukturiranje persprektivnih preduzeća. U protivnom će cena izlaska iz krize biti znatno veća i za privredu i za stanovništvo, kažu u Institutu za tržišna istraživanja.

Procene su da će se pad kupovne moći građana nastaviti i u narednoj godini, kao i da je projektovana inflacija od 6,6 odsto rezultat pada tražnje i nemogućnosti proizvođača za dizanjem cena.

"U 2001-oj godini treba računati sa nastavkom ovog negativnog trenda, imamo zamrzavanje plata u javnom sektoru, zamrzavanje penzija i svakako nemate nikakve pokazatelje koji bi ukazivali na bilo kakav veći, osetniji pomak, kada je reč o neto prosečnim zaradama u privatnom sektoru. Pad lične potrošnje je uslovio, uz manju tražnju, da trgovci kao i proizvođači u cilju obezbeđenja bilo kakvih prometa ne idu sa povećavanjem marži ili svojih proizvođačkih cena”, objašnjava Saša Đogović iz Instituta za tržišna istraživanja.

Rast prosečnih neto zarada u decembru na mesečnom nivou za 16,6 odsto nije realan i do njega je došlo, kažu stručnjaci, isplatom bonusa, nagrada, eventualnih viškova i akontacija za naredni mesec, a ne usled povećanja produktivnosti rada u privredi.

Beograd -- Tokom tri prva meseca od kako je Zakon o zaštiti konkurencije na snazi, nijedan srpski tajkun nije kažnjen za monopolsku poziciju.

Novi zakon o zaštiti konkurencije predviđa čitav spektar sankcija države protiv monopolista i tajkuna, kaže predsednica komisije za zaštitu konkurencije Dijana Marković – Bajalović. Država može da natera tajkuna, ako ostvaruje monopol, da deo svoje imovine ustupi konkurentu ili da je proda.

Takođe, država može i da mu oduzme deset odsto ukupnog godišnjeg profita, ostvarenog na osnovu monopola, bilo da je reč o trgovini ili proizvodnji lekova, ulja, nafte, cigareta ili lanca maloprodaje.

Čitav spektar sankcija predviđen je novim Zakonom o zaštiti konkurencije, koji treba da predstavlja udar države na monopol. Ali, tokom tri prva meseca, od kako je zakon na snazi, nije primenjena niti jedna. Niti jedan srpski tajkun nije kažnjen za monopolsku poziciju.

Srbija je trenutno na 130. mestu od ukupno 133 zemlje po efikasnosti antimonopolske politike, po oceni Svetske banke i svetskog ekonomskog foruma. Sa te pozicije još je neće pomeriti ni novi Zakon o zaštiti konkurencije koji važi od novembra. Taj zakon daje pravo članovima komisije na nenajavljeni upad u poslovne prostorije ma kog srpskog biznismena. I automatski nalog za pretres njegove celokupne poslovne dokumentacije.

Dijana Marković – Bajalović kaže da Komisija sama može da izriče kazne, ne čekajući tromo i koruptivno sudstvo, ali da do sada nije izrečena nijedna kazna jer se čeka izbor novih članova. “Istina je da novi zakon važi od novembra prošle godine, kao i da nijedna sankcija do sada nije izrečena po slovu tog zakona. Čeka se da Skupština izglasa nove članove, predsednika, kao i savet komisije koji je nadležan za donošenje odluka, kao i kazne. Savet sada radi u okrnjenom sastavu, nekim članovima je istekao mandat”, kaže ona.

Ona, međutim, tvrdi da Zakon o zaštiti konkurencije nije dovoljan. Upozorava da država dezavuiše rad komisije za zaštitu konkurencije jer donosi druge zakone koji osporavaju Zakon o zaštiti konkurencije. Kao primer navodi Zakon o osiguranju. On Udruženju osiguravača dozvoljava da određuje minimalnu cenu osiguranja od auto odgovornosti.

“U tom zakonu je i klauzula - zakon važi sve do ulaska naše zemlje u EU. Time je zakonodavac priznao da je svestan da je takva praksa nedozvoljena”, kaže Bajalovićeva.

Ona podseća i na zaključak Vlade kojim je krajem prošle godine preporučeno Fondu za zdravstveno osiguranje da se do kraja krize nabavljaju isključivo lekovi domaćih proizvođača, iako su po Zakonu o javnim nabavkama domaći proizvođači već dovoljno preferirani. Ističe i niz administrativnih barijera, od građevinskih dozvola, pa nadalje.

Ekonomisti: Investitori ne žele monopolistička tržišta

“Tamo smo gde nam je mesto”, striktan je Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za istraživanje slobodnog tržišta.

Srbija, kako objašnjava, ne vodi antimonopolsku politiku, poput zemalja koje žele da budu prosperitetne. Ubeđen je da kazne, koje će posle izvesnog vremena biznismeni ukalkulisati u poslovne proračune, neće biti ogovarajući i dovoljan udar na monopol i da ostaju mnoge barijere za ulazak konkurencije, a njih čini milion malih administrativnih prepreka.

"Ikea" je primer kako to izgleda u praksi. Da overite najgluplji potpis u sudu izgubite ceo dan, čak i nakon ove nove reforme. Još besmislenije je kada čekate mesecima na potvrdu da neko nije nadležan da vam izda potvrdu”, kaže on.

Podsticanje konkurencije za njega je lek protiv monopola. A njega nema jer kako objašnjava, vlada nezdrava simbioza interesa privatnog biznisa i političkih partija. To za posledicu ima činjenicu da građani za svoje plate plaćaju skuplje proizvode i usluge nego u drugim zemljama. Obično ti proizvodi i usluge nisu ni približno vrhunski.

Za Milana Kovačevića, konsultanta za strana ulaganja, Srbija na 130. mestu po efikasnosti antimonopolske zaštite, negativan je signal za strane investitore.

“Strani ulagači vole razvijeno tržište, a ne zavisno od odluka monopolista. Mnogi tajkuni potrudili su se da stvore nedozvoljenu koncentraciju kapitala na tržištu”, navodi Kovačević.

On je samo jedan od mnogih koji upozoravaju na spregu političkih partija i novo bogataša, u kojoj jedni druge uzajamno koriste, ali i drže zemlju zatvorenom.

Beograd -- Država će u naredne dve godine subvencionisati 30 odsto cene traktora snage do 160 konjskih snaga, najavio je ministar poljoprivrede Saša Dragin.

Najava ministra poljoprivrede, o državnoj pomoći prilikom nabavke mehanizacije, obradovala je zemljoradnike. Na ovaj način, kažu poljoprivrednici, moći će daleko lakše da se "podmladi" 380.000 traktora, čija je prosečna starost dostigla gotovo 20 godina.

Vojislav Malešev, predsednik Udruženja "100 paora plus" kaže da je ova najava veoma interesantna i da bi se time Srbija se primakla susednim zemljama koje subvencionišu i do 50 odsto vrednosti nove mehanizacije.

“Nadam se da će ova subvencija biti tako regulisana da se pomogne u nabavci novih mašina koje su prilagođene standardima EU, pošto samo na taj način, osavremenjivanjem, naše selo može da dostigne povećanje proizvodnje, odnosno, prinose kao u razvijenim zemljama”, kaže Malešev.

Malešev napominje kako je, za njega, subvencija za kupovinu traktora stigla kasno. Još jesenas je kupio traktor od 200 konja, kojeg se, kao ni ostatka njegovog mašinskog parka, ne bi postidelo nijedno gazdinstvo u EU.

“Traktor sam kupio na kredit, a koštao me je 110.000 evra”, kaže Malešev i dodaje da bi bilo bi dobro kada bi se dodatno podsticala nabavka priključnih mašina za direktnu setvu, odnosno, konzervacijsku obradu zemljišta, pošto se samo na taj način, manjom potrošnjom goriva, može dostići produktivnost farmera iz zemalja Evropske unije.

Dragiša Borić, ratar iz Lukićeva, nedaleko od Zrenjanina, takođe je zadovoljan najavom pomoći za nabavku mehanizacije.

“Suvbencija je, u svakom slučaju, dobrodošla. Ja sam nedavno obnovio traktore, ali, planiram da kupim još jednu savremenu sejalicu, kako bi zamenila tri starije, s kojima sam do sada radio”, kaže Borić.

Beograd -- Srbija je već prekršila sporazum sa MMF jer je za plate zaposlenih u administraciji izdvojila 12 milijardi dinara (120 miliona evra) više nego što je dogovoreno

Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik MMF u Beogradu, kaže da postoji zabrinutost da Srbija neće ispuniti ni drugi deo sporazuma koji predviđa otpuštanje više od osam hiljada činovnika u javnoj administraciji.

Vlada Srbije još nije počela sa otpuštanjem viška zaposlenih u republičkoj administraciji, već je prolongirala dogovoreni rok za još mesec dana. Tako je ministarstvima i drugim republičkim organima ostalo još 26 dana da uruče rešenja o otkazu ili da viškove eventualno prebace na drugo radno mesto.

O ovakvom ponašanju vlasti u Beogradu obavešteni su i u Međunarodnom monetarnom fondu, čija bi misija u Beograd trebalo da stigne 8. ili 9. februara.

„Zabrinuti smo zbog izveštaja da je racionalizacije javne administracije ne samo odložena već da možda postoji i rizik da ti koraci budu tek delimično sprovedeni ili čak da ostanu samo na papiru. Ako se ovo dogodi, a nadamo se da neće, to bi moglo da potkopa kredibilitet Vladine strategije prilagođavanja koja je zasnovana na smanjivanju izdataka“, upozorava Lisovolik i dodaje da će se predstojeća misija pažljivo pozabaviti ovim pitanjem.

Sumnja MMF da Srbija neće biti u stanju da ispoštuje ovaj sporazum dodatno je podgrejana izdvajanjem 12 milijardi dinara više nego što je dogovoreno za plate činovnika u Vladinoj administraciji. U pregovorima sa ovom institucijom srpske vlasti su se obavezale da će u ovu svrhu izdvojiti ukupno 301 milijardu dinara, dok je budžetom za 2010. godinu za zaposlene u Vladi predviđeno 313 milijardi.

„Ova veća suma za plate u principu moraće da se finansira smanjivanjem izdataka za javne investicije“m tvrdi Bogdan Lisovolik.

U Ministarstvu finansija kažu da nema razloga za brigu jer Vlada radi na sprovođenju svega što je dogovoreno sa MMF. Kako nam je rečeno, proces racionalizacije u državnoj administraciji se sprovodi i na centralnom i na lokalnom nivou.

„Podatak da je za plate zaposlenih koje se finansiraju iz budžeta za ovu godinu izdvojeno 12 milijardi dinara više nego u 2009. jeste tačan, ali se ta sredstva odnose na nove nadležnosti koje je administracija preuzela, a koje su uglavnom vezane za evropske integracije Srbije. Sa tom činjenicom upoznata je i misija MMF-a. Međutim, suštinsko pitanje za razgovore sa predstavnicima ove institucije nije toliko način trošenja sredstava unutar dogovorenog budžeta za ovu godinu koliko ukupan deficit budžeta“, kažu u Ministarstvu.

U Vladi objašnjavaju da su sva ministarstva napravila plan sistematizacije, ali da svoje mišljenje o njemu moraju da daju u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, Službi za upravljanje kadrovima i Ministarstvu finansija. „Kad sistematizacija prođe ove tri institucije, za šta je potrebno oko sedam do deset dana, plan ide na Vladu, a posle toga počinje njegova realizacija“, objašnjavaju u Vladi Srbije.

Zakonom o maksimalnom broju zaposlenih u republičkim institucijama predviđeno je otpuštanje 2.784 čoveka, a samo je Ministarstvo ekonomije počelo sa uručivanjem rešenja o otkazu.

 

I u opštinama prolongiran rok

Ništa bolja situacija nije ni na lokalu. Zakonom o maksimalnom broju zaposlenih u opštinskoj administraciji predviđeno je smanjenje broja činovnika oko 15 odsto, što znači da bi bez posla trebalo da ostane 5.648 ljudi. Iako je zakonski rok bio 31. decembar i on je, kako kažu u opštinama, prolongiran. U Kragujevcu sistematizacija radnih mesta mora biti završena tek do 12. februara, a u gradskoj upravi Kruševca kažu da će im budžet u ovoj godini biti manji za 20 miliona dinara jer nisu uspeli da smanje broj zaposlenih na 560. U Novom Sadu ne nameravaju da otpuštaju činovnike u gradskoj upravi i javnim preduzećima, pogotovo posle štrajkova komunalaca od pre nekoliko dana, a u planu je da se zaposle novi ljudi, i to u komunalnoj policiji.

Bajec: Sporazum sa MMF-om nije prekršen

Ekonomski savetnik premijera Jurij Bajec kaže da Vlada Srbije nije prekršila sporazum sa MMF-om, jer je zakon o smanjenju broja zaposlenih u administraciji donet u predvidjenom roku, što je za Fond i najvažnije. Ako dođe do prekoračenja roka za smanjenje broja zaposlenih, to može samo da državu više košta sa stanovišta otpremnina, ali to ne bi toliko zabrinulo MMF, jer će videti da je zakon u vezi sa tim donesen, a to je njima najvažnije, rekao je Bajec.

On je precizirao da su razgovori sa MMF-om tekli u dva pravca - o celovitoj reformi javnog sektora, odnosno pitanja koja se tiču i penzija i zdravstva, obrazovanja i socijalne politike, kao i o smanjenju administrativnog aparata u najkraćem roku.

Prema rečima Bajeca, donošenjem zakona, vlada je pokazala spremnost da uštedi na onim resursima i izdacima koji nisu "najneophodniji".
"U tom smislu ova odluka o smanjenju broja zaposlenih na republičkom i lokalnom nivou je ono što se sada moglo najviše uraditi i ona će se realizovati", istakao je on.

Bajec je objasnio i da plate administraciji nisu povećane, već su izdvajanja povećana, jer se u nekim oblastima povećala potreba za poslovima koji su u funkciji evropskih procesa. Savetnik premijera napomenuo je da je u MUP-u moralo da dođe do određenog povećanja vezano za način očuvanja granica, zatim do povećanja vezanih za aktivnosti u oblasti poreske politike.

On je ocenio da MMF ne bi trebalo da ima zamerke po tom pitanju ističući da će njih najviše zanimati nacrt zakona o promeni Zakona o penzionom osiguranju. "Zanimaće ih da li smo tu ponudili rešenja koja na neki način u jednom kraćem, a posle i u dužem roku omogućavaju da se izdvajanja iz budžeta za popunjavanje penzionog fonda po malo smanjuju", objasnio je Bajec.

BELGRADE -- Serbia's foreign debt reached USD 33.26bn at the end of November 2009 – 2.7 percent up compared to a month earlier.

The figure also means there was a 8.3 percent increase compared to the end of 2008, Head of the Market Research Institute (IZIT) Miloje Kanjevac said on Wednesday.

Serbia's foreign debt has increased 3.2 times since the end of 2000, when it totaled USD 10.83bn, Kanjevac told a press conference.

For most of the last decade, the private sector incurred more debt, increasing it from 2.03bn in 2000 to 23bn, but the state took over the lead at the end of 2008.

Private sector debt made up 18.8 percent of the total debt in 2000 and 70.7 percent in 2008.

Private sector debt dropped to 69.2 percent of the total debt in November 2009, while state debt totaled 30.8 percent.

The total public sector debt rose from USD 8.8bn in 2000 to USD 10.26bn in November 2009, and was up 14 percent compared to the end of 2008.

Kanjevac said that the state increased its indebtedness under the pressure of the economic crisis.

He assessed that the foreign debt will continue to grow, mostly because of the effects of the public debt.

Vlada Srbije uvojila je danas (4. februar 2010. godine) predlog za izmenu Zakona o besplatnim akcijama i Zakona o Agenciji za privatizaciju, što će omogućiti da građani dobiju akcije državnih preduzeća pre privatizacije.

Kako se navodi u saopštenju Ministarstva ekonomije Srbije, građani će ove godine dobiti besplatne akcije "Telekoma" i Aerodroma "Nikola Tesla", a akcije "Elektroprivrede Srbije" (EPS) 2011. godine.

Izmenama zakona uvodi se zakonska obaveza da se veliki državni sistemi organizuju kao otvorena akcionarska društva, a predviđene su novčane kazne za nepoštovanje te obaveze.

Formiraće se Akcionarski fond u kojem će biti objedinjene akcije i udeli iz Privatizacionog registra, iz sadašnjeg Akcijskog fonda i iz drugih javnih preduzeća i privrednih društava sa državnim kapitalom za koje Vlada donese odluku o tome.

Navodi se da će tako objedinjene akcije Akcionarskog fonda biti podeljene građanima ove godine i njima će moći da se trguje.

Akcionariski fond neće imati organe upravljanja, niti zaposlene, a njegovim portfeljom akcija i udela u firmama upravljaće Agencija za privatizaciju, piše u saopštenju.

Izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju predviđeno je pripajanje Akcijskog fonda Agenciji što će doprineti smanjenju broja zaposlenih i rashoda.

Podela besplatnih akcija javnih preduzeća počela je 6. januara kada su građani dobili besplatne akcije privatizovane "Naftne industrije Srbije" (NIS).

NIS je dužan da postane otvoreno akcionarsko društvo i izađe na Beogradsku berzu do 30. juna 2010, posle čega će građani moći da trguju akcijama NIS-a na berzi, piše u saopštenju Ministarstva ekonomije Srbije.

BELGRADE -- The Monetary Policy Committee of the National Bank of Serbia (NBS) decided at today to keep the key interest rate unchanged at 9.5 percent.

The next session of the Monetary Policy Committee will be held on February 19, the NBS stated.

The key policy rate was reduced from 10 to 9.5 on December 29, 2009. Previously, on November 5 it was reduced from 11 to 10 percent, and early in 2009 it equaled 17.75 percent.

The rate has the role of signal and initial interest rate given that the height of the basic interest rates at the monetary market is determined according to the key policy rate.