A od zemljaka – tri milijarde evra
Hrana eksportni proizvod broj jedan, a njeno učešće u ukupnom izvozu povećano sa 17,8 u 2008. godini na lanjskih 23,3 odsto
Poljoprivreda je lane spasila obraz srpske privrede i njenih izvoznika. Sa zarađenih gotovo dve milijarde dolara, postala je najbolji srpski izvozni proizvod. Perjanica prodaje na stranim tržištima, s naplaćenih 260 miliona dolara i prodatih preko milion i po tona, bio je kukuruz. Slede malina, šećer...
Izvozni rezultati agrara i prehrambene industrije postaju još zapaženiji ako se ima u vidu činjenica da su ostvareni u krizi u kojoj je eksport ostalih vrsta robe iz Srbije smanjen. Udeo poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u ukupnom izvozu povećan je sa 17,8 u 2008. godini na lanjskih 23,3 odsto.
Prošle godine je izvozom ovih proizvoda zarađeno 1,945 milijardi dolara. Taj rezultat je na nivou izvoza u 2008. godini, jer je, kako pokazuju statistički podaci, bio neznatno manji u odnosu na godinu dana ranije – za 0,6 odsto. Spoljnotrgovinski suficit je povećan i iznosio je 637 miliona dolara, a sve to kao posledica manjeg uvoza hrane za 11 odsto.
Poljoprivreda je manje uvozno zavisna od drugih grana, tako da je u njenom slučaju novostvorena devizna vrednost, zapravo, veća.
Kriza i ostvareni rezultati kao da su promenili mišljenje mnogih o ovoj grani. Milan Prostran, sekretar Odbora za agrar PKS, kaže da se ranije nije moglo zamisliti da neki tvrdokorni ekonomisti preko usta prevale ocenu da je poljoprivreda naša šansa, a sada se sve više u javnosti, pa i od takvih ekonomista, može čuti da ovaj realni sektor treba pomoći, u njega uložiti, promeniti odnos prema njemu.
– Mi smo, u uslovima ekstenzivne poljoprivrede kakva je naša sada, postigli dobre rezultate. Kada bismo dostigli nivo ulaganja iz 1990. godine, fond robe bi nam bio veći za trećinu. Pitaju šta bismo radili sa njima? Znali bismo šta. Ako ništa drugo – proizvodili bismo energiju. Podsećanja radi, prosečan prinos pšenice u 1990. bio je 4,7, a sada 3,6 tona. U EU prosek je šest tona. Prosečan prinos kukuruza, koji nam je sada najbolji izvozni proizvod, iznosi svega pet tona, a bio je 6,5 do sedam tona – kaže Prostran.
Crna tačka poljoprivrede je finansiranje. Zato treba tražiti odakle se novac može obezbediti. Iako je agrarni budžet povećan, sada iznosi svega tri odsto ukupnih prihoda državne kase. Oni koji tvrde da poljoprivredi treba više državnih para, smatraju da bi trebalo da joj pripadne bar pet odsto budžeta, ako ne i idealnih deset.
U ovoj deceniji smanjen je broj proizvoda čiju prodaju država podstiče na stranim tržištima.
– Sve dok ne postanemo član Svetske trgovinske organizacije, smatram da treba da podstičemo izvoz. Naš problem je to što imamo malo para za tu svrhu, pa je pitanje u šta ih uložiti. Sada se pretežni deo budžeta potroši na direktnu subvenciju po hektaru od 120 evra. Po mom ubeđenju, jevtini krediti, odnosno subvencija kamata na kredite dala bi najbolje rezultate. Kada bi, u većoj meri, mogli da dođu do jevtinijih kredita, proizvođači ne bi morali da se ovoliko vezuju za prehrambenu industriju. Sada, zbog nedostatka novca, repromaterijale uzimaju od onih kojima će kasnije isporučiti robu, a oni ih tako „vežu” da nemaju kud – kaže Prostran dodajući da je zbog postojećeg sistema registracije gazdinstva, po kome mogu da se registruju samo oni koji plaćaju penziono osiguranje, smanjen broj gazdinstava s ranijih 400.000 na lanjskih 85.000.
Veliki broj njih, a to su mala domaćinstva iz centralne Srbije, ostao je bez prava na bilo kakvu državnu dotaciju. Na kragujevački kraj je, na primer, otišlo svega dva odsto državnih subvencija.
U Ministarstvu poljoprivrede kažu da im uredbe za ovu godinu nisu gotove, tako da još ne znaju koje proizvode će podsticati u izvozu, s koliko novca i koliko će ukupno imati para za tu namenu.
– Ovakvi spoljnotrgovinski rezultati su u značajnoj meri rezultat direktnih i indirektnih mera agrarne politike. Od direktnih mera tu su izvozne subvencije određenih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, a od indirektnih nastavlja se sa ulaganjem u podizanje tehnološkog nivoa poljoprivrednih gazdinstava i podsticanje unapređenja kvaliteta proizvoda kroz podršku uvođenja standarda bezbednosti i kvaliteta hrane – navode u Ministarstvu.
Zadatak privrede u celini je, kažu, da se prilagodi zahtevima izvoznih tržišta i iskoristi mogućnosti Prelaznog trgovinskog sporazuma, koji je stupio na snagu, kao i tržišta zemalja sa kojima imamo potpisan sporazum o slobodnoj trgovini, a to su Rusija, Belorusija i Turska.
MMF u kontroli
Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) doputovaće danas u Beograd povodom treće revizije kreditnog aranžmana sa Srbijom
Predviđeno je da razgovori predstavnika Vlade Srbije i NBS sa delegacijom MMF-a traju od 9. do 23. februara.
MMF je 15. maja 2009. godine Srbiji odobrio kredit od 2,9 milijardi evra za jačanje deviznih rezervi. Do sada su povučene dve tranše tog kredita u ukupnoj vrednosti 1,12 milijarde evra.
Povlačenje treće tranše kredita od 350 miliona evra zavisiće od novog izveštaja Misije MMF-a. Plan NBS je da se ta tranša povuče u maju ove godine.
Srbija se sporazumom sa MMF-om obavezala da će smanjiti izdatke za isplate zarada budžetskih korisnika, odnosno da će te plate, kao i penzije, biti zamrznute u 2010. godini. Sporazum predviđa i otpuštanje viška zaposlenih u državnoj administraciji i usvajanje novog zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju.
Stalni predstavnik MMF-a u Beogradu Bogdan Lisovolik izjavio je da Srbija iz budžeta izdvaja više novca za isplate zarada nego što je predviđeno sporazumom sa MMF-o, kao i da "postoji zabrinutost" da neće biti ispunjen deo sporazuma koji predviđa otpuštanje više od 8.000 činovnika u javnoj administraciji.
Država košta privredu 121 mil. evra
Beograd -- Zbog zastoja u čišćenju pravnog poretka od suvišnih i štetnih propisa privreda još uvek nije rasterećena propisa koji je koštaju čak 121,6 miliona evra godišnje
Iako je sveobuhvatna reforma propisa započela i trebalo da završi prošle godine, vladina Jedinica za sveobuhvatnu reformu propisa i pojedina ministarstva, pre svih Ministarstvo finansija, ne mogu da nađu kompromis o čak 133 predloga čijim bi usvajanjem država rasteretila privredu za 121,6 miliona evra godišnje.
Đorđe Vukotić, rukovodilac pravnog tima Jedinice za reformu propisa, kaže da je Vlada 29. decembra prošle godine usvojila 212 preporuka za izmenu štetnih propisa koji komplikuju poslovanje privrede. Osim toga, ranije je stavila van snage oko 200 podzakonskih akata koji su bili suvišni.
„Sada je nastao problem sa 133 preporuke na koje neka ministarstva imaju prigovore ili se uopšte ne izjašnjavaju, iako smatramo da je njihovo mišljenje nezaobilazno“, objašnjava Vukotić. Dve trećine usvojenih preporuka, inače, donose duplo manju godišnju uštedu (64,3 miliona evra) od jedne trećine onih koje su još sporne (121,6 miliona evra).
„Takođe, među spornim preporukama imamo i one čije je efekte nemoguće novčano izraziti, ali su i te kako bitne. Recimo, preporuka da se dozvoli finansijski lizing nepokretnosti. Ona nije usvojena, a omogućava građanima novi vid finansiranja kupovine nepokretnosti: da lizing kuća kupi stan građaninu, on uplaćuje rate i živi u tom stanu, a kad otplati poslednju ratu, tada pravno postaje vlasnik tog stana“, ističe Vukotić.
Andrea Marušić, rukovodioc Jedinice za SRP, negira da je "proces giljotine" blokiran, kaže da su stvari daleko od toga ali i dodaje da izlaz mora da bude nađen.
Prema njenim rečima, umesto negativnih odgovora bez obrazloženja kojima se odbijaju preporuke, ministarstva i državni organi morali bi da budu konstruktivni i kandiduju bolji predlog.
Dinkić: Milijardu dinara za autobuse
Beograd -- Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić kaže da bi ove nedelje trebalo da bude plasiran program za kupovinu domaćih autobusa uz subvenciju države
On je rekao da je za program kupovine autobusa Ikarbusa i Neobusa predviđeno oko milijardu dinara iz budžeta države, za potrebe javnog prevoza u gradovima Srbije i privatnog sektora.
Kupcima koja mogu biti pravna i fizička lica biće odobreno 20 odsto popusta za kupovinu autobus, sa EURO 4 dizel motorom i 30 odsto za kupovinu autobusa sa motorom na gas, naveo je Dinkić i napomenuo da bi program trebalo da omogući prozvodnju i prodaju oko 200 domaćih autobusa u ovoj godini.
Fabrika za proizvodnju autobusa Ikarbus ušla je u ovoja program nakon neuspelih pregovora sa italijanskom kompanijom Bredamenarini o izdavanju fabrike u zakup i godišnjoj proizvodnji 250 do 300 autobusa.
Potpisivanje je odloženo, jer Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja nije htelo da prihvati angažovanje posrednika u tom poslu, kompaniju Intersereksport, što je bio uslov za potpisivanje ugovora sa italijanske strane.
Prema tom ugovoru, na zajedničkom poslu italijanske i zemunske firme trebalo je da bude angažovano oko 300 radnika, ali je isti broj anagažovanih radnika planiran je za ovaj novi program.
Javna preduzeća duguju firmama
Beograd -- Više od 1600 firmi u Srbiji nema para da isplazi plate i uplati poreze i doprinose zato što im javna preduzeća duguju novac još od 2008. godine.
U Srbiji danas postoji više od 1600 preduzeća kojima delovi javnog sektora i pojedina od 590 javnih preduzeća duguju novac za obavljene poslove duže od šest meseci, a u nekim slučajevima čak za poslove dovršene u toku 2008. godine.
U saopštenju Unije poslodavaca Srbije naglašava se da je situacija u ovim preduzećima veoma teška, iz meseca u mesec sve više kasne isplate zarade zaposlenima, jer na računima nemaju dovoljno sredstava da istovremeno uplate poreze i doprinose na zarade i isplate neto platu radnicima.
Zbog toga, UPS poziva Ministarstvo finansija da poreskim upravama u Srbiji uputi preporuku da sa onim firmama kojima javnih sektor i javna preduzeća duguju zaključe ugovor o kompenzaciji za poreze i doprinose u visini dugovanja prema ovim preduzećima.
“Ovo je prioritetna mera očuvanja radnih mesta, jer ukoliko država ne isplati svoja dugovanja, a ne dozvoli prebijanje dugova za poreze i doprinose mnoga preduzeća moraće da pribegnu otpuštanju radnika, jer je to jedini način da ostanu likvidna i otplate kredite bankama i subvencionisane kredite”, ističe se u saopštenju.
Generalni sekretar Unije poslodavaca Srbije Boško Savković kaže da je situacija veoma teška i da je država nekada dobrostojeće kompanije kojima duguje dovela do izbora – ili masovno otpuštanje ili stečaj.
Javna preduzeća ucenjuju, firme moraju da "ćute"
U Sektoru za ekonomiju i odnose sa privredom UPS-a rečeno je da situaciju dodatno otežava i to što su mnoge firme ucenjene od velikih monopolističkih preduzeća i lokalnih javnih preduzeća da podatke o dugovanjima ne smeju da iznose u javnost, jer im uopšte neće biti plaćeno i više neće dobijati druge poslove u sistemu javnih nabavki.
Spora reforma javnog sektora i izbegavanje države da privatizuje javna preduzeća dovela je do toga da su mnoga gubitaška javna preduzeća na ovaj način dovela na rub propasti privatne kompanije koje su radile za njih, a imale su pozitivno poslovanje, navodi se u saopštenju Unije poslodavaca.
U 2009. svakog meseca 14.000 otkaza
Beograd -- U poslednjih godinu dana, bez posla je ostajalo, u proseku, nešto više od 14.000 ljudi mesečno. U 2009. godini bez radnog mesta ostalo oko 170.000 radnika.
Drastičan pad zaposlenosti najveći je problem Srbije i pokazatelj duboke ekonomske krize, smatraju ekonomisti. Dodatnu opasnost za domaću privredu, predstavlja nastavljanje pada broja zaposlenih.
Svakog meseca, u prošloj godini, u Srbiji je bez posla ostajalo na hiljade ljudi, kažu ekonomisti i dodaju da analize svetskih kriza pokazuju da porast nezaposlenosti traje godinama i posle prolaska glavnog udara.
Zvanična statistika pokazuje da je, prema poslednjim merenjima stopa nezaposlenosti u Srbiji dostigla 16,6 odsto. „Stopa nezaposlenosti u oktobru 2009. godine porasla je za 2,6 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Istovremeno, stopa zaposlenosti u ovom periodu pala je za 3,4 odsto“, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
U odnosu na prethodno merenje, iz aprila 2009. godine, nezaposlenost je porasla za jedan odsto. Tako je prošlog oktobra evidentirano 517.369 nezaposlenih lica. Pri tome 192.482 osobe prvi put traže zaposlenje, dok je njih 324.887 bilo ranije u radnom odnosu.
Osnovni razlog njihovog prestanka rada u čak 62,4 odsto slučajeva jeste otkaz, odnosno likvidacija preduzeća. „To govori o dubini krize u kojoj se nalazi Srbija, pristekla loše konciopiranom ekonomskom politikom zemlje, i delom negativnog dejstva ekonomske krize“, ističe ekonomista Miloje Kanjevac.
Sam podatak da se oko 15 odsto onog dela nezaposlenih, koji prvi put traže posao nalazi u starosnoj granici između 35 i 44 godine samo po sebi govori o nepovoljnoj poslovnoj i investicionoj klimi. Ali, i o nedovoljnoj koordinaciji između potreba tržišta i kadrova koje izbacuje obrazovni sistem Srbije.
„Na žalost, i u 2010. godini ne treba računati sa popravljanjem postojećeg negativnog trenda, jer nema pouzdanih pokazatelja, koji bi nedvosmisleno ukazivali na poboljšanje uslova privređivanja u Srbiji“, zaključuje Kanjevac.
Uz to, dodaje, problem nelikvidnosti dodatno će se pojačati, što će u uslovima nedovoljnih porudžbina izazvati nastavak otpuštanja radnika. Jer, porudžbine neće biti dovoljne da pokriju optimalnu uposlenost poslovnih kapaciteta.
Dinkić: I zvanično van recesije
Beograd -- Srbija će zvanično izaći iz recesije u prvom tromesečju ove godine, izjavio je potpredsednik srpske vlade i ministar ekonomije Mlađan Dinkić.
On je na Poslovnom savetu sa privrednicima rekao da će statistički podaci potvrditi izlazak iz recesije, ističući da će nivo privrednih aktivnosti u prvom kvartalu ove godine biti viši nego u istom periodu 2009. godine.
Nivo bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije je, kako je istakao srpski ministar, vraćen na nivo od pre godinu dana. Dinkić je naveo da će rast BDP-a u ovoj godini sigurno biti 1,5 odsto, ali da, kako je istakao, može biti i veći ako Vlada preduzme odgovarajuće mere.
Prema njegovim rečima, budžetski deficit Srbije je u prošloj godini bio 4,3 odsto BDP, ali, dodao je, srpska vlada smatra da to nije previše. Plan za ovu godinu je da deficit budžeta bude četiri odsto, što je upola manje od proseka u Evropskoj uniji, rekao je Dinkić, dodajući da je i javni dug Srbije upola manji od proseka EU, sa učešćem od 32 odsto u BDP.
Dinkić je naveo da Srbije ne bi trebalo da se dodatno zadužuje u 2011. godini, osim zajmova koje se već povukla i garancija koje su predviđene budžetom za 2010. godinu. "Tu treba stati i ići samo na zaduživanje za izgradnju infrastrukture", rekao je poptrpedsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije i regionalnog razvoja.
Mlađan Dinkić je dodao da su budžetski prihodi Srbije su u januaru ove godine bili za šest odsto veći nego u istom mesecu 2009, ističući da je povećana je i naplata poreza na dodatu vrednost.
Problemi u padu izvoza i domaće tražnje
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić kaže da su pad izvoza, ali i slabo generisana domaća tražnja i dalje prisutni problemi u privredi Srbije i da bi u njihovom rešavanju trebalo preduzeti određene korake.
On je rekao da je samo u prošloj godini izvoz opao za oko 20 odsto u odnosu na 2008. godinu, a uvoz je bio za oko 28 procenata manji nego 2008. godine. Samo u decembru prošle godine izvoz je bio za oko šest odsto manji nego u decembru 2008. godine, napomenuo je Dinkić.
Prema njegovim rečima, posledica je bila manji spoljnotrgovinski deficit Srbije, ali je pad veliki i trebalo bi da bude anuliran u ovoj godini. "Ono što nas je ohrabilo je da je rast izvoza kod poluproizvoda i sirovina za 10 odsto, a rast je zabeležen i kod izvoza trajnih proizvoda široke potrošnje, za oko devet odsto u odnosu na decembar 2008.godine", naveo je Dinkić.
Osim zajmova koje smo predvideli za nekoliko infrastrukturnih projekata i fabrika čije je održavanje od strateškog interesa za zemlju, ne treba ići u nova zaduživanja, smatra Dinkić.
Država će se zadužiti, kada je reč o realnom sektoru za preduzeća koja su veliki izvoznici, a prvo je Rudarsko-topioničarski basen Bor gde je država već odobrila garanciju za krediti od 135 miliona evra i taj novac bi trebalo da bude uloženo u novu Topionicu i fabriku sumporne kiseline, rekao je on.
Drugo preduzeće je Petrohemija gde će se sa Evropskom investicionom bankom voditi razgovori o dobijanju kredita za povećanje konkurentnosti i energetske efikasnosti tog preduzeća, dodao je Dinkić.
Dinkić je upoznao privrednike i sa vladinim paketom mera za ublažavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize, koji je predvideo da oko 90 milijardi dinara (oko 900 miliona evra) bude plasirano privredi putem kredita poslovnih banaka, uz subvenciju države, i naveo da je do sada već 17 banaka potpisalo ugovore i krenulo u realizaciju ovog novog programa Vlade Srbije.
"EUR 3bn from remittances in 2009"
BELGRADE -- Serbian citizens working abroad sent more than EUR 3bn to the counry by the end of November 2009.
This is according to the data from the National Bank of Serbia (NBS).
Compared to 2008, the remittances increased by EUR 700mn or about 27 percent, Belgrade daily Politika writes.
The central bank receives information about remittances from commercial banks, but many bring money home themselves, so the figure could be even higher, analysts say.
According to the statistics of the central bank, the foreign exchange inflow from remittances between 2005 and 2009 was more than EUR 13bn, and USD 11.5bn between 2000 and 2005.
"Some are probably wondering how much we would be paying for one euro, had the amount of money sent by 'our next of kin' been lower by only a third," writes the newspaper. "Nobody has calculated that, but without a doubt, RSD 100 limit for one euro would have been exceeded a long time ago," says Politika.
“The fact that we have been spending about one fifth more than we have been producing for the past five years, has for the better part been covered by abundant help from Serbs from the diaspora,” Goran Nikolić of the Institute for European Studies (IES) points out.
“What’s most important, we do not have to pay back this money to, like for example, the World Bank or International Monetary Fund (IMF), whose loans are considered very favorable,” he said.
Nikolić stressed that remittances were an important factor for the increase in the foreign exchange reserves (from EUR 1bn in 2003 to more than 6bn in 2009).
A considerable part of imported foreign exchange is being saved in banks that offer several times higher interests than it is usual in Europe and world, the newspaper writes.
“However, only a small percent of hard currency remittances was used for savings and what is known as productive investment, that bring income and create new jobs,” says Vladimir Grečić of the Institute of International Politics and Economics.
"Galeb grupa" odustaje od privatizacije fabrike "Zavarivač" iz Vranja
Vlasnik šabačke "Galeb grupe" Radoslav Veselinović najavio je danas (8. februar 2010. godine) mogućnost odustajanja od privatizacije fabrike "Zavarivač" iz Vranja, zbog skrivenih gubitaka.
Oko 250 radnika vranjske fabrike čeličnih konstrukcija, koju je "Galeb grupa" kupila u martu 2009, danas je počelo štrajk zahtevajući isplatu zarada od avgusta prošle godine do sada i povezivanje radnog staža.
Veselinović je agenciji Beta kazao da u tenderskoj dokumentaciji za privatizaciju "Zavarivača" nije mogao da se vidi manjak od oko 3 mil EUR.
- Kada smo počeli da radimo shvatili smo da su nenaplativa određena sredstva za koja je pisalo da su naplativa i da nedovršena proizvodnja nije odgovarala stvarnom stanju, odnosno bila je značajno manja i za 2007. i za 2008. godinu - naveo je on.
Veselinović je naveo da je "Galeb grupa" potvrdu sumnji o pogrešno navedenom stanju firme dobila od nezavisne revizorske kuće.
Elektoprivredni konsultanti - "Energoprojekt Entel" sklopio posao u Kataru vredan 20,3 mil USD
Kompanija "Energoprojekt Entel" je u Kataru sklopio novi ugovor u vrednosti 20,3 mil USD, saopštio je danas (8. februar 2010. godine) beogradski holding "Energoprojekt", u čijem sastava ta kompanija posluje.
Ugovor o "Konsultantskim uslugama na realizaciji nove (devete) faze sistema za prenos električne energije u Kataru", "Energoprojekt Entel" je sklopio sa katarskom državnom institucijom za proizvodnju i prenos električne energije i vode.
Rok za realizaciju projekta je 40 meseci, navodi beogradski holding u saopštenju objavljenom na sajtu Beogradske berze.
Investiciona vrednost projekta u Kataru inače premašuje 2 mlrd USD.
Kao kosultant, "Energoprojekt Entel" trenutno je, nakon uspešno obavljenih usluga na fazama šest i sedam projekta proširenja sistema za prenos električne energije u Kataru, angažovan i na fazi osam.
"Energoprojekt Entel" se bavi projektovanjem, konsaltingom i inženjeringom termoenergetskih, elektroenergetskih, nukleranih i telekomunikacionih objekata i sistema.
|
