Podgorica -- Ministarstvo finansija Crne Gore uskoro će na evropskom tržištu prvi put emitovati obveznice u iznosu od 150 do 200 miliona evra, za finansiranje deficita.


“Poslali smo poziv uglednim pravnim kućama koje će nam pomoći u izradi prospekta zemlje kojim ćemo se predstaviti investitorima. Treba odabrati investicionu banku koja će nam pomoći u organizovanju aukcije i odabiru tržišta, odnosno investitora koji su zainteresirani za naše papire”, rekao je sekretar ministarstva finansija Damir Rašketić.

Kako prenosi crnogorski portal Vijesti, Rašketić je takođe rekao da se o rokovima dospeća obveznica i kamatama može govoriti tek nakon pregovora s investitorima.

”Smatramo da se rok može kretati u rasponu od pet do sedam godina, ali kao i kod svake cene to će tržište odrediti u skladu sa procenom investitora koliki je rizik ulaganja”, istaknuo je Rašketić.

Emitovanje obveznica je, prema rečima Rašketića, najlikvidnije sredstvo zaduživanja i mnogo bolje od bilateralnih kredita i drugih dužničkih instrumenata. Tržište evroobveznica je ogromno i procenjuje se da će ukupne transakce ove godine iznositi nekoliko hiljada milijardi evra, a na evropskom tržištu sada odstoji značajna potražnja.

Rašketić ističe da Crna Gora prvi put izlazi na evropsko tržište obveznica i da je to dobra šansa da se ulagači koji do sada nisu ulagali ovđe bolje upoznaju s mogućnostima ulaganja u Crnu Goru.

Beograd -- Dinar je oslabio prema evru za 0,02 odsto i zvanični srednji kurs je 99,6581 dinar za evro, što je najniža vrednost domaće valute od uvođenja evropske monete.


Prema zvaničnom srednjem kursu NBS, evro vredi oko dve pare više nego u petak, 26. februara, kada je kurs bio 99,6337 dinara za jedan evro.

Od početka godine NBS je na međubankarskom deviznom tržištu prodala 441,5 miliona evra, kako bi sprečila prekomerne dnevne oscilacije kursa i obezbedila nesmetano funkcionisanje deviznog tržišta.

Stabilizacija kursa za nedelju-dve?

Odnos dinara i evra trebalo bi uskoro da se stabilizuje, procena je poznavaoca prilika na našem deviznom tržištu. Ali, to ne znači i da će vrednost monete Evropske unije početi da pada. Trenutno loš kurs dinara posledica je povećane tražnje za evrom, jer se upravo sada isplaćuju dospele rate za kredite koje su naše firme uzele od stranih poverilaca.

Građani i privreda koji su, zahvaljujući uzetim pozajmicama, i te kako zainteresovani za sudbinu dinara u borbi sa stranim valutama, jednoglasni su u tvrnji da im situacija na deviznom tržištu dnevno šteti.

"Pad kursa dinara izuzetno negativno utiče na naše rezultate i bićemo primorani da korigujemo cene naših proizvoda u narednom periodu", tvrdi Orfej Đorđević, generalni direktor kompanije “Puratos” koja sirovinama snabdeva mnoge srpske kompanije u prerađivačkoj industriji.

“Puratos” je, prema tvrdnjama generalnog direktora ove firme, u toku prethodne dve godine radio dva meseca samo da bi pokrio negativne kursne razlike.

"I u drugim državama gde poslujemo ima problema sa kursnim razlikama, mislim tu na Rusiju, Tursku, Rumuniju", kaže Đorđević i dodaje da je specifičnost poslovanja u Srbiji to da je veliki deo troškova u evrima, a to su zakupi, kamate na kredite, lizing i mnoge usluge.

Građani, osim onih koji zarade primaju u evrima, a imaju zaduženja prema bankama koja se usklađuju sa kretanjem kursa, iz meseca u mesec izdvajaju značajno veću sumu za dospele rate. Tako računica kaže da je rata stambenog kredita, za kupovinu prosečnog stana u Beogradu, za poslednjih šest meseci povećana gotovo za 6.000 dinara!

A plate realno padaju. U odnosu na januar prošle godine, danas su niže 1,1 odsto. Ako se uporedi prosečna zarada iz novembra 2009. godine sa onom koja je isplaćena u januaru ove, dolazi se do podatka da je plata danas manja za oko 30 evra nego pre tri meseca.

 

Domaća valuta je bila najjača prvog radnog dana 2010, 4. januara, kada je zvanični srednji kurs bio 95,97 dinara za evro. Devizni kurs se formira na medjubankarskom deviznom tržištu i primenjuje od 8.00 narednog radnog dana.

Beograd -- U Srbiji je u februaru inflacija bila 0,7 odsto, dok je rast cena u prva dva meseca 2010. dostigao 1,5 procenata, objavio je Republički zavod za statistiku.

Kako se navodi u saopštenju Zavoda, cene na malo su u februaru ove godine bile za 6,3 odsto veće nego u istom mesecu 2009. godine.

Prema podacima Zavoda za statistiku, troškovi života u Srbiji su u februaru bili za 0,2 odsto veći nego u prethodnom mesecu, a od početka godine porast troškova života iznosio je 0,8 odsto.

Troškovi života u februaru bili su 3,6 odsto veći nego u istom mesecu 2009. godine, navodi se u saopštenju.

Razlika između inflacije i troškova života, ističe RSZ, posledica je različitog uticaja rasta cena pojedinih proizvoda na formiranje tih indeksa.

Beograd -- Državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić kaže da očekuje da Zakon o denacionalizaciji u prvoj polovini ove godine uđe u proceduru i bude usvojen.

On je rekao da se za Evropsku komisiju prevodi radni materijal koji se odnosi na taj zakon i da će nakon toga biti obavljene završne konsultacije sa tom evropskom institucijom, koje su preduslov za usvajanje tog akta.

"Radni materijal se prevodi i mi očekujemo da vrlo brzo po prevođenju nastavimo razgovore sa njima, kada će njihovi eksperti moći da daju mišljenje u vezi sa tim", naveo je Ilić.

On je rekao i da je „činjenica ta da vlada nije želela da razmatra zakon pre nego što se obave konsultacije sa predstavnicima EU i Evropske komisije. Ja očekujem da to bude završeno u prvoj polovini 2010. godine, odnosno da zakon uđe u kompletnu proceduru".

Postupak nove privatizacije "Zastave Elektro" iz Rače Kragujevačke počeće danas (1. mart 2010. godine), javnim oglašavanjem ponovne prodaje te firme, čija je prethodna privatizacija poništena prošle godine, nakon višemesečnih radničkih protesta.

Aukcijska prodaja "Zastave Elektro" biće, saznaje "Danas", organizovana 15. marta. Tada će, ako je suditi prema poslednjim informacijama iz Ministarstva ekonomije i Skupštine opštine Rača, preduzeće za proizvodnju elektrionstalacija za automobile u toj šumadijskoj varoši kupiti južnokorejska "Yura" - korporacija iz Seula.

Sagovornici lista "Danas" ističu da će "Yura" korporacija, koja elektroinstalacijama snabdeva južnokorejske kompanije "Kia", "Hyundai" i "Daevu", 89% kapitala "Zastave Elektro" kupiiti za 2,8 mil EUR, te da će nešto docnije u svoje novo preduzeće u Rači Kragujevačkoj investirati još oko 4 mil EUR, mahom u nabavku savremene proizvodne opreme. Južnokorejci, naime, kupuju zemljište na kojem su locirani objekti i hale "Zastave Elektro", u koje planiraju da unesu potpuno novu opremu, odnosno najsavremenije proizvodne linije za sečenje i slaganje elektroprovodnika.

Južnokorejska kompanija planira, i dalje tvrde nadležni, da u u svojoj novoj firmi u Rači zaposli oko 1.000 radnika. Otuda su se predstavnici "Yura" korporacije koji su minulih dana boravili u Rači raspitivali o kvalifikacionoj i starosnoj strukturu kako zaposlenih radnika, tako i nezaposlenih osoba na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, zatim o situaciji sa radnom snagom u okolnim šumadijskim varošima i o putnoj infrastrukturi u i tom delu Šumadije. S druge strane, radnici "Zastave Elektro" koji žele da napuste preduzeće moći će to da učine na osnovu socijalnog programa, kojim su, između ostalog, predviđene otpremnine od po 300 EUR po godini radnog staža i druge opcije za dobrovoljni odlazak iz fabrike.

Agrobanka je u 2009. godini dobro poslovala, uprkos svetskoj finansijskoj krizi, i ostvarila dobit od 1,258 milijardi dinara, saopštila je beogradska banka.

Ukupna bilansna suma Agrobanke je porasla i na kraju 2009. je bila veća od 59 milijardi dinara ili 49% viša nego na kraju 2008.

U prošloj godini kapital Agrobanke je povećan za 1,2 milijarde dinara, ili 8,3%, a ostvarena dobit, kako se navodi u saopštenju, predstavlja, s obzirom na otežane uslove poslovanja, dobar rezultat i dokaz racionalnog poslovanja.

Na kraju 2009. godine ukupni depoziti Agrobanke bili su veći od 40 milijardi dinara, odnosno više od 77% veći nego na kraju 2008. godine.

Znatan rast depozita omogućio je povećanje plasmana za gotovo 11 milijardi dinara ili 43% i oni su krajem prošle godine dostigli 36,2 milijarde.

Agrobanka je saopštila i da je u 2009. ostvarila zadovoljavajući nivo dinarske i devizne likvidnosti, otvorila šest novih organizacionih delova, tako da trenutno ima 139 filijala i ekspozitura, i proširila mrežu bankomata i POS terminala.

Takođe je prošle godine za više od 10.000 povećan broj platnih kartica Agrobanke iz Dina i Visa sistema i sada ih ima više od 150.000.

Ukupna štednja u prošloj godini veća je za novih više od 100 mil EUR i tenutno je oko 250 miliona, navodi se u saopštenju beogradske banke.

BELGRADE -- Slovenia's Adria Airways has resumed direct Belgrade-Ljubljana flights after more than 18 years.

Six flights per week are planned, every day except Saturday.

The company will fly regional Bombardier jets on the line, it has been reported.

Meanwhile, Serbia's national Jat Airways carrier flies to Ljubljana four times a week, on Mondays, Wednesdays, Fridays and Sundays.

BELGRADE -- About 100 employees of Jat Catering have begun a protest near the government headquarters, demanding payment of wages and debt.

Member of Jat Catering Union Board of Directors Stojan Milanović said that the union representatives had entered the government headquarters and that they expected to "meet with someone" in order to talk about resolving the problem.

He stressed that the company had not been working for almost two months and added they had stopped the delivery of meals to Jat Airways on January 14, due to the air carrier’s debt worth RSD 41mn.

The workers gathered on the sidewalk of Nemanjina St. in Belgrade this morning, near the intersection with Balkanska St., since police did not allow them to protest in front of the entrance to the government headquarters.

The union representatives have also expressed doubt that the tender for delivery of plane meals organized by Jat Airways was made to favor the Nikola Tesla Airport catering.

The protesters are also requesting "regular privatization" and prevention of bankruptcy of the company which employs 200 workers, and that contributions for social and pension insurance be paid.

Owner of both companies is the Serbian government, with Jat Catering separated from Jat Airways in 2005.

BELGRADE -- NBS Governor Radovan Jelašić says that more dinars in the financial system will contribute to the macroeconomic stability.

This would also "mitigate the pressure on the foreign exchange rate", he told reporters in Belgrade this Monday.

“The financial system would be more stable, and debtors could plan their monthly installments in a better way,” Jelašić stated, and added that this would provide a lot of space for the monetary policy and its instruments - reference interest rate and reserve requirement.

As an example of indebtedness Jelašić mentioned the state, pointing out that the state debt in Serbian dinars was up from one to 12 percent in the past year and a half.

He stated that more Serbian dinars in the system would contribute to lesser pressure on NBS regarding the exchange rate.