Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja formiraće danas (26. mart 2010. godine) Poslovni savet za mala i srednja preduzeća u čijem će radu učestvovati 80 preduzeća iz Srbije.

Kako se navodi, preduzeća će Ministarstvu ekonomije predlagati mere za podršku razvoja ovog sektora, koji trenutno zapošljava milion građana Srbije.

Ministarstvo ekonomije očekuje da će, kroz rad ovog Saveta, od preduzetnika i vlasnika preduzeća dobijati konkretne ideje i predloge kako bi finansijska pomoć države i eventualne izmene u pravnoj regulativi bile adekvatno usmerene na stvarne potrebe tog sektora.

Na prvoj sednici Poslovnog saveta za mala i srednja preduzeća biće predstavljen i Predlog zakona o zanatstvu koji je izradilo Ministarstvo ekonomije.

"PayPal", najpoznatiji svetski sistem za plaćanje putem Interneta, ove godine dolazi u Srbiju. Američka kompanija "eBay" (koja je vlasnik "PayPal") prošle godine je bila u pregovorima sa Ministarstvom za telekomunikacije jer je bila veoma zainteresovana da uključi Srbiju u svoj sistem elektronskog plaćanja.

- Njihovi menadžeri su izrazili zabrinutost da naša zakonska regulativa njima neće omogućiti da posluju kao što rade u drugim zemljama - kaže ministarka Jasna Matić za "Novosti". Mi smo u komunikaciji sa NBS rešili taj problem.

Sigurnost za onlajn plaćanje je najveći problem koji muči većinu firmi u svetu povodom elektronske trgovine, ali se i u našoj zemlji polako rešava. Matićeva kaže da odeljenje MUP koje se bavi tehnološkim kriminalom polako pravi pomake i da se svakodnevno identifikuju različiti slučajevi.

Paprena carina

Internet trgovina svuda u svetu, osim u Srbiji, doživljava procvat u vreme ekonomske krize, jer kupcima štedi dosta novca. U Srbiji se plaća carina na robu ukupne vrednosti 20 EUR (sa poštanskim troškovima) što ovakvu trgovinu čini besmislenom.

Vlada Srbije najavila je da će danas (26. mart 2010. godine) odlučiti o tenderskoj prodaji 40% akcija "Telekoma Srbije", koje su u vlasništvu države.

Kako je najavljeno, od novca od prodaje akcija "Telekoma Srbije" formiraće se poseban budžetski fond za investiranje u značajne projekte infrastrukture.

Brisel -- Zemlje-članice "zone evra" su se na vanrednom sastanku u četvrtak u Briselu sporazumele o planu finansijske pomoći Grčkoj.

Plan se sastoji u kombinaciji kredita koje će Grčkoj dati pojedine države "zone evra" i Međunarodni monetarni fond. Premijer Grčke Jorgos Papandreu je rekao da je plan "veoma zadovoljavajući".

U planu se ne predviđa davanje pomoći Grčkoj sada, već bi se pomoć, uz doprinos MMF, dala samo ako Grčka ne bude mogla da dođe do novca na finansijskom tržištu pod povoljnim uslovima. U tom slučaju zemlje "zone evra" bi joj, na osnovu procene evropskih finansijskih institucija, dale kredit, ali samo ako o tome one donesu jednoglasnu odluku.

Plan je omogućen u četvrtak popodne kada su se o njemu sagalasile dve najveće zemlje "zone evra" Francuska koja je bila za to da se pomogne Grčkoj, i Nemačka koja je do tada bila protiv.

Iako se ne pominje ukupna cifra pomoći Grčkoj, dvojica neimenovanih diplomata su ranije saopštila da je reč o 22 milijarde evra, od čega bi dve trećine došle iz zemalja EU, a preostali deo od MMF.

Predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej je rekao da ova odluka znači ne samo stabilizaciju stanja u "zoni evra" i Grčkoj, već i doprinos stabilnosti finansija u svetu.

Na pitanje da li je, pole izbijanja krize u Grčkoj, "na redu" Portugalija, van Rompej je rekao da se stanje u toj zemlji "ne može ni porediti" sa Grčkom, dok je stanje Španije još povoljnije.

Beograd -- Radnici su se vratili sa prinudnog odmora pre nedelju dana, ali u pogonima Ikarbusa i dalje vlada muk, pišu Novosti.

Na trakama stoji još prošle godine započetih sedam autobusa, ali da bi se oni završili nedostaje 700 hiljada evra. Beogradska fabrika, u kojoj je 2005. sklopljeno 600, a 2008. godine 300 novih vozila, danas sanja da do kraja godine na točkove stavi makar njih 50.

Za godinu i po dana prilično uspešno preduzeće spalo je na niske grane. Ikarbus je polovinom 2008. kupio ruski “Avtodel servis” za 7,1 milion evra. Kako nisu ispoštovali ni socijalni program, ni investicione obaveze, a nisu isplaćivali ni zarade, ugovor je raskinut septembra prošle godine.

Iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja su najavljivili da je za beogradsku fabriku zainteresovan kineski proizvođač autobusa. Od te saradnje nije bilo ništa, kao ni od najave da će doći Italijani.

Sa “Breda Menarinibusom” zakazano je i potpisivanje ugovora. Italijani su hteli da zakupe kapacitete i obnove proizvodnju, a sa Ikarbusom su sarađivali i pre privatizacije. Ministarstvo ekonomije, međutim, nije pristalo na posrednika u pregovorima i ugovor nikada nije potpisan. U Ministarstvu kažu da i sada ima zainteresovanih za Ikarbus.

„Vratili smo se na posao, ali ništa ne radimo. Nemamo potpisan ugovor niti naručen novi posao“, kaže Velimir Gligorić, predsednik samostalnog sindikata Ikarbusa i dodaje da je još prošle godine ugovoreno „sedam autobusa za Veoliju. Urađeni su oko 30 odsto, ali bez 700.000 evra ne možemo da ponovo pokrenemo proizvodnju. Sa istom firmom bi trebalo da potpišemo novi ugovor za 20 novih autobusa, ali to još nije sigurno. Nije siguran ni broj“.

Kroz socijalni program firmu je napustilo više od polovine radnika. Nekada ih je bilo 700, a danas - 300. Spremni su, kažu, da rade i za minimalac, samo da proizvodnja krene.

„Država je ponovo većinski vlasnik i sada smo u restrukturiranju. Od Ministarstva ekonomije dobijamo pomoć. Uplaćuju nam nešto novca, ali neredovno“, objašnjava Gligorić.

Uhapšeni direktori

Policija je od početka ove godine uhapsila trojicu bivših direktora Ikarbusa. Iza rešetaka se najpre, početkom januara, našao Srećko Nijemčević zbog sumnje da je oštetio preduzeće za 1,2 miliona evra.

Samo dve nedelje kasnije uhapšen je i tehnički direktor Dragić Dragojlović. Sumnjiči se da je, zloupotrebivši službeni položaj, naneo štetu preduzeću u iznosu od 1,15 miliona evra.

Pre samo nedelju dana uhapšen je i bivši direktor Stanislav Glumac. Sumnja se da je, takođe, zloupotrebio službeni položaj i sa direktorima “Ikarbusa” Srećkom Nijemčevićem i Dragićem Dragojlovićem, nabavio 359 automatskih menjača po znatno višim cenama od tržišnih. Firmu je tako oštetio za 60 miliona dinara.

Beograd -- Srbija je u 2009. godini bila vodeći izvoznik maline u svetu sa plasmanom od 63.300 tona i ukupnim prihodom od 200 miliona dolara (3.154 dolara po toni).

Čile i Srbija su zemlje koje su su već godinama najveći eksporteri maline, pa je u 2008. godini srpski izvoz iznosio 54.900, a čileanski 39.709 tona. Ali, u toj sezoni Srbija je zabeležila znatno veći prihod (203.600.000 dolara ili 3.710 po toni) od Čilea čija je malina vredela 3.142 dolara po toni (ukupan prihod 124.751.265 dolara).

Srpski izvoznici su prošle godine prodali više maline nego što je rodilo, trgujući i zamrznutim zalihama iz prethodne berbe. Ministarstvo poljoprivrede Sjedinjenih Američkih Država (USDA) objavilo je da je 2009. godine u svetu proizvedeno ukupno 325.000 tona i da su najveći proizvođači SAD (75.000) i Srbija (60.000). Vodeći potrošač ovog voća je Nemačka sa 793 grama po stanovniku godišnje i uvozom od 60.000 tona.

Zanimljivo je da se i Srbija stalno pojavljuje kao uvoznik malina, iako strancima prodaje više od 95 odsto svog roda. Tokom 2008. godine, naši trgovci uvezli su 890.382 kilograma plativši 2.875.554 dolara, a lane 805.000 kilograma za 2,47 miliona dolara.

Oko 77 odsto prošlogodišnjeg uvoza čini rolend (najviši kvalitet) iz Bugarske i Čilea, a ostalo je original iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Reč je, najverovatnije, o reeksportu ili preradi u našim pogonima, ali nijedna od pomenutih zemalja ne može da se meri sa Srbijom po kvalitetu maline.

"Naša malina je bez premca u svetu i to će, uveren sam, da bude dokazano i ove godine. Iako se, čak i u akademskim krugovima pojavljuju procene da su nam zasadi stari i iscrpljeni, srpska malina će sledećeg jula vredeti 10 ili 20 odsto više od čileanske", kaže mr Aleksandar Leposavić iz čačanskog Instituta za voćarstvo, koji se posvetio istraživanju u malinarstvu.

U Čileu je trenutno u toku nova berba maline i proizvođači su, kao i čitava zemlja, bili suočeni sa velikim neprilikama u nedavnom zemljotresu. Ceni se da je zbog te nepogode izgubljeno dva do tri odsto ovogodišnjeg roda. U prvi mah farmerske cene pale su na samo 73 evrocenta, ali su se polovinom marta vratile na 1,20 – 1,25 evra za kilogram. U dve glavne luke oštećena je roba spremljena za transport, dok je 80 odsto hladnjača bilo bez struje čak četiri dana pa su koristile agregate na dizel.

Beograd -- Ministarstva trgovine, finansija i rudarstva i energetike formirala su zajedničku radnu grupu koja bi trebalo da nađe način za smanjenje akciza u ceni goriva.

Kada se niže akcize mogu i očekivati, još niko ne može sa sigurnošću da potvrdi. U ministarstvu finansija su nam rekli da je njihov stav da akcize mogu da se smanje jedino ukoliko se neka druga poreska opterećenja povećaju, kao i da će ovo pitanje biti predmet razgovora celog ekonomskog tima Vlade Srbije.

Akcize na gorivo poslednji put povećane su prošle nedelje. Tako je zbog redovnog godišnjeg usklađivanja akciza, za sve vrste benzina akciza veća za 70 para i sada iznosi 44,7 dinara po litru. Za dizel gorivo je veća za 47 para, i sada je 30,47 dinara po litru, a za tečni naftni gas povećana je sa 15 na 15,24 dinara po kilogramu. Akcize i PDV čine 60 posto cene goriva u Srbiji.

Beč -- Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić rekao je da neće dozvoliti promenu monetarne politike, bez obzira što je guverner podneo ostavku.

"Ko god bude naslednik guvernera Radovana Jelašića, garantujem da će biti zadržan kurs monetarne politike. Promenu neću dozvoliti", rekao je Dinkić bečkom dnevniku "Prese". On je kazao da je Jelašić ostavku podneo iz ličnih razloga.

Dinkić je rekao da zna da je guverner Jelašić bio pod velikim pritiskom, ali da je uprkos svemu on uspeo da ostane nezavistan. "Radovan je poslednjih deset godina bio moj najbolji kolega", pohvalio je Dinkić Jelašića.

Zahvaljujući politici Narodne banke Srbije inflacija je držana na 8,3 odsto, zaduženost iznosi 32 odsto bruto nacionalnog proizvoda, a prema rečima Dinkića, rast će ove godine biti veći od dva odsto, koliko je prognozirao Međunarodni monetarni fond.

Ministar Dinkić je takođe podsetio da su od 2000. bankama oduzete 32 licence. "Time smo izgubili simpatije mnogih bogatih ljudi. Pre nekoliko godina je ruski viceguverner učinio isto i potom je ubijen. To kažem samo da bi ilustrovao da je Radovan dosledno sledio svoj kurs", rekao je on.

I premijer Srbije Mirko Cvetković kaže da izbor novog guvernera Narodne banke Srbije neće doneti promene u monetarnoj politici. "Ne očekujem bilo kakve promene u Narodnoj banci. Generalno verujem da je prepuštanje tržištu da određuje kurs dobra politika", rekao je Cvetković.

Premijer je oprezni optimista kada je budućnost srpske privrede u pitanju rekavši da je posle šest meseci blagog rasta jasno da je Srbija izašla iz recesije i da bi privredni rast u ovoj godini mogao biti veći od predviđenih dva odsto.

"U poslednjoj četvrtini prošle godine, možda i u poslednjih šest meseci, svedoci smo blagog rasta bruto nacionalnog proizvoda. Očekujemo da će za tekuću godinu privredni rast biti oko dva odsto", rekao je Cvetković, dodajući da je taj nivo dostižan i da će možda biti i prevaziđen.

Premijer Cvetković je rekao i da bi budžetski deficit u Srbiji mogao biti manji od četiri odsto bruto nacionalnog proizvoda, što je nivo obećan u pregovorima sa Međunarodnim monetarnim fondom.

Beograd -- Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić kaže da je Srbija dobro mesto za investicije i ključna zemlja za stabilnost Zapadnog Balkana.

Đelić je ponovio da je strateški cilj Srbije da postane punopravna članica Evropske unije i podsetio da je Beograd prošle godine podneo kandidaturu za članstvo u EU.

On je još podsetio na značaj izgradnje Koridora 10 kao najkraćeg puta od Beča do Istanbula, kao i na Dunavsku strategiju, rekavši da će Srbija posvetiti njenom aktiviranju.

Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić kaže da Srbija nikad nije imala bolju saradnju sa zemljema u regionu, uprkos svim izazovima s kojima je taj region suočen, i dodao da je vlada u Beogradu posvećena regionalnoj saradnji i dobrosusedskim odnosima u potpunosti.

Beograd -- Iako je vlada tek donela odluku o objavljivanju tendera za prodaju Telekoma, već se uveliko prave planovi na šta će novac koji legne na račun biti potrošen.

Od novca od prodaje akcija Telekoma Srbije biće formiran poseban budžetski fond iz kojeg će se sredstva ulagati u značajne infrastrukturne projekte. Državni vrh namerava da potroši planiranih milijardu i po evra na šest novih puteva u Srbiji, koji bi po kvalitetu bili u rangu autoputa, a cilj je da gradnja tih putnih pravaca počne sredinom 2011. godine.

Najveći projekat bi trebalo da predstavlja gradnja puta Pojate - Preljina u dužini od 109,6 kilometara, kojim bi bio formiran takozvani šumadijski prsten.

Neophodno ulagati i u železnicu

Direktor saobraćajnog instituta CIP Milutin Ignjatović kaže da nije upoznat sa planovima države, ali naglašava da nikako ne bi trebalo propustiti da se značajna suma novca uloži u razvoj železnice.

“Naš Koridor 10 je u većem delu jednokolosečna pruga, a neophodno je da bude dvokolosečna“, kaže on i dodaje da su se srpska i mađarska strana ranije „dogovorile da se na pruzi od Beograda do Budimpešte izgradi jedan novi kolosek i da se postojeći, koji je star preko jednog veka, rekonstruiše za prosečne brzine od 160 do 200 kilometara na sat. Posle toga bi se išlo od Beograda prema Nišu i prema granici sa Makedonijom“.

Navodno u nacionalnoj strategiji putnih pravaca Srbije navodi se i da problem predstavlja nedostatak planova, idejnih i glavnih projekata kao i eksproprijacija zemljišta. Svi ti poslovi morali bi da se završe do sredine 2011. godine kako bi se počelo sa gradnjom.

“Idejni projekti su urađeni pre 10-15 god i nisu revidirani, pa je normalno da ima strašnih problema. Sada se naručuju glavni projekti za pojedine deonice i tu su najveći problem“, kaže on i dodaje da „ima deonica na kojima može da se krene sa izgradnjom, ali ima dosta problema jer nemamo projektnu dokumentaciju“.

Berglof: Novac mora u infrastrukturu

Premijer Cvetković najavljuje da će Telekom biti prodat po sličnom modelu kao i Mobtel, što znači da će biti organizovan tender i aukcija. Od novca od prodaje Telekoma biće formiran specijalni fond, čime će se sprečiti da taj novac ode u tekuću potrošnju, umesto u investicije.

Da je takav plan neophodan kaže i Erik Berglof, glavni ekonomski analitičar Evropske banke za obnovu i razvoj. On u intervjuu za B92 nije, međutim, mogao da odgovori na pitanje da li je pametno u ovom trenutku prodavati Telekom

“S jedne strane, poželjno je izvršiti privatizaciju Telekoma. Ovdašnji Telekom je jedna od retkih kompanija te vrste koji još nije privatizovan. S druge strane, što se tajminga tiče on bi, naravno, mogao biti i bolji. Ono što je najvažnije, kod takve odluke, je osigurati da Telekom efikasno radi i to je ono na šta bi trebalo da se koncentrišete. To je važnije od trenutka u kome se prodaje. Još nešto, Telekom se ne prodaje da bi se povećali prihodi države već zato da biste podigli efikasnost kompanije”, kaže on

Ako se i ipak proda Telekom, Berglof kaže da je najvažnije da se taj novac uložiti u infrastrukturu. “U Srbiji postoji velika potreba za investicijama u infrastrukturu. S obzirom da je ovo vreme oporavka od krize, čini se da je dobar momenat za investiranje u infrastrukturu. Iako će biti potrebno neko vreme da počnu da se otvaraju nova radna mesta, investiranje u infrastrukturu je nešto što bi trebalo da uradite radi privrednog oporavka”, dodaje on.

Matić: Na prodaju ne mora 40 odsto

Ministarka za telekomunikacije Jasna Matić kaže da udeo države u Telekomu Srbija, namenjenh prodaji, ne mora nužno da iznosi 40 odsto.

Ona objašnjava da će to zavisiti od procene konsultantske kuće, koja tek treba da bude angažovana. "Iako je načelno odlučeno da to bude paket koji će sadržati 40 odsto akcija Telekoma, ako finansijski konsultant zaključi da to nije optimalno, onda će ta odluka biti izmenjena", rekla je Matić.

Ne želeći da precizira minimalnu cenu paketa akcija, ona je dodala da će to takođe zavisiti od procene konsultanta. Matić je istakla da najavljena prodaja ove uspešne kompanije nije uslovljena punjenjem državnog budžeta, već sticanjem uslova kao što je postojanje institucionalnog i regulatornog okvira, koji omogućavaju funkcionisanje tržišta telekomunikacija.

"Formirana je funkcionalna regulatorna agencija, a imamo i neophodne zakonske i podzakonske akte koji ovo omogućavaju", podsetila je ona i dodala da iako izgleda da je odluka o prodaji doneta naglo, to je pripremano već godinu dana.

Liberalizacijom tržišta i davanjem licence za još jednog operatora za fiksnu telefoniju omogućen je sledeći korak, a to je privatizacija Telekoma, objasnila je Matićeva.

Prema njenim rečima, došao je trenutak da se intenzivno ulaže u telekominikacije i zato je neophodan strateški investitor, jer sami ne bi mogli da investiramo onoliko koliko je neophodno da bi telekomunuikacije u Srbiji držale korak sa evropskim zemljama.

VIENNA -- Economy Minister Mlađan Dinkić said that he will "not allow a change in monetary policy".

"Regardless of who succeeds (National Bank of Serbia) Governor Radovan Jelašić, I guarantee monetary policy will stay the same. I will not allow a change," Dinkić told Vienna daily Die Presse.

He said Jelašić resigned for personal reasons.

"I know Radovan Jelašić was under a lot of pressure. Nevertheless, he managed to stay independent," he added.

The National Bank of Serbia has kept inflation from going over 8.3 percent, public debt is at 32 percent of the GDP, and, according to Dinkić, the country's economic growth in 2010 will exceed the International Monetary Fund forecast of two percent.