Pirot -- Predsednik pirotske kompanije Tigar Dragan Nikolić kaže da je ta kompanija u prethodne tri godine investirala više od 23 miliona evra.

"Investiranje je ostvareno u uslovima ekonomske krize i nameravamo da novi plan i proširenje ostvarimo do 2012. godine kroz razne fabrike reciklažu otpadnih guma koja je počela da radi ove godine i čiji je ukupni kapacitet deset hiljada reciklata godišnje", rekao je Nikolić.

Menadžment kompanije je saopštio da je u Tigru prošle godine ostvaren ukupan prihod od 3,75 milijardi dinara i da je u prva tri meseca ove godine prodaja povećana za 24 odsto. U prva tri meseca ove godine ostvaren je prihod od prodaje od oko 768 miliona dinara.

Izvršni direktor za korporativno upravljanje u Korporaciji Tigar Jelena Petković kaže da je prošla godina bila izuzetno teška i da se kriza osetila i u toj kompaniji. "Kupci su bili oprezni i naručivali su samo onoliko koliko su od njih naručivali direktni kupci", izjavila je Petrovićeva.

Pirotski Tigar ukupnim investiranjem u ovom trenutku proizvodi zaštitnu obuću koja učestvuje sa 50 odsto ukupnih prihoda, zatim tehničku gumu, hemijske proizvode, a od ove godine je pušten u rad i pogon za proizvodnju proizvoda od gumenog reciklata.

U vlasničkoj strukturi Tigra Akcioni fond, odnosno država, učestvuje sa 34 odsto, investicioni fondovi sa 30, a ostatak je vlasnistvo fizičkih lica od čega zaposleni u toj fabrici imaju nešto manje od 10 odsto vlasnistva.

Pirotski Tigar je izašao iz programa proizvodnje autoguma sa kojima je bio u partnerstvu sa Mišlenom. Postepeni izlazak iz tog programa odvijao se od 2006. do 2009. godine kada je Tigar uporedo razvijao sopstveni program i sopstvene brendove u drugim oblastima proizvodnje.

U pogon za reciklate 1,5 miliona evra

Kompanija Tigar iz Pirota saopštila je da je u pogon za izradu proizvoda od reciklirane gume uložila 1,5 miliona evra. Među proizvodima tog pogona su podloge za dečija i sportska igrališta, stubići za ograde parkinga, postolja za prenosive saobraćajne znake.

Direktorka Tigra Jelena Petković kazala je da je proizvodnja u novom pogonu počela krajem marta pošto je Tigar u decembru 2009. kupio danskog proizvođača za proizvode od reciklata gume Bilguteks.

Za sada se, kako je navela, proizvodi izvoze u Švedsku i Dansku, gde bi u prvoj polovini ove godine trebalo da se plasira oko 300 tona proizvoda. U Tigru su naveli da se za sada sirovine za proizvodnju uvoze, dok oko 10 odsto sirovine čine ostaci iz Tigrove proizvodnje.

Petković je navela da se dnevno proizvede 20 tona robe u pogonu gde sada radi 10 ljudi, a plan je da se zaposli 30.

Uprava Tigra je navela da je u planu otvaranje pogona za reciklažu auto-guma u kojem bi se prerađivalo 27.000 tona guma godišnje. U Srbiji se godišnje baci 37.000 tona starih auto-guma.

Beograd -- Na Koridoru 10 ostalo je da se kompletira gotovo još 300 kilometara, a plan je da šest traka kroz Srbiju na tom putnom pravcu budu završeno do 1. maja 2012.

Novac (1,1 milijarda evra) obezbeđeno je iz kredita Svetske i evropskih banaka i kako tvrdi ministar Mrkonjić, izgovora za kašnjenje više nema.

Projektna dokumentacija za sve deonice biće završena do 1. juna, što će “Puteve Srbije” koštati oko četiri milijarde dinara, a tri milijarde biće izdvojeno ove godine za eksproprijaciju.

Uz severni krak treba da se završi i obilaznica oko Beograda na delu od Batajnice do Dobanovaca u dužini od deset kilometara i od Orlovače do Bubanj potoka - 12,8 kilometara.

Takođe, od Proseka do Dimitrovgrada nedostaje novih 86,3 kilometara punog profila autoputa, a od Leskovca do makedonske granice 74,1 kilometar.

Za 10 godina izgrađeno 132 km auto puta

U poslednjih deset godina na drumskom Koridoru 10 izgrađeno je 136,92 kilometra puta. Leva traka autoputa od Beške do Beograda u dužini od 33 kilometra puštena je u saobraćaj 2004, a od Novog Sada do Beške u dužini od 19,22 kilometra 2006. godine. Deonica Pečenjevce-Grabovnica u dužini od 22,5 kilometara završena je 2005, a godinu dana kasnije i 14 kilometara od Komrena do Proseka.

U 2008. puštena je u saobraćaj obilaznica oko Beograda na delu od Ostružnice do Orlovače u dužini od 7,7 kilometara. Lane je završen poluatoput na delu od Levosoja do makedonske granice od 20,5 kilometara, kao i dve deonice od po deset kilometara leve trake na severnom kraku Koridora 10.

 

Alpini opet produžen rok za Bešku?

Ako je suditi po najavi ministra Milutina Mrkonjića da će do 1. maja naredne godine vozila krstariti u šest traka kompletnim severnim krakom drumskog Koridora 10, austrijska Alpina dobila je, po ko zna koji put, novi rok da završi most kod Beške. Znači, Austrijanci će Dunav premostiti umesto u oktobru ove tek u maju naredne godine, do kada bi trebalo da bude završena i obilaznica oko Novog Sada.

Beograd -- Odbor za bankarstvo i osiguranje Privredne komore Srbije kaže da se u 2010. može očekivati blagi rast kredita, ali ne i značajnije smanjenje kamatnih stopa.

Ograničenje za veći rast kredita, kako su ukazali bankari, nije u likvidnosti bankarskog sektora već u oprezu banaka u odobravanju pozajmica zbog nelikvidnosti privrede.

"Rast kreditnog rizika i povećanje udela nenaplativih potraživanja u kreditnom portfoliju banaka primoravaju bankare da budu opreznije u oceni kreditne sposobnosti klijenata", kazao je predsednik Odbora Vladimir Čupić.

On je rekao da najveći rizik za bankarski sektor predstavlja visoko učešće kredita sa valutnom klauzulom, odnosno da usled nedovoljnog izvoza srpske privrede i zaduženosti građana kreditima vezanim za evro, može doći do porasta nenaplativih kredita.

Porast investicionih kredita u 2010. godini, prema rečima Čupića, ukazuje da privreda izlazi iz krize. Do sredine marta, kako je naveo, odobreno je 110 investicionih kredita u vrednosti 11,4 miliona evra, dok je u 2009. godini isplaćeno 12 takvih kredita u iznosu od 2,3 miliona evra.

Značajnije smanjenje kamatnih stopa na kredite, kako su procenili bankari, neće biti moguće u ovoj godini jer su efekti odluke Narodne banke Srbije (NBS) o smanjenju obavezne rezerve banka odloženi do 2011. godine, a snižavanje referentne kamatne stope se u najvećoj meri odražava na dinarske kredite.

Dodatni razlog je i očekivani rast Euribora, kamatne stope centralne banke Evopske unije jer banke u Srbiji ugovaraju promenljive kamate vezane za Euribor.

Odbor za bankarstvo i osiguranje PKS je da predložio da se skrati rok za primenu odluke o smanjenju obevezne rezerve, kako bi se već u 2010. godini sredstva koja po tom osnovu bankama budu oslobođena iskoristila za rast kredita privredi.

Predloženo je i smanjenje tromesečne premije osiguranja depozita u bankama sa 0,1 odsto na 0,05 odsto, kao i da se iz obaveze za plaćanje te premije isključe sredstava obavezne rezerve na računu NBS.

Smanjiti evroizaciju

Viceguvernerka NBS Mira Erić Jović kaže da banke treba da doprinose smanjenju stepena evroizacije u Srbiji, odnosno vezivanju iznosa potraživanja za kretanja deviznog kursa. Istovremeno, Vladimir Čupić je kazao da, pored banaka, na smanjenje stepena evroizacije može u velikoj meri da utiče Ministarstvo finansija izdavanjem dugoročnih dinarskih državnih obveznica.

Beograd -- Naftna industrija Srbije napravila je novu računovodstvenu procenu gubitaka i utvrdila minus od oko 350 miliona evra, koji nije bio prikazan pre prodaje.

Kako navodi dnevni list Pres, ruski vlasnici su ovaj iznos sada proglasili za „rezervisana sredstva", koja će namiriti iz tekućeg poslovanja kompanije. Poznavaoci stanja u NIS-u kažu da bi zbog toga Srbija mogla narednih nekoliko godina da ostane bez bilo kakvih prihoda od NIS-a, sve dok Rusi ne nadoknade svoj „gubitak".

Nakon što je NIS nedavno odlučio da „pročešlja" poslovne knjige, u srpskoj javnosti se pojavila informacija da su pronađeni veliki gubici kompanije, piše taj list i dodaje da se radi uglavnom o gubicima koji su nastali na osnovu nove vrednosti „sumnjivih" dugova, koje kompanija verovatno neće moći da naplati.

Tu su i rezervisana sredstva za sudske sporove, kao i mnoge druge stavke koje se vode po međunarodnim računovodstvenim standardima.

Predsednik Udruženja vlasnika privatnih benzinskih stanica Milan Rakić tvrdi da je čuo za ovakvu priču i da se verovatno radi o nagomilanim gubicima kompanije.

„Prema mojim saznanjima, to su gubici iz nekoliko prethodnih godina, a u njih ulaze i sva otpisana i sporna potraživanja. To stvara automatski smanjenje prihoda i čim smanjite prihode, vi za toliko pravite i gubitke“, kaže Rakić. Prema njegovim rečima, to su gubici koje je prikrivalo prethodno rukovodstvo NIS-a.

Rakić tvrdi da će država morati da pokrije deo ovih dugova, zbog čega neće dobijati dividende barem 10 narednih godina.

„S obzirom na to da je NIS plaćen 400 miliona evra, a Rusi su sada otkrili da su gubici kompanije oko 350, ispada da ćemo sada morati da vraćamo skoro pola novca koji su nam dali, jer 49 odsto tih dugova pada na teret države kao akcionara! Postoji opcija da država u NIS-u neće narednih 10 godina imati ni dinar dividende zbog ovakvog stanja. NIS će morati iz pozitivnog poslovanja da pokriva te gubitke“, kaže Rakić.

Član UO NIS-a Danica Drašković kaže da ovaj izveštaj još uvek nije razmatran. U NIS-u su nam potvrdili da će UO kompanije u maju biti upoznat sa izveštajem, ali nisu hteli da komentarišu njegove rezultate.

Beograd -- Srbija će uskoro dostići prvu milijardu dolara izvoza proizvoda odbrambene industrije, a 2009. je prodala naoružanje i vojnu opremu za oko 300 miliona dolara.

Za 11 meseci 2009 je izvezeno samo oružja i municije, prema podacima Privredne komore Srbije, u vrednosti od 136,3 miliona dolara. Od toga je za čak 100 miliona dolara prodato bombi, granata i mina.

Poslednji ugovori sa Kuvajtom ne samo što donose dobru zaradu, već Srbiji omogućavaju da postane i kopča proizvođača naoružanja i vojne opreme iz regiona sa svetom. To znači da bi fabrike iz bivših jugoslovenskih republika mogle da sarađuju sa domaćom industrijom na proizvodima koje bi naša zemlja izvozila.

Kako objašnjavaju u Ministarstvu odbrane, sarađujemo sa tradicionalno prijateljskim državama, “od Indonezije do Amerike”. Među najvećim partnerima je Irak, sa kojim su tokom tri godine zaključena dva velika ugovora vredna više od 330 miliona dolara. Među starim saradnicima, još iz vremena stare Jugoslavije su i Alžir, Libija, Egipat, kao i ostale zmelje Bliskog istoka, ali i egzotične - Malezija, Bangladeš i Vijetnam.

Proizvođači polažu velike nade u oklopno vozilo “lazar”, o čijoj prodaji preduzeće Jugoimport SDPR pregovara na više tržišta. Značajna stavka ugovora sa Irakom je isporuka 20 školskih aviona “lasta”, koji se sklapaju u pančevačkoj Utvi. Izvozni adut je i protivoklopni sistem “bumbar”, koji se od zemalja regiona proizvodi samo u Srbiji. Uskoro će biti promovisana i domaća bespilotna letilica, za koju već vlada interesovanje u svetu.

„Izvoz naoružanja ne samo što upošljava radnike u fabrikama širom zemlje, nego i doprinosi smanjenju spoljnotrgovinskog deficita. Pored toga, ovakvi poslovi u inostranstvu otvaraju vrata i angažovanju drugih privrednih grana, poput građevinske operative i vojnog inženjeringa“, navode u Ministarstvu odbrane.

Proizvodi srpske namenske industrije, među inopartnerima, važe za izuzetno kvalitetne. O tome svedoče tenkovi “M 84”, koji je još SFRJ početkom devedesetih izvezla Kuvajtu i koji su i danas, apsolutno svi, “u stroju”. Stranim partnerima najzanimljivija je naša pešadijska municija, balistička oprema, automatske i lovačke puške i bombe.

Za oružje nema krize

Svetska ekonomska kriza izgleda nije ni “dodirnula” fabrikante oružja u svetu. Vodeća “petorka” proizvođača - SAD, Rusija, Nemačka, Francuska i Velika Britanija, koja proizvodi za ceo svet 76 odsto potrebnog naoružanja, zadovoljno trlja ruke.

Prema švedskom institutu za mirovna istraživanja SIPRI, godišnji vojni budžeti zemalja uvoznica usred krize povećani su sa 1,3 na 1,55 biliona dolara!

Najdrastičniji primer povećanja izdataka za oružje usred krize i gladi je Afrika, čije su zemlje, u proseku, povećale ove izdatke u budžetu u kriznoj godini sa prethodnih šest na sedam odsto! Najveći kupci naoružanja u svetu su Kina, Indija, Južna Koreja, Ujedinjeni Arapski Emirati, Grčka i Izrael.

 

Posao za 20 hiljada ljudi

Najveći deo municije namenjen izvozu proizvodi se u užičkoj fabrici “Prvi partizan” i valjevskom Krušiku. “Milan Blagojević” iz Lučana pravi razne vrste baruta i punjenja za artiljerijska oruđa. Među većim proizvođačima su i čačanska Sloboda, koja se sve više okreće remontu i održavanju municije, kao i “Zastava oružje”, prepoznatljiva po izradi pušaka, mitraljeza, bacača granata, pa i - topova. Ova industrija zapošljava oko 20.000 ljudi.

Beograd -- Zbog odluke Uprave javnih prihoda Grada Beograda da komunalne takse za isticanje firmi poskupi za prosečno 114 odsto, privrednici u Beogradu najavljuju protest.

Kako je saopštila Unija poslodavaca Srbije, privrednici Beograda sakupili su 1.500 potpisa za smanjenje komunalne takse za isticanje firme koja je, kako ocenjuju, bezobzirno podignuta i najavljuju bojkot plaćanja pojedinih dažbina posle prvomajskih praznika ukoliko gradske vlasti ne uvaže realne mogućnosti privrede.

Ovakva politika opterećivanja privrednih subjekata koji pune budžet grada i republike ne ide u prilog onome za šta se gradski i republički čelnici bar deklarativno zalažu - razvoju preduzetništva i povećanju zaposlenosti, navedeno je u saopštenju, u kojem se napominje da privrednici Beograda plaćaju 96 različitih administartivnih taksi, koje se kreću od 170 do 260.900 dinara.

Navedeni izdaci predstavljaju samo dažbine koje privrednici plaćaju gradu, a pored toga postoji i niz poreza, doprinosa, taksi i dažbina koji se plaćaju na nivou republike.

„Komunalne takse za isticanje firme bile su i pre ovog povećanja previsoke. Ako se tako stimulišu građani da otvore firme i postanu preduzetnici onda niko neće otvarati firme, nego će raditi na crno“, kaže predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković i napominje da komunalna taksa za isticanje firmi uopšte ne postoji u 17 zemalja Evropske Unije.

„Sramota je da se ovakav namet uopšte naplaćuje u 21. veku, a beskrupulozno što ga lokalne samouprave iz godine u godinu sve više podižu“, dodaje on.

U 2009. godini više od 40.000 ljudi na teritoriji Beograda izgubilo je posao, a promet na malo u glavnom gradu u prvom kvartalu 2010. godine opao je za 20,9 odsto u odnosu na prvi kvartal 2008. što ukazuje na pad kupovne moći gradjana.

Uvođenjem novih komunalnih taksi i podizanjem starih za 100 i više odsto destimuliše se zapošljavanje i firme se teraju da ili otpuštaju zaposlene ili prelaze u sivu zonu, navedeno je u saopštenju.

Beograd -- Rok za dostavljanje indikativnih ponuda za kupovinu akcija preduzeća Galenika ističe sutra, potvrđeno je u Agenciji za privatizaciju.

Sutra bi trebalo da budu saopštena imena kompanija koje su konkurisale, ali ne i njihove ponude. One će biti saopštene naknadno, najverovatnije iduće nedelje. Javnim pozivom za učešće na pretkvalifikacionom tenderu, rok za dostavljanje ponuda prethodno je bio određen za 19. mart, ali je potom pomeren na 30. april.

Da se ne bi ugrozio tenderski postupak, zvaničnici, ali i predstavnici Agencije za privatizaciju, nisu izlazili sa informacijama o imenima ponuđača. Agencija za privatizaciju je samo objavila da su pisani zahtev za otkup dokumentacije neophodne za učešće na pretkvalifikacionom tenderu za Galeniku poslale četiri kompanije, od kojih su tri renomirane farmaceutske kompanije i jedan internacionalni finansijski investitor.

Na pretkvalifikacionom tenderu, od zainteresovanih investitora očekuje se neobavezujuće pismo o zainteresovanosti, u kome bi izneli koji procenat kapitala žele da kupe, okvirni investicioni program, okvirni socijalni program i pregled odredjenih pitanja koja mogu imati uticaja na uspešnost privatizacije.

Do sada je svoje učesće u postupku potvrdio grčki Alapis, firma koja se na tržištu Srbije već pozicionirala kao vlasnik čačanskog Šumadijaleka. Direktor Alapisa Džon Georgakopulos rekao je ranije da je ta kompanija zainteresovana za kupovinu Galenike.

Javni poziv za dostavljanje indikativnih ponuda za kupovinu većinskog učešća u Galenici, Agencija za privatizaciju je objavila 15. decembra prošle godine. Pravo na podnošenje ponuda imali su strateški investitori, koji poseduju relevantno iskustvo u farmaceutskoj industriji u poslednjih uzastopnih pet finansijskih godina i koji su u finansijskoj 2008. godini ostvarili prihode od prodaje farmaceutskih proizvoda veće od sto miliona evra.

Pravo na podnošenje ponuda imali su i finansijski investitori, čija je ukupna aktiva pod upravljanjem na kraju finansijske 2008. godine iznosila najmanje 250 miliona evra.

Kompanija "Yugorosgaz" objavila je danas (29. april 2010. godine) tender za izgradnju magistralnog gasovoda Niš-Leskovac, dužine 51 kilometar.

Kako se navodi u oglasu objavljenom u beogradskom listu "Politika", rok za dostavljanje ponuda je 28. maj, a uslov za učešće je da preduzeća imaju licencu za rad na izgradnji gasovoda.

Projektom je predviđena izgradnja 14,4 kilometara gasovoda na teritoriji Niša, 15,5 kilometara u Doljevcu i 21,2 kilometra na teritoriji Leskovca.

Ministar za dijasporu Srđan Srećković najavio je juče (28. april 2010. godine) da će to ministarstvo za mesec dana potencijalnim investitorima iz rasejanja ponuditi 150 konkretnih projekata za ulaganje u Srbiji.

On je podsetio da je od 2000. godine dijaspora u Srbiji investirala oko 550 mil USD, a da je osnivanjem malih i srednjih preduzeća zaposleno oko 22.000 ljudi.

Srđan Srećković izjavio je da je srpska dijaspora prošle godine u našu zemlju poslala 5,5 mlrd USD ili 700 USD po stanovniku, što je više od 15% bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Srećković je na otvaranju prve međunarodne konferencije "Novčane doznake srpske dijaspore" istakao da su ta sredstva u odnosu na 2008. godinu veća za 10%, nasuprot procenama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) da će iznos doznaka migranata iz istočnoevropskih zemalja biti smanjen do 10%.

On je ocenio da u vremenima ekonomskih poremećaja i kriza u svetu i Srbiji dijaspora doznačuje više novca nego u periodima ekonomske stabilnosti ili prosperiteta.

Ministar je precizirao da najveći iznos deviznih doznaka potiče iz Nemačke, Austrije, Švajcarske, SAD, Hrvatske i Francuske, iz kojih dolazi 32,2% novca dijaspore.

- Nažalost, najveći deo tog novca odlazi u ličnu potrošnju primalaca doznaka, a veoma mali deo u proizvodnju, pa samim tim one nisu u funkciji razvoja Srbije - ukazao je Srećković.

Viceguverner Narodne banke Srbije (NBS) Bojan Marković naveo je da devizne doznake iz dijaspore kompenzuju visok deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni, ali i upozorio da to istovremeno može biti "mač sa dve oštrice" jer se taj novac troši za različite oblike lične potrošnje, uključujući i kupovinu uvoznih proizvoda, čime se opet povećava deficit.

Prema njegovoj oceni, zbog činjenice da najveći deo novca iz dijaspore stiže nelegalnim tokovima potrebno je da banke smanje troškove transfera i da se doznake jeftinije realizuju, pri čemu je za Srbiju od velikog značaja i da podstakne plasiranje tih sredstava u investicije.

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Miloš Bugarin naglasio je da bi sredstva koja stižu iz dijaspore bila znatno veća i da bi se više ulagalo u otvaranje malih i srednjih preduzeća da procedure za njihovo otvaranje nisu veoma komplikovane.

Srbija je dobila dozvolu za izvoz proizvoda od ribe u Evropsku uniju (EU), objavilo je danas (29. april 2010. godine) Ministarstvo poljoprivrede.

Direktor Uprave za veterinu Zoran Mićović izjavio je agenciji Beta da je veterinarska inspekcija Evropske unije utvrdila da Srbija ispunjava uslove za izvoz ribe i proizvoda od ribe u EU.

Mićović je rekao da nema ograničenja količine ribe koju će Srbija moći da izvozi u EU, a da će dozvole za izvoz ribe izdavati Uprava za veterinu.

Po njegovim informacijama, interesovanje su već iskazale firme "Victoria Group" i "Riboprodukt" iz Požege.

Mićović je kazao da Srbija pre svega računa na izvoz pastrmke jer proizvodnja šarana ne zadovoljava ni domaće potrebe.

Ukupna proizvodnja ribe u Srbiji, uključujući ribnjake i ulov iz reka i jezera, iznosi deset hiljada tona godišnje.

U Srbiji se, prema raspoloživim informacijama, riba uzgaja u ribnjacima ukupne površine između između 13 hiljada i 15 hiljada hektara.

BELGRADE -- The World Bank opened its Information Center in Belgrade on Thursday.

It is designed to enable access to main statistical databases and information regarding the projects funded by this international financial institution in the Balkan region and in the world.

At the opening of the Information Center at the University library Svetozar Marković, World Bank Country Manager for Serbia Simon Gray said that Serbia's future largely relies on the access to trained human resources, stressing that the country may become noncompetitive if it keeps ignoring the modernization of education centers.

The World Bank, whose mission is to reduce global poverty and improve the standard of living, is opening the Information Center with the aim of better public understanding and perception of development needs and priorities, Gray said.

He pointed out that so far the World Bank has so far opened 65 centers across the globe, adding that the website enables free access to more than 2,000 indicators from various development sectors, inducing the data which had earlier required subscription.

Such access to the data enables the people who decide on development policies, researchers and civil societies to monitor the influence of development policies, provide new solutions and more specific measures of improvement, he said.

BELGRADE -- Serbia has been granted the license for exporting fish products to the EU, the Ministry of Agriculture, Forestry and Water Management said on Thursday.

The legislative and practical requirements for the export of fish products to the EU were presented in 2009, the ministry reiterated.

The Food and Veterinary Office's (FVO) veterinary inspection visited Serbia early in 2010 to check the facts. The inspection found that Serbia's control system of production and transportation of fish and aquaculture products fully corresponds to the EU standards. As a result, Serbia was granted the license for the export of fish.

The obtaining of the export permission means "a fresh start for Serbia, which now makes it possible for the country to use up all of its potentials in the sector of fishing and to export a large quantity of fish products to the European market," the statement reads.