Brisel -- Ministri finansija Evropske unije postigli su rano jutros sporazum o hitnim merama vrednim 500 milijardi evra, kako bi se sprečilo širenje grčke dužničke krize.

U okviru trogodišnjeg plana pomoći, Komisija EU će obezbediti 60 milijardi evra, dok će zemlje iz 16-člane evrozone omogućiti bilateralnu podršku od još 440 milijardi. Međunarodni monetarni fond bi doprineo dodatnu sumu od najmanje polovine evropskog učešća ili 220 milijardi evra.

Komesar EU za monetarne poslove Oli Ren izjavio je na konferenciji za novinare posle sastanka da sporazum "dokazuje da ćemo braniti evro po svaku cenu".

Taj fond bi, kako je ranije najavljeno, omogućio podršku budžetima i kreditnoj sposobnosti zemalja evrozone koje bi zapale u finansijske teškoće. Time bi već od ponoći trebalo da se utiče i na stabilizaciju uzdrmanih evropskih i svetskih berzi. Ministri finansija EU morali su pre ponoći da objave dogovor o merama trajne odbrane "stabilnosti, jedinstva i celovitosti evrozone", prema dogovoru lidera Unije, da bi se uticalo i na stabilnost evropskog i svetskih tržišta, budući da se od ponoći već otvaraju berze u Aziji.

U krugovima ministara finansija EU se navodi da će apsolutno sve biti učinjeno da se spreči da i druge zemlje evra dođu u situaciju u kakvoj je Grčka, iz prostog razloga što bi za zemlju veličine Španije, ako bi zapala u takve nevolje, bilo potrebno preko pet stotina milijardi evra pomoći za stabilizaciju njene platežne moći.

Francuski predsednik Nikola Sarkozi, koji je saopštio da je o merama stabilizacije evrozone postignut dogovor Francuske i Nemačke, prethodno je upozorio da EU i jedinstvenoj evropskoj valuti preti "sistemska opasnost", što je objašnjeno kao upozorenje da se ne sme dogoditi slom svetskih finansijskih tržišta, kakav se dogodio 2008. u SAD posle bankrota velike američke banke Leman braders.

U suštini, neka vrsta začetka Evropskog monetarnog fonda od 60 milijardi evra, za koji bi kreditima garantovale članice evrozone, bio bi deo novog sistema stabilizacije uz daleko oštrije mere nadzora budžetskih i platnih bilansa članica EU.

Takođe se uveliko razmatra uvođenje oštrog mehanizma kontrole finansijskih institucija u Evropi, uz stvaranje posebne evropske rejting agencije, koja bi davala realne procene o kreditnoj sposobnosti članica Unije.

Prema španskim izvorima na zasedanju, jedna od varijanti je da se u fondu "Evropskog stabilizacionog mehanizma" obezbedi 150 milijardi evra, uključujući sredstva od 54 milijarde koje ima na raspolaganju Evropska komisija za hitnu finansijsku podršku članicama Unije, što je već odobravano Mađarskoj i još nekim novim članicama EU.

Time bi Evropska unija dobila temelj za pribavljanje ukupno preko 650 milijardi kredita i drugih izvora finansiranja za stabilizaciju evrozone i tržištima odlučno stavila do znanja da neće ni po koju cenu dozvoliti da ijedna članica jedinstvene evropske valute bude ugrožena špekulacijom na finansijskim tržištima, odnosno zapadne u teškoće zbog budžetsko-platnih manjkavih bilansa.

Beograd -- Konzorcijuma "Citigrup global markets" iz Londona, jedini je ponuđač na tedneru za izbor savetnika za prodaju dela državnih akcija u Telekomu Srbije.

Tender za izbor savetnika za prodaju dela državnih akcija u Telekomu Srbije raspisan je 12. aprila, a pravo učešća imale su investicione banke koje su u poslednje tri godine obavile najmanje jednu transakciju telekomunikacionih preduzeća iz Evrope, sa Bliskog istoka ili iz Zajednice nezavisnih država, vrednosti veće od 500 miliona evra.

Kako je ranije navela ministarka za telekomunikacije Srbije Jasna Matić, finansijski savetnik trebalo bi da odredi optimalni paket akcija za prodaju i predloži vremenski raspored dogadjaj oko raspisivanja tendera.

Ministarka je navela da će deo posla finansijskog savetnika biti i da odredi šta sve spada u vlasništvo Telekoma, šta su prava, imovina i biznis kompanije i da preporuči kako da se to optimalno iskoristi, odnosno šta da se proda, a šta da ostane državi.

Vlada Srbije ranije je objavila da namerava da proda polovinu od ukupno 80 odsto akcija koje poseduje u Telekomu Srbije. Preostalih 20 odsto akcija je u vlaništvu grčke kompanije OTE, u kojoj Dojče telekom ima 30 odsto kapitala.

Prema ranijim najavama iz Vlade Srbije, očekuje se da će tender za prodaju dela akcija Telekoma Srbije biti raspsisan krajem leta ili početkom jeseni ove godine.

Kompanija Telekoma Srbije objavila je da je u prošloj godni imala rekordan profit od 15,5 milijardi dinara (160 miliona evra), za 193 odsto veći nego u 2008, a poslovni prihod kompanije povećan je zapet odsto i iznosio je 89,2 milijarde dinara (oko 924 miliona evra).

Beograd -- Zbog svetske ekonomske krize sve manje ljudi spremno j da se okuša u sopstvenom biznisu, pokazalo je istraživanje "Global monitora"


Međunarodni konzorcijum za proučavanje odnosa između preduzetništva i privrednog razvoja, na osnovu istraživanja u 54 zemlje sveta, došao je do zaključka da je u trećini ekonomija, među kojima je i Srbija, zabeležen je pad interesovanja za preduzetništvo, dok je u polovini bogatih zemalja više ljudi veruje da je prelazak u “samostalne vode” dobar izbor za njihovu karijeru.

Kada su anketirali radno sposobne građane Srbije tokom 2008. godine skoro trećina njih, 31 odsto, spremalo se da pokrene privatni posao. Tokom prošle godine u toj situaciji je bilo malo više od petine (22 odsto) ispitanika.

Pre dve godine čak 56 odsto videlo je šansu da se u dogledno vreme otisne u mali biznis, da bi u 2009. procenat njih pao na - 29. Što se tiče straha od neuspeha, ekonomska kriza nije značajnije zaplašila naše male privrednike - i u 2008. i u 2009. godini strepelo je 28 odsto njih.

U Odboru za mala i srednja preduzeća Privredne komore Srbije, s druge strane, odgovaraju da je prošla godina završena sa 14.000 novih preduzeća. U vreme krize, napominju, to je znak da se ovaj sektor dobro drži.

"Preduzetništvo u Srbiji danas zahvata glavni deo radnog stanovništva", kaže Dejan Trifunović, sekretar Odbora.

"Čine više od 50 odsto izvoza. Situacija nije idealna, ali postoje jasne strategije. I dalje ima administrativnih i finansijskih problema, ali danas lako možete da osnujete preduzeće, uzmete kredit, a ako nemate poslovni prostor - postoje klasteri. Dostupna su i sredstva u Evropskoj uniji", navodi Trifunović.

Prošle godine smo imali 14.000 više preduzeća. To ne mora da bude potpuno relevantno, jer ima i malverzacija i otvaranja fantomskih firmi, ali, ipak, ukazuje da je to žilav sektor.

Podaci Agencije za privredne registre delom potvrđuju zaključke globalnog istraživanja.

Tokom 2009. u Srbiji je osnovano 9.869 privrednih društava, 1.379 manje nego godinu ranije. Istovremeno je otvoreno 38.985 preduzetničkih radnji, 4.390 manje nego u 2008. godini. Broj ugašenih je približno isti tokom obe godine, a u 2009. katanac je stavljen na 3.455 firmi i 34.909 radnji. Jedan od najvećih problema onih koji su morali da odustanu od svog posla su - rokovi plaćanja.

"Glavni problem, na čijem rešenju insistiramo, jeste primena Direktive o plaćanju", dodaje Dejan Trifunović.

"Mi od 1. januara formalno primenjujemo Akt o malom biznisu, čiji je i ona deo. I u Evropskoj uniji su shvatili da je plaćanje glavni problem njihovih 23 miliona malih i srednjih preduzeća. Direktiva predviđa rok od 30 dana, a svako ko ga prekorači, plaća nadoknadu i kamatu. U Srbiji su rokovi plaćanja trenutno duži od 180 dana. Insistiramo da se za početak ograniče na 90 dana, a vremenom bi se trudili da se još skrate", kaže on.

Građani Srbije uglavnom veruju da je pokretanje sopstvenog posla dobar potez u karijeri. To misli 69 odsto ispitanika. Pre dve godine bilo ih je i više - 72 odsto. Japanci, međutim, nemaju isti sistem vrednosti. Kod njih svega 28 odsto ljudi smatra da je to pravi korak. U preduzetništvo, ako je verovati anketi, najviše veruju u Jemenu. Njih čak 95 odsto smatra da će im to unaprediti karijeru.

 

------------------------------------------------------------

 

Ispitivanje je pokazalo i da je Srbija na začelju liste kada se uzme u obzir nivo preduzetničkih investicija. U Srbiji one čine 0,004 odsto bruto domaćeg proizvoda i to nas smešta na poslednje - 54. mesto. Na suprotnoj strani je Velika Britanija, u kojoj one čine 0,15 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Kragujevac -- Fijat namerava da u Zastavi napravi svoju najmoderniju fabriku, koja će biti osposobljena za proizvodnju do 300.000 automobila godišnje.

U prvoj fazi proizvodnje jednog od dva nova Fijatova modela, iz pogona u kragujevačkoj fabrici trebalo bi da izađe oko 200.000 vozila godišnje, kaže Đovani de Filipis, generalni menadžer FAS.

De Filips najavljuje da bi probna proizvodnja trebalo da startuje krajem sledeće godine, dok bi svi kapaciteti trebalo da budu aktivirani 2013. godine. Od 2015, na proizvodnim linijama i montažnim trakama FAS-a, mogao bi da se nađe i drugi Fijatov model.

Na novom modelu se još uvek radi

Ono što je u Fijatovim planovima za narednih pet godina ostalo „nedorečeno“ jesu informacije koje se odnose karakteristike (i naziv) novog modela koji će se proizvoditi u Kragujevcu. To je bio povod za spekulacije koje su se pojavile kako u domaćoj tako i u inostranoj javnosti. U korpus tih „pouzdanih“ informacija spada i ona da će prvi model koji će Fijat izrađivati u Kragujevcu biti neka od varijanti modela „uno“, koji se,inače, već proizvodi u Brazilu. Dnevni list Danas piše da te spekulacije namaju gotovo nikakvog osnova, i da na novom modelu još uvek rade stručnjaci Fijatovog razvojnog centra u Torinu.

U ovom trenutku jedino je izvesno da je reč o malom vozilu B klase, što bi moglo da znači da će se u Kragujevcu, najverovatnije, proizvoditi manje porodično vozilo tipa „sedan“ (možda na platformi „punta“), koji pripada automobilima B klase.

Novi model za američko tržište

Ima indicija da bi to vozilo, u perspekltivi, moglo da se prodaje i u SAD, ali pod Krajslerovom firmom, što bi označilo svojevrsni povratak kragujevačkih proizvođača automobila na američko tržište, na kojem je, u drugoj polovini 80-tih prošloga veka, prodato više od 142.000 „jugića“

Upućeni u ovu problematiku, a tu svakako spadaju Aleksandar Ljubić, savetnik u Ministarstvu ekonomije i predsednik Upravnog odbora Grupe Zastava vozila kao i Vlada Vučković, član kragujevačkog Gradskog veća za privredu, naglašavaju da je od naziva modela važnija klasa, ili segment tog vozila, jer će to odrediti način i dinamiku instaliranja nove opreme, što će se potom odraziti i na start proizvodnje tog automobila. Sada je već izvesno da će prvi Fijatov model u Kragujevcu biti automobil B klase, a ne, kako je ugovorom o formiranju kompanije Fijat automobili Srbija, bilo najavljeno - malo gradsko vozilo A klase.

Ono što s tim u vezi ohrabruje jeste saznanje da Fijat neće smanjivati godišnju seriju automobila, bez obzira na njihovu klasu. To praktično znači da će se model B klase proizvoditi u seriji od 200.000 vozila godišnje, ali bi u dogledno vreme trebalo da startuje i produkcija još 100.000 novih automobila, najverovatnije takođe B segmenta, s obzirom na to da ozbiljne svetske kompanije retko proizvode različite segmente automobila u istoj fabrici.

Samo jedan domaći kooperant

Ono što u vezi sa Fijatovim poslovnim angažmanom u Srbiji onespokojava, jeste informacija da je kragujavački proizvođač auto dizalica - Promotor irva, jedina srpska firma koja je uspela da položi sve Fijatove testove i uključi se u sistem dobavljača kompanije Fijat automobili Srbija. Zbog toga će Fijat i Vlada Srbije, u narednom periodu, intenzivno raditi na lokalizaciji proizvodnje Fijatovih modela u Srbiju a delegacija top menadžmenta Fijata, predvođena potpredsednikom kompanije Alfredom Altavilom, najavila je za 25. maj dolazak u Beograd kako bi učestvovala u radu Regionalne konferencije proizvođača automobilskih delova.

Reč je o skupu komponentaša sa podrčja Balkana koji bi u dogledno vreme mogli da postanu dobavljači delova koji će se ugrađivati u Fijatove automobile.

Ipak, činjenica je da se bar u prvoj fazi proizvodnje novih Fijatovih modela u Kragujevcu, najviše očekuje od italijanskih kompanija koje najavljuju dolazak u Srbiju, i od kojih će čak petnaestak firmi proizvodnju locirati u industrijskoj zoni u Korman polju, kraj auto puta od centra Šumadije prema Koridoru 10.

Eksproprijacija ide po planu

U Ministarstvu ekonomije tvrde da se poslovi u vezi sa eksproprijacijom zemljišta u Korman polju realizuju prema planu (u ovom trenutku, kažu u rukovodstvu grada, nije sporno oko 37 od 67 hektara koliko je potrebno Fijatovim dobavljačima i kompaniji Iveko).

U Srbiji je minule sedmice boravila i delegacija najvećeg Fijatovog kooperanta, kompanije Manjeti Mareli, koja je sa nadležnima pregovarala o izgradnji svojih pogona u Kragujevcu. Manjeti Mareli bi, sudeći prema najnovijim informacijama, jedan ili dva pogona, mogao da izgradi u jednoj od već postojećih industrijskih zona, u blizini Korman polja, čije bi infrastrukturno opremanje (izgradnja vodovodne, gasne, kanalizacione, elektro i drugih instalacija) trebalo da počne već polovinom 2010. godine a gradnja pogona italijanskih Fijatovih dobavljača do kraja godine.

Beogradska "Energoprojekt oprema" ugovorila je u Nigeriji posao vredan 9,59 mil EUR, saopštila je danas (10. maj 2010. godine) ta kompanija iz sastava holdinga "Energoprojekt".

"Energoprojekt oprema" i nemački "Bilfinger Berger" Nigerija, u saradnji sa njihovim inoentitetima "Energo Nigeria" i "Julius Berger", sklopili su podizvođački ugovor za izgradnju prve faze infrastrukture projekta "Real Estate" u Lagosu.

Projektom je predviđena izgradnja raznih objekata a investitor je Penzioni fond američke korporacije "Chevron" koja se bavi eksploatacijom nafte i gasa.

Rok za realizaciju ugovora je maj sledeće godine, navodi se u saopštenju preduzeća "Energoprojekt oprema" objavljenom na sajtu Beogradske berze.

BELGRADE -- Bids in a tender to choose an advisor for the sale of Telekom Srbija's state owned shares were opened today.

There was a single bidder – the London-based Citigroup Global Markets, it has been announced.

The tender commission accepted the technical offer, while the validity of its financial part will be determined within the next two weeks.

The consortium offered to charge 0.2 percent of the value of the Telekom stake to be sold.

The tender was called on April 12, with investment banks that conducted at least one European, Middle East or CIS telecommunications transaction in the past three years eligible to take part.

The required value of the transactions was EUR 500mn or higher.

Telecommunications Minister Jasna Matić said earlier that the financial advisor must determine the optimal package of shares that will be offered for sale and propose a time frame related to the sales tender.

The tender is expected in late summer or early fall, and the government previously decided to sell 40 percent of the shares it owns in the company.