Beograd -- Finansijski savetnik za Telekom mogao da da predloži da država proda manje ili više od 40 odsto udela u toj kompaniji, kaže ministarka Jasna Matić.

"Okvirni predlog i zaključak Vlade Srbije je da bi bilo dobro da se proda 40 odsto akcija u Telekomu, ali će finansijski savetnik i to analizirati i predložiti šta je optimalni procenat", kazala je ministarka telekomunikacija.

Matićeva je navela da će teneder za izbor finansijskog svetnika za prodaju dela državnih akcija u Telekomu Srbije biti zatvoren 10. maja.

Finansijski savetnik, istakla je, trebalo bi da napravi strukturu, predlog i vremenski raspored dogadjaj oko raspisivanja tendera za prodaju dela državnih akcija u Telekomu Srbije.

Ministarka je navela da će deo posla finansijskog savetnika biti i da odredi šta sve spada u vlasništvo Telekoma, šta su prava, imovina i biznis kompanije i da preporuči kako da se to optimalno iskoristi, odnosno šta da se proda, a šta da ostane državi.

"Ne treba zaoboraviti da je 1997. godine Telekom prvi put prodat i da je tada u kupoprodajnom ugovoru definisan predmet prodaje. To je zatečeno stanje i od toga mora da se podje kada se kreće i u novu transakciju", istakla je Matićeva.

Matić: Infrastruktura će ostati u vlasništvu države

Ona je navela i da država ima obavezu da zaštiti javni interes i da je pitanje vlasništva nad telekomunikacionom infrastruktvrom jedno od pitanja na koje se obraća posebna pažnja.

"Razvoj telekomunikacija u Srbiji može da se zaštiti na više način", kazala je Matićeva navodeći da je jedan od načina da telekomunikaciona infrastrukturu ostane u državnom vlasništu.

Prema njenim rečima, odstoji mogućnosti i da se novom vlasniku Telekoma da neograničeno ili na 99 godina pravo korišćenja infrastrukture bez nakande, s tim da država upravlja tom infrastruktvrom.

Kao treću mogućnost, Matićeva je navela i da bi zakonskom regulativom pitanja upotrebe infrastukture moglo da se reši nezavisno od vlasništva u Telekomu.

"Vlada očekuje da bi tender za prodaju Telekoma Srbije mogao da bude raspisan u kasno leto ili u ranu jesen ove godine", kazala je ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo Srbije Jasna Matić.

Vlada Srbije poseduje 80 odsto akcija Telekoma Srbije, a preostalih 20 odsto je u vlasništvu grčke kompanije OTE.

Odluka Ratela o infrastrukture Telekoma za dvadesetak dana

Ministarka za telekomunikacije Jasna Matić izjavila je da bi se za dvadestak dana mogli znati uslovi pod kojima će Telenor moći da koristi telekomunikacionu infrastruturu Telekoma Srbije.

"Pregovori Telekoma i Telenora su trajali neko vreme i obe kompanije zaključile su da se ne mogu dogovoriti. Sada bi regulatorno telo, Republička agencija za telekomunikacije (Ratel), trebalo da donese odluku", kazala je ona.

To je tipična situacija u Evropi i svetu, istakla je Matićeva i dodala da regulator vrlo često mora da donosi odluku jer operateri ne mogu da se dogovore.

Ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo Srbije podsetila je da, prema uslovima licence za drugog operatera fiksne telefonije, Telenor do kraja godine mora da počne da pruža usluge.

Kompanija Telenor, koja već pruža usluge mobilne telefonije u Srbiji, dobila je polovinom februara i licencu za fiksnu telefoniju, čime je ukinut monopol državne kompanije Telekoma Srbije.

Prema uslovima licence koju je Telenor platio milion evra, rok za početak pružanja usluga fiksne telefonije i ADSL intereneta je 12 meseci.

Beograd -- Energoprojekt visokogradnja, deo holdinga Energoprojekt [ENHL], ugovorio je u zemlji i inostranstvuž poslove ukupne vrednosti 23,8 miliona evra.

U Kazahstanu su Energoprojekt visokogradnja kao izvodjač i kompanija Helios, iz sastava holdinga CAP (Central Asia Petroleum), kao investitor, zaključili ugovor o rekonstrukciji i izgradnji skladišta nafte i naftnih derivata.

Reč je o skladištu kapaciteta 50.000 tona u gradu Pavlodaru, vrednost ugovorenih radova je 19,3 miliona evra, a rok za realizaciju projekta decembar ove godine.

Energoprojekt visokogradnja takodje je zaključila ugovor sa beogradskim Enjubom i Auto centrom Stojanović o izgradnji poslovnog objekta u Bloku 45 na Novom Beogradu.

U saopštenju se navodi da tim ugovorom Energoprojekt visokogradnja stiče prava investitora u izgradnji/prodaji poslovnog objekta površine 3.465 metara kvadratnih.

Vrednost ugovorenih radova je oko 4,5 miliona evra a rok za realizaciju radova je deset meseci.

Beograd -- U 15 banka podneto je oko 26.000 zahteva za subvencionisane dinarske kredite, ali je nešto manje od 10.000 odobreno, jer građani nisu kreditno sposobni.

Najveći broj zaposlenih i penzionera već je zadužen ratama koje dostižu trećinu primanja, a mnogi su i premašili ovu granicu zbog skoka evra i smanjenih zarada. Uz to bankari su vrlo rigorozni kada odobravaju ove i sve ostale zajmove, jer je udvostručeno kašnjenje u otplati kredita za poslednjih godinu dana. Svaki sedmi zajam je u docnji.

Zbog toga i kod subvecnionisanih pozajmica bankari zahtevaju gomilu dokumentacije, od potvrde o visini primanja, platnih lista, izvoda sa tekućeg računa, zarade supružnika, broja izdržavanih članova porodice do toga da li su vlasnici stana ili podstanari.

Najveći problem u otplati kredita nastao je zbog jačanja evra, tako da su rate narasle znatno više nego što građani mogu da ih izmiruju. Država je, stoga, rešila da podstiče zaduživanje u dinarima. Tako, od početka ovog meseca, subvencionisani zajmovi i za privredu i građane biće isključivo u domaćoj valuti, pa će građani biti zaštićeni od kursnog rizika. Mnoge banke su prešle na fiksne kamate u domaćoj valuti.

"Odluka Vlade RS da subvencioniše isključivo dinarske kredite, logičan je nastavak započetih mera na osnaživanju prometa u nacionalnoj valuti", smatra Mirko Španović, član IO Hipo Alpe Adria banke.

Pošto su subvencionisani krediti usmereni ka socijalnim grupama koje nemaju visoka mesečna primanja, eliminacija rizika promene kursa pozitivno će uticati na rast tražnje ovih pozajmica.

Vlada Srbije je krajem marta usvojila program subvencionisanih dinarskih kredita za građane. Maksimalan iznos gotovinskih kredita je 300.000 dinara. Visina kamate 7,5 odsto za građane čija su primanja ispod 30.000 dinara i 8,95 odsto čije su plate u rasponu od 30.000 do 80.000 dinara. Rok otplate ovih kredita je tri godine, a period “mirovanja” 12 meseci.

 

-----------------------------------------------------------------

 

Građani Srbije sa prosečnih 650 evra duga po glavi stanovnika spadaju u najmanje zadužene u regionu. Crnogorci bankama duguju po 1.500 evra, Hrvati 4.000 evra, Slovenci 3.570 evra, a jedino su Makedonci ispod našeg proseka sa 580 evra. Dug svakog Grka prema bankama je narastao do 8.100 evra.

Vranje -- Tender za prodaju manjinskog paketa akcija „Simpa“, koji je najavljivan za kraj prošle godine, biće raspisan u najboljem slučaju u septembru, saznaje „Blic“.

Jedan od razloga jeste to što je švajcarska „Ikea“ pregovore o strateškom partnerstvu, odnosno kupovini manjinskog paketa, uslovila pričom o dobijanju zemljišta koje odavno traži za izgradnju svog prodajnog objekta.

„Ikea“ se odranije pominje kao najozbiljniji strateški partner, tim pre što već prodaje „Simpove“ proizvode u Rusiji, Italiji, Španiji i Portugalu.

"Ikea“ će ući u „Simpo“ i ako se ne dogovori o tom placu", siguran je izvor lista.

Razgovore sa „Ikeom“ vodilo je prvo rukovodstvo vranjske kompanije, koje je Vladi preporučilo i model prodaje i „Ikeu“ kao budućeg manjinskog vlasnika. A onda je pregovore preuzela Vlada, od koje je „Ikea“ zatražila i beneficije za kupovinu placa, objašnjava naš izvor.

Sofija -- Bugarski premijer Bojko Borisov kaže da je Srbija spremna da sa do pet odsto vrednosti učestvuje u gradnji druge bugarske nuklearne elektrane Belene na Dunavu.

"Strani investitori žele kompletnu analizu projekta i zbog toga sada Bugarska ima pravo da izabere konsultanta koji ce napisati izveštaj i pokazati da ima koristi od izgradnje te nuklearne centrale, za taj novac“, naglasio je bugarski premijer.

Premijer Borisov ponudio je vlastima u Beogradu da se uključe u realizaciju izgradnje bugarske nuklearke. On je pojasnio da želi da ovaj projekat bude „balkanski, evropski, jasan i, ako se pronađu investitori može biti napravljen veoma brzo".

Izgradnja nuklearke Belene, u istoimenom gradiću na Dunavu, na severu Bugarske, otpočela je 2008. godine. Predviđeno je da ima dva reaktora, a njena izgradnja procenjena je na 3,99 milijardi evra. Bilo je planirano da prvi reaktor nove nuklearke bude završen do 2013, a drugi do 2014. godine.

Radovi su, međutim, ubrzo obustavljeni, a zbog nerešenog problema sa finansiranjem, nemačka energetska kompanija RWE, jedna od ključnih u projektu, povukla se.

Oslo -- Predsednik Srbije Boris Tadić pozvao je, otvarajući srpsko-norveški poslovni forum u Oslu, vodeće norveške kompanije da slede primer Telenora i ulažu u Srbiju.

Tadić je norveškim poslovnim ljudima predočio mogućnosti naše privrede i poručio da su „dobrodošli u Srbiji“. On je ukazao na komparativnu prednost naše zemlje u vidu bescarinskog izvoza na ogromno tržište na kojem živi oko 800 miliona ljudi.

Srbija ima potpisane ugovore o slobodnoj trgovini sa zemljama članicama sporazuma CEFTA, Rusijom, Belorusijom i Turskom, kao i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom. To znači, ukazao je srpski predsednik, da je iz Srbije moguć izvoz proizvoda bez plaćanja carina ukoliko je 51 odsto proizvedeno u našoj zemlji.

Tadić je obavestio norveške partnere i zvaničnike da je Srbija pripremila detaljnu strategiju razvoja u narednih 10 godina. On je naglasio da su tim planom predviđene velike investicije u oblasti infrastrukture, posebno na Koridoru 10.

Tadić je najavio da će do kraja 2012. godine biti završena putna infrastruktura na Korodoru 10, koji će biti najkraća i najmodernija veza između zapadne Evrope i Azije. On je naglasio da Srbija mrežom autoputeva želi da se poveže sa svim zemljama jugoistočne Evrope, što je njena, kako je rekao, "regionalna i nacionalna odgovornost".

Prema njegovim rečima, Srbija će u narednih pet godina uložiti tri milijarde evra u modernizaciju železnice, kako bi se u prvoj fazi omogućilo da se putnički vozovi srpskim železnicama kreću maksimalnom brzinom od 160 kilomatara na čas.

Energetika moguće polje saradnje

Tadić je istakao da Srbija nije u potpunosti iskoristila svoje energetske potencijale, posebno hidropotencijale na rekama. „Dobijamo informaciju da 98 odsto energetskih potreba Norveške dolaze iz obnovljivih izvora, što je model koji bismo i mi želimo da dostignemo“, rekao je Tadić.

On je naglasio da Srbija u prethodne tri decenije nije dovoljno investirala u sektor energetike, zbog čega je u obavezi da još crpi rudne energente za termoelektrane, uz ispunjavanje svih ekoloških standarda.

Tadić je istakao da Srbija ima značajan energetski resurs, reverzibilnu elektranu u blizini Dunava, Đerdap III, čiji je kapacitet 2.400 megavata. „Ona je značajna za čitav region, jer jedino Srbija i Rumunija imaju prirodne kapacitete za izgradnju hidroelektrana tog karaktera“, rekao je on.

Ukoliko su norveške kompanije zainteresovane za takvu vrstu investicija, rekao je Tadić, Srbija je spremna da razmotri mogućnost zajedničkog poslovnog aranžmana. On je podsetio i da Srbija ima zalihe uljanih škriljaca koje se procenjuju na pet miliona tona.

Telenor najveći investitor iz Norveške

Privredna saradnja između dve zemlje je za Srbiju naglo dobila na značaju nakon što je krajem jula 2006. godine norveški mobilni operator Telenor kupio većinski paket akcija srpske kompanije "Mobi 63", tada u većinskom državnom vlasništvu, za milijardu i 513 miliona evra. Time je Telenor postao najveći strani investitor u srpsku ekonomiju.

Još nekoliko norveških kompanija je, osim Telenora, investiralo u našu privredu, ali je vrednost tih ulaganja bila znatno manja, dok su trgovinski odnosi dve zemlje, kako je rečeno u Privrednoj komori Srbije, postali nešto življi tek od polovine ove decenije. Postoje, međutim, brojne neiskorišćene mogućnosti da se dvostrana trgovinska saradnja dve zemlje unapredi.

Globalna privredna kriza je, kako navode eksperti PKS, u toku protekle dve godine uticala na osetan pad svetske trgovine, a takođe i na nivo robne razmene Srbije i Norveške, pa je i zbog toga poslovni forum u Oslu šansa da se ukupni privredni odnosi dve zemlje "relaksiraju" i značajno unaprede.

 

Privreda želi partnerski odnos

Srpska privredna delegacija pokazala je da želi partnerski odnos sa norveškom privredom, kaže predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin i dodaje da je biznis forum dobar signal da Srbija i srpska privreda nisu samo primaoci norveških donacija, već da u ovom momentu žele da odgovore jednoj visoko razvijenoj zemlji, kao što je Norveška, na partnerski način.

Mađarska OTP banka, koja je prisutna i u Srbiji, planira da kroz preuzimanja poveća udeo na tržištima na kojima drži samo skroman deo, najavio je najveći mađarski kreditor.

OTP razmatra mogućnosti za akvizicije prvenstveno u Slovačkoj, Srbiji i Rumuniji, kazao je predsednik uprave OTP banke Šandor Čenej nakon nedavno održane skupštine banke.

Mađarska banka namerava da bude oprezna sa kapitalom dok se ne smanje troškovi rizika i dok se globalna kriza ne približi kraju, kazao je Čenej, a prenosi agencija Blumberg.

Saopšteno je i da OTP ne planira da proda poslovanje u Ukrajini, kao i da od OTP Ukrajine očekuje "znatan" doprinos profitu.

Inače, OTP banka Srbija sa sedištem u Novom Sada nastala je u maju 2007. spajanjem Niške banke, beogradske Zepter banke i novosadske Kulske banke.

OTP banka Srbija članica je OTP grupe, vodeće finansijske institucije u Mađarskoj koja je prisutna i na tržištima Hrvatske, Crne Gore, Bugarske, Rusije, Rumunije, Slovačke i Ukrajine.

Grupa OTP ima oko 11 miliona klijenata u devet zemalja.

BELGRADE -- Serbian Minister of Economy Mlađan Dinkić and Czech Minister of Industry and Trade Vladimir Tošovsky signed s protocol on economic cooperation.

“The first project which the two countries will realize together is modernization and reconstruction of the Corridor 10 railroad line Niš-Dimitrovgrad,” Dinkić said after the signing ceremony in Belgrade this Tuesday.

The Serbian minister added that the Czech Export Bank will grant the Serbian government a loan worth EUR 120 million for the electrification of this part of the railroad.

He stressed that the construction works will be undertaken by a consortium of Serbian and Czech companies, which will provide employment for the leading enterprises of the two countries, as well as a better sale of the construction material necessary for the reconstruction of the railway section.

Dinkić underlined that Tošovsky told him that the Czech Republic advocates and strongly supports Serbia's EU accession.

Serbian minister of economy and regional development pointed out that he and Tošovsky also discussed the possibilities for new Czech investments in Serbia, especially in the field of chemical industry and the production of parts for the energy sector, as well as the possibility to exchange experiences in the use of EU's pre-accession funds.

Tošovsky underscored that there is a number of areas in which the two countries can share experiences and boost economic cooperation.

He said that it is possible to boost the cooperation in industry, tourism and other economic fields.

BELGRADE -- Telecommunications Minister Jasna Matić said that the financial advisor for Telekom Srbija could recommend that more than 40 percent of company shares be sold.

“The basic proposal and conclusion of the Serbian government was that it would be good to sell 40 percent of the shares it has in Telekom, but the financial advisor will analyze this and propose the optimal percentage,” Matić said.

She said that the tender for selecting a financial advisor for the sale of Telekom’s state-owned shares will be closed on May 10.

Matić said that the financial advisor will create a structure, proposal and timetable for the events leading to announcing the tender for the sale of a portion of Telekom’s shares.

She added that a part of the advisors job is to determine what falls under the ownership of Telenor, what the rights, property and businesses of the company are, and to recommend how they are used optimally – what will be sold and what will remain in the state’s possession.

Matić said that the state has an obligation to protect the public interest and that the question of ownership over the telecommunication infrastructure is one to which special attention should be paid.

According to the minister, it is possible to give the new owner of Telekom unlimited or 99 years of used of the telecommunications infrastructure for free, while the state would be allowed to maintain control of the infrastructure.

Matić said that the legal regulative regarding the use of the infrastructure can also be solved independent from the ownership of Telekom.

She said that the government expects the tender for the sale of Telekom will be announced either in late summer or early fall. The government currently owns 80 percent of Telekom Srbija’s shares, while the other 20 percent is owned by Greece’s OTE.

Decision on use of Telekom infrastructure expected

Matić explained that a decision on the conditions for Telenor using Telekom’s landline infrastructure is expected within the next 20 days.

She said that the two companies could not reach an agreement, therefore the State Agency for Telecommunications (RATEL) would be making a decision for them.

Telenor received a license for landline services in late February 2009, which ends Telekom’s monopoly in the market.

BELGRADE -- Minister of Finance Diana Dragutinović and Swedish Ambassador to Serbia Krister Bringeus on Tuesday signed an agreement on development cooperation.

It covers the period until 2012, according to which the planned annual disbursement for Serbia amounts to EUR 12mn.

Under the agreement, Sweden will support programs and projects in the areas of democratic governance and human rights and environment, Dragutinović said after the signing in Belgrade today.

Under similar programs, Sweden has donated to Serbia a total of about EUR 106mn during the 2001-2009 period, said Dragutinović, adding that the assistance will be disbursed through the Swedish International Development Cooperation Agency (SIDA), which will communicate directly with the beneficiaries.

Bringeus underscored that Serbia`s place is indeed in the European Union, which is why Sweden wishes to contribute to the achievement of this goal, adding that the implementation of reforms is equally important.