Beograd -- Većina javnih preduzeća u Srbiji, ali i veliki broj privatnih kompanija poslovali su u 2009. godini sa gubitkom.

Aerodrom „Nikola Tesla”, Telekom Srbija i Pošta Srbije su retki primeri profitabilnog poslovanja, pokazuju podaci dostavljeni Agenciji za privredne registre u svojim godišnjim finansijskim izveštajima.

Među preduzećima sa pozitivnim poslovnim saldom lane su i „Srbijašume”, ali je ova firma imala znatno manji dobitak nego u 2008. godini.

Ostala velika javna preduzeća su nastavila trend negativnog finansijskog bilansa iz 2008. godine, mada podaci govore da su uspela da umanje minus na svom kontu.

Najveći gubitaš među njima je javno preduzeće „Železnice Srbije”, koje je imalo gubitak od šest milijardi dinara, a zatim slede „Jat ervejz” i „Elektroprivreda Srbije”. Iako se radi o zaista velikim gubicima, u domaćim preduzećima tvrde da su uspeli da smanje rashode i gotovo prepolove minus.

Direktor medija centra „Železnica” Nenad Stanisavljević kaže da je gubitak posledica isključivo negativnih kursnih razlika, te da predstavlja obračunsku kategoriju. "U prošloj godini rashode preduzeća smanjili smo za oko četiri milijarde dinara, a prihode povećali čak za oko pet milijardi dinara u odnosu na 2008. godinu. Na taj način u 2009. godini zabeležili smo gubitak čak za oko devet milijardi dinara manji nego u 2008. godini", ističe Stanisavljević.

S druge strane, Aerodrom „Nikola Tesla” nije imao problem sa gubicima. "Snižavanjem troškova preduzeća na svim nivoima, odnosno „domaćinskim odnosom” prema trošenju u kompaniji i dodatnim motivisanjem ljudi, postigli smo željeni efekat sa jedne strane. S druge, jedinične cene aerodromskih usluga smo smanjili i istovremeno povećali nivo kvaliteta usluge. Očekivanja u budućem poslovanju su optimistična", kaže generalni direktor aerodroma Velimir Radosavljević.

Kada su druga velika javna preduzeća, kao što su „Srbijagas” i „Putevi Srbije” u pitanju, podaci o njihovim finansijskim izveštajima za prošlu godinu još nisu dostupni, što znači da ih Agencija za privredne registre još nije obradila. Brojke iz finansijskih izveštaja govore da, u kriznoj 2009. godini, ruže nisu cvetale ni velikim privatnim kompanijama.

Naftna industrija Srbije, sada u većinskom vlasništvu ruskog „Gasproma”, posle zapanjujućeg gubitka u 2008. godini od oko osam milijardi dinara, lane je zabeležila negativan saldo od čak 37 milijardi dinara. I pored toga, prvi čovek NIS-a Kiril Kravčenko nedavno je izjavio da u ovoj godini očekuje pozitivan saldo od oko dve milijarde dinara.

„Ju-Es stil Srbija” zabeležio je u 2009. gubitak od 14.675.889.000 dinara. Pre dve godine poslovao je u plusu, ali se gašenje jedne peći zbog krize odrazilo na bilans pre godinu dana. S obzirom na to da je proizvodnja ponovo krenula u punom obimu, treba očekivati da će naš najveći izvoznik, koji učestvuje u ukupnom izvozu zemlje sa 9,85 odsto, povratiti stari sjaj.

Da je bilo i firmi koje su prošle godine pozitivno poslovale pokazuje primer „Hemofarma” koji je povećao profit na 3,5 milijarde dinara. I „Telenor” je u protekle dve godine imao pozitivni bilans, s tim što je dobit za prethodnu godinu bila za gotovo milion dinara niži nego u 2008.

Interlaken -- Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Pol Krugman kaže da su šanse Grčke za ostanak u evrozoni 50:50.

„Grčka će uz monstruozno žrtvovanje u narednih pet godina podići svoj dug sa 115 na 140 odsto društvenog proizvoda“, rekao je Krugman.

EU i Međunarodni monetarni fond su u maju usvojili paket od 110 milijardi dolara pomoći za Grčku, ali je Krugman izrazio sumnju u uspeh finansijskog plana za spasavanje Grčke.

„Iz nekog razloga treba da poverujemo kako će od 2015. godine Grčka ponovo imati pristup finansijskim tržištima i da će sve biti u redu. Ne shvatam kako će to da uspe“, rekao je akademik sa Univerziteta Prinston, koji je dobio Nobelovu nagradu 2008. godine.

Grčka plaća veliku cenu zbog prekomernog trošenja, pa je Vlada bila primorana da smanji penzije i zarade državnih službenika, kao i da poveća poreze.

Krugman je rekao da zemlje evrozone nisu u stanju da zamisle istupanje iz grupe zemalja koje koriste evro jer bi to izazvalo paniku u bankama. „Ali šta ako se to ipak dogodi? Rekao bih da su u slučaju Grčke šanse da se tako nešto desi 50:50, da će Grčka na kraju biti izbačena iz evrozone“, zapitao je on.

Beograd -- Preduzeće Koridor 10 raspisalo je poziv za izgradnju koridora 10, deonice od Niša ka makedonskoj granici, na potezu Srpska kuća – Donji Neradovac, jug Srbije.

Radovi se finansiraju iz Sporazuma o petogodišnjem programu razvojne saradnje 2002-2006, koji je naknadno produžen do 2011, između Vlade Grčke i Vlade Srbije.

Za finansiranje radova se mogu koristiti i sredstva Evropske investicione banke, dodaje se u pozivu.

Predmet tendera je izgradnja deonice od Srpske kuće do Donjeg Neradovca, ukupne dužine 7,97 kilometara i deo autoputa E-75 koji prolazi kroz sekcije od Leskovca do makedonske granice.

Poslovi na ovom delu obuhvataju izgradnju mostova, nadvožnjaka, drumske građevinske radove, odvodnjavanje, električne radove, telekomunikacije i drugo.

Ponuđači moraju dostaviti garanciju od 700.000 evra prilikom podnošenja svoje ponude,a period izgradnje je 30 meseci.

Beograd -- Savet za borbu protiv korupcije je podneo krivičnu prijavu protiv 17 osoba zbog sumnje za učešće u nezakonitom postupku preuzimanja akcija Luke Beograd.

Oni se sumnjiče da su tokom 2005. godine u nezakonitom postupku preuzimanja akcija Luke Beograd državi naneli štetu od najmanje 21 milion evra.

Kako je navedeno, uz krivičnu prijavu predati su dokazi o "nezakonitom postupanju nadležnih institucija i odgovornih lica u tim institucijama prilikom preuzimanja akcija Luke Beograd“.

„Iz dokaza se vidi da su osumnjičeni, umesto da zaštite interese države, sakrili informacije o stvarnoj vrednosti akcije, koja je prema proceni vredela približno 23 evra", dodaje se u saopštenju Saveta.

Uprkos činjenici da su znali stvarnu vrednost, akcije Luke Beograd prodate su preduzeću Vorldfin iz Luksemburga po ceni od devet evra, pa su mali akcionari dobili iznos manji od jedne polovine tržišne vrednosti akcije, ističe Savet za borbu protiv korupcije.

U saopštenju se navodi da je Savet, uprkos opstrukcijama pojedinih institucija, Tužilaštvu predao obimnu dokumentaciju koja ukazuje na čitav niz drugih nezakonitosti u postupku preuzimanja akcija Luke Beograd, koja spada u opšta dobra na koja se primenjuju odredbe Zakona o koncesijama.

Ukoliko se efikasno ne procesuiraju dela koja proizilaze iz sprege kriminala i finansijskih i političkih centara moći, u Srbiji neće biti ozbiljne borbe protiv korupcije, ističe Savet i dodaje da će podneti krivične prijave u drugim slučajevima u kojima je došao do relevantnih dokaza.

"Budući da se radi o dobro istraženom fenomenu dominantne sistemske korupcije i da su uz krivičnu prijavu dostavljeni releventni dokazi, očekujemo da će tužilaštvo brzo pokrenuti postupke i o tome obavestiti javnost", kaže se u saopštenju.

Solun -- Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Miloš Bugarin kaže da nazire izlazak iz recesije izazvane svetskom ekonomskom krizom.

„U prvom kvartalu 2010. BDP ima realni rast od jedan odsto u odnosu na isti period prošle godine, posle pada u četiri uzastopna kvartala 2009“, dodaje on.

Bugarin kaže da industrija beleži rast od 2,8 odsto, a prerađivačka industrija od 4,6 procenata. Izvoz je povećan za 21,5 odsto, uvoz je skoro nepromenjen, a deficit smanjen za oko 16 procenata u odnosu na prvi kvartal 2009..

Srbija se u oblasti energetike kako strateški, tako i na polju zakonodavstva uspešno kreće ka evropskim integracijama,a u narednih pet do sedam godina u Srbiji u oblast energetike biće investirano oko devet milijardi evra, istakao je Bugarin.

Ova godina je važna za Srbiju jer će ključna ulaganja biti investicije u infrastrukturu, a kako je naveo, u planu je završetak autoputa na Koridoru 10, od granice sa Mađarskom do granice sa Makedonijom i krak do granice sa Bugarskom, kao i izgradnja autoputa od Beograda do Južnog Jadrana. U izgradnju autoputeva u Srbiji narednih godina biće uloženo oko pet milijardi evra, predočio je on.

"Nadamo se da će ovo biti i godina privatizacije velikih javnih preduzeća poput Telekoma i aviokompanije Jat. Očekuje se i privatizacija velikih industrijskih kompleksa - 'Prve petoletke', IMT-a, IMR-a, Galenike, kao i revizija nekih neuspelih privatizacija", istakao je Bugarin.

On je ukazao da trenutno najkvalitetniji izvoz ostvaruje srpski poljprivredni sektor koji beleži suficit u robnoj razmeni prehrambenih proizvoda.

Beograd -- Norveški Telenor bi mogao da tuži Srbiju za milionsku odštetu zbog toga što Srbija nije ispunila obaveze koje je preuzela prodajom licence za fiksnu telefoniju.

Članovima UO RATEL-a koji treba da reše spor Telenora i Telekoma Srbije je istekao mandat, a novi zakon odlaže funkcionisanje tog tela za šest meseci.

Ukoliko Skupština pre donošenja zakona ne imenuje novi Upravni odbor RATEL-a, Telenor neće uspeti na vreme da zakupi infrastrukturi, i samim tim neće biti u mogućnosti da u do kraja januara počne da pruža usluge

Ministarka telekomunikacija Jasna Matić potvrdila je za B92 da bi Telenor mogao da tuži Srbiju za odštetu, zbog toga što država nije ispunila obaveze koje je preuzela za izdavanje fiksne telefonije. Ona se međutim nada da do tužbe neće doći.

"Mislim da Telenor ipak neće da tuži Srbiju već da će se problem zakupa infrastrukture rešiti. Iako Upravni odbor RATEL-a sada nema pun legitimitet on jeste legalan i kao takav treba da donese odluku koja će rešiti nesporazum Telenora i Tekoma Srbija oko zakupa imovine.

"RATEL nije odgovoran za to što Telenor nije na vreme uspeo da zakupi infrastrukturu. Jednostavno operatori nisu mogli da se sami dogovore i sad regulatorno telo treba da donese odluku. To se dešava svuda u svetu. Više je pravilo nego izuzetak", navodi Matić.

Ona dodaje da je donošenje Zakona o telekomunikacijama neophodno jer predviđa mnogo nezavisniiju poziciju regulatronog tela koja je neophodna i u svetlu prodaje Telekoma Srbija i razrešenja budućih situacija na tržištu.

Da je ovaj scenario veoma moguć potvrdio je za Danas, i predsednik UO RATEL-a Jovan Radunović, kojem je krajem maja istekao mandat dok je ostalim članovima UO mandat istekao pre godinu ili čak dve.

“Novi zakon o elektronskim komunikacijama propisuje da će u roku od 30 dana od stupanja na snagu biti raspisan konkurs na kojem bi bili izabrani novi članovi UO. Ta procedura traje najmanje još četiri meseci dok ih Skupština ne izabere”, kaže Radunović.

On objašnjava da je potrebno još tri meseca da novi UO usvoji statut, izabere direktora i Agencija počne da radi.

“To znači da više od pola godine nećemo imati nikoga ko će upravljati RATEL-om jer novi zakon ne daje mogućnost, kao stari, da posle isteka mandata članovi UO ostanu na funkciji do izbora novih. Da bi se izbegla takva pauza neophodno je da na istoj sednici Skupštine, kao tačka pre, bude izbor novih članova UO po starom zakonu”, ističe Radunović i dodaje da bi vakuum u vođenju RATEL-a mogao da bude i duži ako bi se eventualno desilo da izbor ne prođe u Skupštini pa da procedura mora da se ponovi.

On podseća da je u toku rešavanje problema interkonekcije između Telekoma i Telenora, kao i Telekoma i Medija vorksa (deo novog operatera Orion). Kako se ti operateri sami nisu dogovorili o interkonekciji RATEL mora da donese rešenja koja će imati snagu ugovora između tih kompanija.

“Pošto bez UO nećemo moći da donesemo potrebna rešenja, onda će Telenor i Medija vorks tužiti državu jer im je dala licencno pravo i obavezu. Oni neće vratiti licence već će tražiti odštetu, a ta odšteta će sigurno biti nekoliko puta veća nego što ćemo morati da platimo u aferi „Satelit“. Ti operateri će se s punim pravom žaliti sudu jer nisu mogli da počnu da pružaju usluge, a takav slučaj će sud sigurno rešiti u korist operatora i država će morati da plati odštetu “, upozorava Radunović.


Još jedno škakljivo pitanje koje bi moglo da dovede državu u problem sa Telenorom jeste i slaba sudska praksa u oblasti koju reguliše RATEL, navodi Radunović.

On podseća da je, u slučajevima kada operateri ne mogu međusobno da se dogovore, RATEL nadležan da donese odluku koja zamenjuje ugovor između operatera. Ta odluka je konačna i izvršna, ali operater koji smatra da je oštećen može da se žali sudu.

“Međutim, pošto u ovom trenutku ne postoji sudska praksa za ovakve slučajeve, iz bojazni da sud ne napravi grešku, može se desiti da stavi privremenu meru na izvršenje odluke RATEL-a. Na taj način, sud onemogućava regulaciju. Ne sporim sudsku odluku i ne mislim da utičemo na sud, ali ako donese privremenu meru to utiče na regulaciju i pomaže operatoru koji se žalio”, ističe Radunović.

On podseća na primer kada je kod rešavanja problema interkonekcije između Telekoma i Medija vorksa RATEL morao da donese rešenje na koje se Telekom žalio sudu. Sud je doneo privremenu meru obustave sprovođenja tog rešenja.

„Tako je sud zaštitio Telekom da ne mora da sprovede našu odluku i to će se dešavati i dalje“, ističe Radunović i dodaje da očekuje da Telekom podnese žalbu sudu i na rešenje koje će uskoro biti doneto u sporu Telenora i Telekoma i da i na taj način norveška kompanija bude sprečena da počne da pruža usluge.

 

Telekom je u obavezi da iznajmi opremu

U licenci koju je za fiksnu telefoniju dobio Telenor piše da je dominantni operater na tržištu (Telekom) u obavezi da omogući norveškoj kompaniji tzv. otvaranje petlje, iznajmljivanje linija, pristup kanalizaciji i bazama. „To piše u licenci i pravilniku koji je donelo Ministarstvo i napravljen je i u saglasnosti sa Telekomom. To je obaveza države i ako to ne bude ispunjeno Telenor ima puno pravo ne da vrati licencu nego da traži odštetu zbog toga što mu nije omogućeno poslovanje“, napominje Radunović.

Beograd -- Stopa poreza na dodatu vrednost neće se menjati u narednom periodu, izjavio je ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić.

"Opšta stopa PDV će ostati 18 odsto, a posebna će se zadržati na nivou od osam odsto", rekao je Dinkić na konferenciji "Medjunarodni biznis sektor u Srbiji 2010".

On je naglasio da PDV nije promenjen ni tokom krize, tako da nema razloga da se ni sada menja, "bez obzira na dileme koje su postojale kod nekih kolega, pa i MMF-a".

Ministar ekonomije izrazio je ubeđenje da će privredni rast Srbije u ovoj godini biti veći od dva odsto i da će Međunarodni monetarni fond u avgustu revidirati svoju procenu od samo 1,5 odsto.

Dinkić je istakao da je optimista i da veruje da će se, posle aprilskih i majskih podataka o rastu privrede, poboljšanje osetiti i na standardu stanovništva u narednim mesecima i narednoj godini.

On je ocenio da podaci za april i maj pokazuju da je rast BDP-a ubrzaniji nego u prvom kvartalu godine.

Dinkić je istakao i da su prihodi budžeta u prvih pet meseci šest odsto veći u odnosu na isti period prošle godine a izvoz je u prva četiri meseca porastao za 18 odsto.

Kao prednosti Srbije za ulaganja Dinkić je naveo dobar geostrateški položaj, kvalitetnu radnu snagu, dobar poreski sistem, ugovore o slobodnoj trgovini, makroekonomsku i političku stabilnost. Nedostaci Srbije su, prema njegovoj oceni, nedovoljno razvijena saobraćajna i telekomunikaciona infrastruktura, kao i komplikovane birokratske procedure.

BELGRADE -- The Serbian dinar (RSD) lost in value against the euro for the second time in as many days, with the exchange rate now at RSD 102.8127.

The latest slide amounted to 0.23 percent.

The National Bank of Serbia (NBS) on Thursday failed to intervene in the inter-bank hard currency market.

The central bank's last intervention was on June 1, while it sold just over EUR 1bn in that market since the beginning of the year in bids to prevent a volatile exchange rate of the domestic currency.

The NBS hard currency reserves currently stand at some EUR 10.7bn.

The dinar was the strongest this year on January 4, when the official mean exchange rate stood at RSD 95,9676 for one euro.

BELGRADE -- Serbia Investment and Export Promotion Agency (SIEPA) Director Vesna Perić submitted her resignation on Monday, May 31, SIEPA announced on Thursday.

She stated that “after seven years at the agency she wished to seek new challenges”.

The Serbian government accepted her resignation at its meeting yesterday and named State Secretary for Telecommunications Božidar Laganin as the new director.

Laganin had worked at SIEPA before working at the Ministry of Telecommunications, first as a foreign investment consultant and afterwards as a special adviser to the director.

Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u ovoj godini biće veći od 2%, ocenio je danas (4. jun 2010. godine) potpredsednik srpske vlade i ministar ekonomije Mlađan Dinkić.

Na konferenciji "Međunarodni biznis sektor u Srbiji 2010" u Beogradu, on je rekao da tu procenu zasniva na tome sto je rast BDP-a u aprilu i maju ubrzan i istakao da očekuje da će BDP Srbije u drugom kvartalu imati porast od tri odsto.

Navodeći da su zabeležena i druga pozitivna kretanja, Dinkić je istakao da prihod budžeta u prvih pet meseci ove godine bio za šest odsto veći nego u istom peridu prošle godine, a da je kumulativni rast izvoza u prva četitri meseca bio 18%.