Ministar ekonomije Mlađan Dinkić kaže da će MMF-u predložiti odmrzavanje plata. Ministarka finansija Diana Dragutinović za poštovanje dogovorenog sa MMF-om.


Mlađan Dinkić (FoNet)
Misija Međunarodnog monetarnog fonda stigla je u Beograd, gde će od sutra voditi razgovore sa predstavnicima Srbije o petoj reviziji stend-baj aranžmana.

Tokom pregovora sa Vladom, MMF očekuje dogovor o kontroli buduće državne potrošnje, a ministar Mlađan Dinkić najavljuje da će i ovoga puta tražiti odmrzavanje plata i penzija.

Kao i pred svaki ovogodišnji dolazak misije MMF-a u Srbiju, jedan ministar najavljuje da će tražiti da se pre dogovorenog roka odmrznu plate i penzije.

Njegova ideja o ukidanju ove vrste štednje uvek je odbijana od strane međunarodne institucije, premijera, kolega iz Vlade kao i bivšeg i sadašnjeg guvernera Narodne banke, ali ministar Mlađan Dinkić i pred petu reviziju izlazi pred javnost sa istim najavama.

Sada tvrdi i da postoji višak prihoda od kojeg bi penzionerima bila povećana obećana jednokratne pomoć, a zaposlenima u javnom sektoru povećane plate tri meseca pre isteka dvogodišnjeg roka koji je dogovoren sa MMF-om.

"Ako se ispostavi da je višak novca 20 milijardi dinara, moj predlog će biti da najveći deo 14 milijardi ide za podsticaj privredi, za infrastrukturu, za poljoprivredu, a da 6 milijardi bude raspoređeno tako da dodatnih 3 milijarde ode penzionerima, ovako kao što sam rekao, a 3 preostalih da ide na odmrzavanje plata od oktobra. Dakle, para ima, a da li će biti odmrzavanja reći će nam pregovori sa MMF-om", kaže Dinkić.

Dinkić je rekao u intervjuu "Politici" da će misiji MMF, koja dolazi u Beograd, predložiti da se poveća iznos jednokratne novčane pomoći za penzionere sa dve na pet hiljada dinara.

"Ako me pitate da li je Srbiji sada cilj da ima manji minus u državnoj kasi ili da se podstakne zaposlenost i brži privredni oporavak, najglasnije ću se boriti za ovo drugo. Jer, ako bi se s tim podsticajnim merama naglo prekinulo, u situaciji kada je srpska privreda jedva izašla iz recesije i trenutno se nalazi u stanju depresije, bojim se da možemo vrlo lako da skliznemo u negativnu zonu rasta", rekao je Dinkić za taj list.

On je kazao da novac koji je na raspolaganju za podsticaje građanima i privredi nestaje "otprilike" u oktobru i to znači da su u poslednjem tromesečju neophodni dodatni izdaci.

Guverner NBS Dejan Šoškić veruje da će MMF ovog puta biti tvrđi u pregovorima te da je važno da se Srbija pridržava svih ranije preuzetih obaveza među kojima su i zamrznute plate do kraja ove godine. Sam guverener, koji će, po pravilu, prvi sesti za sto sa misijom na čijem je čelu Albert Jeger ne bi trebalo da ima suviše problema jer je monetarna politika Narodne banke uvek dobijala visoku ocenu MMF-a.

Inače, misija MMF-a će u okviru razgovora o reviziji boraviti u Beogradu do 31. avgusta.

Prema ranijim najavama iz Vlade Srbije i MMF-a, glavna tema nove runde razgovora biće zakon o fiskalnoj odgovornosti, kojim bi Srbija trebalo da definiše do kog nivoa država može da se zadužuje.

Prema ranijem dogovoru sa MMF, Vlada Srbije usvojila je izmene zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju i dostavila ga Skupštini Srbije. Predviđeno je da se pre usvajanja tih izmena poslanici izjasne o zakonu o fiskalnoj odgovornosti.

Stalni predstavnik MMF u Srbiji Bogdan Lisovolik kazao je ranije da bi povećanje plata i penzija uticalo na povećanje budžetskog deficita ukoliko se ne bi povećali porezi, na šta Vlada sada nije spremna.

Prema sporazumu sa MMF, plate i penzije bi trebalo da ostanu zamrznute do aprila 2011. godine, a tokom četvrte revizije je dogovorena dinamika povećanja primanja državnih službenika i penzionera u aprilu i oktobru 2011. i aprilu 2012. godine.

Međunarodni monetarni fond je 15. maja 2009. odobrio Srbiji kreditni stend-baj aranžman od 2,6 milijardi specijalnih prava vučenja, što je trenutno 3,14 miljardi evra.

Iz tog kredita za jačanje deviznih rezervi, Srbija je do sada povukla oko 1,47 milijardi evra. Predviđeno je da aranžman traje do aprila 2011. godine.



Dragutinovićeva: Poštovati dogovor, ne povećavati plate

Ministarka finansija Diana Dragutinović, s druge strane, se ne slaže sa idejom ministra Dinkić o odmrzavanju plata i penzija u 2010.

Ona je, u intervjuu za TV B92, kazala da bi zarade trebalo odmrznuti tek iduće godine, kako je dogovoreno sa MMF-om.

Ministarka kaže da će ona insistirati da se poštuje Zakon o budžetu, prema kojem plate i penzije treba da ostanu na istom nivou do kraja godine.

"Ministar ekonomije će izaći sa tim predlogom, a ja ću da se ponašam onako kako treba da se ponašam kao ministar finansija. Za mene ono što je dogovoreno je zakon. Za mene je zakon - Zakon o budžetu kojim smo planirali da plate i penzije budu zamrznute do kraja ove godine", kazala je ona.

Dragutinovićeva smatra da mimoilaženje u stavovima sa ministrom ekonomije nije ništa neuobičajeno i to objašnjava time što ekonomisti različito vide rešenja za borbu protiv krize.

Opširnije o stavovima ministarke finansija pred razgovore sa MMF-om čitajte na našoj stranici Biz.

Stručnjaci: Najveća rasprava oko fiskalnog deficita

Prema svim ostalim najavama, centralna tema razgovora sa MMF-om je dogovor o detaljima Zakona o fiskalnoj odgovornosti koji bi trebalo da spreči političare da troše državni novac kako bi zadovoljili potrebe potencijalnih birača. Zakon će tačno propisati koliko ukupno Srbija sme da se baci u dug ali i koliki minus u budžetu sme sebi da dozvoli.

Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, kaže za B92 da je cilj ovakvog zakona da ograniči zaduživanje i javnu potrošnju.

"Država se obavezuje, vlada se obavezuje, da se zadužuju do određene granice i da imaju fiskalni deficit do određene granice. Ponekad postoje i pravila koja su vezana za javnu potrošnju, ima tzv. 'zlatno pravilo' da se troši samo onoliko koliko se može platiti iz poreza", rekao je Gligorov.

U zakonu će biti postavljene tačne granice koliko ukupno Srbija sme da se baci u dug, ali i koliki minus sme sebi da dozvoli u budžetu. Međutim, zakon o fiskalnoj odgovornosti mogao bi da predvidi i specijalne okolnosti u kojima je moguće probiti precizirane limite.

"Tu se sada raspravlja da li da bude javni dug 40 ili 45 odsto BDP, tu može eventualno da se unese klauzula o privremenim situacijama kada može biti malo manji ili veći. Kada je reč o fiskalnom deficitu, ako se bude imitirala EU, biće do tri odsto. Pretpostavljam da će tu biti najveća rasprava jer jedan deo vlade, ministar Dinkić, je zainteresovan za to da fiskalni deficit bude veći i u okolnostima kada je rast relativno mali", kaže Gligorov.

Danica Popović, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da je cilj tog zakona da ne bude stvar dobre volje, specijalnih okolnosti šta će ljudi na vlasti da urade,

"Na taj način se MMF osigurava, ali i mi građani više ne zavisimo od toga hoće li neka partija hteti sebi da popravi rejting pred izbore pa da onda ulupa pare u nešto što Srbiji zaista nije potrebno. Zaista je došao momenat da se kaže, ne možete zato što ste dobili izbore da radite šta hoćete, već ćemo vam bar ograničiti tu sumu a preko toga, molim vas zaboravite na taj način finansiranja sopstvene političke promocije", rekla je ona.

Krkobabić: Što se mene tiče, završio sam sa MMF-om

Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić izjavio je juče u Kraljevu da je on završio pregovore sa Međunarodnim monetarnim fondom o visini penzija koje se od sledeće godine moraju utvrđivati prema zaradama u javnom sektoru.

“Što se mene tiče, pregovori sa MMF-om su završeni i ako mi budemo na vlasti, penzionere više niko neće vratiti u poziciju u kojoj su danas”, kazao je Krkobabić, koji je ujedno i predsednik Partije ujedinjenih penzionera Srbije.

"Iduće godine će se penzije usklađivati po istoj formuli i istom procentu kao i zarade u javnom sektoru, odnosno vraćamo se na jedan ravnopravni sistem između penzionera i zaposlenih i tako celu populaciju stavljamo u ravnopravan položaj", rekao je Krkobabić i dodao da je Vlada usvojila predlog za pomoć od 5.000 dinara pa naviše najsiromašnijim penzionerima, koja će im biti podeljena u septembru.

 
INemački “Bauerhin“ do 2012. u Inđiji otvara fabriku grejača za automobilska sedišta u kojoj će biti zaposleno ukupno 750 radnika.

Posle tri godine uspešnog poslovanja kompanija "Bauerhin" izgradiće još jednu fabriku u Inđiji, a vrednost investicije biće više od 5 miliona evra.

Finansiranje projekta pomoći će Ministarstvo ekonomije i Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza podsticajnim sredstvima od 1,8 miliona evra. Zahvaljujući novoj fabrici, do kraja 2012. godine biće otvorena i nova radna mesta.

Kupovinom zemljišta i gradnjom fabrike u industrijskoj zoni jedne od najrazvijenijih opština u Srbiji, kompanija koja se bavi proizvodnjom auto opreme, otvoriće nova radna mesta za još 450 ljudi, pored već 300 zaposlenih koji rade u njihovom pogonu u Inđiji.

Direktor komapnije "Bauerhin", Jozef Himler, kaže da Srbija ima potencijala za razvoj srednjih preduzeća.

"Zahvaljujući pomoći Ministarstva ekonomije i ministru, otvorila nam se mogućnost da sagradimo fabriku za proizvodnju i povećamo broj zaposlenih. Srbija, iz našeg iskustva, ima potencijala za razvoj srednjih preduzeća, a takva preduzeća jačaju i njenu privredu", poručuje on.

Kompanija "Bauerhin - IGB Automotiv" će za svako novootvoreno mesto od Ministarstva i Agencije SIEPA dobiti podsticaj od 2 500 hiljade evra.

Ministar Mlađan Dinkić tvrdi i da je Srbija trenutno najpoželjnija lokacija za inostrane investicije, ne samo u Jugoistočnoj već i u Centralnoj Evropi.

“Ono što treba da čini Inđiju ponosnom i nas iz Srbije je da će se srpski grejači ugrađivati u svetske automobile, ne samo nemačke, jer Bauerhin radi i za Nemce i za druge automobile, i to je način da srpski proizvodi nađu mesta u svetskim i to jeste put kako će se srpska privreda u narednim godinama po zamisli naše Vlade oporavljati", kaže Dinkić.

Specifičnost ove farike je i to da grejače za sedišta i volane, senzore za pojaseve za vezivanje i ostatak asortimana koji se ugrađuje u automobile poput Mercedesa, BMW-a, Poršea ili Forda, uglavnom prave žene.

Gradnja fabrike počinje na jesen, a do kraja 2012. godine trebalo bi da počne proizvodnja.

Osim zapošljavanja velikog broja ljudi, fabrika “Bauerhin - IGB Automotiv” radi na pronalaženju domaćih dobavljača za repromaterijale koji se koriste u proizvodnji, a koji su se do sada iskuljučivo nabavljali u inostranstvu. Na taj način, korist za građane, ali i privredu, kako Inđije tako i Srbije, biće višestruka.

Predsednik opštine Inđija Goran Ješić kaže da je zadovoljan novom investicijom. On za B92 ekskluzivno otkriva i da ima nagoveštaja da će biti nastavljeno sa gradnjom pompezno najavljenog IT parka, najveće investicije u istoriji Inđije, gde bi posao trebalo da nađe čak 25 hiljada ljudi.

"U martu treba da počne gradnja prve faze IT parka. Do sada ono što je za nas važno jeste da su isplatili i Urbanistički zavod Vojvodine i loklanu samoupravu i svoje konsultante, uradili istraživanje zemljišta, ugovorili izvođače i to daje garanciju da će u martu ljudi krenuti da rade i da nastave ono što su počeli pre dve godine", najavljuje Ješić.

Ukoliko od svega ipak ništa ne bude, Ješić kaže da država ima instrumente da u korist države i opštine poništi ugovor u kome su Indijci najavljivali da će uložiti 600 miliona dolara. Od tog obećanja prošle su tri godine.

Član UO Vip mobajla Roland Hajdner kaže da korisnici mobilnih telefona i operateri očekuju ukidanje dodatnog poreza na mobilnu telefoniju najkasnije u septembru

"Nismo zadovoljni činjenicom da krizne mere, a posebno porez od 10 odsto opstaju", rekao je on i dodao da su korisnici zbog toga optimizovali korišćenje usluga.

"Očekujemo da taj izdatak bude ukinut najkasnije u septembru, kako je najavilo Ministarstvo finansije", dodao je Hajdner.

Vlada Srbije uvela je u junu 2009. godine porez na mobilnu telefoniju u okviru mera za smanjenje budžetskog deficita i trebalo je da ga ukine sa prvim znacima ekonomskog oporavka, a prema zvaničnim podacima, Srbija je u prvom tromesečju 2010. izašla iz recesije.

Sva tri operatera mobilne telefonije, Telekom Srbija, Vip mobajl i Telenor, zatražili su 6. maja ukidanje tog poreza od 10 odsto.

Gradonačelnik Jagodine i narodni poslanik Dragan Marković-Palma kaže da je Srbija politički stabilna i najsigurnija država za investiranje u okruženju.

U Srbiji neće biti promena zakona koji se tiču obaveza investitora, poreza na plate, poreza na dohodak koji su najnižu u odnosu na zemlje u okruženju, rekao je Marković.

On je pozvao strane i domaće investitore i Srbe u dijaspori da grade u Jagodini, "ali i u drugim gradovima Srbije, gde misle da je najbolje za njih".

Marković je istakao da je "siguran da su uslovi za to u Srbiji najbolji kada su u pitanju zemlje u okruženju".

Industrijska zona koju Jagodina gradi na Koridoru 10, pored autoputa i međunarodne železničke pruge Beograd - Niš, površine je 150 hektara i investitorima se daje zemljište, opremljeno kompletnom infrastruklturom, besplatno, uz jedni obavezu da strani investitori i oni koji nisu iz Jagodine zaposle 23 radnika po hektaru.

Investitori iz Jagodine imaju obavezu da zaposle 10 radnika po hektaru, a "njima je jeftinije jer godinama popunjavaju budžet grada", istakao je Marković. On je napomenuo da u ovoj Industrijskoj zoni nije dozvoljena izgradnja pogona koji ugrožavaju ekološku i drugu bezbednost građana, a ni trgovačkih marketa.

Izgradnja Industrijske zone u Jagodini kraj autoputa počela je prošle godine, uz podršku Vlade i resornih ministartsava, i do sada je izgrađena vodovodna i elektro mreža, kanalizacija, gas, telefoni, a privodi se kraju i asfaltiranje.

Marković je potsetio da Jagodina ima još jednu Industrijsku zonu u naselju Vinorača (bivši kompleks Vojske Srbije) površine 14 hektara sa izgrađenom halom površine 2.000 hektara, koja se nudi investitorima.

Beograd -- Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas kaže da se 20. septembra čeka odgovor francuske vlade o donaciji od pet miliona evra za izradu projekta beogradskog metroa.

 

Đilas je rekao da će, kada se projekat bude uradio, znati kako ćemo finansijski da ga realizujemo, kao i da će početi da se gradi u 2012. ili 2013. godine

Đilas je podsetio i da će beogradski metro predstavljati nezavisni šinski sistem, što znači da se neće ukrštati sa ostlim vrstama prevoza, već će sa gradnjom dva mosta smanjiti saobraćajne gužve.

Odbornici Skupštine grada usvojili su 30. juna informaciju o izradi dokumenta "Beogradski metro - osnova za izbor rešenja", a Đilas je tada kazao da je gradski parlament doneo istorijsku odluku, kojom se metro definiše kao nezavisan šinski sistem.

Trase metroa, kako je navedeno u informaciji bi trebalo realizovati tako da se obezbedi osnovni zahtev o punoj nezavisnosti, uzimajući u obzir da ih je moguće izgraditi podzemno, tamo gde to zahtevaju uslovi opšteg saobraćaja, a ne postoje druge mogućnosti.

Istaknuto je i da trase metroa obezbeđuju punu povezanost sa ostalim sistemima javnog prevoza, uključujući gradsku železnicu, a tačke povezivanja su Vukov spomenik, stanica Prokop, stanica Novi Beograd, u čijoj blizini je planirana izgradnja međugradske autobuske stanice, navodi se u Informaciji.

Razvoj beogradskog metroa bi trebao da se sprovede u dve faze - u prvoj bi se pristupilo izgradnji trasa koje čine polaznu osnovu mreže, a u drugoj bi se mreža širila s tim što bi preciznije analiziranje usledilo nakon izrade studijske i tehničke dokumentacije i procene opravdanosti ulaganja.