Ministarka finansija Diana Dragutinović kaže za "Press" da Vlada Srbije do kraja 2012. mora da odluči da li će prodati Komercijalnu banku ili će otkupiti učešće EBRD-a, IFC-a, DEG-a i "Svedfund internacional", međunarodnih institucija koja su učestvovale u dokapitalizaciji ove banke.

Ministarka finansija navodi da su ovi strani investitori još u januaru 2010. godine sproveli dokapitalizaciju Komercijalne banke sa oko 120 mil EUR.

Važna investicija

- To je bila direktna strana investicija, bitna za Komercijalnu banku, ali i čitav finansijski sektor Srbije. To je urađeno, jer je procenjeno da je veći kapital potreban za stabilno poslovanje banke, za obezbeđivanje uslova za dinamičan rast i jačanje pozicije na srpskom i regionalnom tržištu.

Još tada smo saopštili da je predviđena mogućnost da dokapitalizaciju banke sprovede i država, ako želi da zadrži postojeće učešće od 42,6%. Rok za to ističe krajem 2012. godine, a država će morati da uloži oko 100 miliona evra. I tu nema ničeg spornog, sve se to radi na osnovu precizno utvrđene Strategije upravljanja akcijama banaka u vlasništvu Republike Srbije - ističe Dragutinovićeva.

Kako pojašnjava ministarka, u ugovorima koji su sa stranim partnerima potpisani krajem 2009. godine, a omogućili su pomenutu dokapitalizaciju, navedeni su uslovi pod kojima će država prodati Komercijalnu banku ili otkupiti učešće međunarodnih finansijskih institucija.

Možemo i da kupimo

- Vlada je preuzela obavezu da se odrekne kontrole nad Komercijalnom bankom u roku od šest godina. Ali, ako do kraja 2012. godine država ne saopšti svoje namere oko privatizacije banke na način kako je to dogovoreno, međunarodne finansijske institucije mogu da zahtevaju od Vlade da otkupi sve njihove akcije - kaže ministarka finansija.

U banci ćute

Interesantno je da i posle nedelju dana, uprkos svakodnevnim zahtevima, "Press" od Komercijalne banke nije dobio odgovor ni na jedno pitanje vezano za njenu eventualnu prodaju.

Beograd -- Glavni izvozni partner Srbije u prvih 11 meseci prošle godine bila je Italija, u koju je izvezena roba vredna 1,02 milijarde dolara.
Glavni uvozni partner je bila Ruska Federacija, iz koje je uvezena roba za 1,94 milijarde, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku.

U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, posle Italije, bile su Bosna i Hercegovina u koju je izvezena roba za 991,5 miliona dolara i Nemačka sa 928 miliona.

Glavni spoljnotrgovinski partneri u uvozu, posle Rusije, bile su Nemačka, iz koje je uvezena roba vredna 1,6 milijardi dolara, i Italija, sa 1,29 milijardi.

Spoljnotrgovinska robna razmena u tom periodu bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, a zemlje članice Evropske unije činile su više od polovine ukupne razmene.

Drugi po važnosti partner Srbije su zemlje CEFTA sporazuma, sa kojima imamo suficit u razmeni od 1,24 milijardi dolara, a koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Ruskom Federacijom zbog uvoza energenata, pre svega nafte i gasa.

Od januara do novembra najveće učešće u izvozu imali su gvožđe i čelik - 871 milion dolara, obojeni metali - 645 miliona, električne mašine i aparati - 536 miliona, žitarice i proizvodi od njih - 486 miliona i povrće i voće - 479 miliona dolara.

Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu bili su nafta i naftni derivati - 1,35 milijardi dolara, prirodni gas - 845 miliona, obojeni metali - 595 miliona, električne mašine i aparati - 579 miliona i gvoždje i čelik - 529 miliona dolara.

Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu, ima visoko učešće u ukupnom uvozu od 17,2 odsto.

Beograd -- Glavni pokretač na srpskom tržištu akcija u 2011. godini trebalo bi da bude napredak u pogledu zahteva za prijem u članstvo u EU, kažu stručnjaci Erste banke.
Analitičari Erste banke u 2011. očekuju rast dobiti po akcijama u centralnoj i istočnoj Evropi od 20 odsto a u Srbiji posebno ukazuju na vlasničke hartije Sojaproteina [SJPT], Energoprojekta [ENHL] i AIK banke [AIKB].

Oni kao podsticaj navode i novi zakon o tržištu hartija od vrednosti koji treba da bude usvojen u prvoj polovini godine. Novi zakon, pored pooštravanja zahteva u pogledu transparentnosti i izveštavanja, treba da olakša inicijalne javne ponude.
Takođe bi, kako se navodi u analizi novosadske Erste banke, članice austrijske grupe Erste, u 2011. trebalo da se nastavi državni program raspodele akcija "da bi tržištu dao nešto svežeg materijala".

Među negativne aspekte za srpsko tržište vlasničkih instrumenata analitičari Erste banke su uvrstili inflatorna kretanja koja bi mogla da dodatno pokreću povećanje kamata.

U analizi Erste banke se navodi da poljoprivreda, s obzirom da daje 15 odsto BDP Srbije, ostaje jedan od motora izvoza a na tom sektoru izdvaja se Sojaprotein kao jedini evropski proizvođač soje koji ima sertifikat da proizvodi genetski nemodifikovanu soju.

Korporativno restrukturisanje omogućava Sojaproteinu da se usredsredi na proizvode od soje za ljudsku ishranu sa dodatom vrednošću, ističu u Erste banci.

U građevinarstvu analitičari Erste banke očekuju oporavak tržišta u Srbiji uz podsticaj tražnje jeftinih stanova i više velikih javnih projekata, uključujući infrastrukturu.

Stoga se u Erste banci fokusiraju na Energoprojekt, u kojem je država vlasnik 33,5 odsto, a koji je aktivan u izgradnji stambenih objekata, infrastrukture i energetike ne samo u Srbiji već u još 24 zemlje.

Na srpskom bankarskom tržištu Erste banka je istakla AIK banku zbog niske vrednosti njenih akcija koja, kako se navodi, verovatno predstavlja nižu cenu u odnosu na druge banke nego što je potrebno.

BELGRADE -- The construction of a bridge in Belgrade over the Danube River will begin in April this year, said officials.

The bridge will link Belgrade's Zemun and Borča municipalities.

Minister for National Investment Plan Verica Kalanović stated that the advance payment to be made to the Chinese company China Road and Bridge Corporation (CRBC) has not yet been determined.

However, she said, "it will certainly not exceed 15 percent of the total amount due".

According to the deal with the Chinese side, the construction should start from the river, which is why the land expropriation does not need to be completed by then, Kalanović pointed out.