Nakon razmatranja aktuelnih ekonomskih kretanja i procena za naredni period, Izvršni odbor Narodne banke Srbije je na današnjoj sednici odlučio da referentnu kamatnu stopu smanji za 0,5 procentnih poena, tako da ona od danas iznosi 10,75%, saopštio je NBS.

Inflacija je na silaznoj putanji. Izvršni odbor očekuje da će septembarska inflacija biti jednocifrena i da će se u narednom periodu nastaviti njeno približavanje cilju. Cene hrane su stabilizovane, a rast regulisanih cena usporen. Niska agregatna tražnja će i dalje biti preovlađujući dezinflatorni faktor, što potvrđuju aktuelna i očekivana kretanja kod nas i u okruženju. Takođe, procesu dezinflacije doprineće i započeti pad inflacionih očekivanja.

Izvršni odbor takođe očekuje da će inflacija nastaviti da pada i da će se u granicama cilja naći u prvom polugodištu naredne godine. Kretanje referentne kamatne stope u budućnosti zavisiće od ostvarivanja projektovane inflacije, kao i rizika, pre svega, u međunarodnom okruženju i u oblasti fiskalne politike.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će se doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi biće održana 10. novembra.

Preparation works for the construction of the Zemun-Borca Bridge have started with the construction of a 800-meter auxiliary bridge, which will enable Chinese workers in January to build pillars for the bridge's main span, the Belgrade Info Service announced.
Engineers from the eminent Chinese corporation said that another auxiliary bridge would be built on the Zemun side, in addition to the one under construction on the Borca side, in order to allow for undisturbed construction of the main span of the bridge consisting of three segments, reads a statement issued by that company.

Chinese experts stressed that the necessary machines had also arrived at the building site and added that there should be no doubt that the bridge would be built on time and in a quality manner.

„Delez grupa”, novi vlasnik „Delta maksija”, počela je da isplaćuje dugove ovog lanca prema dobavljačima. Kako su za „Politiku” juče rekli pojedini manji proizvođači, proteklih nedelja dobili su novac koji su potraživali od „Maksija”, dok najveći dobavljači i dalje ne žele javno da govore o iznosu koji im nekadašnji lanac Miroslava Miškovića duguje. Mesecima se, ipak, spekuliše o sumi od oko 300 miliona evra.

– Nama je „Maksi” dugovao desetak miliona dinara i u jednom trenutku, pre neke tri-četiri nedelje, isplatili su celokupan iznos. Sada su ponovo ušli u neki manji dug od svega dvadesetak dana, ali i to je znatno bolje nego što je bilo ranije, kada se roba plaćala tek posle nekoliko meseci – kaže jedan od manjih dobavljača „Maksija”, koji ne želi da otkriva naziv firme jer želi dalju saradnju sa ovim lancem.

Novac bi ranije, dodaje naš sagovornik, na račun „legao” posle 90 ili čak 120 dana.

– Zato smo jedno vreme pristajali čak i na kompenzaciju, pa smo od „Maksija” uzimali šećer, koji, između ostalog, koristimo u proizvodnji – kaže on.

Čini se da su tako počela da se ostvaruju očekivanja dobavljača da će im biti isplaćeni dugovi, a još prilikom kupovine „Maksija” čelnici „Deleza” su izjavili da preuzimaju sve račune, dugovanja i obaveze „Maksija”. U zapadnim državama, „Delez” dobavljače plaća u roku od 60 dana.

Potrošači, međutim, još ne primećuju promene u cenama. Pojeftinjenja bi, kažu ekonomisti, mogla da donese jedino znatno oštrija konkurencija.

– Za dobavljače je dolazak „Deleza” spas, a što se kupaca tiče, niže cene bi mogli da očekuju jedino ukoliko dođe još jedan veliki igrač koji bi otvorio markete na svakom ćošku. Ili barem dva diskontera poput „Lidla” i „Aldija”. Znači, ne nekoliko velikih hipermarketa, nego barem 50 prodavnica u Beogradu i još širom zemlje. Tek tada bismo dobili osetnije niže cene – smatra Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište.

Podizanje kvaliteta usluge, a ne osetno niže cene, jedino je što očekuju i u organizacijama za zaštitu potrošača.

– Za primetniji boljitak kupaca potrebno je da u Srbiju dođu barem još dva velika lanca – komentar je i Gorana Papovića, predsednika Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

U Ministarstvu poljoprivrede i trgovine procenjuju da će „Delez” uticati na to da se promeni i odnos drugih trgovaca prema dobavljačima.

– Druge kompanije moraće da ponude isto ili slično i počeće da se bore za svoje dobavljače koji ulaskom „Deleza” imaju zdravu alternativu. Počeće polako da smanjuju pritisak i da sa proizvođačima dele korist koju žele da prenesu na kupce, a ne kao što je do sada bila praksa da ih u potpunosti prevaljuju na dobavljače – istakli su, dodavši da će se time uneti nova doza ozbiljnosti u našu maloprodaju.

Kompanije takvog kalibra imaju razvijenu poslovnu filozofiju na globalnom nivou, usklađenu sa svetski prihvaćenim normativima. Ulaskom „Deleza” na naše tržište u tom segmentu postaćemo i sami deo takvog sistema, a takav način poslovanja obavezujući i za druge učesnike na tržištu – rekli su u ministarstvu.

Belgijska „Delez grupa” kupila je početkom marta ove godine maloprodajni lanac „Delta maksi” za 932,5 miliona evra, a u julu je Komisija za zaštitu konkurencije odobrila preuzimanje. „Delez” posluje na tri kontinenta, ima 2.816 prodavnica, zapošljava 138.600 ljudi, a prošle godine imala je prihod od 20,8 milijardi evra.