Srpska privreda će ove godine porasti 2,9 odsto, umesto ranije predvišenih tri odsto, najnovija je prognoza EBRD, ali uz upozorenje na rizike rastućih cena sirovina i dužničku kriza u zoni evra.
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) povećala je danas prognozu rasta ekomija u istočnoj Evropi i bivšem Sovjetskom Savezu, pri čemu očekuje da Srbija ove godine ostvari rast od 2,9 odsto, manji od tri odsto, koliko je prognozirala u januaru i od 4,1 odsto u 2012, ali je upozorila da rastuće cene sirovina u dužnička kriza u zoni evra predstavljaju nove rizike koji bi mogli podriti oporavak u tom regionu.

EBRD je u svom najnovijem izveštaju o 29 ekonomija u koje investira, objavljenom na početku godišnjeg sastanka te banke u Astani, u Kazahstanu, ukazala da će, ukoliko se te pretnje ne ostvare, mnoge zemlje u tom regionu ove godine nastaviti s ubrzanim rastom, kojem podsticaj daju više cene sirovina i oporavak domaće tražnje.

Potrošačka tražnja je u porastu u mnogima od bivših komunističkih zemalja. Taj trend, pojačan znacima oporavka tržišta rada, podstakao je EBRD da poveća prognozu rasta u 2011. u tom reginu na 4,6 odsto, sa 4,2 odsto, projektovanih u januaru, dok za 2012. banka očekuje rast od 4,4 procenta, objavio je Volstrit džornal.

Ekonomski rast u tom regionu, međutim, prati rastući inflatorni pritisak. Godišnja inflacija je do marta ove godine dostigla dvocifreni nivo u Srbiji, Jermeniji, Belorusiji, Gruziji i Tadžikistanu i bila je nešto ispod 10 odsto u proizvođačima sirovina Rusiji, Azerbejdžanu i Kazahstanu.

Inflacija je od početka ove godine povećana i u ostalim zemljama regiona, kao posledica visokih svetskih cena sirovina i hrane.

Banka očekuje da sve zemlje zapadnog Balkana ove godine ostvare pozitivan, mada ograničen rast.

Bosna i Hercegovina, Makedonija i Srbija i dalje izvlače korist iz globalne tražnje ključnih metala, pri čemu u Srbiji veliki program infrastrukturnog razvoja, koji je u toku, pruža podsticaj rastu, ukazano je u izveštaju.

Najveći rast na zapadnom Balkanu se očekuje u Albaniji - od tri odsto u ovoj i 3,3 odsto u 2012, što je povećanje u odnosu na januarsku prognozu, kada je EBRD očekivala jačanje albanske ekonomije u ovoj godini od 2,6 procenata.

Banka je, međutim, upozorila da je ta zemlja naročito osetljiva na slabljenje grčke ekonomije, s obzirom na veliki broj albanskih migranata u toj zemlji koji šalju novčane doznake u Albaniju.

Za Hrvatsku je projektovan rast od 1,4 odsto u 2011, prema ranije prognoziranih dva odsto i od dva procenta u 2012. Ekonomija te zemlje je, prema oceni EBRD, i dalje ranjiva jer visok nivo privatnog duga, uglavnom u stranoj valuti, još uvek predstavlja pretnju. Poverenje u tu zemlju bi, međutim, ove godine moglo biti znatno povećano ukoliko uspe da finalizuje pregovore o pristupanju Evropskoj uniji, ukazano je u izveštaju.

EBRD za Bosnu i Hercegovinu očekuje rast od dva odsto u 2011. i od 2,5 odsto u 2012, za Makedoniju od 2,5 odsto u 2011. i od 3,1 odsto za 2012, za Crnu Goru od 2,5 odsto u 2011. i od tri procenta u 2012. i za Sloveniju od dva odsto i u ovoj i u idućoj godini.

Uprkos povećanoj prognozi za ceo region, što je u skladu s projekcijom Međunarodnog monetarnog fonda za ovu godinu, banka je naglasila da pretnje oporavku dolaze iz brojnih izvora.

Rastuće cene sirovina i hrane bi mogle učiniti pritisak na kreatore politike tog regiona da podignu plate, dok ga duboka integracija u međunarodna tržišta izlaže ekonomskom usporavanju koje proističe iz monetarnog pooštravanja u SAD i zoni evra, ukazala je EBRD.

Duboka povezanost sa zonom evra, velikim trgovinskim partnerom regiona istočne Evrope i bivšeg Sovjetskog Saveza, takođe čine taj region osetljivim na suverene dužničke nedaće jedinstvenog monetarnog bloka, uključvujući veliku izloženost Bugarske, Rumunije i Srbije grčkim bankama.

"Ukoliko bi previranja na tržištu suverenog duga - i s njima blisko povezanim finansijskim institucijama - šire pogodila finansijska tržišta, tada bi oporavak u centralnoj i jugoistočnoj Evropi posustao", navedeno je u izveštaju.

Rudarsko-topioničarski basen "Bor", najkasnije do kraja avgusta, ide u - stečaj. Očekuje se da će Vlada Srbije uskoro doneti ovaj zaključak. Istovremeno, odmah nakon toga sa radom će početi nova rudarsko-metalurška kompanija, koja će, za razliku od prethodne, imati jedinstveni sistem upravljanja i biti oslobođena balasta nasleđenih dugova - saznaju "Novosti".

Prema njihovim informacijama, "stari" RTB će otići u stečaj, sa sobom "poneti" i dugove koji se, nezvanično, procenjuju na oko 600 mil EUR. S druge strane, "novom" preduzeću ostaće imovina i započete investicije vredne oko 200 miliona dolara. Takođe, u novoj firmi posao će, kako se očekuje, dobiti svih pet hiljada radnika, koji su i sada na platnom spisku u borskoj kompaniji.

Podaci "Novosti" kazuju da menadžment RTB ima obavezu da do 30. juna usaglasi obaveze i potraživanja te kompanije prema komercijalnim i državnim poveriocima. Nakon toga, obaviće se i revizija tog bilansa i obaviti sve neophodne pripreme za izlazak borske kompanije iz restrukturiranja, u kom je ovo preduzeće još od 2004. godine.

Konačno, novo preduzeće, oslobođeno balasta dugova, nakon što bi staro otišlo u stečaj, trebalo bi da počne da radi, uz obavezu novog menadžmenta da Vladi Srbije, shodno Zakonu o rudarstvu, dostavi četvorogodišnji plan rada i razvoja.

Najveći poverilac RTB, sa čak 76 odsto potraživanja, jeste država. Borska kompanija duguje Agenciji za stečaj, sanaciju i likvidaciju banaka više od 200 mil EUR ali ima obaveze i prema NIS, EPS, JP "Železnicama Srbije" i Fondu za razvoj.

A, najveći inostrani poverilac RTB je grčka kompanija "Mitilineos", kojoj se duguje 16,9 mil USD i četiri hiljade tona bakra. Predsednik te firme, Evangelos Mitilineos, koji je po magazinu "Forbs" 218. na listi najbogatijih ljudi na svetu, podneo je Arbitražnom sudu u Cirihu tužbu protiv države Srbije zbog duga borske kompanije.

Londonska Standard banka, koja je otkupila dug koji je Basen imao prema švajcarskom "Glenkoru", od borske kompanije potražuje 26 miliona američkih novčanica, ali i dodatnih 11 mil USD na ime "penala". Ruska Euroaksis, nekadašnja Veksim banka, od RTB potražuje 8 mil USD, dok Basen švajcarskoj "Trafiguri", Anglojugoslav banci i Frankojugoslav banci duguje oko 10 mil USD.

Kapital

Knjigovodstveno, zaključno sa 2009. godinom, ukupne obaveze RTB "Bor", prema domaćim i inostranim poveriocima, procenjene su na blizu 43,5 milijardi dinara, govore naše informacije. Po tome proizilazi da su gubici, za 22,8 milijarde dinara, veći od kapitala borskog basena bakra.

Radna grupa za izradu novog osnivačkog akta "Železnice Srbije" predložila je da to javno
preduzeće bude pretvoreno u zatvoreno akcionarsko društvo, saopštila je 20. maja "Železnica".

Predsednik Radne grupe Slavoljub Vukićević je izjavio da je Predlog odluke o izmenama i dopunama osnivačkog akta JP "Železnica Srbije" upućen Ministarstvu za infrastrukturu i energetiku, kako bi Vlada Srbije mogla da donese odluku o transformaciji.

Predlozeno je da akcionarsko društvo osnuju četiri zavisna društva kapitala - društvo za upravljanja javnom železničkom infrastrukturom, društvo za javni prevoz putnika, društvo za prevoz robe i društvo za upravljanje nekretninama i drugom imovinom "Železnice".

Prema rečima Vukićevića, predviđeno je da kontrolno, odnosno matično društvo i zavisna društva čine zatvoreno akcionarsko društvo "Železnice Srbije".

Ukupan osnovni kapital tog društva je oko 249 milijardi dinara, a njegov stopostotni akcionar i osnivač je država Srbija, rekao je Vukićević, koji je državni sekretar u Ministarstvu za infrastrukturu i energetiku Srbije za novi broj "Pruge".

On je istakao da je Predlog sačinjen u skladu sa Zakonom o privrednim društvima i da su tu informaciju prihvatili upravni i izvršni odbor srpskih železnica.

Ministarstvo za infrastrukturu je sredinom 2009. godine formiralo Radnu grupu za izradu novog osnivačkog akta JP "Železnica Srbija", u čijem su sastavu predstavnici Ministarstva za infrastrukturu, Direkcije za železnicu, Ministarstva finansija i "Železnice".

Zadatak radne grupe bio je da preduzme sve potrebne mere i aktivnosti, kako bi se izradila i donela odgovarajuća dokumenta, koja bi bila osnova nastavka procesa restrukturiranja srpske železnice, navodi se u saopstenju Javnog preduzeća "Železnica Srbije".